Jabuka je jedno od najrasprostranjenijih vrsta voća. Stablo jabuke može narasti i do 12 metara, ima razgranatu krošnju s elipsastim listovima, termin cvetanja je u maju. Cvetovi su roze ili bele boje, a plodovi sazrevaju od jula do oktobra u zavisnosti od sorte. Divlja jabuka vodi poreklo iz evrope dok pitoma potiče iz južnog Sibira i Azije a još su Grci i Rimljani gajili brojne sorte. Postoji oko 10.000 sorti jabuke, koje se međusobno razlikuju po ukusu, slatkoći ili kiselosti, konzistenciji i sočnosti. Bez obzira kojoj sorti pripadaju, zajedničko za sve važi da jabuke spadaju u red lekovitijeg voća i jedna stara engleska poslovica kaže: “an apple a day keeps the doctor away” (jedana jabuka dnevno drži doktora dalje od vas). I zato, pojedete li jednu ili još bolje dve velike jabuke dnevno učinit ćete mnogo za očuvanje vašeg zdravlja, ali nažalost veći deo nas ne pojede nijednu jabuku ne dnevno nego mesečno.

JABUKA – JEDNA NA DAN ZA DOBRO ZDRAVLJE

Plod jabuke bogat je hranjivim sastojcima čija količina zavisi od vrste i načina uzgoja. Ona sadrži gotovo sve potrebne nutrijente. U jabuci ima i do 40 mg vitamina C, zatim vitamina A, E, B1, B2, B6 i beta-karotena. Ona sadrži minerale, kalijum (100 do 180 mg), kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Bogata je polifenolima – biljnim materijama koje imaju snažnu antioksidativnu aktivnost. Sadrži kvercetin, kamferol, miricetin, katehine, antocijanine i još preko 20 antioksidanata! 100 grama jabuke sadrži 3,3 grama dijetalnih vlakana, što je više od deset posto preporučene dnevne količine. Zahvaljujući visokom procentu ugljenih hidrata, posebno fruktoze i glukoze, jabuka snabdeva organizam energijom i sprečava umor i gubitak koncentracije. Zbog visokog sadržaja vitamina C i antioksidanata, jabuka ima snažno imunostimulirajuće delovanje. Upravo zbog toga jabuka je vrlo korisna u borbi protiv virusa, bakterija i slobodnih radikala. Time štiti od prehlade i smanjuje rizik od karcinoma debelog creva. Jabuka pozitivno deluje i na srce i kardiovaskularni sistem. Sprečava nakupljanje štetnih materija u krvi, smanjuje povišeni holesterol i začepljenje krvnih sudova štiteći tako od tromboze i ateroskleroze. Zbog bogatstva pektina i celuloze, jabuka poboljšava varenje, stabilizuje crevnu floru i pomaže kod proliva i zatvora. Jabuka je neizostavna namirnica kod bilo koje dijete. Budući da sadrži mnogo kalijuma, potiče izlučivanje suvišne tečnosti iz organizma pa pomaže pri mršavljenju. Obilje vlakana u njoj bubri u želucu i tako stvara osećaj sitosti. Jabuka sadrži i monosaharid fruktozu, šećer koji smanjuje želju za slatkim i ne izaziva promenu koncentracije glukoze u krvi. Novija istraživanja pokazuju da taninska kiselina sadržana u jabuci prilično utiče na metabolizam masti i onemogućuje njihovo taloženje u jetri.

Jabuka pozitivno utiče i na rad bubrega, jetre i žuči. Njen uticaj na baznost mokraće pomaže kod komplikacija u trudnoći. Od bioflavonoida jabuka sadrži najviše antocijana, koji su koncentrisani u kori i daju nekim sortama jabuke crvenu boju. Iz tog je razloga preporučljivo jesti jabuku s korom (što se ne odnosi na jabuke prskane pesticidima). Antocijani imaju protivupalni efekat. Deluju zaštitno na jetru i srce te sprečavaju nastanak karcinoma, a s druge strane podstiču imunološki sistem. Zahvaljujući kalcijumu i fosforu jabuka ima povoljan uticaj na izgradnju kosti i zuba. Jabuka sprečava karijes pa jača i štiti zubno meso i usnu floru. Polaganim žvakanjem čiste se zubi i uništavaju štetne bakterije u usnoj šupljini. Jabuka pomaže protiv karijesa čak i bolje nego pranje zuba! Pranjem uništavamo 60 posto bakterija u ustima, a jedenjem jabuke 90 posto. Pošto sadrži i do 90 posto vode i skoro da nema nikakvih masnoća, jabuka uspešno gasi žeđ i osvežava nakon napornog treninga. Pošto sadrži triptofan – metabolički prethodnik seratonina – ona utiče na kvalitet našeg raspoloženja i tu je uspešnija i od čokolade. Pri tome jabuka smiruje i ublažava nervozu i razdražljivost pa je dobrodošla i kao sredstvo za smirenje i uspavljivanje.

Kod kupovine birajte jabuke koje su čvrste, glatke i sjajnije. Pazite da kora bude čvrsta i neoštećena. Iako ih možete pronaći u trgovinama tokom cele godine, jabuke su najbolje u razdoblju od oktobra do aprila. Jabuka je voće koje dugo može ostati sveže. Ako imate podrum, možete ih čuvati u drvenim sanducima, pri manjoj svetlosti uz stabilnu temperaturu, prozračnost i dovoljno vlage. S vremena na vreme jabuke proberite kako bi uklonili one koje su vremenom počele truliti. U frižideru ih možete čuvati nekoliko nedelja. Važno je čuvati ih u papirnatoj ambalaži, jer oslobađaju gas etilen, koji pomaže zrenje ostalog povrća ili voća koje čuvate u frižideru. Ako jabuke držite na osvetljenom mestu, one ranije dozrevaju, a ako se nalaze na suvom mestu bez dovoljno vlage, plodovi će izgubiti sopstvenu vodu i smežuraće se.

Ako volite da pravite sokove u sokovniku, jabuka je vrlo izdašna u tom pogledu. Sok od jabuke je izuzetno zdrav i možete ga mešati sa većinom voćnih sokova. Inače, jabuka veoma brzo oksidiše na vazduhu, menjanjući primetno svoju boju, a isto se dešava i sa sokom od jabuke. Zato je poželja brža upotreba očišćene jabuke ili soka. Ako pravite sok ubacite obavezno malo limunovog soka jer će on usporiti oksidaciju a popraviće ukus soka. A pridodaće malo i od svoje antioksidativnosti.

Jabuka je veoma popularna u antitumorskim dijetama gde se pacijenti leče sirovom hranom. Ona pomaže kako kod prevencije tako i kod lečenja ovih teških bolesti. U svakom slučaju ona će nutritivno i zdravstveno poboljšati vašu ishranu a pored toga učiniće da vaš obrok bude i mnogo ukusniji.

JABUKA – NUTRITIVNE VREDNOSTI NA 100g

Pogledajte video zapise na temu Pozitiva

Jabuka je jedno od najlekoviteg voća i sa veoma jakim nutritivnim efektom