Vegani protiv korone

Vesti sa korona ratišta pristižu svakodnevno i po njima sudeći izgleda da Covid -19 vodi ozbiljne bitke. Kao i u svakom ratu, najveću žrtvu podnose oni nemoćni a u ovom slučaju to su stari i bolesni. Izveštaji sa terena (početak 2020.goidine) kažu da stopa smrtnosti varira od 0.2% kod najmlađih pa sve do 14.8% kod onih najstarijih. Ovi uspesi korona virusa u mnogome su posledica starosti ili postojanja teških hroničnih bolesti kod obolelih dok se u zdravoj i mladoj populaciji virus baš i ne može pohvaliti svojim uspesima. A kako ne bismo došli do situacije “od jednog drveta ne vidi se cela šuma” da li znate da na svakog preminulog od korone, čak 10x a možda i 100x više dnevno umre od srčanih i tumorskih bolesti? U Srbiji na dnevnom nivou prosek stradanja od pomenutih hroničnih bolesti iznosi oko 200 ljudi. Ako ste u panici od cifre smrtnosti pomenutog virusa kakvo je onda vaše mišljenje prema ovoj drugoj cifri? Potražimo odgovore u tekstu Vegani protiv korone…

 

Vegani protiv korone - Pobedite teške bolesti promenom ishrane i životnim navikama. Sirova biljna hrana pomaže vašem imunitetu da pobedi i najteže bolesti.

VEGANI PROTIV KORONE – POBEDITE TEŠKE BOLESTI PROMENOM ISHRANE I ŽIVOTNIM NAVIKAMA. SIROVA BILJNA HRANA POMAŽE VAŠEM IMUNITETU DA POBEDI I NAJTEŽE BOLESTI.

 

VEGANI PROTIV KORONE

 

Virus? Šta je to?

Često puta su virusi bili predmet rasprava: pripadaju li živom ili mrtvom svetu? Šta god da kažete pogrešićete i opet, šta god da kažete bićete u pravu. Virusi žive na granici oba sveta. Oni imaju osobinu mrtvog ali i neke osobine živog sveta. Virus nije živ ali kad uđe u telo domaćina on oživi. U početku to je samo virion – čestica sposobna da inficira ćeliju. Nakon što uđe u ćeliju virion oživi i postaje virus. On preuzima kontrolu nad ćelijom i koristi je za sopstveno razmnožavanje. Ćelija tada počinje da stvara delove virusa a ne materije koje su joj potrebne za normalan rad pa to kod domaćina dovodi do patološkog stanja tj. pojave bolesti. Ono što viruse čini živim jeste ta nukleninska kiselina, mogućnost da se razmnožavaju, doduše uz pomoć domaćina, da podležu zakonima evolucije ali sa druge strane, izvan ćelije domaćina virusi ne pokazuju osobine živih bića i nemaju ćelijsku građu tj. ćeliju kao osnovnu strukturnu i funkcionalnu jedinicu života (acelularni su).

Iako žive na granici života i smrti, u stanju su da nam pričine popriličnu štetu. Neki od njih pripadaju grupi opasnijih, poput virusa besnila, ebole, marburg, lasa, junin, itd ali ovi virusi su manje-više retki. Oni sa kojima često imamo problema su oni „domaći“ sezonski virusi, poput virusa gripa, koji mogu napraviti manje ili veće probleme ali uglavnom pripadaju grupi manje opasnih. Dok ovi opasniji stvari rešavaju u prvoj rundi, ovi drugi uglavnom zadaju prvi udarac a onda bitku dovrše uz pomoć konjice, tj. bakterijske infekcije. Iz tog razloga kao oružje često koristimo antibiotike, ne zbog samih virusa koji su uglavnom otporni na njih već zbog pomenute konjice koja napada u sadejstvu sa virusom. Takav je slučaj i sa malim boginjama gde virus dovodi organizam do stanja smanjene otpornosti tkzv. anergije gde se na sve to nadoveže bakterijska infekcija koja kod 60% dece dovodi do bakterijske pneumonije (zapaljenja pluća). Kad spominjemo bitku, mi smo već dobili mnoge ratove protiv virusa pa tako npr. variole više nema, dečja paraliza će uskoro biti totalno istrebljena a nešto slično čeka i virus malih boginja. Nakon toga više neće biti potrebe za vakcinacijom. Ali i virusi sa svoje strane ne miruju. Oni brzo mutiraju, javljaju se neki novi što za nas predstavlja novu pretnju.

Vegani protiv korone - Pobedite teške bolesti promenom ishrane i životnim navikama. Sirova biljna hrana pomaže vašem imunitetu da pobedi i najteže bolesti.

Nobelovac Petar Medevar rekao je da je virus „parče nukleninske kiseline okružene lošim vestima“. Suština je u tim nukleinskim kiselinama jer virus predstavlja skoro do savršenstva doveden fenomen parazitiranja. Virus se sastoji od nukleniske kiseline (DNK, RNK) virusnog genoma, na osnovu čega ih i delimo na DNK i RNK viruse. RNK se razmnožavaju u citoplazmi domaćina a DNK uglavnom u jedru ćelije. Zatim postoji jedan belančevinasti pokrov (kapsid) koji štiti gene virusa od razarajućih enzima domaćina, a služi i kao kontakt za receptore na ćeliji domaćina i kao prenosnik genetičkog materijala. Pored pomenutog može, ali i ne mora, da postoji još i omotač. Omotač je uglavnom od lipida i masnih materija (lipidi i glikoproteini).

Virus je jedna parazitska mašina programirana za razmnožavanje. Zašto kažemo parazitska? Zato što je dovoljno lenja da se ne razmnožava sama već tera ćeliju da to čini umesto nje i da proizvodi nove viruse. Iako u svom sastavu virusi imaju mali broj gena, (od svega nekoliko njih pa do stotinjak, najčešće desetine), oni funkcionišu savršeno organizovano. Kada virus prodre u ćeliju, on svojim nukleinskim materijalom prodire u naslednu materiju ćelije tako da ona počne da prozvodi nove viruse i tako radi u korist svoje štete. Virus odmah primorava ćeliju da krene sa prozvodnjom nekoliko desetina do nekoliko stotina virusnih nukleinskih kiselina i na hiljade proteinskih kapsomera a nakon toga ovi delovi spajaju se u virusne česice. To vam dođe nešto poput prekomerne administracije u loše urđenim državama.

Svaki virus ima svoju slabu tačku i mi se trudimo da je nađemo, da napravimo vakcinu, efikasan lek, da rešimo problem, kao što smo to učinili kod virusa variole. Ali u želji da prežive i virusi stalno pronalaze nove mehanizme da nas nadmudre. Tipičan primer je virus side. Ova bolest je otkrivena još 1981. godine. Otkriveni su njeni uzroci, rizične populacije i ponašanja a dve godine kasnije otkriven je i virus koji je izaziva. Pošto smo locirali uzročnika sada bi trebalo napraviti odgovarajući lek koji će delovati i rešiti problem. Ali tu postoji problem: ovaj virus se brzo menja. U pomenutom proteinskom pokrovu dolazi do stalnih izmena redosleda amino kiselina (kao osnovne strukturne jedinice koja čini taj niz). To vam dođe kao da imate elektronsku bravu koju pokušavate otvoriti ali ona s vremena na vreme sama menja svoju elektronsku šifru pa taman kada se približite kombinaciji koja je otvara, šifra se promeni i krećete ispočetka. Takav problem ima i nauka kada pokušava da reši problem side.

Što se tiče odbrane od virusa naše ćelije nisu baš totalno nezaštićene. Ćelije u našem organizmu, nakon što se sukobe sa virusom, postaju sposobne da proizvedu interferon – protein koji ometa i sprečava replikaciju virusa. Interferon se stvara u napadnutim ćelijama i štiti okolne ćelije (interferencija). Ovaj interferon čini naš imunitet jer štiti ćeliju u budućnosti od istih ili sličnih virusa. Vakcine upravo pokušavaju da upotrebom mrtvih ćelija izazovu produkciju ovog interferona i tako stanu na put virusima.

Vegani protiv korone - Pobedite teške bolesti promenom ishrane i životnim navikama. Sirova biljna hrana pomaže vašem imunitetu da pobedi i najteže bolesti.

 

Smrt virusima

Ako ste iz pomenute priče došli do zaključka da su virusi samo štetočine koje treba istrebiti – prevarili ste se. Virusni svet je izuzetno velik a broj onih koji su opasni po čoveka je zanemarljiv. Virusi su najbrojnije jedinke na planeti a najveći broj njih su bakteriofagi tkzv. žderači bakterija. Oni inficiraju bakterije i parazitiraju na njima – drugim rečima uništavaju bakterije pa ih zato i zovemo „čistačima“. Ako bismo pobili sve viruse vrlo brzo postali bismo žrtve bakterija jer one bi nas uništile. Iz tog razloga ovi virusi su vrlo korisni za čoveka jer omogućavaju razlaganje složenih molekula i kruženje ugljenika u prirodi tako da bez njih teško bi bilo uspostaviti ravnotežu u tom ciklusu. Pre 80-tak godina, kada su otkriveni bakteriofagi, još pre upotrebe antibiotika, medicina je razmatrala mogućnost da se ovi virusi iskoriste kod lečenja bakterijskih bolesti. Nakon što su otkriveni antibiotici, ova opcija je napuštena ali danas, sa pojavom rezistencije na antibiotike, ona ponovo postaje aktuelna. A upravo se radi i na tome da se rak leči virusom gde bi virus selektivno gađao ćelije raka i samo njih uništavao. Mi koristimo viruse i kao vektore, nosioce antigena za neke vakcine, virusi se koriste za lečenje nekih genetskih bolesti itd. Tako je najbolje da ne razmišljamo u pravcu totalnog istrebljenja svih virusa.

 

 

Antioksidans komentar:

Kao što smo već napomenuli Antioksidans se primarno ne bavi temom infekcija i virusa ali ono što možete pronaći na našim stranicama može vam pomoći i u borbi sa virusima, konkretnije koronom. Namera ovog teksta je da vas podseti i usmeri na neke sadržaje koji vam mogu biti od koristi u ovakvim situacijama. Kao i kod naše primarne teme, najefikasniji deo borbe leži u prevenciji a glavni deo u odgovoru imunog sistema. Na osnovu nekih iskustava koje imamo sa koronom njeni efekti nisu isti kod svih obolelih. Neki prođu asimptomatski, neki sa slabim simptomima, neki imaju tešku sliku a neki i nastradaju. Očigledno je da imuni odgovor obolelih nije svuda isti i da tamo gde je imuni sistem jači – simptomi su slabiji, mada i ne mora biti tako. Veliku ulogu u jačini simptoma ima i vreme koje ste bili izloženi virusu kao i količina koju ste primili. Duže izlaganje i veća količina primljenog virusa razvija jači pritisak na organizam tako da ako i imamo ujednačeni umuni odgovor, oni koji su bili “jače” napadnuti imaće i teže simptome. Ali opet, uloga imunog sistema je vrlo bitn jer iako ste zapatili teže simptome, sa jačim imunim sistemom svejedno ćete se opet izboriti, normalno uz pomoć medicine. Ako zanemarite ove činjenice a očekujete da ceo posao prepustite lekaru, rizici se drastično uvećavaju.

 

Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Covid19 Korona

 

 

VEGANI PROTIV KORONE – POBEDITE TEŠKE BOLESTI PROMENOM ISHRANE I ŽIVOTNIM NAVIKAMA. SIROVA BILJNA HRANA POMAŽE VAŠEM IMUNITETU DA POBEDI I NAJTEŽE BOLESTI.

Comments are closed.