Glikemijski indeks – glikemijsko opterećenje… Ove vrednosti pokazuje nam koliko i kako brzo određena hrana povećava nivo glukoze u krvi. Glukoza je primarno gorivo za naše ćelije i transportuje se preko krvi a uglavnom dolazi iz ugljenih hidrata koje unosimo hranom. Hrana koja ima nisku vrednost glikemijskog indeksa dovodi do malog porasta glukoze u krvi dok hrana sa visokim GI izaziva brz i veliki rast nivoa glukoze tako da, ukoliko postoji problem sa dijabetesom, poznavanje ovih vrednosti mogu biti od izuzetne važnosti. Isto važi i za preventivu.
GLIKEMIJSKI INDEKS – GLIKEMIJSKO OPTEREĆENJE
Proces varenja ugljenih hidrata ima za rezultat razgradnju dugačkih molekula do glukoze koja potom ulazi u krv. Proteini i masti imaju drugačiji metabolizam i zato imaju mali uticaj na povišenje nivoa glukoze u krvi. Poznavanje GI namirnica može nam pomoći u kontroli nivoa glukoze a korisno je u prevenciji bolesti srca, povišene vrednosti holesterola, insulinske rezistencije i dijabetesa tipa II, debljine i sl. Postoji veliki broj naučnih radova koji ukazuju na povoljne efekte ishrane koja uvažava vrednosti GI, naročito kod dijabetičara.
Hranu s visokim procentom ugljenih hidrata čine žitarice (pšenica, ječam, riža..) zatim mahunarke (leća, grah, grašak) kao i povrće bogato skrobom (krompir). Voće je bogato voćnim šećerom pa se takođe ubraja u hranu bogatu ugljenih hidratima. Med, razni zaslađivači i šećeri koji se dodaju u hranu kod njenog rafinisanja važan su izvor ugljenih hidrata u hrani. Prehrambena vlakna predstavljaju nesvarljive ugljene hidrate i zbog toga vlakna ne povećavaju nivo glukoze u krvi iako se ubrajaju u ugljene hidrate.
Prisustvo glukoze u krvi izaziva produkciju insulina, hormona koji pomaže da glukoza uđe u ćelije gde se koristi kao izvor energije. Kada su trenutne potrebe za glukozom u ćelijama zadovoljene, višak glukoze skladišti se u jetri i mišićima za kasniju upotrebu. Popune li se i zalihe u jetri i mišićima a glukoza je još uvijek prisutna u krvi, insulin pomaže da se suvišna glukoza uskladišti kao mast. Ali ukoliko se javi tendencija preteranog lučenja insulina kroz duži vremenski period to može izazvati i neželjene efekte. Može se javiti povećan nivo triglicerida i “lošeg” holesterola, sniženi nivo “dobrog” holesterola, povišen krvni pritisak, insulinska rezistencija, pojačan apetit, debljina i rizik od pojave ili pogoršanja dijabetesa tipa II. Konstantno visok nivo šećera u krvi i prekomerno lučenje insulina vremenom smanjuju sposobnost beta ćelija pankreasa da luče insulin. Gubljenjem sposobnosti pankreasa da luči insulin nastaje dijabetes kao i mnogi drugi zdravstveni problemi. Preteran unos ugljenih hidrata i visoka glikemija uzrokuju još i gubitak insulinskih receptora na ćelijama u organizmu i tome smo već pričali na stranici o dijabetesu. U zadnje vreme povećani šećer i prisustvo velikih količina insulina vezuje se i za pojavu tumorskih oboljenja.
Glikemijski indeks – šećer kao uzrok bolesti
Glikemijski indeks nam može pomoći kod legitimisanja pojedinih namirnica u ishrani i definisanja njihove veze sa šećerom. Ovo posebno kada se radi o tumorskim bolestima jer šećer predstavlja primarnu hranu kancera. On jeste osnovna hrana i zdravim ćelijama ali su tumorske ćelije po potrošnji šećera mnogo veći hedonisti od zdravih. Ćelije raka koriste glukozu iz krvi kao hranu isto kao fermentušući organizmi.
Šecer višestruko deluje na razvoj kancera. Prvo, višak glukoze negativno utiče na imuni sistem koji se bori protiv ove vrste bolesti. Ćelije raka maksimalno metabolišu glukozu pri čemu mlečna kiselina javlja kao sporedni proizvod. Ona pak uzrokuje sniženi pH, tj. acidozu, što se manifestuje umorom, uvećanjem jetre i malaksalošću. Sve to dovodi do stanja kaheksije i pothranjenosti. U toku same terapije raka treba regulisati nivo šećera u krvi putem ishrane, preko dodataka u ishrani, vežbama i smanjenjem stresa. Budući da šećer ima aktivnu ulogu rastu i matastaziranju raka, to znači da se preko njega može uticati na kontrolu kancerskog procesa. Program ishrane, što se tiče šećera, treba sačiniti tako da glikemijski indeks namirnica bude što niži kako bi se time smanjio nivo šećera u krvi a ćelije raka izgladnele.
Neke biljke imaju sposobnost da blokiraju ulazak glukoze u ćelije raka kao što to čini npr. avokado. U svetu se već praktikuju neke metode kojima se pokušava da se nadmudre ćelije raka i iskoristi njihova glad za glukozom u cilju lečenja malignih bolesti. Davanjem visokih doza vitamina C koji inače ima istu strukturu kao glukoza, maligne ćelije ga poput sundera upijaju misleći da pri tome uzimaju svoje omiljeno gorivo ali pri tome ostaju gladne. Pored tumorskih oboljanja, velika upotreba šećera u ishrani podstiče i ona srčana. Sve je više studija koje potvrđuju priču o uticaju hrane s visokim GI na veću incidenciju koronarne bolesti srca.
Plan prehrane koji podrazumeva nisku ili umerenu vrednost GI može imati pozitivan uticaj na prevenciju ili terapiju hroničnih bolesti kao i metaboličkog sindroma. Verovatno ste primetili da se nakon konzumacije slatkiša ili slične hrane bogate rafinisanim šećerom koja izaziva nagli porast insulina, osećate umorno i letargično, drugim rečima – loše. Ovaj osećaj javlja se zbog preterane produkcije insulina što uzrokuje sniženje nivoa glukoze ispod normalne vrednosti i samim tim pojavu hipoglikemije i umora. Ako naša vrednost glukoze u krvi neprestano naglo raste i snižava se tokom dana jasno je da se nećemo osećati dobro. Ako pak u svojoj ishrani budemo koristili hranu koja održava konstantan nivo glukoze, osećaćemo se odlično i bićemo puni energije.
Što su šećeri u namirnicama prostiji (glikoza, saharoza) to brže dižu nivo šećera u krvi. Fruktoza (voćni šećer) iako je prost ugljeni hidrat sporije diže nivo šećera u krvi. Složeni ugljeni hidrati, kao što je skrob iz žitarica i krompira, moraju prvo da se razlože do prostijih šećera pa tek onda prelaze u krvotok. Taj proces se odvija u organima za varenje i jetri i zavisi od vrste šećera, načina pripreme hrane i količine dijetnih vlakana u obroku.
Međutim, glikemijski indeks ili GI nije jedini činilac od kog zavisi koliko će određena namirnica podići nivo šećera u krvi. Ako pojedete slične količine dve različite namirnice s istim GI (npr. repa i kroasan), porast nivoa šećera u krvi biće manja kod namirnica s manjim udelom ugljenih hidrata (npr. repa, videti tabelu). Takođe, pojedete li dve namirnice sa sličnim GI (npr. kroasan i kuskus), uobičajena porcija jedne od tih namirnica će biti manja (npr. kroasan, videti tabelu) i zbog toga će porast nivoa šećera u krvi biti manji. Upravo je zbog toga uveden pojam glikemijskog opterećenja (engl. Glycaemic Load ili GL). Zasniva se na pojmu glikemijskog indeksa i meri ukupnu glikemijsku reakciju na neku namirnicu ili obrok (GL= GI/100 x grama ugljenih hidrata po porciji). To u praksi znači da možete direktno upoređivati uticaj dve različite namirnice na nivo šećera u krvi uz pomoć upoređivanja glikemijskog opterećenja uobičajenih porcija tih namirnica.
Kako se izboriti sa glikemijom:
- Ograničite unos hrane od belog brašna i belog šećera. Ova hrana uključuje svu rafinisanu hranu koja je bogata navedenim sastojcima. Krompir takođe ima visoku GI vrednost.
- Odabirajte hranu bogatu prehrambenim vlaknima. Hrana bogata prehrambenim vlaknima vari se duže pa samim tim izaziva manji porast nivoa glukoze u krvi. Celovita nerafinisana hrana, naročito žitarice, koja sadrži prirodno prisutnu količinu prehrambenih vlakana sporije prolazi kroz sistem za varenje a osećaj sitosti traje duže. Hrana bogata vlaknima su celovite žitarice, povrće, mahunarke, orašasti plodovi, semenke, voće. Citrusi imaju niži glikemijski indeks od većine vrsta voća.
- Hrana bogata proteinima obično ima nizak GI. Ovde mahunarke predstavljaju odličan izbor hrane s niskim GI.
Masti ne podižu značajno nivo glukoze u krvi ali budite oprezni! Prednost treba dati kvalitetnim masnoćama, tipa ulja lanenog semena, maslinovog ili ulja orašastih plodova. Kod mlečnih proizvda nema neke razlike između punomasnog mleka i obranog mleka. Važno je zapamtiti da mlečni proizvodi, iako imaju niski glikemijski indeks, imaju visok insulinski indeks.
- Glikemijski odgovor zavisi od kombinacije hrane koja se konzumira. Složen i raznolik obrok koji sadrži kompleksne ugljene hidrate, proteine i adekvatne vrste masnoća, te bogatstvo prehrambenih vlakana, pružiće umeren glikemijski indeks. Kombinovanje hrane s visokim glikemijskim indeksom i one s niskim GI uravnotežuje odgovor organizma.
- Prednost dajte sirovoj hrani. Iako se radi o istoj vrsti hrane, ona može imati jedan GI u sirovom a drugi GI u kuvanom stanju. Tako npr. sirova šargarepa ima GI 30 i spada u namirnice sa niskim indeksom. Ali ako istu skuvate njen GI će se popeti na 85. Slična priča je i sa celerovim listom. U sirovom stanju on ima GI 15 a u kuvanom isto 85. Podsećamo vas da je glikemijski indeks saharoze tj. belog šećera 70. To znači da konzumiranjem kuvane šargarepe ostvarujete efekat kao da jedete beli šećer. Isto važi za kuvani celer, paškanat, cveklu itd. Zato gledajte da konzumirate sirovo voće i povrće i maksimalno izbegavajte termičku obradu. U protivnom pretvorićete se u pokretni kanister insulina.
- Obratite pažnju na svu hranu čiji GI prelazi 50. Neke namirnice deluju naivno i nevino npr. poput lubenice. Većina nas smatra da je to klasična dijetalna hrana ali njen glikemijski indeks iznosi dobrih 75!
Glikemijski indeks – glikemijsko opterećenje – Glikemijski indeks u namirnicama
Hrana sa visokim glikemijskim indeksom |
|
|---|---|
| Hrana | Glikemijski indeks |
| Kukuruzni sirup | 115 |
| Pivo* | 110 |
| Glukoza (dextroza) | 100 |
| Glukozni sirup | 100 |
| Modificirani skrob | 100 |
| Pšenični, rižin sirup | 100 |
| Pečeni krompiri | 95 |
| Krompirov skrob | 95 |
| Kuvani krompiri u pećnici | 95 |
| Pirinčano brašno | 95 |
| Beli hleb bez glutena | 90 |
| Krompirovo brašno | 90 |
| Lepljiv pirinač | 90 |
| Indijska maranta | 85 |
| Kuvana šargarepa | 85 |
| Kuvani koren celera | 85 |
| Kukuruzne pahuljice | 85 |
| Hamburger pecivo | 85 |
| Med | 85 |
| Instant (parboiled) pirinač | 85 |
| Maizena (kukuruzni skrob) | 85 |
| Paškanat | 85 |
| Kokice, bez šećera | 85 |
| Ekspandiran pirinač | 85 |
| Pirinčani kolač / puding | 85 |
| Pirinčano mleko | 85 |
| Tapioka | 85 |
| Kuvana bela repa* | 85 |
| Beli sandvich hleb | 85 |
| Belo pšenično brašno | 85 |
| Kuvani bob | 80 |
| Pire krompir | 80 |
| Krofne | 75 |
| Lazanje (sa mekim pšeničnim brašnom) | 75 |
| Bundeva, tikva | 75 |
| Pirinčano mleko (sa šećerom) | 75 |
| Squash tikva* | 75 |
| Vafle (sa šećerom) | 75 |
| Lubenica* | 75 |
| Pecivo | 70 |
| Beli kruh Baguette | 70 |
| Kolačići | 70 |
| Brioši | 70 |
| Bela repa | 70 |
| Čokoladna pločica (sa šećerom) | 70 |
| Coca-cola | 70 |
| Kukuruzno brašno | 70 |
| Kroasan | 70 |
| Urma | 70 |
| Njoki | 70 |
| Matzo hleb(bijelo brašno) | 70 |
| Proso, sirak | 70 |
| Melasa, šećerni sirup | 70 |
| Mush (kukuruzni puding) | 70 |
| Rezanci (meka pšenica) | 70 |
| Oguljeni kuvani krompir | 70 |
| Biserni ječam | 70 |
| Plantain/kuvana banana/kuvani platano | 70 |
| Palenta, kukuruzna kaša | 70 |
| Čips od krompira | 70 |
| Amarant, kokice | 70 |
| Ravioli (meko pšenično brašno) | 70 |
| Rafinirane žitarice (sa šećerom) | 70 |
| Pirinčani hleb | 70 |
| Rižoto | 70 |
| Dvopek | 70 |
| Special KTM | 70 |
| Običan pirinač | 70 |
| Beli šećer (saharoza) | 70 |
| Integralni smeđi šećer | 70 |
| Kuvana cvekla | 65 |
| Kus-kus, griz | 65 |
| Hovis, smeđi hleb sa kvascem | 65 |
| Džem (sa šećerom) | 65 |
| Javorova melasa | 65 |
| Marmelada (sa šećerom) | 65 |
| Mars, Sneakers, Nuts, itd. | 65 |
| Musli (sa šećerom ili medom) | 65 |
| Voćni hleb | 65 |
| Ananas iz konzerve | 65 |
| Dunja (kuvana ili žele sa šećerom) | 65 |
| Grožđice(crvene i žute) | 65 |
| Ražani hleb (sa 30% raži) | 65 |
| Sorbet (voćni pire sa šećerom) | 65 |
| Slatki kukuruz, kukuruz | 65 |
| Tamarin, indijske urme (slatke) | 65 |
| Tropski slatki krompir | 65 |
| Neoguljen kuvani krompir | 65 |
| Neoguljen kuvani krompir | 65 |
| Hleb od celog zrna | 65 |
| Marelice iz konzerve | 60 |
| Banana (zrela) | 60 |
| Izbeljeni ječam | 60 |
| Kesten | 60 |
| Tvrdi/durum pšenični griz | 60 |
| Sladoled (obični sa šećerom) | 60 |
| Lasanje (tvrdo pšenično brašno) | 60 |
| Pirinač dugo zrno | 60 |
| Majonez (industrijski sladak) | 60 |
| Dinja | 60 |
| Mlečna štruca | 60 |
| Zobena )ovsena) kaša | 60 |
| Ovomaltine (kaša) | 60 |
| Parfimisan pirinač (jasmin…) | 60 |
| Pizza | 60 |
| Čokolada u prahu (sa šećerom) | 60 |
| Ravioli (tvrdo pšenično brašno) | 60 |
| Bulgur pšenica (kuhana) | 55 |
| Kolačići (brašno, maslac, šećer) | 55 |
| Sok od grožđa (nezaslađeni) | 55 |
| Japanske šljive, loquat | 55 |
| Ketchup | 55 |
| Sok od manga (nezaslađeni) | 55 |
| Manioca (gorka) | 55 |
| Manioca, mandioca (slatka) | 55 |
| Senf (sa šećerom) | 55 |
| Nutella | 55 |
| Papaya (svježe voće) | 55 |
| Breskve (limenka sa sirupom) | 55 |
| Crveni pirinač | 55 |
| Špageti (jako kuvani) | 55 |
| Sushi | 55 |
| Tagliatelle (jako kuvane) | 55 |
Hrana sa srednjim glikemijskim indeksom |
|
|---|---|
| Hrana | Glikemijski indeks |
| Sve vrste mekinja | 50 |
| Sok od jabuke (nezaslađeni) | 50 |
| Basmati pirinač | 50 |
| Keksi (od integralnog brašna, bez šećera) | 50 |
| Hleb sa kinoom (65% quinoe) | 50 |
| Smeđa riža, nepolirana riža | 50 |
| Žitna pločica, (energetska bez šećera) | 50 |
| Chocho, oceđena kruška | 50 |
| Sok od brusnice (nezaslađeni) | 50 |
| Jerusalem artičoke | 50 |
| Kivi, monkey breskva* | 50 |
| Litchi (svježe voće) | 50 |
| Macarone(durum pšenica) | 50 |
| Mango (sveže voće) | 50 |
| Muesli (bez šećera) | 50 |
| Persimmon (vrsta voća) | 50 |
| Sok od ananasa (nezaslađeni) | 50 |
| Spelt hleb | 50 |
| Slatki krompir | 50 |
| Wasa (meka raž) | 50 |
| Integralna pšenična testenina | 50 |
| Banana (nezrela) | 45 |
| Ječam, celo zrno | 45 |
| Smeđ basmati pirinač | 45 |
| Capellini testenina | 45 |
| Kokos | 45 |
| Brusnica | 45 |
| Farro brašno (integralno) | 45 |
| Sok od grejpa (nezaslađeni) | 45 |
| Grožđe (sveže voće) | 45 |
| Grašak (limenka) | 45 |
| Hleb od kamuta | 45 |
| Kamut brašno (integralno) | 45 |
| Sok od narandže (sveži, nezaslađeni) | 45 |
| Ananas (sveže voće) | 45 |
| Raž (integralno brašno, hleb) | 45 |
| Tost integralni hleb | 45 |
| Sok od paradajza (sa šećerom) | 45 |
| Inegralna bulgur pšenica (kuhano) | 45 |
| Integralne žitarice (bez šećera) | 45 |
| Integralni kus-kus, integralni griz | 45 |
| Špageti al dente (5 min. kuvanja) | 40 |
| Hleb, 100% integralni s pravim kvascem | 40 |
| Jabukovo vino | 40 |
| Heljda, kaša, saracen (integralni hleb/brašno) | 40 |
| Sok od šargarepe (nezaslađeni) | 40 |
| Kokosovo mleko | 40 |
| Suve marelice | 40 |
| Suve smokve | 40 |
| Suve šljive | 40 |
| Egipatska pšenica, kamut | 40 |
| Falafel (bob) | 40 |
| Farro | 40 |
| Sirovi bob | 40 |
| Testenina od integralne pšenice, al dente | 40 |
| Kidney, pinta grah (limenka) | 40 |
| Laktoza | 40 |
| Matzo hleb (integralno brašno) | 40 |
| Ovsene pahuljice (nekuhane) | 40 |
| Zob | 40 |
| Kikiriki maslac (bez šećera) | 40 |
| Pepino (vrsta voća) | 40 |
| Pumpernickel hleb | 40 |
| Dunja (kuvana/žele, bez šećera) | 40 |
| Kina brašno | 40 |
| Kolači (integralno brašno, bez šećera) | 40 |
| Sorbet (nezaslađen) | 40 |
| Spelt, einkorn pšenica (integralna) | 40 |
| Tahin (pasta od sezama) | 40 |
Hrana sa niskim glikemijskim indeksom |
|
|---|---|
| Hrana | Glikemijski indeks |
| Azuki pasulj | 35 |
| Ale strains (vrsta piva) | 35 |
| Amarant, seme | 35 |
| Jabuka, sveže voće | 35 |
| Jabuke dinstane, umak | 35 |
| Crni pasulj | 35 |
| Cassoulet (vrsta pasulja) | 35 |
| Koren celera (sirovi) | 35 |
| Leblebije (brašno) | 35 |
| Leblebije, garbanzo grah (limenka) | 35 |
| Kineski rezanci/vermicelli | 35 |
| Brusnica grah, borlotti grah | 35 |
| Custard jabuka, cherimoya | 35 |
| Dijon senf | 35 |
| Sušene jabuke | 35 |
| Sušeni paradajz | 35 |
| Hleb od žitarica | 35 |
| Falafel (leblebije) | 35 |
| Smokve (sveže) | 35 |
| Grašak (sveži) | 35 |
| Sladoled (sa pravom fruktozom) | 35 |
| Indijski kukuruz | 35 |
| Kidney/pinta grah | 35 |
| Linum, susam (seme) | 35 |
| Nektarine (sveže) | 35 |
| Pomorandže (sveže) | 35 |
| Breskve (sveže) | 35 |
| Šljive (sveže) | 35 |
| Šipak (sveži) | 35 |
| Dunja (svježa) | 35 |
| Kinoa | 35 |
| Soja jogurt (sa ukusom voća) | 35 |
| Kuvano voće, kompot(bez šećera) | 35 |
| Suncokretovo seme | 35 |
| Sok od paradajza (prirodni) | 35 |
| Bela bademova pasta (nezaslađena) | 35 |
| Beli pasulj, canellini | 35 |
| Divlji pirinač | 35 |
| Kvasac | 35 |
| Jogurt** | 35 |
| Bademovo mleko | 30 |
| Marelica (sveža) | 30 |
| Cvekla (sirova) | 30 |
| Smeđe sočivo | 30 |
| Šargarepa (sirova) | 30 |
| Leblebija, garbanzo grah | 30 |
| Kineski rezanci, vermicelli (soja/zlatni pasulj) | 30 |
| Mahune, string pasulj | 30 |
| Beli luk | 30 |
| Grejp (sveži) | 30 |
| Džem (bez šećera, voćem zaslađen) | 30 |
| Marmelada (bez šećera) | 30 |
| Mleko** (obrano ili ne) | 30 |
| Ovseno mleko (nekuvano) | 30 |
| Marakuja | 30 |
| Kruške (svježe) | 30 |
| Mleko u prahu** | 30 |
| Quark, sir sa skutom** | 30 |
| Scorzonera | 30 |
| Sojino mleko | 30 |
| Tangerina, mandarina | 30 |
| Paradajz | 30 |
| Sirova repa | 30 |
| Žuto sočivo | 30 |
| Kupina, dud(murva) | 25 |
| Borovnica | 25 |
| Trešnje | 25 |
| Crna čokolada (>70% kakao) | 25 |
| Flageolet pasulj, fayot pasulj | 25 |
| Ogrozd | 25 |
| Zeleno sočivo | 25 |
| Humus (slanutak, tahini, limun, beli luk) | 25 |
| Zlatni pasulj | 25 |
| Kikiriki pasta (nezaslađeni) | 25 |
| Malina (sveža) | 25 |
| Crvena ribizla | 25 |
| Semenke | 25 |
| Sojino brašno | 25 |
| Prepolovljeni grašak | 25 |
| Jagode (sveže) | 25 |
| Artičoke | 20 |
| Bambusovi izdanci | 20 |
| Čokolada (>85% kakao) | 20 |
| Patlidžan | 20 |
| Palma (meso) | 20 |
| Sok od limuna (nezaslađeni) | 20 |
| Kakao prah (bez šećera) | 20 |
| Ratatouille (pirjano povrće) | 20 |
| Prava fruktoza | 20 |
| Soja jogurt (bez ukusa) | 20 |
| Tamari umak (nezaslađeni) | 20 |
| Zapadno-indijska trešnja | 20 |
| Agava, sirup | 15 |
| Bademi | 15 |
| Asparagus (šparoge) | 15 |
| Crna ribizla | 15 |
| Zrna (zob, pšenica…) | 15 |
| Brokoli | 15 |
| Prokelj | 15 |
| Kupus | 15 |
| Rogač | 15 |
| Indijski oraščić | 15 |
| Cvetača | 15 |
| Celer | 15 |
| Žitni izdanci (soja/zlatni pasulj) | 15 |
| Cikorija, endivija | 15 |
| Chili papar | 15 |
| Tikvice | 15 |
| Krastavci | 15 |
| Komorač | 15 |
| Đumbir | 15 |
| Lešnici | 15 |
| Praziluk | 15 |
| Pečurke | 15 |
| Masline | 15 |
| Luk | 15 |
| Kikiriki | 15 |
| Pesto (umak) | 15 |
| Zlatni ogrozd, physalis voće | 15 |
| Rasol, salamura | 15 |
| Borovo seme | 15 |
| Pistacio, zeleni badem | 15 |
| Rotkvica | 15 |
| Rabarbara | 15 |
| Runner grah, talijanski plosnati | 15 |
| Zelena salata | 15 |
| Kiseli kupus | 15 |
| Luk kozjak, španjolski luk | 15 |
| Sorrel dock (povrće) | 15 |
| Soja | 15 |
| Špinatova repa | 15 |
| Spanać | 15 |
| Klice | 15 |
| Slatka paprika (crvena, zelena) | 15 |
| Tofu, sojin sir | 15 |
| Orasi | 15 |
| Avocado | 10 |
| Rakovi, ljuskavci | 5 |
| Začini: peršun, basil, origano, cimet, vanilija, itd. | 5 |
| Sirće | 5 |
* Ovi proizvodi, iako imaju visoki glikemijski indeks, sadrže jako malo šećera(oko 5%). Konzumiranje ove hrane ne bi trebalo uticati na nivo šećera u krvi.
** U suštini i nema razlike između punomasnog mleka i obranog mleka. Važno je zapamtiti da mlečni proizvodi, iako imaju niski glikemijski indeks, imaju visoki insulinski indeks.
Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Imuno bolesti i dijabetes
GLIKEMIJSKI INDEKS – GLIKEMIJSKO OPTEREĆENJE. ŠEĆERNA BOLEST I RAK. DIJABETES POMAŽE RAZVOJ TEŠKIH BOLESTI. LEČENJE RAKA I DIJABETESA SIROVOM BILJNOM HRANOM.
