Proteini za loše zdravlje

“Da bi bili zdravi treba jesti što više proteina” bio je savet koji ste slušali često u svom detinjstvu (a i danas nije drugačije). Međutim ono što danas jeste drugačije  to je da se sve češće čuje da su akteri većine zdravstvenih problema upravo ti proteini koji su nam bili preporuka. Problem je u tome što je ljudska ishrana opterećena njihovom prevelikom upotrebom. Npr. ženama je u ishrani dovoljno 50-60 gr. proteina dnevno a za muškarce je ta doza 60-70 gr (ovde podrazumevamo prosečne ljude) .. Međutim, jedan prosečni zapadnjak pojede bar 300-350 gr. proteina dnevno pa dolazi do ‘viškova’. Telo ne može akumulirati viškove proteina kao što inače čini sa masnoćama i zato će iskoristiti potrebnu dozu proteina a sve što bude bilo preko toga promeniće se u ugljene hidrate i masti. Tačno je da se telo najvećim delom sastoji od proteina ali gorivo koje telo koristi jesu ugljeni hidrati i masnoće i tu pred telom stoji ogroman posao – svi ti proteini moraju biti konvertovani u gorivo. Možda to ranije i nije bio toliki problem koliko je danas jer su navike u ishrani sasvim drugačije. Početkom 20 veka, prosečni amerikanac jeo je oko 50 kilograma mesa godišnje. 2007. ta cifra se je popela na 100 kg a za isto vreme potrošnja mleka skočila je sa 133 na 274 litara godišnje. Nakon svega toga moramo postaviti pitanje: kakve proteine jedemo? Da li su to proteini za dobro zdravlje kako su nas učili ili su to proteini za loše zdravlje…

Proteini za loše zdravlje - Ishrana bogata proteinima opasna po zdravlje - Lečenje najtežih bolesti sirovom biljnom hranom. Antioksidans. Leskovac.

 

PROTEINI ZA LOŠE ZDRAVLJE

 

Ipak će biti ovo drugo: proteini za loše zdravlje. Vratimo se ovde malo unazad: 60-tih godina u Americi je rastao broj srčanih oboljenja. Bolest konorarnih arterija bazira se na tome da se vremenom holesterol nagomilava u konorarnim arterijama i sprečava priliv krvi u srce. Kao posledica toga mogu se javiti jaki bolovi u grudima tipa angine pektoris kao i infarkt srca. Zato je 70-tih godina zbog velikih problema sa srčanim oboljenjima forsirana teorija da se ljudi prebace sa zasićenih masnih kiselina, npr. sa putera, koji je bio dosta u upotrebi, na polinezasićene masne kiseline npr. na margarin. I tada je broj kardiovaskularnih oboljenja počeo da opada. Sve bi izgledalo mnogo lepše da se nisu počeli javljati problemi sa tumorskim oboljenjima. Drugim rečima izbačene su zasićene masne kiseline da bi se smanjila kardiovaskularna oboljenja a ubačene su polinezasićene koje su podsticale rak. Kao udarno rešenje konvencionalne medicine, već krajem 60-tih počelo se sa upotrebom bajpasa. Tehnika by-pass-a zasniva se na uzimanju vene iz noge pacijenta i njeno prišivanje na srcu kako bi se zaobišao zapušeni deo. Danas se ta operacija radi serijski. Oko pola miliona amerikanaca godišnje ode pod nož kako bi rešilo ovaj problem a svaka operacija košta oko 100.000 dolara. Samo na ove operacije u Americi godišnje se potroši oko 50 milijardi dolara.

Izveštaj Američkog udruženja za srce, problemi i prognoze u vezi kardiovaskularnih bolesti.

Naučne studije i lekari potvrdili da životnjski proizvodi izazivaju hronične bolesti

Proteini prave problem

Što se tiče upotrebe mesa ranije je dobra ishrana obično povezivana sa upotrebom veće količine proteina gde je smatrano da u ljudskoj ishrani treba ubaciti što više životinskih proteina. I danas, u 21 veku, vlada mišljenje da su životinjski proizvodi neophodni za dobro ljudsko zdravlje. Postoji mit o aminokiselinama kako ih možete (morate) dobiti isključivo preko mesa. U vezi sa tim postoji ogromna propaganda medija i industrije koji tvrde da su životinjski proteini daleko bolji i superiorniji od biljnih. Na brojnim naučnim studijama, međutim, došlo se je i do drugačijih odgovora a to je da vas velike količine životinjskih proteina dovode i u uvećan rizik od osteoporoze, kancera, bolesti srca i krvnih sudova.

Životinjski proteini sadrže velike količine sumpora što nije slučaj sa biljnim proteinima. Samim tim, oni dovode do povećanja kiselosti u telu i mnogo više opterećuju sistem za varenje (životinjski protein iz mesa se vari u stomaku oko 6 sati, dok se biljni protein vari svega 3-4 sati). Najviše vremena potrebno je za varenje kazeina iz sira, oko 10-12 sati. Eksperimenti na zečevima pokazali su da ako se oni hrane životinjskim proteinima (npr.riblje brašno) povećava se rizik od arterioskleroze. Mit da ćete kao vegan biti u nedostatku proteina je praktično nemoguć jer integralna biljna ishrana obezbeđuje potrebnu količinu proteina koja je dovoljna za normalan i zdrav život. Vi se možete osloniti i na neke druge repere o dnevnoj količini potrebnih proteina mada ti reperi lako mogu imati neku komercijalnu poleđinu. U tom slučaju ulazite u rizik da se predozirate proteinima i svime što ide uz to.

Proteini za loše zdravlje - Ishrana bogata proteinima opasna po zdravlje - Lečenje najtežih bolesti sirovom biljnom hranom. Antioksidans. Leskovac.

Ono što nam govori statistika jeste da srčana oboljenja, kao i oboljenja od raka, rastu srazmerno potrošnji hrane životinskog porekla. Ova činjenica je proverena u većem broju uzoraka tj. država. U Americi su ove bolesti još uvek glavni uzrok smrtnosti i pored milijardi dolara koje se ulažu u njihovo lečenje. Kada govorimo o ugradnji stentova i bajpasova, tačno je to da su kod hitnih slučajeva ovi zahvati spasonosni. Ali treba znati i to da ovi zahvati ne štite od novih srčanih udara. Ugradnja bajpasova i stentova se koristi kod velikih blokada krvotoka. Ali po statistici samo mali broj srčanih udara je izazvan velikim naslagama u krvnim sudovima. Uglavnom su kritičnije manje naslage koje izazivaju zapaljenja i koje mogu lako da se otkinu i zakrče krvni sud. To je razlog zašto ovakvi zahvati ne leče oboljenje već samo otklanjaju simptome. Ako i dalje pratimo statistiku primetićemo da je šansa da u ruralnom delu Kine dobijete srčano oboljenje bila 12 puta niža nego u Americi. U Novoj Gvineji takve bolesti skoro da nisu ni postojale. Bilo je još mnogo sličnih primera ali svi oni su imali jednu zajedničku osobinu. Svuda gde se nije primenjivao zapadnjački način ishrane (životinski proizvodi, mleko, meso…) ove bolesti bile su retkost.

Istorija nam daje lekciju: manje mesa – manje bolesti

 

Proteini za loše zdravlje - Ishrana bogata proteinima opasna po zdravlje - Lečenje najtežih bolesti sirovom biljnom hranom. Antioksidans. Leskovac.

 

Upečatljivi su i neki istorijski dokazi. Kada su za vreme drugog svetskog rata Nemci ušli u Norvešku prvo što su uradili je to što su oduzeli stoku stanovništvu, radi ishrane svojih trupa, tako da je norveško stanovništvo bilo prinuđeno da preživljava na biljnoj ishrani. Posle rata stanovištvo se je vratilo svojoj klasičnoj ishrani. Ono što je ovde zanimljivo je da je broj smrnosti od kardio bolesti dostigla svoj minimum dolaskom nemaca ali se je ona i brzo povećavala sa njihovim odlaskom. Vraćanjem mlečnih i mesnih proizvoda u ishranu vraćeni su i hronični problemi, šlogovi i infarkti.

Danas je sve je više naučnika koji tvrde da, ako iz svoje ishrane izbacimo ili dosta smanjimo upotrebu namirnica životinjskog porekla, možemo ne samo da sprečimo, već da u nekim sutiacijama i preokrenemo tok bolesti te da istu stavimo u reemisiju. Sve što treba da se uradi jeste da se promeni ishrana u korist integralnih namirnica biljnog porekla a to znači upotreba nepreređenog ili minimalno prerađenog voća, povrća, mahunarki, semena, orašastih plodova… Takođe, to znači i izbegavanje namirnica životinjskog porekla, tipa meso, mleko, jaja kao i rafinisanih proizvoda tipa, brašna, šećera, rafinisanih ulja…

 

Kineska studija nam daje lekciju: biljna ishrana prevenira brojne bolesti

 

Ovakve rezultate dala je i čuvena desetogodišnja kineska studija kada je dr Campbell objavio da je pronađeno čak 94.000 slučajeva koji su povezivali ishranu i bolest. Glavna poruka koja je dobijena iz svih ovih analiza bila je da je ishrana kineza koja se zasnivala na biljkama, voću, povrću i žitaricama i vrlo malo namirnica životinjskog porekla uvek povezivana sa niskom stopom smrtnosti od određenih vrsta raka, šloga i srčanih oboljenja. O ovoj studiji je i NY Times pisao kao o najvećoj i naobuhvatnijoj studiji o uticaju hrane na ljudsko zdravlje mada ovakve teorije koje su bolesti povezivale sa ishranom ne predstavljaju ništa novo. Još pre dve hiljade godina Hipokrat je svoje pacijente lečio upravo hranom. Osnova njegovog lečenja bila je: “neka hrana bude lek tvoj i neka lek tvoj bude hrana”. Sve do sada nauka nije ovu opciju uzimala u obzir. Dva naučnika koja su rešila da uvedu promene po tom pitanju jesu upravo doktori Colin Campbell i njegov kolega Caldwell Esselstyn (USA).

Hrana koju jedemo može nas zaštititi od raka ali i povećati rizik oboljevanja. Ona može uticati na razvoj bolesti sa većim procentom nego što on iznosi kod pušenja. Hrana je jedan od glavnih uzroka bolesti raka što možete proveriti i na izveštajima glavnog američkog instituta za kancer WCRF. Ovaj institut je nakon analize hiljada izveštaja objavio svoj izveštaj pod nazivom Food, Nutrition, Physical Activity, and the Prevention of Cancer.

Proteini za loše zdravlje - Ishrana bogata proteinima opasna po zdravlje - Lečenje najtežih bolesti sirovom biljnom hranom. Antioksidans. Leskovac.

Jedna od njihovih glavnih preporuka je smanjenje unosa crvenog mesa i izbegavanje mesnih prerađevina. Ako vas buni šta se podrazumeva pod crvenim mesom, pomoći ćemo vam: to je govedina, svinjetina, jagnjetina, jaretina i sl. a što se tiče mesnih prerađevina tu se podrazumevaju mesa konzervirana dimljenjem, sušenjem, soljenjem ili uz pomoć hemikalija. Ovde se napominje da meso treba dosta smanjiti u ishrani ali bi još bolje bilo kada bi ste ga u potpunosti izbacili. To opet ne znači da ako ponekad i pojedete malo mesa da to mora imati ekstremno loše posledice. Konzumacija mesa ipak mora biti dovoljno retka kako se ne bi stvorila mogućnost za negativne posledice a ako one postoje, zavisno od stepena oboljenja treba redukovati unos mesa sve do potpunog izbacivanja naročito ako se radi o kardio a posebno o tumorskim bolestima. Da vas podsetimo na prethodni tekst – da povećano prisustvo proteina u ishrani, pogotovu iz mesa, predstavlja jak podsticaj tumorskim oboljenjima. Npr. mesne prerađevine su direktno povezane sa rakom želuca i debelog creva. Termička obrada stvara dodatne kancerogene supstance. Rizik od pojave kancera zbog upotrebe mesa pokazala je i studija odrađena na univerzitetu na Havajima.

 

Ishrana je prvi korak do dobrog zdravlja

 

Svakako da roštiljanje sa prijateljima lepo zvuči i još bolje miriše ali dobar roštilj ima i drugu stranu medalje. Tako npr. u Leskovcu, u gradu roštilja, na skriningu debelog creva od 48 pacijenata desetoro je imalo rak debelog creva a kod 23 njih pronadjeni su polipi, tumorske tvorevine. To znači da u proseku svaki četvrti pregledani pacijent ima rak debelog creva a polovina njih imaju tumore. Ovo je statistika koja mora biti ozbiljno shvaćena. Za sada roštilj pacijenti se brane neodlaskom na kontrolu sa izgovorom “strah me je da odem – možda mi nešto nađu!”. Ova statistika datira iz leta 2013, a sada, nakon dodatnih godina, situacija je svakako još gora.

Univerzitet u Lidzu pratio je 35.000 žena u periodu od 7 godina. Ovo ispitivanje pokazalo je da su žene koje su konzumirale meso u ishrani imale povećanu stopu oboljevanja od raka dojke dok je jedna druga studija koja je sprovedena u SAD na 90.000 premenopauzalnih žena pokazala da je svakodnevno konzumiranje crvenog mesa dvostruko uvećalo rizik od hormonski aktiviranog raka dojke .

Možda ćete reći da koristite domaće meso i ishrani ali kada pričamo o mesu kao uzroku raka mislimo na njegov, proteinski, holesterolni i hormonski potencijal. Način pripreme tog mesa takođe dodaje ekstra rizik pogotovu ako se radi o prženom mesu. Prilikom ove termičke obrade masnoće iz mesa stvaraju oksidanse i kancerogene supstance. Bilo kakvo grilovano, pohovano, prženo meso ima pojačan uticaj na razvoj raka, posebno želuca i debelog creva.  Ovde prvenstveno akcentujemo loš uticaj zasićenih masti koje su sastavni deo proizovda od mesa. Zato ako imate problema sa digestivnim traktom ili želite preventivno delovati u tom delu, imajte u vidu da veća upotreba mesa, pogotovu prženog i u većim količinama, visok unos proteina uz nizak unos biljnih vlakana, pogubno deluje na digestivni trakt izazivajući rak želuca, debelog creva, rektuma, pankreasa i bubrega. Ovde prvenstveno mislimo na crveno meso ali to ne znači da možete jesti piletinu ili ribu bez bojazni. Sve vrste mesa pojačavaju rizik oboljevanja od raka stim što je crveno meso prednjači u tome a iza njega sledi piletina i na kraju riba.

 

Meso remeti hormonsku ravnotežu i PH vrednost organizma

 

Pored digestivnog trakta problemi se javljaju i sa dojkom i prostatom. Pored mlečnih proizvoda meso spada u namirnice koje sadrže hormone i promotere rasta. Ovi hormoni su prirodno sadržani u mesu a ekstra su povećani kod stoke kojoj su hormoni dodatno davani kao dopuna ishrani, radi bržeg rasta. Kravama se recimo daju hormonske pelete radi pospešivanja rasta i većeg prinosa mleka.  Zato ishrane sa obiljem hormona posebno pogađa tkiva koja reaguju na hormone a to su je dojke, materica, prostata… Ove činjenice predstavio je i Dr Malcolm Carruthers u svojim istraživanjima. Kod muškaraca je izražena tkzv. muška menopauza gde su simptomi umor, depresija, gubitak libida, atrofija testisa, impotencija i povćanje dojki kao i povišen rizik od raka prostate. Kod vegetarijanaca je rizik oboljevanja od raka niži oko 45% u odnosu na mesojede dok je za rak koštane srži npr. rizik koji imaju vegetarijanci manji za 75%. Prednost vegeterijanaca potvrđena je i na poznatoj EPIC studiji (European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition).

Proteini za loše zdravlje - Ishrana bogata proteinima opasna po zdravlje - Lečenje najtežih bolesti sirovom biljnom hranom. Antioksidans. Leskovac.

Česta upotreba mesa u ishrani povećava kiselu PH vrednost organizma a povećana kiselost u organizmu dovodi do smanjenja apsorcije vitamina i minerala kao i energetskog potencijala ćelije i njene sposobnosti regeneracije, pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja i postavljanja preduslova za razvoj tumora. Budući da je naš sistem za varenje po svojoj fizionomiji i funkciji sličniji biljojedima to se u organizmu produkti varenja i truljenja mesa duže zadržavaju u crevima što opet pogoduje razvoju raka debelog creva. Nešto više o temi biljojeda i mesojeda možete pogledati na stranici biljojed. Ukoliko ozbiljno redukujete upotrebu svih vrsta mesa vi ste dosta smanjili rizik oboljevanja pogotovu kod gastrointestinalnog trakta. I ne samo to. Imaćete manji rizik infarkta jer povećana upotreba mesa povećava količinu holesterola u krvnim sudovima pa dolazi do čestog formiranja plakova odgovornim za učestale slučaje infarkta i moždanih udara u poslednje vreme.

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: PROTEINI ZA LOŠE ZDRAVLJE

Zakoni zdravlja: meso iz supermarketa

Zakoni zdravlja: pilići sa farme

Zakoni zdravlja: riba, koštano brašno, lude krave

Chicken injected with water

Schroder – IMAX 300 Injector

 

INJECTOR – USED Fomaco Injector – Chicken

 

PROTEINI ZA LOŠE ZDRAVLJE – ISHRANA BOGATA PROTEINIMA OPASNA PO ZDRAVLJE – LEČENJE NAJTEŽIH BOLESTI SIROVOM BILJNOM HRANOM. ANTIOKSIDANS.

Comments are closed.