Autoimune bolesti – imuni sistem kao doktor i dželat

Autoimune bolesti – imuni sistem, česta tema zdravstvenih diskusija. Kada dođe do ovih bolesti to znači da je u organizmu nešto krenulo po zlu a imuni sistem čija je osnovna funkcija da nas zaštiti od bolesti postaje naš neprijatelj. Umesto bolesti mi bivamo proglašeni za metu…

Autoimune bolesti - imuni sistem - Većina savremenih bolesti su autoimunog tipa i posledica zabune imunog sistema. Imuni sistem nas leči i ubija.

AUTOIMUNE BOLESTI – IMUNI SISTEM KAO DOKTOR I DŽELAT

Osnovna funkcija imunog sistema jeste uništenje neprijateljskih ćelija u cilju zaštite organizma. Kada kažemo “imuni sistem” pri tome ne mislimo konkretno na određeni organ već na sistem komponenti. Iako je ovaj sistem zamišljen da nas brani on često puta radi suprotnu stvar tj.biva “zbunjen” pa napadne tkiva koja bi inače trebao da štiti. Ovaj proces samouništenja predstavlja osnovu svih autoimunih bolesti, bez obzira o kojoj se radi a ima ih popriličan broj. Kako bismo ceo ovaj sistem bolje razumeli poslužićemo se pričom i poređenjima iz svakodnevnog života.

Imuni sistem – vojska našeg organizma

 

Kao što smo u ranijem tekstu već napominjali, imuni sistem u organizmu podseća na vojni sistem u državi koji je osmišljen da funkcioniše u službi odbrane. Vojnici ovog sistema jesu bela krvna zrnca koje koja možemo svrstati u više grupa i svaka od njih obučena je za dejstva u svojoj nadležnosti. Npr. jednu bismo mogli da nazovemo pešadijskom grupom, drugu mornaricom, treću avijacija i sl. Mobilizacija vojske vrši se u našim kostima, konkretno u koštanoj srži, gde se stvaraju specijalizovane tkz. ishodne ćelije. Neke od ovih specijalizovanih ćelija upućuju se na udaljena ratišta na drugim lokacijama a transportuju se putem krvotoka. Ovde se radi o B ćelijama, koje su zadužene za proizvodnju imunoglobulina tkzv. antitela tj. proteina koji dejstvuju po mikroorganizmima a ujedno pružaju i taktičku podršku fagocitima kojima pomažu kod identifikacije i uništenja neprijatelja.

Autoimune bolesti - imuni sistem - Većina savremenih bolesti su autoimunog tipa i posledica zabune imunog sistema. Imuni sistem nas leči i ubija.

U svakom trenutku u krvi se nalazi hiljade različitih B ćelija i svaka je naoružana antitelima protiv određenog bacila. U patroli se kreću u malim brojevima, tek nekoliko, ali kada dođe do kontakta, daje se uzbuna i B ćelije se dramatično umnožavaju oslobađajući velike količine antitela. Kako izgleda ova akcija? Kada B ćelija u patroli naleti na neprijatelja ona se brzo razmnožava i formira tkzv. ćelije plazme. Ove ćelije pak stvaraju antitela koja odmah napadaju bacile. One lociraju bacil i navode fagocite kako bi ih ovi lakše pojeli. Fagociti, tj. “žderači” uništavaju neprijatelja tako što ga progutaju tj. pojedu. B ćelije nastavljaju svoje umnožavanje još neko vreme nakon pobede kako bi se osigurala bezbednost u slučaju povratka neprijatlja.

Druge ćelije, koje takođe kreću iz koštane srži, ne specijalizuju se već se upućuju na obuku u timusu (organ koji se nalazi u grudnoj duplji, iznad srca). Tu se vrši obuka ovih ćelija i one se nazivaju T ćelije. T ćelije specijalizovane su za borbu sa mikroorganizmima tipa virusa. T ćelije obučene su i za ispomoć vojsci pa proizvodeći citokine one pomažu oporavak i reorganizaciju drugih ćelija imunog sistema. Ovi T-vojnici formiraju timove zajedno sa drugim specijalizovanim ćelijama i zajednički nastupaju u odbrani.

Autoimune bolesti - imuni sistem - Većina savremenih bolesti su autoimunog tipa i posledica zabune imunog sistema. Imuni sistem nas leči i ubija.

 

Imuni sistem uništava neprijatelja

 

Za razliku od B ćelija, T ćelije funkcionišu malo drugačije. Pošto mnogi virusi i bacili pokušavaju da se sakriju unutar ćelija, zadatak T ćelija je da ih identifikuje i uništi. Ovde se radi se o antiterorističkim jedinicama odbrane. Postoje dve vrste T ćelija: ćelije “ubice” I ćelije “pomagači”.

Pomagači lociraju prodor neprijatelja u ćeliju i daju uzbunu koja aktivira ćelije ubice. Pomagači prepoznaju napadnutu ćeliju tako što ona formira abnormalne proteine na svojoj površini. Kada uzbunjivač primeti ovaj znak on daje uzbunu tako što ispušta specifične hemikalije “limfokine” koji uzbunjuju ćelije ubice koje odmah ciljaju, napadaju i uništavaju neprijatelja (search, seek and destroy).

Kao i kod B ćelija, neke ćelije ubice ostaju u blizini sukoba još neko vreme radi predostrožnosti.

Pregrupisavanje i organizacija obavlja se u štabovima koji se nalaze u limfnim čvorovima i slezini. Sva tkiva u organizmu potopljena su u tečnost limfe – prozirnu tečnost koja nastaje iz krvi. Prosečno ljudsko telo sadrži 1-2 litara limfne tečnosti. Limfni sistem otkriva i uklanja bakterije i otpad. Limfna tečnost na kraju stiže u limfne čvorove koje možemo nazvati još i odeljenjima za egzekuciju. Limfni čvorovi podsećaju na filtere koji hvataju bacile i ostala strana tela. U ovim čvorovima stacionirane su armije limfocita (vrsta belih krvnih zrnaca) koji će sprovesti egzekuciju neprijatelja. Ove borbe znaju biti ponekad toliko intenzivne da dolazi do situacije da limfni čvorovi oteknu. Limfoidni organi obuhvataju koštanu srž, timus, limfne čvorove, slezinu, krajnike, slepo crevo i limfoidna tkiva u tankom crevu poznatija kao Pejerove ploče.

Autoimune bolesti - imuni sistem - Većina savremenih bolesti su autoimunog tipa i posledica zabune imunog sistema. Imuni sistem nas leči i ubija.

Dok borbe traju slezina obavlja svoj deo posla. Ona filtrira krv u potrazi za nepoznatim ćelijama ali i starim crvenim krvnim zrncima koje treba zameniti. Radi se o organu koji je veličine veće jabuke i stacioniran je u gornjem delu abdomena. Ona sadrži dva osnovna tipa tkiva: crvenu pulpu koja izbacuje stara krvna zrnca i belu pulpu koja sadrži limfoidno tkivo. Različiti delovi slezine specijaliziraju se za različite vrste imunoćelija.

Kada mikroorganizmi putem krvi dospeju u crvenu pulpu njihovo zarobljavanje vrše specijalne jedinice: makrofage.

Sve ove ćelije su vrlo fleksibilne i prilagodljive različitim uslovima ratovanja a mogu dejstvovati i po supstancama tj. neprijatelju koga prvi put vide u sistemu. Ovo je vrlo složen a mogli bismo da kažemo i vrlo kreativan proces. Strane napadače zovemo antigenima a radi se o proteinskim molekulima. To mogu biti bakterije ili virusi koji pokušavaju da razore naš telesni integritet. Sa druge strane, zadatak imunog sistema je da ovakve pokušaje saseče u korenu i održi maksimalnu bezbednost u telu. Svaki od ovih antigena ima svoj zasebni identitet koji određuje redosled aminokiselina od kojih su sačinjeni njegovi proteini. Mogli bismo da to nazovemo “ličnom kartom antigena”. Postoji veliki broj kombinacija aminokiselina pa tako imamo i puno “identita” u bazi. Kako bi uništio ove antigene imuni sistem primenjuje prostu taktiku. Kada imune ćelije dođu u dodir sa antigenom, one ga “fotografišu” i pristupaju izradi proteinskog duplikata. Ovaj duplikat bi mogli da nazovemo “ličnim neprijateljem antigena”, ili nekom vrstom terminatora. Njegova osobenost je u tome što on sada ima mogućnost da cilja “original”, da se veže za njega i uništi ga i tako redom za svaki antigen. Kada imuni sistem naiđe na antigen u telu, on odmah vrši njegovo legitimisanje, proverava bazu duplikata i ukoliko postoji duplikat takvog profila on se vezuje za njega i uništava ga. Ukoliko ga nema u bazi, duplikat se odmah generiše. Ovaj duplikat može biti antitelo B ćelije ili receptorski protein T ćelije. Pamćenje ovih identiteta, tj. baza podataka o antigenima i formirani duplikati predstavljaju imuni sistem jednog tela. I u svakim narednim borbama ove informacije biće korišćene kako bi se uništio neprijatelj.

 

Autoimune bolesti - imuni sistem - Većina savremenih bolesti su autoimunog tipa i posledica zabune imunog sistema. Imuni sistem nas leči i ubija.

Imuni sistem okreće se protiv domaćina

 

Sve je to u redu ali šta se dešava kada imuni sistem počne da uništava ćelije za koje je predviđen da ih brani? Ova akcija poznata je pod kodnim imenom “Mimikrija”. Problem nastaje kada napadač ima “sličan izgled” tj. identitet antigenu. Dešava se da se imuni sistem zbuni u identifikaciji protivnika . Naime imuni sistem uništiće svaku ćeliju koja odgovara formiranom duplikatu, verujući time da uništava neprijatelja i čini uslugu organizmu. Ukratko, ovde se radi o nemogućnosti imunog sitema da razlikuje neprijateljske proteine od proteina svoga tela.

Šta je to što imuni sistem dovodi u zabludu? U poslednje vreme, javljaju se nova saznanja da ishrana predstavlja jedan od ključnih faktora koji ometaju rad imunog sistema. Naime, savremena industrijski rafinisana hrana, prepuna otrova i aditiva, često puta sadrži ove antigene koji imuni sistem dovode u zabludu. Neki proteini iz naše “savremene ishrane” nesvareni prolaze barijeru digestivnog trakta u toku procesa varenja i završavaju u našem krvotoku kao proteini a ne kao aminokiseline. Naš sistem normalno i u ovom slučaju pristupa izradi duplikata za nesvarene parčiće proteina iz hrane smatrajući ih neprijaljem organizma. Ovim faktički otpočinje akcija “mimikrija”.

Jedna od namirnica koja funkcioniše na o vom principu jeste mleko. Neka deca naslede predispoziciju da na površini beta ćelija proizvode određeni protein koji je sličan proteinu mleka. Tokom istraživanja identifikovan je taj protein i nazvan A-1. To je protein koga ima u mleku i kod 80% dijabetičara javlja se ozbiljan problem između ovog proteina i imunog sistema. Kada npr.deca postanu alergična na taj protein javlja se greška u prepoznavanju identiteta pa antitela koje telo sada proizvodi protiv kravljih proteina ne prave razliku i počinju da napadaju beta ćelije. To je autoimuna bolest jer T-limfociti uništavaju ćelije pankreasa koje luče insulin. Zbog te zabune pankreas će postati koleteralna šteta i uslediće dijabetes tipa I.

Slično se događa i sa glutenom iz žitarica. Antigeni su česti sastojak industrijske, rafinisane hrane. To je još jedan od razloga zbog koga moramo da vratimo naš stari način ishrane a to su celoviti i zdravi prirodni proizvodi.

 

Antioksidans komentar:

 

Kao što vidite imuni sistem je veoma složen sistem. Ljudi obično veruju da je pojava bolesti posledica dolaska nekog uljeza ili neprijatelja. Državu kao sistem možete uništiti na dva načina. Jedan od načina jeste da je moćni neprijatelj izvana napadne i porobi. Drugi način je pobuna unutrašnjeg neprijatelja. Postoji neprijatelj koji je konstantno prisutan u nama a koga mi nismo svesni zahvaljući neprestanoj zaštiti od strane našeg imunog sistema. Ali ako vi oslabite svoj imuni sistem, to će omogućiti unutrašnjem neprijatelju da čak i sa istom snagom odnese pobedu. Najgore u o ovoj priči biće to što će neprijatelj zbuniti i navesti imuni sistem ne da nas brani, već da napada naše ćelije. To će dati “vetar u leđa” neprijatelju a bitka će biti unapred izgubljena čak i da neprijatelj uopšte ne deluje. 

A kako ova priča izgleda iz jednog duhovnijeg ugla? I mi sami, kao ljudi, danas živimo u vremenu kada su osnovni moralni principi uzdrmani i često puta vidimo da su vrednosti i ponašanja koje smo ranije lako prepoznavali kao pogrešna (kriminal, nemoral, nedolična ponašanja) danas se revalorizuju i predstavljaju kao “normalna” kako na televzijii i sredstvima informisanja tako i među ljudima. U razgovoru sa prijateljima videćete da oni često puta opravdavaju određene događaje ili činove jer to predstavljaju kao neku novu realnost ili savremenost civilizacije. Sva ta “zla ponašanja” mi previđamo a često puta napadamo one koji na to ukazuju. Pojedinačno, kao ljudi, mi jesmo imuni sistem našeg društva i u našem slučaju mi pravimo zabunu – ne uništavamo prave neprijatelje već već pravimo grešku a sve to dovodi do propasti našeg društva, što uostalom možete i videti sami ovih dana.

ax_video

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: AUTOIMUNE BOLESTI – IMUNI SISTEM KAO DOKTOR I DŽELAT

Ojačajte imuni sistem i izlečite sve bolesti – dr lorraine day

AUTOIMUNE BOLESTI – IMUNI SISTEM – VEĆINA SAVREMENIH BOLESTI SU AUTOIMUNOG TIPA I POSLEDICA ZABUNE IMUNOG SISTEMA. IMUNI SISTEM NAS LEČI I UBIJA.

Comments are closed.