Inflacija zdravlja – progonstvo iz zdravstvenog raja
Celo stvaranje, kosmos i život, egzistira u ravnoteži komplementarnih sila. Onda kada narušimo tu ravnotežu javljaju se problemi a u našoj temi to su bolesti. Ovo ne važi samo za materijalnu već i duhovnu stranu. Svako veštačko i neprirodno gomilanje jednog komplementa bez negovog pokrića u suprotnom, koji ga opravdava i na neki način potvrđuje dovešće do problema. AX prihvata princip da neadekvatno prisustvo većih materijalnih vrednosti, znanja ili energije u našem posedu mogu dovesti kako do našeg napretka tako i do naše propasti –što je mnogo verovatnije, sve zavisno od toga imamo li ili ne pokriće ze njihovo posedovanje. Ako nemamo, ta ista vrednost postaje razlog našeg uništenja. Sve ovo podseća na onu priču o jin jang zakonu gde preterano forsiranje jedne strane ide na štetu one druge. To znači da ono čime hranimo naše telo ili duh svejedno, mora biti u skladu sa našim potrebama ili mogućnostima. Kako bi to izgledalo na praktičnim primerima? Odgovor ćemo potražiti u tekstu: “Progonstvo iz zdravstvenog raja …”
PROGONSTVO IZ ZDRAVSTVENOG RAJA
Neke od ovih priča smo već iskusili na sopstvenoj koži. Sećate se hiperinflacije? U jednom momentu imali ste novac u svom džepu i taj novac imao je svoju vrednost, u onoj meri u kojoj je bio pokriven zlatnim rezervama. U drugom momentu vi ostajete bez novca a da niko pritom nije zavukao ruku u vaš džep. Kako je to moguće? Evo kako… Recimo da ste u džepu imali novac vredan 10 grama zlata a onda se “ovlašćeni” štampari novca reše da odštampaju 10 putaviše novaca od pokrića koje je država imala u zlatu. U tom momentu nevidljivom rukom biva izvučeno zlato iz vašegdžepa i vama ostaje samo 1 gram. Količinanovca u vašemdžepu ostala je ista ali se promenila njegova vrednost koja je odjednom postala 10x manja. Da se desilo suprotno tj. da je neko povukao iz prometa 90% novca, u tom slučaju vrednost u vašemdžepu porasla bi sa 10 na 100 gr. zlata a što bi praktično dovelo do suprotne situacije tj. da vam je neko ugurao novac u džepove. Ali, svakako da nameraštampara novca nije bila da se vašidžepovi napune, već njihovi, tako da u ovoj priči vi ostajete bez novca. Trenutno nam nije namera da jurimo inflacijske lopove već da ukažemo na činjenicu da je zlato faktor koji daje pokriće novcu. Sve dok štampanje novca ima svoje poktriće u zlatu, novac će imati svoju vrednost a cela priča pozitivan ishod.Kola će krenuti nizbrdo onog trenutka kada količina novca nadjača prisustvo svoga komplementa (pokrića)kada će taj isti novac postati razlog finansijske propasti (osim ukoliko vi štampate novac).
Ostavimo sada po strani priču o inflaciji i pozabavimo se temom raspolaganja novcem. Kada govorimo o posedovanju novca, u smislu zdravog odnosa prema vrednosti, ta situacija podrazumeva da bi osoba trebala da raspolaže onom količinom novca koji je ekvivalentan uloženom radu da bi se isti zaradio a taj rad bi se u tom slučaju javio kao komplement pokrića. U normalnim situacijama novac tako i dolazi – kao zaslužena vrednost i nagrada za uloženi rad. Ako ste novac stekli radom, automatski ste stekli i zdrav odnos prema njegovom trošenjui upotrebi. Ta “normalna” količina novca odgovara vašim radnim mogućnostima, vašoj filozofiji života, vašoj kulturi iponašanju. Zamislimo sada da se desilo ono suprotno tj. da su se vašidžepovinapunili preko noćii to bez ikakvog rada (deflacija, lutrija, nasledstvo….). U tom slučaju vi biste višestrukoprešli svoj limit za koji imate pokriće a taj višak novca vrlo lako mogao bi da vas povede u propast iako vam se u ovom trenutku to čini sasvim drugačije.
Sigurno baš sada i kažete kao “nema šanse da se meni to desi” ili “ja nisam takav” ili neštoslično. Na žalost, zakon ravnoteže je neumoljiv i u 99% slučajevadošlo bi do preobražaja osobe u megalomanskog potrošačai destruktivca čija bi evolucija u radnom, obrazovnom i duhovnom smislu bila zaustavljena a neopravdani višak novca postao bi faktor vašeg samouništenja ili možda sredstvo tuđeguništenja,pošto sa novcem dolazi i moć, koja u ovom slučaju takođe bude bez pokrića. Zato bi dobro bilo kada bi materijalne mogućnosti bile u ravnoteži sa duhovnim bićemčoveka ali danas to uglavnom retko bude slučaj.
Ako priču komplemenata pogledate iz naučnog ili nekog tehničkogugla,videćete da određena znanja i tehnologije pripadaju adekvatnom stepenu razvoja civilizacije pa tako npr. atomska fizika, hemijska industrija, savremeno oružjei druga opasna tehnologija zahteva prisustvo jake svesti jer u protivnom mogu postati sredstva masovnog uništenja. Ali pohlepa za novcem često dovodi to toga da ovakve tehnologije budu prodate i onima koji je evolucijski ne zaslužuju. Ako afričkim plemenima prodate tako nešto,obično kao po pravilu usledi neki rat i masovno uništenje – mada ni razvijene zemlje nisu lišene takvih situacija ali onda govorimo o nesavesnim pojedincima koji su u posedu ovakvih tehnologija. Sve u svemu, i nauka i tehnologija zahtevaju “pokriće” za njihovu eksploataciju jer, u protivnom, sve što prelazi limite pokrićamože postati sredstvo uništenja.
Progonstvo iz zdravstvenog raja
Ono što je bitno kod gubitka balansa komplemenata jeste da, ukoliko dođe do takve situacije, jedini način da se stvari poprave jeste da duhovno napredujete, da uložite rad i trud koji će stvoriti takvog komplementa koji će
biti faktor uspostavljanja narušene ravnoteže. Ako to ne učinite vi, često puta će “sistem” sam uzeti kontrolu u svoje u ruke i postaviti stvari na svoje mesto a vas faktički pred “svršen čin”.
Ništa novo…
Pogledajmo sada ovu priču i iz ugla religije. Sećate li se kako je u slučaju Adama i Eve i sam Bog vrlo burno reagovao na čin neposlušnosti u kome su se Adam i Eva drznuli da zagrizu jabuku znanja iako im je to bilo izričito zabranjeno: “sve vam je dozvoljeno ali sa drveta znanja nemojte jesti!!!” Onda je tu došla zmija koja je svojim savetima ubedila Evu da je razlog te zabrane činjenica kako Bog ne želi da svoje znanje podeli sa njima te da oni time steknu Božanske moći. Ali, ova priča je imala sasvim drugu poentu. Znanje koje je jabuka nosila u sebi bilo je mnogo veće od komplementa kojim bi Adam i Eva mogli da ga plate.Posedovanje takvog znanja bila je prevelika težina i odgovornost a zahtevalo je apsolutnu “duhovnu zrelost” što Adam i Eva, naivni kakvi jesu, nisu imali.Komplement takvog znanja nije bio novac već “zrelost duha” koji se stiče teškim radom i patnjom. Zato je to nezasluženo znanje podstaklo ” Zakon” da sistem dovede u ravnotežu. Rezultat toga bio je pad iz raja a patnja i muka preuzeli su ulogu faktora ravnoteže.
Evo ovako. naveli smo da se problem javlja kada koristimo energiju, znanje ili tehnologiju za koju nemamo pokriće. Zlatne rezerve su pokriće za vrednost novca, naš rad je pokriće za posedovanje novca a civilizacijska svest je pokriće za posedovanje jakih znanja i tehnologija… Možemo slobodno reći da i kod ishrane važe ista pravila. Hrana uneta u onoj vrednosti za koju postoji pokriće generalno neće biti štetna. A pokrićetj. komplement za hranu biće energetske i vrednosne potrebe organizma. Sve te kalorije ili vrste hrane koje ste uneli ne bi bile toliko problematične ako bi bile pokrivene realnom potrebom za njima. Organizam ima potrebu za kalorijama koje će trošiti kao gorivo, za proteinima kojima će se samoizgrađivati, za enzimima i vitaminima kojima će hraniti svoj imuni sistem ali u određenim količinama i iz određenih izvora…. Budući da je problem savremene ishrane pržena, brza išećerom bogata hrana, kao takva ona je prenatrpana mastima i kalorijama u količini koja je mnogo veća od realnih potreba organizma. Fizički rad je sveden na minimum, često puta i ne postoji a nema ni dodatnih sportskih fizičkih aktivnosti pa sve ove kalorije praktično postaje nemogućeutrošiti. Tako uneti viškovipostaju nesrazmerni komplement potrebama, uzrok neravnoteže i osnov teških bolesti. Komplementarni višak postaju i sve one hemikalije i veštačka hrana koje organizam realno niti traži, niti koristi a koje ste vi uneli iz ko zna kojih razloga. Poreklo kalorija i nutrijenata je također vrlo bitna stvar jer u realnom životu nećete pronaći situacije kojima ćete ih komplementirati tako da će uvek biti razlog pojave neravnoteže. Pomalo kontradiktorno, ali do sada je bilo opšteprihvaćenomišljenje da će bogata ikalorična hrana, puna mleka, mesa i raznoraznih sličnih “zdravih” kalorija imati pozitivniji efekat na ljudsko zdravlje dok će “siromašna” hrana, zasnovana na voćuipovrću biti lošiji izbor u tom smislu. Ali, desilo se upravo suprotno.
Davne 1950. godine, dr Colin Campell dobio je zadatak da ispita problem sa neuhranjenošću dece na Filipinima kao i visoku stopu oboljevanja od raka jetre među tom decom. Zbunjujuća je bila činjenica da su od raka jetre uglavnom oboljevala deca iz bogatijih porodica tj. ona koja su imala privilegiju da uživaju u “kvalitetnoj” ishrani bogatoj proteinima. To saznanje pravilo je probleme naučnicima jer se u većini slučajeva smatralo da je prvenstveno pothranjenost tj. manjak proteina verovatniji uzrok bolesti.
Progonstvo iz zdravstvenog raja
Inače, naš organizam osmišljen je kao superštedljivamašina. Začudili bi ste se kada bi znali koliko malo energije traži za svoje funkcionisanje, pogotovo u uslovima smanjene fizičke aktivnosti. U takvim slučajevima prag pokrićakalorija opasno se spušta tako da vrlo lako prelazite limite koji postaju opasni po zdravlje. Tada će se i gladovanje javiti kao mnogo zdravije rešenje nego bogata ishrana jer većina savremenih bolesti nisu posledica gladovanja već naprotiv, preobilne ishrane. Tako će tumorskim bolestima pogodovati kalorična, šećerom bogata iprvenstveno hrana životinjskog porekla – što i jeste hrana koja danas čini osnov našeg jelovnika. Ono što naš organizam traži jeste “živa” hrana (živi proteini, živi enzimi, živim vitamini i minerali. Kada kažemo živa hrana, mislimo na biljnu hranu, hranu koja nije termički obrađena ili industrijski procesirana i rafinisana. To je hrana koja je bogata suncem, hrana u kojoj se još uvek odvijaju živi biohemijski procesi i koja može “komunicirati” sa ćelijama našeg organizma. Samo uz pomoć takve hrane naš organizam može normalno i zdravo funkcionisati. U slučaju teških bolesti, živa hrana postaje primarno oružje imunog sistema. Sa druge strane “mrtva”, termički obrađena i rafinisana hrana, baš kao što joj i samo ime kaže, neće doneti nikakvu blagodat našem organizmu. Ona će biti riznica nepotrebnih kalorija, nepotpuna u enzimskom i vitaminskom potencijalu i pre će hraniti našu bolest nego zdravlje. Višak nepotrebnih kalorija postaće preveliki komplement potrebama organizma a nedostatak živog dela postaće nedovoljni komplement potrebama. I u jednom i u drugom slučaju doći će do neravnoteže što će povećati rizik bolesti a smanjiti šanse ozdravljenju.
Antioksidans komentar:
Hrana bez pokrića za nas postaje isto što i jabuka sa drveta znanja za Adama: višak koji ne možemo opravdati niti kontrolisati a koji će vremenom dovesti do našeg pada – prognanstva iz zdravstvenog raja. Adam je izgubio svoje blaženstvo koje je imao u raju a mi ćemo izgubiti raj koga smo imali u dobrom zdravlju. Posledice svega toga biće patnja koja će se nametnuti kao dug koji se mora platiti izgubljenoj ravnoteži, poput konobara koji na kraju uvek ispostavi račun.
Zapamtite opet: nema besplatnog ručka. Sve što uzmete za životnim stolom – moraćete i da platite (ili odradite), pre ili kasnije. I možete svoj račun proglašavati za nepravdu do mile volje ali to vas neće osloboditi duga. U kafani se to plaća novcem ali neki računi ne priznaju novac. Naši stari su često citirali poslovicu: “škola mora da se plati” a pri tome nisu mislili na novac…
Ovaj tekst bavi se zdravstvenim pitanjem ali tema o kojoj smo pisali mnogo je veća i može se primeniti na brojne stvari u životu. Ko ima uši da čuje – neka čuje…
Pogledajte video zapise na temu Armagedon
Game of Thrones | Jenny of Oldstones • Best Version (Extended)
