Iako većina ljudi smatra da badem spada u grupu orašastih plodova, badem (lat. Prunus amygdalus) je ipak koštunjavo voće. U tom smislu je blizak rođak šljive, višnje i breskve. Zbog svoje korisnosti po zdravlje čoveka badem je oduvek bio vrlo cenjen pa se njegovo gajenje vrlo lako proširilo po čitavom Sredozemlju. U 18. veku španski misionari su ga doneli u Kaliforniju koja je u međuvremenu postala jedan od najvećih proizvođača badema na svetu. Pogledajmo šta nam to nudi badem – koštunjavo voće…

BADEM – KOŠTUNJAVO VOĆE

Badem možete pronaći u dve varijante: slatki (Prunus amygdalis dulcis) – badem koji najčešće konzumiramo – i gorki badem (Prunus amygdalis amara) koji zbog svoje gorčine nije baš jestiv ali je dobar izvor vitamina B17. Dobra osobina badema uopšte je ta što sadrži solidne količine vitamina, minerala, vlakana i aminokiselina pa samim tim ima velike benefite po naše zdravlje.

Sastav badema

Bademi su sjajan izvor minerala i vitamina. U 100 grama badema nalazimo:

• oko 20g ugljenih hidrata od čega polovinu čine dijetalna vlakna, što je oko polovine potrebnih vlakana dnevno. Dijetalna vlakna nedostaju većini ljudi koji se hrane klasičnom zapadnjačkom prehranom. Vrlo su važna za dobro varenje pa služe kao hrana dobrim bakterijama – probioticima – u našem sistemu za varenje.
• 21 gram belančevina, što je 42% od dnevne preporučene količine za odraslu osobu.
• Bademi su bogati zdravim mastima pa tako 100 grama badema sadrži 49 grama masti, od kojih su 31 gram mononezasićene masne kiseline, a 12 grama polinezasićene masne kiseline.
• 140% preporučene dnevne količine mangana, 75% magnezijuma, 60% bakra, 50% fosfora, 130% vitamina E, 51% riboflavina (B2)

Badem i infarkt

U bademu, kao i kod maslinovog ulja, preovladavaju mononezasićene masne kiseline. Sa gledišta tipa ulja badem može poslužiti kao zamena maslnovom ulju a opštepoznata činjenica je da su ove kiseline korisne u prevenciji srčanih udara. Po rečima stručnjaka rizik od srčanog udara se smanjuje skoro za polovinu. Prema tome ukoliko imate problema na srčanoj liniji, upotrebom badema možete sebe poštedeti velikih problema u tom delu. Badem na duže staze uspešno koriguje problem sa hipertenzijom (povećanim krvnim pritiskom). Za pomoć vašem karidio sistemu biće dovoljno samo da zamenite zasićene životinjske masti masnoćom badema i time automatski smanjite rizik od srčanog udara i visokog pritiska. Badem će vam takođe pomoći da smanjite vrednosti svog lošeg holesterola LDL. 

Badem i dijabetes

Današnji tip ishrane vodi pretilosti i konstantnom riziku od pojave šećerne bolesti. Ali, ako u svoju ishranu ubacimo badem (50-100 gr. dnevno) to može dovesti do obaranja glikemijskog indeksa obroka i samim tim smanjenje šećera u krvi. Pravilna ravnoteža šećera omogućiće popravak opšteg zdravstvenog stanja organizma i izbeći rizike koje taj šećer nosi. Ukoliko želite da pojačate zdravstveni efekat badema biće korisno da ih potopite u vodi nekoliko sati pre konzumacije što će dovesti do aktivacije enzima u bademu a on samim tim postati lakše svarljiv.

Badem i rak

Gorki badem sadrži vitamin B17 koji trenutno važi za jednog od udarnih vitamina u borbi sa kancerom. Takođe, njegovo dejstvo na organizam je alkalno tako da smanjuje PH kiselost koja je preuslov za razvoj tumorskih oboljenja. Sadrži visak nivo proteina što je vrlo korisno u borbi sa gubitkom telesne mase kod malignih bolesti. Današnji nezdrav način života stvara u organizmu slobodne radikale. Oni su u zadnje vreme prepoznati kao uzročnici sve više bolesti pa i onih najtežih – malignih. Da biste smanjili količinu slobodnih radikala i štetu koju oni nanose biće vam potrebni antioksidansi. Vitamin E je jedan od antioksidansa koji će vam u tome pomoći a badem sadrži velike količine tog vitamina.

BADEM – NUTRITIVNE VREDNOSTI NA 100g

Pogledajte video zapise na temu Pozitiva

Badem – koštunjavo voće. Sirova hrana leči teške bolesti. Vitamin B17.