Vesti sa korona ratišta pristižu svakodnevno i po njima sudeći izgleda da Covid -19 vodi ozbiljne bitke. Kao i u svakom ratu, najveću žrtvu podnose oni nemoćni a u ovom slučaju to su stari i bolesni. Ovi uspesi korona virusa u mnogome su posledica starosti ili postojanja teških pridruženih bolesti kod obolelih dok se u zdravoj i mladoj populaciji virus baš i ne može pohvaliti svojim uspesima. A kako ne bismo došli do situacije “od jednog drveta ne vidi se cela šuma” da li znate da na svakog preminulog od korone, čak 10x a možda i 100x više dnevno umre od srčanih i tumorskih bolesti? U Srbiji na dnevnom nivou prosek stradanja od pomenutih hroničnih bolesti iznosi oko 200 ljudi. Ako ste u panici od cifre smrtnosti pomenutog virusa kako to da mnogo veći brojevi nisu u žiži javnosti ? Potražimo odgovore u tekstu – Vegani protiv korone…
VEGANI PROTIV KORONE – POBEDITE TEŠKE BOLESTI PROMENOM ISHRANE I ŽIVOTNIM NAVIKAMA. SIROVA BILJNA HRANA POMAŽE VAŠEM IMUNITETU DA POBEDI I NAJTEŽE BOLESTI.
VEGANI PROTIV KORONE
Virus? Šta je to?
Često puta virusi su bili predmet rasprava: pripadaju li živom ili mrtvom svetu? Šta god da kažete pogrešićete i opet, šta god da kažete bićete u pravu. Virusi žive na granici oba sveta. Oni imaju osobinu mrtvog ali i neke osobine živog sveta. Virus nije živ ali kad uđe u telo domaćina on oživi. U početku to je samo virion – čestica sposobna da inficira ćeliju a nakon što uđe u ćeliju virion oživi i postaje virus. On preuzima kontrolu nad ćelijom i koristi je za sopstveno razmnožavanje. Ćelija tada počinje da stvara delove virusa a ne materije koje su joj potrebne za normalan rad pa to kod domaćina dovodi do patološkog stanja tj. pojave bolesti. Ono što viruse čini živim jeste ta nukleinska kiselina i mogućnost da se razmnožavaju (doduše uz pomoć domaćina). Inače izvan ćelije domaćina virusi ne pokazuju osobine živih bića, nemaju ćelijsku građu (tj. ćeliju kao osnovnu strukturnu i funkcionalnu jedinicu života – acelularni su).
Iako žive na granici života i smrti, u stanju su da nam pričine popriličnu štetu. Neki od njih pripadaju grupi opasnijih, poput virusa besnila, ebole, marburg, lasa, junin, itd… ali ovi virusi su manje-više retki. Oni sa kojima često imamo problema su oni „domaći“ sezonski virusi, poput virusa gripa koji mogu napraviti manje (nekad i veće probleme) ali uglavnom pripadaju grupi manje opasnih. Dok ovi opasniji stvari rešavaju u prvoj rundi, ovi drugi uglavnom zadaju prvi udarac a onda bitku dovrše uz pomoć konjice, tj. bakterijske infekcije. Iz tog razloga kao oružje često koristimo antibiotike, ne zbog samih virusa koji su uglavnom otporni na njih već zbog pomenute konjice koja napada u sadejstvu sa virusom. Takav je slučaj i sa malim boginjama gde virus dovodi organizam do stanja smanjene otpornosti tkzv. anergije gde se na sve to nadoveže bakterijska infekcija koja kod 60% dece dovodi do bakterijske pneumonije (zapaljenja pluća). Kad spominjemo bitku, mi smo već dobili mnoge ratove protiv virusa pa tako npr. variole više nema, dečja paraliza će uskoro biti totalno istrebljena a nešto slično čeka i virus malih boginja. Nakon toga više neće biti potrebe za vakcinacijom. Ali i virusi sa svoje strane ne miruju. Oni brzo mutiraju, javljaju se neki novi što za nas predstavlja novu pretnju.
Virus se sastoji od nukleniske kiseline (DNK, RNK) virusnog genoma, na osnovu čega ih i delimo na DNK i RNK viruse. RNK se razmnožavaju u citoplazmi domaćina a DNK uglavnom u jedru ćelije. Zatim postoji jedan belančevinasti pokrov (kapsid) koji štiti gene virusa od razarajućih enzima domaćina, a služi i kao kontakt za receptore na ćeliji domaćina i kao prenosnik genetičkog materijala. Pored pomenutog može, ali i ne mora, da postoji još i omotač. Omotač je uglavnom od lipida i masnih materija (lipidi i glikoproteini).
Nobelovac Petar Medevar rekao je da je virus „parče nukleninske kiseline okružene lošim vestima“. Suština je u tim nukleinskim kiselinama jer virus predstavlja parazitsku mašinu programirana za razmnožavanje. Zašto kažemo parazitska? Zato što je dovoljno lenja da se ne razmnožava sama već tera ćeliju da to čini umesto nje i da proizvodi nove viruse. Iako u svom sastavu virusi imaju mali broj gena (od svega nekoliko pa do stotinjak, najčešće desetine), oni funkcionišu savršeno organizovano. Kada virus prodre u ćeliju, on svojim nukleinskim materijalom prodire u naslednu materiju ćelije tako da ona počne da prozvodi nove viruse i tako radi u korist svoje štete. Virus odmah primorava ćeliju da krene sa prozvodnjom nekoliko desetina do nekoliko stotina virusnih nukleinskih kiselina i na hiljade proteinskih kapsomera a nakon toga ovi delovi spajaju se u virusne česice. To vam dođe nešto poput prekomerne administracije u loše uređenim državama. Svaki virus ima svoju slabu tačku i mi se trudimo da je nađemo, da napravimo vakcinu, efikasan lek, da rešimo problem i tu počinje rat – ko će koga nadmudriti. U želji da prežive virusi stalno pronalaze nove mehanizme opstanka – brzo se menjaju. U pomenutom proteinskom pokrovu dolazi do stalnih izmena redosleda amino kiselina (kao osnovne strukturne jedinice koja čini taj niz). To vam dođe kao da imate elektronsku bravu koju pokušavate otvoriti ali ona s vremena na vreme sama menja svoju šifru pa taman kada se približite kombinaciji koja je otvara, šifra se promeni i krećete ispočetka.
Što se tiče odbrane od virusa i naše ćelije nisu baš totalno nezaštićene. Ćelije u našem organizmu, nakon što se sukobe sa virusom, postaju sposobne da proizvedu interferon – protein koji ometa i sprečava replikaciju virusa. Interferon se stvara u napadnutim ćelijama i štiti okolne ćelije (interferencija). Ovaj interferon čini naš imunitet jer štiti ćeliju u budućnosti od istih ili sličnih virusa. Vakcine upravo pokušavaju da upotrebom mrtvih ćelija izazovu produkciju ovog interferona i tako stanu na put virusima.
Smrt virusima
Ako ste iz pomenute priče došli do zaključka da su virusi samo štetočine koje treba istrebiti – prevarili ste se. „Kada bi svi virusi odjednom nestali, svet bi otprilike dan i po bio predivno mesto, a onda bismo svi umrli – to je krajnji ishod”, kaže Toni Goldberg, epidemiolog na Univerzitetu u Medisonu u Viskonsinu.
Virusni svet je izuzetno velik a broj onih koji su opasni po čoveka je zanemarljiv. Virusi su najbrojnije jedinke na planeti a najveći broj njih su bakteriofagi tkzv. žderači bakterija. Oni inficiraju bakterije i parazitiraju na njima – drugim rečima uništavaju bakterije pa ih zato i zovemo „čistačima“. Ako bismo pobili sve viruse vrlo brzo postali bismo žrtve bakterija jer one bi nas uništile. Iz tog razloga ovi virusi su vrlo korisni za čoveka jer omogućavaju razlaganje složenih molekula i kruženje ugljenika u prirodi tako da bez njih teško bi bilo uspostaviti ravnotežu u tom ciklusu. Pre 80-tak godina, kada su otkriveni bakteriofagi, još pre upotrebe antibiotika, medicina je razmatrala mogućnost da se ovi virusi iskoriste kod lečenja bakterijskih bolesti. Nakon što su otkriveni antibiotici, ova opcija je napuštena ali danas, sa pojavom rezistencije na antibiotike, ona ponovo postaje aktuelna. A upravo se radi i na tome da se rak leči virusom gde bi virus selektivno gađao ćelije raka i samo njih uništavao. Mi koristimo viruse i kao vektore, nosioce antigena za neke vakcine, virusi se koriste za lečenje nekih genetskih bolesti itd. Zato je najbolje da i ne razmišljamo u pravcu totalnog istrebljenja svih virusa.
Korona virusi
COVID-19 (COronaVIrus Disease-19) je bolest izazvana novim koronavirusom SARS-CoV-2. “CoV” u nazivu je oznaka da virus pripada Korona porodici. (ukupno ih ima 40). Koronavirusi dolazi iz porodice virusa koje pod elektronskim mikroskopom izgledaju kao da imaju oblik poput krune (na latinskom, korona znači ‘kruna’). Iz iste grupe virusa, pored oboljenja COVID-19 prethodno su se razvile i bolesti: MERS (bliskoistočni akutni respiratorni sindrom) i SARS (teški akutni respiratorni sindrom). Najmanje 4 vrste ovih virusa poznate od ranije izazivaju „obične prehlade“ i blage sezonske upale najčešće gornjih disajnih puteva.
Kada uđe u ćeliju virus preuzima kontrolu i primorava ćeliju da umesto uobičajenih proteina sada proizvodi kopije virusa. Tu počinue lančana reakcija gde na kraju ćelija umire a nosilac postaje zarazan. U početnoj fazi infekcije virus se razmnožava u grlu i gornjim disajnim putevima a često se inspekcija spusti na pluća gde izaziva upalu. Simptomi Covida19 vrlo su slični sezonskom gripu (glavobolja, bol u mišićima, malaksalost, suv kašalj a često puta i gubitak čula ukusa i mirisa). Simptom gubitka čula ukusa i mirisa se ne javlja kod svih pacijenata ali često puta ume da bude jedini simptom infekcije. Mada simptomi mogu izostati, asimptomatski pacijenti su ravnopravni nosioci zaraze. Pri tome nosilac virusa postaje opasan mnogo pre nego što se razvije bolest sa simptomima.
Bolest ume da razvije tešku sliku sa smrtnim ishodom (po većini studija u procentu između 1-3%) što je 20-tak puta više od sezonskog gripa ali i dosta manje od SARS-a (10%) i MERS-a (25%). Smrtnost u najvećoj meri zavisi od više faktora (starost pacijenta, pridružene bolesti, efikasnost zdravstvenog sistema, brzine ukazane pomoći…). Glavna taktika odbrane svodi se na pokušaj da se proces zaražavanje što više razvuče kako zdravstveni sistem ne bi bio preopterećen u kratkom roku tj. da veliki broj ljudi ne oboli istovremeno.
Poreklo virusa je još uvek nepoznato. Postoje neka nagađanja ali se ništa ne može sa sigurnošću utvrditi. Veliku zabunu unosi činjenica da se virus ne “ponaša po pravilu” i po zakonitostima sveta virusa pa se sve češće čuju izjave da se radi o veštački stvorenom virusu tako da se bolest “korona” spominje i kao “projekat korona”. Zaštita od virusa se primarno svodi na prevenciju (distanca, maske, higijena, vakcine). Distanca je takva kakva jeste, često puta nemoguća, maske koje se koriste kao prevencija zaražavanja nisu u potpunosti funkcionale i ne štite 100% od virusa ali donekle ipak smanjuju rizik. Kako biste imali uvid u veličinu virusa npr. na vrh igle možete smestiti 100 miliona kopija virusa. Inficirani koji kašlje putem kašlja može izbacivati na milijarde ovakvih virusnih čestica. Higijena svakako jeste bitna stvar a što se tiče vakcina njihov preventivni efekat možete pratiti na statistikama koje objavljuju specijalizovani i sertifikovani web servisi. Antibiotici su beskorisni protiv korona virusa, kao i protiv bilo kog drugog virusa. Ne postoji specifična terapija za SARS-KoV-2 već se pacijenti tretiraju simptomatski odnosno ne leči se bolest već simptomi. Generalno, bolest ima nisku stopu smrtnosti, većina pacijenata se uspešno oporavlja, mnogima čak i nije potrebna medicinska pomoć dok manji broj završava ina intenzivnoj nezi i respiratoru. Hospitalizacija je uglavnom potrebna za starije kao i za one koje imaju teže prateće bolesti. Svakako da tu i tamo ima i izuzetaka ali oni ne čine pravilo.
Antioksidans komentar:
Kao što smo već napomenuli Antioksidans se primarno ne bavi temom infekcija i virusa ali ono što možete pronaći na našim stranicama može vam pomoći i u borbi sa virusima, konkretnije koronom. Namera ovog teksta je da vas podseti i usmeri na neke sadržaje koji vam mogu biti od koristi u ovakvim situacijama. Kao i kod naše primarne teme, najefikasniji deo borbe leži u prevenciji a glavni deo u odgovoru imunog sistema. Uloga imunog sistema je vrlo bitn jer iako ste zapatili teže simptome, sa jačim imunim sistemom svejedno ćete se lakše izboriti. Ako zanemarite ove činjenice a očekujete da ceo posao prepustite lekaru, rizici se drastično uvećavaju. Mada ako postoje mogućnosti za to, pomoć medicine svakako treba iskoristiti.
Postoje više teorija kako o nastanku, tako i lečenju ovog virusa, ali za vas će biti najbolje da iz svake priče izvučete ono najbolje. Izbegavajte psihozu koju šire mediji, radite na svom imunitetu, pazite se i gledajte da vam ne zatreba medicinska pomoć ali ako zatreba – potražite je.
Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Covid19 Korona
VEGANI PROTIV KORONE – POBEDITE TEŠKE BOLESTI PROMENOM ISHRANE I ŽIVOTNIM NAVIKAMA. SIROVA BILJNA HRANA POMAŽE VAŠEM IMUNITETU DA POBEDI I NAJTEŽE BOLESTI.
