Zdravstvene prognoza za Evropu kažu da će već od 2020. godine svaki treći evropljanin imati tumorske promene, dok će smrtni ishod biti sve češći i izvesniji. (Kongres onkologa u Barseloni, 15.000 lekara). Englezi, sa druge strane, očekuju da će kod njih situacija biti joj gora. Organizacija Macmillan iz engleske objavila je da će 2020. godine veliki broj britanaca imati dijagnozu kancera.  Ova vest objavljena je i na stranica B92 sajta. Što se nas tiče, zabrinjavajući podaci postaju naša svakodnevica.  Rak – zdravstvena prognoza – Šta nas čeka u budućnosti?

RAK – ZDRAVSTVENA PROGNOZA

Imajući u vidu sve standardne faktore rizika kojima je izložen ceo svet, a tu spadamo i mi, i kada još dodajte 10 tona uranijuma koji je bačen na našu zemlju 1999.godine – situacija u kojoj se nalazimo nije baš ružičasta.  Budući da se uranijum latentnim periodom sve više aktivira, on u ovoj priči postaje kancerogen tj. seme koje će obaviti inicijaciju tumora. Na osnovu do sada izloženog rizičnija grupa u toj priči biće oni koji u svojoj ishrani imaju više životinjskih proteina tj. promotera rasta. Što se tiče radijacije, podsećamo da se ovde radi o agresivnim kancerogenima koji su sami za sebe dovoljno jaki tako da mogu delovati i bez velike promocije i zato moramo izbegavati svaku “pripomoć” sa naše strane.

Kao što je prethodno napomenuto u vezi tri faze razvoja raka, mogli bi smo da kažemo da je prva faza u Srbiji već uveliko odmakla. Seme je posejano. Skoro da je nemoguće izbeći kontakt sa kancerogenima iz vazduha, vode, zemlje, radijacije, hrane… Više se ne postavlja pitanje prve faze. Mogli bi slobodno da kažemo da su svi inficirani kancerogenim uzročnicima (ovo pomalo podseća na scenario serije “Walking dead” – svi su inficirani). Ono što možemo uraditi i šta umnogome zavisi od nas samih jeste kontrola druge faze tj. promocije. Po svaku cenu moramo sprečiti podršku kancerogenom semenu izbegavajući bilo koje promotere raka. Proces inicijacije je teže izbeći jer se obavlja mnogo brže ali promocija raka može trajati godinama.

Hipotetički pretpostavimo sledeću situaciju:

Seme je zasejano i potrebno je 15 godina promocije da ono izraste do veličine koja može biti smrtonosna za nas. Medicina polazi od stanovišta da, pacijent koji se leči od raka i preživi u narednih 5 godina, smatra se izlečenim. Na ovoj činjenici se zasniva teza da je stepen preživljavanja drastično uvećan ranim otkrivanjem raka . Ovaj stav je i temelj statističkog uspeha medicine. To znači da ako pacijent umre u 6. godini, on nije umro od bolesti, već “klasičnom” smrću, kao i svaka normalna osoba. Ako pretpostavimo da će rak biti klinički vidljiv nakon 3. godine razvoja, to znači da imamo još kojih 12 godina do onih “kritičnih” 15.

Kontrolni pregledi jesu logični odgovor u borbi sa rakom, ali ti pregledi samo pokazuju da li je bolest došla do stanja kada je klinički vidljiva. Oni nisu preventiva raku. Ako se nadovežemo na prethodni primer sa cifrom 15, sve što detektujete u razdoblju od 3. do 9 godina razvoja raka, ispuniće normu preživljavanja od 5 godina tako da tih 5 godina možete pripisati uspehu rane dijagnostike. Ako bolest detektujete u 7. godini, vi ćete svakako imati veliku verovatnoću preživljavanja u narednih 5 godina (7+5=12; 12<15), bez obzira da li sprovodite neki tretman ili ne. Ako pretpostavimo da se kancer dijagnostifikuje u prvoj godini rasta to znači da će pacijent poživeti solidinih 15 godina nakon dijagnoze a konvencionalna medicina će moći da sebi pripiše taj “uspeh” – pod uslovom da se taj vek ne skrati tom istom terapijom. U ovoj matematici možemo pronaći odgovor o sve većem uspehu u preživljavanju kritičnih 5 godina uz pomoć rane dijagnostike raka. I što ranije bude dijagnostifikovana ova bolest, uspeh preživljavanja biće veći. Da se razumemo, rana dijagnostika raka može biti korisna ali ono što želimo da kažemo je da ne mogu svi slučajevi tek tako ući u uspešnu statistiku izlečenja.

Sa druge strane, ako je nekom uzroku potrebno 15 godina delovanja da vas ubije, a vi posledicu tog uzroka sasečete hirurgijom, mogli bismo da kažemo da ste na neki način “resetovani”, te da će uzroku koji ostaje biti potrebno naknadnih 15 godina delovanja (pod uslovom da nastavite sa identičnim načinom života) a možda i manje, da vam ponovo stvori problem. Ovo jeste radikalna metoda, ali ako nemate drugog izbora, vi možete biti spašeni. U najmanju ruku, dobićete na vremenu da preduzmete i druge metode lečenja.

Šta sa alternativom? Ako je alternativi potrebna godina-dve da se zauzda bolest a vi ste bolest dijagnostifikovali u npr. u 14. ili 15. godini njenog razvoja i recimo da vam je preostao rok koji se meri u mesecima, u tom slučaju može se javiti dilema: da li će bolest biti brža od leka?  Hoće li biti vremena da alternativa učini svoje? Hirurgija je brže, ali radikalnije rešenje i rizici mogu biti veliki. Nekada ti rizici mogu biti veći i od same bolesti. Resetovanje ili odsecanje problema može biti loše rešenje za vas ali ako će vam ono doneti duži vek preživljavanja u odnosu na vek koji bi usledio bez tog reseta, onda možemo taj postupak nazvati svrsishodnim.

Šta kaže SZO (Svetska Zdravstvena Organizacija)

Svetska Zdravstvena Ogranizacija sve više upozorava da se rizik oboljevanja od raka uvećava sa procentom zastupljenosti mesa u ishrani ljudi. Broj obolelih je u konstantnom porastu dok zapadna medicina ostaje nemoćna pred ovom bolešću. Tako npr. SZO kaže da samo u evropskom regionu broj novih slučajeva raka drastino raste. U 2012. godini taj broj iznosio je oko 3.7 miliona dok se do 2025. očekuje da se taj broj uveća za 25% i iznosi 4.6 miliona ljudi. (Ferlay J, Soerjomataram ja, Ervik M, R Dikshit, Eser S, Mathers C, et al. GLOBOCAN 2012 v1.0, Rak incidencije i smrtnosti u svetu: IARC CancerBase broj 11 [Internet]. Lyon: Međunarodna agencija za istraživanje raka; 2013. godine ( http://globocan.iarc.fr , 22. Januar 2016.).

U SAD-u svake godine se doda 1.6 miliona novih pacijenata. Očekuje se da se ovaj broj skoči za 31% tako da će do 2025. broj pacijenata buti uvećan na 2.1 milion ljudi godišnje. U istom vremenskom razdoblju broj smrtnih slučajeva skočiće na 38%.  “U većini razvijenih zemalja, rak je drugi najčešći uzrok smrti, nakon kardiovaskularnih bolesti,”, navodi se u poglavlju pitanja i odgovora (Q&A) o raku na web stranicama Svetske Zdravstvene Organizacije.

Antioksidans komentar:

Ovaj tekst svakako nije preporuka da ignorišete klasičnu medicinu kod lečenja teških bolesti. Naprotiv. Ukoliko želite najbolje svome zdravlju naša preporuka je da izvučete ono najbolje iz klasične medicine ali i alternative. Ne treba biti sujetni “medicinar” ili “alternativac” i tvrdoglavo ne priznavati korisnost drugačijeg načina razmišljanja i rešavanja problema. U svakom slučaju, rana dijagnostika je dobra stvar za vas jer vas stavlja u stanje pripravnosti da u dogovoru sa vašim lekarem i uz pomoć alternative preduzmete odlučne korake u borbi sa bolešću. Ono što mi želimo da kažemo je to da je mnogo bolje da pravovremeno korigujete svoju ishranu i ponašanje kako ne bi uopšte upadali u ovakve situacije. I nemojte mnogo verovati statistikama jer ćete izgubiti potrebnu opreznost. Bolest koja je primila udarac može se privremno povući ali će čekati pogodan trenutak da ponovo napadne i to će učiniti kad vi spuštite gard verujući “sigurnim” statistikama. Zato će vaše biti da svojim rizičnim ponašanjem ne olakšavate posao protivniku. Drugim rečima, što bi rekao drug Tito: “radite kao da će 100 godina biti mir a spremajte se (u našem slučaju – budite oprezni) kao da će sutra biti rat…”

Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Tumorske bolesti i rak

RAK – ZDRAVSTVENA PROGNOZA – ŠTA NAS ČEKA U BUDUĆNOSTI? BORBA SA TEŠKIM I HRONIČNIM BOLESTIMA. REŠENJE NUDI ALTERNATIVA. SIROVA BILJNA HRANA.