Vitamin D sprečava razvoj raka i pomaže kod lečenja
Kada se pomene vitamin D obično uslede asocijacije sa suncem, rakom kože i kostima. Ono što želimo da istaknemo jeste činjenica da je veza između pojave raka kože i sunca mnogo manja nego što se to tvrdi. Postoje i drugačija mišljenja po tom pitanju. Nesporna je činjenica da geografski gledano stopa oboljevanja od raka opada približavajući se ekvatoru iako bi po teoriji o sunčevom zračenju ova stopa trebala da raste. Sa druge strane ljudi koji su lišeni prirodne sunčeve svetlosti i više vremena provode u ambijentu sa veštačkim osvetljenjem češće oboljevaju od raka. Boravak u zatvorenom prostoru podrazumeva i manju prisutnost sunca a ono je odgovorno za 90% naših dnevnih potreba za vitaminom D. Za naše zdravlje izuzetno koristan vitamin D sprečava razvoj raka i pomaže kod lečenja…
VITAMIN D SPREČAVA RAZVOJ RAKA I POMAŽE KOD LEČENJA
Što se tiče raka kože on predstavlja jedan od češćih oblika kancera. Olakšavajuća okolnost ovih tumorskih oboljenja jeste da se ona lakše leče i ređe imaju smrtonosni ishod. Manji procenat (oko 2%) pripadaju grupi melanoma i imaju zloćudnu prirodu pa brzo metastaziraju tj. šire se na ostale delove tela. Postoji mišljenje da, ukoliko je neko u mladosti imao većih opekotina na koži, ima više šanse da u tom delu dobije melanom. Ovo se dovodi u vezu sa oštećenjem imunih ćelija u koži. U odnosu na period ranije, u zadnjih 80-tak godina, rizik od oboljevanja raka kože uvećao se za dvadeset puta. Rizik je utoliko veći ukoliko pripadate grupi koja ima više mladeža na koži ili imate svetlu put sa svetlim očima. U tom slučaju rizik oboljevanja je oko šest puta veći. Ova sve češća oboljenja ukuzuju da uzroci bolesti mogu biti i razni drugi faktori. Ovde se prvenstveno spominje UV faktor koji je postao vrlo aktuelan ako se poveže sa pričom o promenama u ozonskom omotaču. Danas je uglavnom popularno mišljenje da je sunce jedan od glavnih krivaca kod raka kože. Da li je zaista tako? Naprotiv, mogli bi smo da kažemo da odsustvo sunca mnogo više izaziva tumorske bolesti nego što ih podstiče, tj. ono što uporno pokušavaju da nam nametnu pričom sa ozonskim rupama (normalno, ovo ne znači da se trebate uporno sunčati na podnevnom suncu). Život i rad u zatvorenom prostoru, ispod neonskog osvetljanja (baziranog na živi), predstavlja jednog od udarnih jahača tumorske apokalipse. Podršku ovom jahaču daju i strujne infrastrukture koje obavijaju taj zatvoreni prostor, razna radio, telefonska, televizijska i sl. zračenja.
V
Generalno, prirodna sunčeva svetlost pozitivno utiče na jačanje našeg imuniteta i našeg zdravlja. Sunčeva svetlost direktno podstiče sintezu vitamina D u našoj koži a praksa je pokazala da vitamin D usporava bujanje određenih ćelija raka npr. debelog creva, dojke i prostate. Ovu vezu u kojoj je oboljevanje od raka manje u krajevima gde je veća izloženost suncu i veća upotreba vitamina D u ishrani potvrdile su i brojne studije. Ova statistika odnosi se i na verovatnoću preživljavanja ove bolesti. Iz tog razloga je preporučeno svakodnevno kraće izlaganje umerenom suncu. U suštini, sunčeva svetlost zapravo podstiče rast ćelija ali ne u momentu dok smo joj izloženi niti u prvom satu posle toga. Na taj način vi praktično imate jedan sat fore da se opskrbite potrebnim antioksidansima kako stvari ne bi krenule pogrešnim putem posle sunčanja. Najgora kombinacija u ovom delu bila bi kombinacija sunčanja, konzumacija alkohola i cigareta. Oksidansi koji se ovde javljaju pušenjem dospevaju u krvotok dok na drugoj strani alkohol suzbija dejstvo imunog sistema.
Kod kolorektalnog kancera, naučna analiza koju je 2007. godine objavio Nacionalni istitut za rak, potvrdila je da vitamin D doprinosi prevenciji ove vrste raka. Studija sa 1500 osoba testiranih u 25 godina pokazala je, kako tvrdi američki časopis za preventivnu medicinu (American Journal of Preventive Medicine), da je nivo od 80 nmol/l vitamina D u krvi bio dovoljan da se stopa oboljevanja smanji za 50% dok je nivo od 100 nmol/l smanjivala pojavu raka debelog creva za 66%. Takođe, pravilan unos vitamina D smanjuje rizik oboljevanja i kod raka dojke. U protivnom, bolest se ubrzano razvija šireći se i na kosti. Verovatnoća smrtnosti u tom slučaju opada sa povećanom upotrebom vitamina D.
Činjenica je da se stopa oboljevanja od raka dojke smanjuje kako idete prema sunčanijim zemljama sveta. Doza vitamina D koju je potrebno unositi da bi se prepolovio rizik oboljevanja iznosi oko 50 mcg (2000IJ) ovog vitamina dnevno i 15-tak minuta provedenih na suncu. Već 10mcg (400IJ) dnevno dovoljno je da spreči pojavu rahitisa – omekšanja kostiju. Što se tiče prostate, tim istraživača sa Harvarda u svojim studijama pokazao je da vitamin D ima istu ulogu kao u prethodno pomenutim slučajevima. Ova studija objavljena je u časopisu “PLOS Medicine”. Američka preporučena dnevna doza od 10mcg ili 400IJ ovog vitamina smanjuje rizik raka pankreasa za 43%. Činjenica da ovaj vitamin štiti i pomaže lečenju raka nije sporna. Ono što je sporno jest izbor: da li treba koristiti suplemente vitamina D ili ga treba unositi putem hrane i sunca?
Kako vitamin D sprečava pojavu raka?
Ovaj vitamin učestvuje u brojnim procesima koji se tiču apoptoze (programirana smrt ćelija). Oštećene ćelije po defaultu doživljavaju svoju smrt čime se rešava nastali problem. Međutim, kod degenerativnih promena ove oštećene ćelije ne odumiru već nastavljaju da žive i umnožavaju se. Pravilna upotreba vitamina D utiče da ovaj proces apoptoze ide svojim prirodnim tokom. Neizlaganje suncu dolazi do deficita vitamina D u organizmu što povlači za sobom rizik od preko 50 raznoraznih bolesti uključujući i one najteže, tumorske. Ovaj vitamin, pored ostalog, omogućuje i pravilnu apsorciju kalcijuma u organizmu. Kalcijum je u najvećoj meri potreban našim kostima i zubima. Da bi se organski kalcijum ugradio u telo, neophodan je vitamin D. On se u telu pretvara u hormon kalcitriol koji zajedno sa parathormonom (hormon paraštitne žlezde) utiče na pravilnu ravnotežu kalcijuma u organizmu. Zato je i poželjno koristiti prirodne izvore vitamina D a izbegavati preparate koji mogu dovesti do poremećaja hormonske ravnoteže u organizmu. Kalcitriol je veoma važan i za funkcionisanje imunog sistema jer suzbija proinflamatorne supstance koje su prisutne u procesu nastajanja raka.
Vitamin D sprečava razvoj raka i pomaže kod lečenja malignih bolesti (rak, tumor, kancer) i pomaže pravilnu apsorciju kalcijuma. Sprečava i rak kože.
Najviše vitamina D se stvara preko leta ali je potreba za njim najizraženija u jesen. Međutim, u današnje vreme, prisustvo vitamina D u krvi mnogo je manje nego što je to bio slučaj sa našim precima. Ljudi koji su ranije više boravili na suncu imali su u proseku oko 140 nmol/l ovog vitamina u krvi dok današnji čovek ima u proseku polovinu ove vrednosti. Dr Majkl Holik, inače vrhunski stručnjak za vitamin D, smatra da je neophodno unositi minimum 25 mcg (1000IJ) dnevno ovog vitamina kroz ishranu ili suplemente. Svakako da sve mora imati svoju meru. Prevelika upotreba ovog vitamina (preko 50 mcg dnevno tj. 200IJ) mogla bi dovesti do prekomerne apsorcije kalcijuma u organizmu tj. do hiperkalemije a sve to opet može dovesti do problema sa jetrom i bubrezima. Ovde se može javiti jak osećaj žeđi, mučnine, povraćanja. Višak kalcijuma takođe može praviti plakove i čepove po krvnim sudovima. Neka normalna doza ovog vitamina trebala bi biti oko 50 mcg dnevno. Imajte u vidu da ako 20 minuta dnevno izložite 80% svoje kože suncu, dobićete 250 mcg ovog vitamina. Ono što prestavlja nelogičnost jeste činjenica da se u poslednje vreme kod ljudi usađuje prekomerni strah od sunca kao i obavezna upotreba sredstava za sunčanje (što se tiče krema za sunčanje, kada pogledate na tu priču iz ugla profita kozmetičke industrije to i nije tako loše.) Ova zaštitna sredstva funkcionišu tako što apsorbuju UV energiju pre nego što ova prodre u kožu.
UVA i UVB zračenje
Postoje dve vrste UV zračenja: UVA koje remeti imuni sistem i ubrzava starenje kože i UVB zračenje koje izaziva opekotine, oštećenja kože i rak. Nemojte se mnogo oslanjati ni na ova sredstva za sunčanje jer postoje i slučajevi gde ona mogu poremetiti ovaj proces u korist oštećenja kože pri čemu se menja njena DNK. Koža mora slobodno disati. Samo mazanje kreme dovodi do zatvaranje pora što nije poželjno. Oni se obično korist u situacijama “sunčanja” a ne zaboravite da je nepokretno ležanje na suncu jako škodljivo i tu vam nikakav preparat neće pomoći. Kod preparata za sunčanje jačina je izražena je u oznaci zaštitnog faktora. Interesantna je činjenica da i ulje od semenki malina sadrži solidan zaštitni faktor od ove vrste zračenja. Mišljena o bezbednoj količini ovog vitamina su vrlo podeljena. Neki naučnici smatraju da i veće doze od 50 mcg (100, 200, 500 mcg) nisu toksične za organizam ali bi naš savet na kraju bio ipak da se držite varijante sa 50 mcg-a i da prevashodno forsirate biljne izvore ovog vitamina umesto suplemenata kao i da svakodnevno provedete jedno kraće vreme na suncu.
Antioksidans komentar
Za sve probleme koje primetite na koži nemojte se stalno pravdati “lošim suncem”. Veliko broj ljudi primoran je da živi i radi pod jakim suncem (a masa njih je siromašno i živi u lošim uslovima) pa opet ne oboljevaju u tolikoj meri od raka kože kao što je to slučaj u “razvijenoj” Evropi i Americi. Rak kože je često oboljenje uglavnom u razvijenim državama sa bogatom prehranom. Poznati dr Kime tvrdi da što telo prima više sunca – ima više zdravlja a manje raka. Pod uticajem sunčeve svetlosti na površinu kože sve više izbijaju masnoće, holesterol i materije koje izazivaju rak a rak je samo poslednji stadijum prehrane sa “mrtvom” hranom, nedostatka kiseonika, čiste vode, mira, odmora, kretanja, sunca. Izlaganje suncu bolje je u jutarnjim časovima, može i do do 30-tak minuta. Izbegavajte termine od 11-14h kada je radijacija najjača i nepokretno ležanje na suncu a poželjno je pronaći i neko “prirodnije” okruženje. Ne zaboravite da je koža naš najveći organ za izlučivanje. Već i najmanje promene na koži tipa bubuljica, a onda i onda i ekcemi, psorijaze, neurodemitis i sl. jasno pokazuju da je naše telo preopterećeno otrovima i da je došlo vreme da se nešto preduzme po tom pitanju. I nemojte da se sve završi kupovinom vitaminskih suplemenata i skupocene kreme za sunčanje. A kao što rekosmo na početku, istina je uvek negde po sredini. Izbegavajte izlaganje jakom podnevnom suncu ali u prepodnevnim i popodnevnim časovima obavezno obezbedite sebi malo vremena na “korisnom” suncu.
Pogledajte video zapise na temu Pozitiva
Kreme za sunčanje – zaštita ili otrov?
Vitamin D u lečenju raka
VITAMIN D SPREČAVA RAZVOJ RAKA I POMAŽE KOD LEČENJA MALIGNIH BOLESTI (RAK, TUMOR, KANCER) I POMAŽE PRAVILNU APSORCIJU KALCIJUMA
