Leblebija je na našim prostorima poznata pod nazivima slanutak, slani pasulj, naut a u svetu i kao pasulj “Garbanzo”… Radi se o mahunastoj belančevinastoj biljci koja je izuzetno bogata vrednim nutrijentima. Sadrži preko 20% belančevina što u odnosu na meso koje sadrži oko 30-40% belančevina daje sličan skor ali uz razliku da ovde dobijate biljne proteine koji neće remetiti vaš PH. Vegeterijanci ovu biljku zato često koriste u ishrani jer predstavlja odličnu zamenu za meso. Može vam korisno poslužiti kod dijabetesa, zdravlja žuči, tumorskih oboljenja a možemo je koristiti i kao blagi “protivotrov” protiv sulfata koji se koriste u mesarskoj industriji. Zbog svojih osobina možemo slobodno reći da je leblebija – superhrana vaše kuhinje…

Leblebija - superhrana vaše kuhinje - Sirova hrana leči teške bolesti. Lečenje raka alternativom i sirovom biljnom hranom. Antioksidans.

LEBLEBIJA – SUPERHRANA VAŠE KUHINJE

Postoje dve vrste leblebije: Desi i Kabuli. Sorta Desi se mahom gaji Africi, Indiji, Iranu, Meksiku, plodovi su manji, tamnosmeđe boje. Kabuli je svetlije boje, većeg semena i gaji se više u Evropi, mediteranskim zemljama, Južnoj Americi, Avganistanu itd… U ishrani se koristi već oko 7000 godina. Plod leblebije se koristi u ishrani kada je u potpunosti zreo jer tako izbegavamo jabučnu i oksalnu kiselnu koje bi mogle smetati našem organizmu. Brašno od lebleblije može se kombinovati sa pšeničnim brašnom i tako iskoristiti za pravljenje kvalitetnog proteinskog hleba. Jedan od poznatijih specijaliteta u kome dominira ova biljka jeste humus, koji se koristi kao namaz za hleb ili dodatak uz jelo. Radi se o kombinaciji kuvanih pasiranih leblebija, belog luka, susamove paste (tahini), limunovog soka i soli. Pored humusa u upotrebi je i recept “talafel” a radi se o prženim kuglicama leblebije. Brašno se koristi za pohovanje (npr. “pakor” – pohovano povrće) i pravljenje bezglutenskog hleba, peciva i kolača pri čemu dobijete kompletirani paket aminokiselina u ishrani.

Pored proteina leblebija sadrži i visoku koncentraciju gvožđa a i kalcijuma. Ispitivanja poslednjih godina pokazala su njeno blagotvorno dejstvo na sniženu holesterola u krvi. 100g kuvane leblebije sadrži oko 160 kalorija tako da može lako zadovoljiti vaše energetske potrebe. Pored toga leblebija sadrži mnoštvo drugih korisnih nutrijenata (molibden, dijetalna vlakna, folnu kiselinu, mangan, magnezijum, bakar, cink…).

Kao što smo već napomenuli leblebija može biti korisna kod kontrole holesterola, dijabetesa (pomažu lečenju i preveniraju bolest), koronarnih bolesti (smanjuje rizik). Ispitivanja su pokazala da u nacijama kod kojih je leblebija dosta zastupljena u ishrani, postoji manje koronarnih bolesti. Nutricionisti rado preporučuju leblebiju svima koji pate od iritativnog sidnroma debelog creva jer ona sadrži veliku količinu biljnih vlakana. Pomaže probavu i rešava probleme zatvora. Gvožđe, fosfati, magnezijum, cink i kalcijum pomoći će zdravlje i jačinu vaših kostiju ali pazite da ne preterujete da nebiste izazvali kontraefekat. Kalijum u leblebiji pomoći će vremenom normalizaciji vašeg krvnog pritiska a kombinacija kalijuma, vlakana i vitamina C i B6 pomoći će zdravlju vašeg srca.

Leblebiji su pripisivana i afrodizijačka svojstva što smo mogli primetiti u jednom arapskom receptu u kome se savetuje da se tokom zime, pre spavanja, koristi napitak od vode, meda, luka u prahu i mlevene leblebije. Zato su sveštenici u srednjem veku ovu biljku proglasili kao nepoželjnu u svojim redovima.

Kao namirnica, leblebija je najčešće dostupna u sušenom obliku ili u konzervi i to tokom cele godine. Ima orašast ukus i puterastu teksturu. Ukoliko koristite sušenu leblebiju a pripremate kuvano jelo vrlo je bitno da sušenu leblebiju potopite u vodu tokom noći (8-10 sati) baš kao što pripremate i pasulj. Nemojte da preterate sa natapanjem jer može doći do raspadanja zrna.

Leblebija i dijabetes

Činjenica je da leblebija ima mali glikemijski indeks [ 11 , 15 , 25 , 26 ]; ali je vrlo malo studija procenilo njegove glikemijske efekte in vivo. Postprandialni odgovor glukoze bije 4 puta niži nego što je to slučaj sa belim hlebom što je potvrđeno u studiji sa 10 ispitanika koji su konzumirali humus. Nivoi glukoze u krvi bile su značajno niže nakon 45 minuta kada su ispitanici bili hranjeni humusom (25 g ug.hidrata u obliku belog hleba), u poređenju s 25 g čistih ug.hidrata (napomena: nije nađena nikakva razlika u nivoima glukoze u krvi intervalima 45 min pre i pose potrošnje). To sugeriše da hummus može delimično ublažiti efekte hrane s višim glikemijskim indeksom nakon konzumacije [ 25]. Dugotrajna konzumacija leblebije značajno je poboljšala kontrolu glikemije u 20-nedeljnoj crossover studiji od 45 pojedinaca s povišenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti (CVD) [ 15 ]. Druge studije pokazale su efekte za snižavanje glikemijskih odgovora usporavanjem brzine apsorpcije ug.hidrata u poređenju sa izoglukidnim standardom [ 26 , 27 ]. Druga studija pokazala je da nuškarci koji su konzumirali leblebiju sa pizza obrokom, imali su niže odgovore na glukozu u krvi u odnosu na one koji su konzumirali grašak sa istim pizza obrokom [ 28]. Yang et al. pokazao je da leblebija značajno poboljšava otpornost na inzulin i sprječava postprandialnu hiperglikemiju i hiperinzulinemiju indukovanu hroničnom prehranom sa visokim učešćem masnoća kod miševa [ 29 ].

Leblebija i rak

Istraživanja su pokazala da flavonoidi u mahunarkama usporavaju razvoj raka u nekoliko faza razvoja. Prisutne fitohemikalije redukuju faktore rasta i hronične upale što je jedan od glavnih faktora za mnoge vrste raka pa time sprečavaju rast tumorskih ćelija. Postoje indicije da lektin leblebije sprečava poliferaciju ćelija raka dojke i indukuje apoptozu istih. Ovaj efekat leblebija je pokazala i u slučajevima raka prostate (in vitro).

Potrošnja mahunarki poput leblebije umnogome smanjuje rizik oboljevanja od raka debelog creva. Neka ispitivanja na miševima pokazala su da upotreba leblebije u ishrani dovodi do ihibiranja karcinogeneze kolona kod miševa.

Lebleibija će kao zamena za meso biti od primarne važnosti u slučaju tumorskih bolesti jer se meso već našlo na listi kancerogenih namirnica WHO. Izbegavanjem životinskog mesa vi ćete već preduzeti veliki korak u lečenju tomorskih bolesti a leblebija će popuniti prazninu za proteinima koja će se tu pojaviti. Kada u kasnijoj tumorskoj fazi dođe do gubitka telesne mase (potenciramo na mišićnu masu) većna pacijenata pravi grešku time što sistemom naučene logike smatra da će pojačani unos mesa doprineti kvalitetu njihove telesne mase. Ovakva logika uslovljena je razmišljanjem da su meso i namirnice životinjskog porekla jedini izvor proteina koji nam je potreban zaboravljajući pri tome na biljne izvore kakav je leblebija. A kod ovakvih bolesti vrlo je bitno da svoj izvor proteina pacijenti potraže u biljnim pandamima jer će pojačani unos pomenutih namirnica životinjskog porekla samo pogoršati stanje bolesti time što će hraniti tumore i podizati PH vrednosti organizma.

Za one koji vole da konzumiraju klice, leblebija predstavlja odličan izbor jer se veoma lako klija. Dovoljno je potopiti je u vodi jednu noć, a nakon toga ispirati povremeno (svakih 3-5 sati) i već za tri dana klice su spremne za upotrebu. Podsećamo da su klice jedno od osnovnih oružja ishrane u borbi protiv teških bolesti.

Nutritivni profil leblebije/humusa

za ishranu	Jedinica	DV ^b	Vrijednost po 100 g ^a
za ishranu	Jedinica	DV ^b	leblebija, suva (16056) ^c	leblebija, kuvana (16057) ^c	Hummus (16158) ^c
makronutrijenata
energija	kcal	2000	378	164	166
Proteini	g	50	20.47	8.86	7.90
Masti	g	78	6.04	2.59	9.60
Ugljenihidrati	g	275	62,95	27.42	14.29
Vlakna	g	28	12.2	7.6	6,0
Šećer	g		10.7	4.8	NR
Minerali
Kalcijum	mg	1300	57	49	38
Gvožđe	mg	18	4.31	2.89	2.44
Magnezijum	mg	400	79	48	71
Fosfor	mg	1000	252	168	176
Kalijum	mg	4700	718	291	228
Natrijum	mg	2300	24	7	379
Cink	mg	15	2.76	1.53	1.83
Bakar	mg	2	0.656	0.352	0.527
Mangan	mg	2	21,306	1.030	0.773
Selen	ug	70	0	3.7	2.6
vitamini
Vitamin C	mg	60	4.0	1.3	0
tiamin	mg	1.5	0.477	0,116	0.180
riboflavin	mg	1.7	0.212	0,063	0,064
niacin	mg	20	1,541	0.526	0.582
Pantotenska kiselina	mg	10	1,588	0.286	0,132
Vitamin B6	mg	2	0.535	0,139	0.200
Folna kiselina	ug	400	557	172	83
kolin	mg	550	99,3	42.8	NR
Vitamin B12	ug	6	0	0	0
Vitamin A	IU	5000	67	27	30
Vitamin D	ug	20	0	0	0
Vitamin K	ug	80	9.0	4.0	NR
Vitamin E	mg	30	0.82	0.35	NR
lipidi
zasićenih	g	20	0,603	0.269	1,437
mononezasićenih	g		1,377	0.583	4,039
polinezasićene	g		2,731	1.156	3.613

Podaci dobijeni iz USDA National hranjive baze podataka za Standard Reference; ^b Na temelju unosa kalorija od 2000 kcal, za odrasle i decu (4+ godina); ^c Broj hranjivih baza podataka (NDB br.) u USDA Food Composition Database. ( https://ndb.nal.usda.gov/ndb/ ). DV = dnevna vrednost; NR = nije prijavljen; ND = nema podataka.

[virtual_slide_box id=”53″]