Svakoj živoj vrsti na zemlji tvorac je dodelio adekvatan tip ishrane. Ta ishrana prilagođena je konkretnoj vrsti i njenom sistemu za varenje. I dokle god se ta vrsta drži svog predviđenog jelovnika organizam funkcioniše savršeno. Životinje se još uvek pridržavaju pravila ishrane (osim kućnih ljubimaca) dok ljudi pod uticajem raznih ekonomskih, kulturnih i drugih faktora menjaju svoje jelovnike ali nažalost najčešće na svoju štetu. Da bi smo sačuvali svoje zdravlje moraćemo da povedemo više računa o tome šta jedemo… Ali pre nego uđemo u finije detalje prvo moramo da odgovorimo na jedno pitanje: biljojed ili mesojed – koja vrsta ishrane odgovara čoveku?
BILJOJED ILI MESOJED – KOJA VRSTA ISHRANE ODGOVARA ČOVEKU ?
Jeste li se ikada zapitali zašto životinje koje žive u divljini u normalnim okolnostima skoro nikada ne oboljevaju za razliku od čoveka koji živi u civilizovanim, razvijenim i kažimo “boljim” uslovima. Danas skoro da ne možete pronaći totalno zdravog čoveka. Mnogi će možda i reći da su apsolutno zdravi ali kada se urade dublje analize, istina obično bude sasvim suprotna. Osim ovog glavnog pitanja – biljna ili životinjska, postoji i jedno malo podpitanje: termički obrađeno ili sirovo?
Kada su pokušali u zološkim vrtovima da životinjama daju kuvanu hranu, iz razloga što su smatrali da je ona bezbednija sa stanovišta virusa i bakterija, one su se razbolele, oslabile i postale sterilne a kada su vraćene na presnu hranu, bolesti su nestale. Ako bismo želeli da odredimo kakva bi ishrana bila najpravilnija za čoveka u tom delu, u donošenju odluke morali bi da budemo nepristrasni, oslobođeni bilo kakvih civilizacijskih, kulturoloških ili drugih uticaja – što je dosta teško. Najbolje bi bilo da primer izvučemo od nekih srodnih vrsta životinja, koje se još uvek hrane po jelovniku koji im je priroda, tj. stvaraoc odredio.
Da li smo mi sličniji mesožderima, travojedima, pticama, svaštojedima (svinja), majmunima…?
Najbojlji način da odgovorimo na ovo pitanje biće da uopšte ne pitamo medicinu, industriju ili bilo koga čiji će interesi biti ugroženi odgovorom. Zato će biti najbolje da odgovor potražimo od prirode.
1) Tip vilice i zuba
Biljojed ili mesojed – koja vrsta ishrane odgovara čoveku?
Mesojedi imaju više očnjaka nego kutnjaka i njihovi kutnjaci su račvasti dok su zubi kod biljojeda tupi i prilagođeni žvakanju vegetacije. Vilice su im duge i šiljate i pljuvačka im je kisela dok je kod biljojeda i kod čoveka alkalna. Debelo crevo životinje mesoždera je pet puta kraće od biljojeda što omogućava da se meso i otrovni produkti varenja što pre izbace vani (pre nego što se apsorbuju u organizam). Meso koje se vari u crevu čoveka ostaje do pet puta duže nego kod mesojeda. Masnoće i toksini koje se tu apsorbuju vode ka srčanim, tumorskim i raznim drugim oboljenjima. Ovo truljenje može se osetiti i po zadahu koje se oseća iz ustiju. Toksini koji se u crevima zadržavaju isuviše dugo počinju da prolaze kroz zid debelog creva i da dospevaju u krv.
2) Digestivni sistem
Evo i nekoliko činjenci vezano za digestivni sistem: mesojedi imaju glatko crevo kako bi hrana što pre napustila sistem za varenje a što manje zavlačila po “džepovima” creva dok je naše naborano (zbog specifičnosti hrane). Želudačna kiselina kod mesojeda je jača nego kod čoveka. Hranu koja brzo truli morate brzo variti, pre nego što postane opasna po vas.
U tu svrhu mesojedi imaju i specifične enzime u želucu koji ubijaju bakterije u mesu koje je počelo da truli pa bez problema mogu jesti i leševe drugih životinja. Biljojedi nemaju te enzime pa oni obično koriste druge metode da ubiju te bakterije. Čovek kao biće koje razmišlja zna i neke trikove pa će to meso da ispeče ili skuva i time reši problem bakterija. Tačno je da će time biti rešen problem bakterija ali ne i drugi problemi o kojima će biti reč u kasnijim tekstovima. Bakterije nisu jedini i osnovni problem ove vrste ishrane.
Biljojed ili mesojed – koja vrsta ishrane odgovara čoveku?
3) opšta fizionomija tela
Biljojedi ni po svojoj fizionomiji nemaju opravdanje za upotrebu mesa. Shodno tipu ishrane koji im je namenjen Tvorac im je dodelio i odgovarujuću fizionomiju. Biljojedi nemaju kandže koje bi ih svrstavale u lovce. Većina mesojeda može savršeno videti u mraku, što je dar prirode kako bi bili bolji lovci. Imaju brzinu i spretnost da svoj plen ulove svojim rukama. Čovek se tu ne može pohvaliti nekim izuzetnm veštinama. On i slične životinje biljojedi imaju ruke kojima se penju na drveće i služe za branje plodova. Čovekoliki majmuni i ljudi čak i danas imaju isti sistem organa za varenje samo što je čovek svoj način ishrane dosta promenio pod uticajem civilizacije. Majmuni i dalje jede biljke, plodove, korenje i lukovice. Njihovo jelo je prirodno i zdravo. Oni ne koriste belo brašno, aditive, šećere..
Mnogi će verovano reći da smo mi u međuvremenu evoluirali u pogledu ishrane prema mesojedima. To jeste tačno. Mi jesmo, ali naša tela nisu. Ako želite da to proverite, napravićemo jedan test. U kavez ubacimo dete, jagodu i macu. Da li će se dete igrati jagodom i pojesti macu ili će to biti obrnuto?Moža ćete reći da smo svaštojedi? Ne zaboravite da je sistem za varenje svaštojeda bliži mesojedima nego biljojedima.
Automobili kao gorivo koriste benzin, dizel, gas, itd. Šta će se desiti ako u svoj auto sipate neadekvatno gorivo? Slična priča dešava se i sa čovekom Zbog neadekvatne ishrane čovek dolazi u situaciju disfunkcije i bolesti, jednostavno počinje da se razboljeva od svega i svačega. A kada dođe u takvu situaciju, onda potroši čitavo bogatstvo pokušavajući da se izleči. Tražićete pomoć medicine ali ne zaboravite da vaš lekar najverovatnije neće znati šta je potrebno da uradite kako biste bili što je moguće zdraviji ali će vam predložiti neke od načina da sanirate nastali problem. Najverovatnije je da se neće izričito insistirati na promeni ishrane i životnih navika, možda više u načelu, ali će se zato insistirati na zatrpavanju lekovima i eventualno hiruškim zahvatima.
Vrste vegetarijanstva
Ukolio rešite da ispoštujete ove činjenice, vaša ishrana mora ići u pravcu vegetarijanstva. Ali čak i među vegeterijancima mogu postojati krupne razlike jer nisu svi vegeterijanci isti. Tako naprimer postoje sledeće grupe vegeterijanaca:
- klasični vegeterijanac (ne jede meso ali jede jaja i mlečne proizvode kao i prženu biljnu hranu)
- mlečni vegeterijanac (ne jede meso ali konzumira mleko i mlečne proizvode)
- veganski vegeterijanac (nema u svojoj ishrani nijednu namirnicu životinjskog porekla a biljnu hranu jede isključivo presnu)
Klasični vegeterijanac nema nikakvih prednosti i ne žive ništa zdravije u odnosu na one koji jedu mešanu hranu. Možda bi pravilnije bilo nazvati ih “nemesojedima” nego “vegeterijancima”. Slično je i sa mlečnim vegeterijancima. Hrana može služiti i kao hrana i kao lek a jedino sirova hrana biljnog porekla pored nutritivnog može imati i lekovito dejstvo. Upotreba kuvane biljne hrane u lekovitom smislu (čak i u realno nutritivnom) ne donosi nikakve prednosti. Nijedno živo biće u prirodi, osim čoveka, ne koristi termički obrađenu hranu u svojoj ishrani.
Zato će ovi iz treće grupe (veganski vegetarijanac) biti najbliži ideji Tvorca u smislu ishrane. Najzdraviji način ishrane je dakle ishrana sirovom biljnom hranom, prvenstveno voćem, povrćem i semenkama. S obzirom da je to hrana koja je prikladana “sistemu” to znači da će pripadnici ove grupe imati i najmanje problema u zdravstvenom smislu ali ovde se misli generalno. Ono što obično potežu “svaštojedi” jeste momenat kada se razboli i umre neki vegan. Često puta to može da se navodi kao dokaz da “eto i veganstvo ništa ne garantuje” ali razlog bolesti može biti vrlo širok kao i viđenja načina veganske ishrane tako da na ovu priču sa zdravljem gledajte iz nekog opšteg ugla. Mnogo lakše oboljevaju ljudi mesojedi nego biljojedi a neke bolesti kao da su rezervisane za mesojede npr. slabokrvnost i leukemija.
Kod kritika ishrane često puta biće korišćene i neke “nutrivne činjenice” a vegani svrstani u grupu ljudi koji nemaju “normalnu ishranu”. Kada napadaju vegane često puta usledi tvrdnja da izbacivanje namirnica životinjskog porekla vodi u manjak bitnih nutrijenata tipa vitamina B, proteina, kalcijuma, joda i sl.. Normalno, ovakve izjave uopšte nisu tačne. Da li ste se ikada zapitali kako životinje (koje se hrane biljnom hranom) vekovima odolevaju bolestima i daju zdravo potomstvo dok je degenerisana ljudska rasa koja se hrani “mrtvom hranom” postala nesposobna da preživi bez masovne upotrebe lekova i sl. hemikalija. Primetićete da sve te bolesti kojima se plaše vegani ustvari napadaju više one koji se “normalno” hrane. U ovakvim pričama obično se poteže nedostatak vitamina B12 koga u biljnoj hrani ima vrlo malo. Ali isto tako činjenica je da ovog vitamina ima dosta u mesu biljojeda zato što su oni sposobni da ovaj vitamin sami proizvedu. Zašto bi onda bilo čudno ako se ovaj vitamin proizvodi i u ljudskom telu? Analize krvi kod vegana često puta pokazuju veće količine vitamina B12 nego što je to slučaj kod “svaštojeda”. Ovakve iskrivljene teorije normalne su za strukturu stanovništva gde se 99% ljudi hrani mešanom, termičko obrađenom hranom. Pa i svi ti “stručnjaci” koji vole da upozoravaju vegane na manjak ovog vitamina i rizike pojave bolesti sami oboljevaju od istih. Ono što jeste prava istina je to da je priča o vitaminu B12 medicinska obmana i preterivanje. A ako ćemo da gledamo i kroz religiju, Bog je dao savet ljudima: “Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme. To će vam biti za hranu. ”
Biljojed ili mesojed – koja vrsta ishrane odgovara čoveku?
Danas se sve češće ističe činjenica da vegeterijanci žive zdravije i duže od mesojeda. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija izdala jedan opširni dokument o ovome. Vegeterijancii maju značajno smanjen rizik od raka, a za neke vrste raka čak 95,96% je niža verovatnoća da će ga dobiti nego ostala populacija. Dugovečnost je mnogo bolja nego kod ostale populacije, čak 12-15 godina. Ono što je najvažnije jeste da je kvalitet života u tom poznom dobu veoma dobar. Što se tiče izdržljivosti i snage, ona je mnogo je veća kod vegeterijanaca nego kod onih koji se drugačije hrane. Obično kažu da ako jedete samo biljnu hranu, bićete slabi. Najjače životinje na zemaljskoj kugli su vegeterijanci. Nijedan lav neće se upustiti u borbu sa slonom ili nosorogom. Mnogi ljudi su već bili vegeterijanci. Albert Ajnštajn je bio vegeterijanac, Bernarnd Šo, Linda Mekartni…
Antioksidans komentar:
Osnovna funkcioja ovog sajta jeste pomoć u lečenju najtežih bolesti a prvenstveno onim tumorskim. U tom smislu AX insistira da vaša hrana mora biti ujedno i lek. To je upravo isto ono na čemu insistira i Hipokrat u svojim savetima. Korišćenjem adekvatne hrane, ne samo da ćete obezbediti sebi kvalitetan nutritivni potencijal već ćete delovati na bolest u smislu njenog izlečenja. Samim tim što ste ishranu usmerili na vegansku ishranu i izbacili nezdravu hranu vi ćete sprečiti dalju toksikaciju i finansiranje bolesti tako da ćete ostvariti još jedan benefit. Zato ako nama postavljate pitanje biljna ili hrana životinsnjskog porekla, odgovor sigurno već znate..
Pogledajte još nekoliko dokumentaraca na temu vegetarijanske ishrane…
Pogledajte video zapise na temu Pandora
Biljna hrana – izlečite sve bolesti
Najopasnije greške u ishrani – Mr sci. med. Ivanov dr Dragan
Hrana za život 1/3
Hrana za život 2/3
Hrana za život 3/3
Ruski dokumentarac o sirovoj hrani
BILJOJED ILI MESOJED – KOJA VRSTA ISHRANE ODGOVARA ČOVEKU? – LEK JE U HRANI.LEČENJE NAJTEŽIH BOLESTI BILJNOM HRANOM. ALTERNATIVA. VEGANSTVO.