Kao što jedno telo može oboleti od tumora ista sudbina može se preneti i na celo društvo. Princip je isti i možemo ga primeniti kako u mikro tako i u makro sistemu. Da bi ste pobedili teške bolesti morate ih prethodno dobro upoznati i pronaći njihove slabe tačke. A da bi ste ih bolje upoznali biće dovoljno da ih uporedite sa njihovim pandamima u pravom životu. Ako bi smo tumoru trebali dodeliti neki profil ličnosti onda bi to svakako bilo: parazit, neradnik, hedonista, neumeren, nerazuman, sebičan, ljigav, uljez, suvišan, neracionalan… Liči li vam to na nekog? Priča “Tumor jetre – ko si ti” pomoći će vam da ovu priču bolje razumete…

TUMOR JETRE – KO SI TI?

Nakon što je rak jetre prešao u svoju agresivnu fazu zdrave ćelije jetre i tumorske ćelije našle su se u pat poziciji. Sudbina celog organizma i svih ćelija u njemu bila je dovedena u pitanje. Nemajući drugog izbora, zdrave ćelije jetre bile su prinuđene da razgovaraju sa neprijateljem i što hitnije reše nastali problem. Otpočeli su teški pregovori. Na jednoj strani našle su se ćelije jetre kao starosedeoci i vredni radnici a na drugoj ćelije raka kao uljezi i paraziti.

Da ukratko objasnimo priču. Jetra je naš veoma važan organ. Ona ima vrlo bitnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, lipida, proteina i drugih azotnih materija. Tu se vrši odlaganje glikogena kao i detoksikacija tj. kontrola otrova gde jetra pretvara otrovne materije u neotrovne. Pored navedenog u njoj se vrše i brojni drugi procesi poput konjugacije i esterifikacije. Ona proizvodi žuč koji nam je potreban u procesu varenja. Zbog svoje bitne uloge u nizu metaboličkih (kataboličkih i anaboličkih) procesa jetra s pravom nosi naziv “centralna laboratorija organizma“.

Ćelije jetre zapošljene su kao vredni radnici koji savesno i disciplinovano obavljaju svoj posao. One poseduju svest da sve one čine jedno telo – telo jetre i to svoje zajedništvo prihvatile su kao svoju misiju koja je usmerena na korist i dobrobit celom organizmu. Zato su njihov broj i funkcija precizno određeni i postavljeni u ravnoteži koja omogućava njeno ispravno funkcionisanje kao organa. Bar je tako bilo do skora.. Ali, šta se desilo?

Tumor jetre – ko si ti? Alegorijska priča koja objašnjava mentalitet tumora.

Ako ste čitali Sveto Pismo setićete se priče u kojoj radnici pitaju svog Gospodara: “Gospodaru, zar vi na ovoj njivi niste zasadili čistu pšenidcu? Jesam – odgovori gospodar. Pa odkud onda ovoliki korov u Vašoj pšenici?….” Otprilike nešto slično desilo se i u ovoj priči. Harmoniju i savršenostvo koje je uspostavio Gospodar, korov je narušio infiltrirajući se u zdravo tkivo. Baš kao što to isto rade i nepotrebni kadrovi u jednom preduzeću.

Vremenom mehanizmi kontrole su popustili jer su se “kancerogeni” infiltrirali u sisteme odlučivanja. “Kancerogeni” su po svojoj prirodi bili hedonisti i manje zainteresovani za dobrobit organizma a prvenstveno usmereni ka svojim malim i samoživim ciljevima. Kako bi održali svoju parazitsku egzistenciju kancerogeni su morali sebi obezbediti jaču podršku. Zato su ćelije svoga tkiva konstantno dovlačili u jetru i odjedanom tu su se pojavili neki novi “radnici”. Odmah se je javio problem jer je jetra imala savršenu strukturu i ništa joj se nije moglo niti dodati niti oduzeti a novodošle ćelije bile su faktički višak koji je remetio to savršenstvo. One su funkionisale same za sebe a bile su pod direktnim uticajem kancerogena i radile su u njegovom interesu. Iako nisu imale nikakvu korisnu funkciju za organizam, uporno su isticale svoju tobože brigu za telo, kao da su osećale tu svoju “nepotrebnost” pa su im usta bila puna teloljublja.Štaviše, ne samo što nisu imale nikakvu korisnu funkciju nego su čak i smetale, rasipnički se ponašale prema energetskim resursima oduzimajući ih pravim radnicima koji su na svojim leđima nosili sav teret funkcionisanja organizma.

Ubrzo je tumor počeo da troši mnogo više energije od pravih ćelija ozbiljno ugrožavajući rad i funkciju jetre. Suočene sa nedostatkom goriva prave ćelije počele su da prave propuste a laboratorija da pravi greške. Ove greške pak odrazile su se na zdravlje celog sistema i organizam je počeo da poboljeva. Tumorske ćelije koje su sve više gubile meru kako su se umnožavale tako su postajale sve veći rasipnici i vrlo ih je nerviralo kada bi im neka od zdravih ćelija prigovorila zbog tog rasipništva. Kada su tumorske ćelije poprilično potrošile energetske rezerve, ne želeći da se odreknu bahatog života, počele su da izvlače i poslednje rezerve glikogena maltene uzimajući hranu iz usta domaćinima. Kako su resursi raskošnog života počeli da slabe, tumorske ćelije su odlučile da migriraju kroz krvotok i metastaziraju u drugim organima i delovima tela odakle su crpele i poslednje energije dovodeći telo u opštu slabost i životni rizik. Videvši da je priča poprimila ozbiljnu notu zdrave ćelije rešiše da pregovaraju sa kancerogenima:

Ovo mora da se prekine – reče zdrava ćelija jetre svom tumorskom susedu.

– Koje “ovo”? – upita kancerogen tobože zbunjeno?

Ovo vaše umnožavanje! Vaše ćelije usuviše su se umnožile i mi više ne možemo da funkcionišemo normalno. Jetra gubi funkciju i postoji rizik da ceo organizam strada.

– Ali sve tumorske ćelije su tu kako bi vama olakšale rad.. – pravdao se tumor. – I taj posao je ogroman i nama treba još ćelija a sve to radi vaše dobrobiti…

Ako već želite da živite kao paraziti, zar ne bi bilo logičnije da se dovedete u red i omogućite minimalnu funkciju jetre? U protivnom jetra će prekinuti sa radom, stradaće ceo organizam… mi, ali i vi sa nama. Zar je to ono što želite?

– Normalno da ne želimo. Mi smo već planirali da izvršimo dosta promena kako bi ceo sistem bolje funkcionisao. Evo, upravo radimo na uvođenju novih katalizatora koji će pomoći rad jetre a planiramo da smanjimo i potrošnju energije. Neke ćelije su već stare i njih spremamo za penziju. Reforme koje planiramo izuzetno su osmišljenje i biće na korist celom organizmu – reče kancer samouvereno.

Vreme je prolazilo a od najavljenih promena nije bilo ni traga ni glasa. Organizam je postajao sve slabiji i slabiji. Već se je poprilično osećala nestašica energetskih resursa a odnosi između ćelija postajali su sve gori. Fiktivno sve je bilo ok a u pozadini cele priče nastao je opšti grabež i metež. Dobre ćelije počele su da gube svest “jednog tela” i sve su više prihvatale hedonističku i samoživu filozofiju tumorskih ćelija. Njihova vizija posvećenosti polako je iščezavala pred težinom života dok su se u isto vreme tumorske ćelije bahato razbacivale resursima. Bio je to loš primer ćelijama jetre. Ubrzo je svako počeo da grabi samo za sebe i slika nekada složne jetre počela je polako da se gubi. Sećanje na mladost i vreme kada je sve bilo savršeno ustupilo je mesto neverici da je tako nešto uopšte i postojalo. Tumorske ćelije i dalje su se besomučno umnožavale a problem je bio sve veći jer su i zdrave ćelije počele da mutiraju misleći da će se priključenjem tumoru spasiti svoje bede. Kancer je imao jednostavnu psihologiju: ukoliko sve ćelije postanu ćelije tumora onda će kancerogene vođe moći i dalje da žive u privilegovanom sistemu u kome će se bahatiti glukozom u još dugom periodu . Kako ćelije tumorski-regruti ne bi imale problema sa svojom savešću kancerogeni su stalno vršili indoktrinaciju kako bi one mogle da se opravdaju same pred sobom. “Vi niste ćelije tumora, vi vredno radite i metabolišete velike količine šećera u telu” – glasila je parola vođa. “Vi ste velike patriote i činite uslugu organizmu”. Normalno sve je to bila samo laž ali laž koja je došla kao preko potreban alibi i samoopravdanje ćelijama koje su zavolele tumorski način života. Vrednosti koje su ranije postojale kao sveti ideal počele su da se gube a ćelije više nisu mogle da rezonuju priču iz “višeg ugla”.

Tumor jetre – ko si ti? Alegorijska priča koja objašnjava mentalitet tumora.

Situacija je sve više podsećala na priču o ljudima koji su se, bežavši od poplave, penjali na grane obližnjeg drveta. Problem je nastao nakon duge kiše i blata koje je usledilo sa njom. U potrazi za svojim suvim mestom ljudi su pronašli spas na grani obližnjeg drveta. Ali ovde nastade problem: pod težinom ljudi koji su zaseli na nju, grana je počela da se savija a drvo ih je preklinjalo da se više ne penju. Pritisak je bio ogroman i grana samo što se nije pukla. Ali jedan od onih što gledaše sa zemlje, željan da se i on nađe na “visokoj grani” reče: “samo još ja” i pope se i on na granu. Oni koju su već sedeli na njoj, plašeći se za svoje mesto pravili su se da ne vide šta se dešava, poput noja koji zabija glavu u pesak. Ali to je bilo dovoljno da grana pukne i svi oni, ponovo, nađu se u blatu iz koga ovog puta nije bilo spasa.

Zavedene svojom pohlepom tumorske ćelije i ćelije jetre postale su poput stanovnika Sodome i Gomore. Ne shvativši pouku ovih gradova i one su postale žrtve slične sudbine. Jetra je otkazala a ćelije sve zajedno završiše u ništavilu. Sve što su želele, grabile, gurale po džepovima, sve je nestalo u tren oka i ništa od toga ne sačuvaše. Na žalost želja za parazitskim životom plaćena je visokom cenom. Ali ne samo to, već i sve one ćelije koje su bile slepe za ono što se dešava, samoživo gledajući samo sebe stradale su zajedno sa svima ostalima.

.

Antioksidans komentar:

Ova priča ima za cilj da vas upozna sa filozofijom razmišljanja tumora. Kao što jedno telo može oboleti od tumora, ista sudbina može se preneti i na celo društvo. Princip je isti i možemo ga primeniti kako u mikro tako i u makro sistemu. Da bi ste pobedili teške bolesti morate ih prethodno dobro upoznati i pronaći njihove slabe tačke. A da bi ste ih bolje upoznali biće dovoljno da ih uporedite sa njihovim pandamima u pravom životu.

Na kraju, želeli bismo da vam postavimo jedno pitanje. Da biste dali odgovor moraćete na trenutak da se stavite u poziciju ćelije jetre. Ako ste to učinili evo i pitanja za vas:

Da li pripadate zdravim ili tumorskim ćelijama jetre? Da li i vi nekada izgovorite rečenicu: “Samo da se i ja popnem na visoku granu pa posle neka bude kako bude” ?

Pogledajte video zapise na temu Pandora