Današnjih dana često smo u prilici da čujemo i svedočimo o mnogobrojnim humanitarnim akcijama u kojima humani pojedinci i grupe sakupljaju novac za razne medicinske intervencije a koje umeju da budu basnoslovno skupe i nedostižne za većinu pacijenata. Te cifre najčešće se kreću od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada eura pa čak i milione evra. Tada humanitarci priskaču u pomoć organizujući raznorazne akcije, dobrotvorne kocerte, sportske i razne druge događaje čiji se prihod usmerava na lečenje teških bolesti pacijenata koji taj novac ne mogu da sakupe a najčešće to budu i deca. Svakako humani gest koji dosta govori o onima koji tako nešto organizuju ali najčešći rezultat takvih akcija bude spasenje jednog ili nekoliko života – što svakako ima veliku vrednost. Ali sa druge strane stoji uznemirujuća činjenica: danas u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti umire preko 50.000 ljudi godišnje a od tumorskih preko 20.000 što u odnosu na efekat humanitarnih akcija prestavlja veliku razliku. Pitanje koje se ovde nameće je: možemo li nekako spasiti mnogo veći broj života? Ako postoji ta mogućnost onda je obavezno moramo iskoristiti. Ako spašavanje jednog života ima veliku vrednost šta biste rekli ako bih vam ponudili spasenje hiljade i hiljade takvih života? Pravimo bolest pravimo lek…
PRAVIMO BOLEST PRAVIMO LEK
Svakog sata šest osoba u Srbiji umre od bolesti srca i krvnih sudova koji jesu vodeći uzroci smrtnosti u Srbiji – kaže se u Institutu za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut”. Npr. samo u toku prošle godine preko 50.000 naših ljudi umrlo je od ovih bolesti. U odnosu na ukupnu smrtnost mogli bismo da kažemo da svaka druga osoba u Srbiji umire od kardiovaskularnih bolesti. Direktorka instituta kaže da od ove bolesti ne oboljevaju samo stariji, kako se do sada smatralo, ili ljudi iz ekonomski razvijenih država već da danas sve više oboljevaju mlađe osobe pa često one budu mlađe i od 30 godina. Pravila više ne postoje i svako može biti žrtva. Broj osoba umrlih od kardio bolesti stalno raste i po tom pitanju Srbija drži neslavno 3. mesto u svetu (odmah iza Rusije i Ukrajine). Što se tiče ove priče na globalnom nivou, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) kaže da od ovih problema u svetu umire skoro 18 miliona ljudi godišnje što čini oko 31% ukupne svetske smrtnosti. Oko 2030. godine očekuje se da taj broj poraste na minimum 20 miliona. Statistika kaže da kod više od 20% pacijenata koji su preživeli infarkt dolazi do ponovnog infarkta miokarda ili drugih komplikacija poput moždanog udara, zapušenja stenta ili drugih komplikacija. U borbi sa ovakvim problemima koriste se raznorazne tehnike lečenja: stentovi, valvule, PCI, tavi, perikardiocenteza, itd.
Ova jeziva zdravstvena statistika nije vezana samo za bolesti srca. Ovom problemu, svakim danom sve jači po smrtnosti, pridružuje se i tumorski brat. U 2017. godini stopa smtnosti od raka bila je oko 9 miliona ljudi u svetu gde Srbija ovog puta zauzima 2. mesto (po smrtnosti). Oko 40.000 ljudi u Srbiji godišnje oboli od ove opake bolesti od čega 22 hiljada njih umre što daje broj od 5 osoba na dan. I u ovom slučaju taktika lečenja je raznovrsna a čine je razne hiruške intervencije, zračenje, hemoterapija i upotreba jakih lekova.
Treći konjanik nije toliko jak po broju smrtnosti (bar ne direktnoj) ali je jak u svojoj masovnosti i to je dijabetes. 1980. godine u svetu je bilo 108 miliona ljudi obolelih od dijabetesa dok je 2014. godine taj broj dostigao neverovatnih 422 miliona. To znači da medicinska ustanova samo na osnovu 3 pomenuta zdravstvena problema ima skoro pola milijarde stalnih mušterija. Ako tome dodamo i ostale pošasti tipa multiplaskleroze, alchajmera, artritisa, osteoporoze itd, itd… ovaj broj se drastično uvećava. Mogli bismo da kažemo da su kapaciteti zdravstvenih ustanova u potpunosti popunjeni.
Imitacija goriva
Ovakva statistika zahteva ozbiljano delovanje. Ljudi ovom problemu najčešće prilaze striktno sa medicinske strane mada u poslednje vreme sve češće praktikuju se i alternativne metode lečenja. Na žalost često puta i jedna i druga metoda dožive neuspeh u borbi sa ovim bolestima, što zbog kasnog stadijuma bolesti što zbog grešaka u lečenju. Ako neuspeh dođe od strane alternative onda se to tumači kao šarlatanstvo, nadrilekarstvo i neozbiljan pristup problemu a ako pak dođe sa medicinske strane onda je to “viša sila” i nešto “sasvim opravdano” jer to je ipak nauka. Ali, pacijentu je bitno rešenje problema a ne borba sujete medicine i alternative. Ipak, ukoliko se fokusiramo samo na saniranje posledica, a ne na uzroke, neuspeh će (u velikom broju slučajeva) biti zagarantovan.
Kako bismo bolje razumeli problem zdravlja poslužićemo se jednim prostim primerom iz svakodnevnog života. Automobil baš kao i ljudsko telo predstavlja jedan složeni mehanizam a održavanje zdravlja mašine ponekad podseća na održavanje zdravlja ljudskog tela. Svi znamo da ako želimo da sačuvamo zdravlje našeg automobila potrebno je da izbegavamo neke loše navike u vožnji, da koristimo adekvatno i kvalitetno gorivo i da redovno sipamo i proveravamo ulje jer dobro i čisto ulje održavaće naš motor u ispravnom stanju. Zamislite sada da umesto ulja ili goriva u motor automobila sipamo vodu. Šta će se desiti? “Prilično glup potez” – reći ćete, jer to će dovesti do kvara mašine. Voda uopšte nema mogućnost podmazivanja niti može poslužiti kao gorivo za benzinske motore. Ali, ako ja sada kao prodavac u tu vodu dodam neke aditive npr. boju ulja ili goriva, miris, aromu, aditiv za zgušnjavane, ekstrakte… ta tečnost će već početi da liči na onu koju tražimo. “Da, ali to još uvek nije to” – reći ćete. To što sam ja napravio samo je nešto što podseća na ulje ili gorivo jer svojom bojom, mirisom i izgledom vara naša čula ali i dalje nema tu funkciju.
Zaštitni efekat po zdravlje našeg automobila biće jednak nuli, ili čak naprotiv, izazvaće dodatne kvarove i probleme. Možda će ambalaža i osobine te tečnosti prevariti nas kao kupce ali mašinu automobila sigurno neće i to će svakako izazvati njen kvar a to je baš ono što rafinisana hrana čini našem telu. Svojim izgledom, mirisom i ukusom samo podseća na hranu. Zahvaljujući aditivima ona uspeva da prevari naša čula ali i dalje ona nije prava hrana. To je samo imitacija hrane baš kao i pomenuta voda u našoj priči. I kao što ta obojena voda u motoru ubrzo dovodi do kvara automobila isto se dešava i sa lošom hranom i našim telom. Proizvođačima pomenutog ulja (ili goriva) kao i prizvođačačima ovakve hrane nije u interesu jačanje svesti potrošača jer to bi dovelo do velikih gubitaka u poslovanju. Sa druge strane još jedan učesnik u ovoj priči ima svoje interese a to je – auto servis. Zbog lošeg ulja i goriva kvarovi automobila postaju sve češći pa samim tim posao servisa počinje da cveta. Oni postaju sve veći i jači, potrebe za majstorima rastu, otvaraju se škole za obuku servisera, jača proizvodnja rezervnih delova, servisni sistem sve više raste…
Zamislte sada sebe kako odlazite u servis jer vaš auto postalje “bolešljiv” a serviser vam kaže kako nema razloga za brigu jer će se problem mašine rešiti “jednim malim rezom”, ugradiće se novi delovi a neki će se jednostavno ukloniti (oni po defaultu jesu bili u mašini ali sada samo prave probleme a mašina će moći da radi i bez njih – dugo vremena).
U ponudi su novi klipovi, karike, delovi otporni na vodu i rđanje, bolji filteri…. Imate jeftinije turske i kineske varijante, one bolje i skuplje dolaze iz Nemačke – izbor je na vama. Usput ćete dobiti kritiku tipa “šta ste čekali do sada, trebali ste doći ranije, bio bi manji kvar…, morate dolaziti češće kako bi delovali preventivno…itd.. itd..”ali i rešenja “…imate sreće jer upravo smo dobili novi 3D skener u boji koji bolje vidi oštećenja mašine i može pronaći defekte u začetku” a upravo smo dobili i nove od preparate iz Nemačke (Die beste) koji će vaš motor čuvati od korozije a filtere i dizne od “loših” tečnosti. Sve to, normalno, koštaće vas solidnu količinu novca u zavisnosti od težine kvara. Neke popravke platiće osiguranje a one skuplje ćete najverovatnije morati da platite iz svog džepa. Pošto će veći deo popravki dosezati astronomske cifre, novac možete prikupiti i humanitarnim akcijama – iz ugla auto servisa nebitno je, bitno je samo da se plati. Sličan scenario desiće se i u situaciji kada umesto imitacije goriva koristite pravo gorivo ali pogrešnog tipa. Tako će npr. sipanje dizel goriva u benzinske motore (i obrnuto) dovesti do sličnih rezultata i kvarova.
pravimo bolest pravimo lek – pobediti ili biti žrtva kapitala.
Ukoliko još uvek razmišljate svojom glavom možda ćete serviseru postaviti pitanje: “Zar nije bolje koristiti pravo gorivo (i ulje) umesto da non-stop dolazimo kod vas na servisiranje?” Na ovakvo pitanje sigurno ćete dobiti podrugljiv osmeh i odgovor “.. a to vas je sigurno naučio dr Google?”
Rekli smo da obojena voda (imitacija goriva i ulja) smeta motoru automobila. A šta je to obojena voda u ishrani? Uzmimo npr. sok od jagoda. Ukoliko želite da koristite pravu hranu bilo bi logično da uzmete normalne jagode, sameljete ih, eventualno zasladite nekim prirodnim zaslađivačem (ako je potrebno) i konzumirate sveže umesto da koristite vodu kojoj je dodata crvena prehrambena boja (prirodna?), aditivi mirisa i ukusa jagoda (prirodno identična aroma?), visoko fruktozni sirup kao zaslađivač i na kraju konzervans koji sok mora održavati ispravnim što duže vreme kako bi proizvođač imao manje gubitke zbog isteka roka trajanja (ovaj konzervas će u dugoročnom periodu imati loših efekata po vaše zdravlje ali će imati dobrih efekata na zaradu proizvođača). I ovde ne govoriomo samo o soku. Ova priča važi za većinu industrijskih proizvoda koji više pripadaju imitaciji hrane, baš kao što i obojena voda u našem primieru pripada imitiacji goriva i ulja. A šta je sa onim drugim delom – uporeba pravog ali neadekvatnog goriva? Ovde nemamo problem imitacije ali imamo pogrešne izbore. Benzinski motor svojom konstrukcijom, načinom rada i delovima previđen je za sagorevanje benzina dok je dizel motor isto tako, na drugoj strani, previđen za sagorevanje dizel goriva i zato sipanje neadekvatnog goriva također dovodi do kvara. I u jednom i u drugom slučaju servisi će profitirati i što vi budete manje razmišljali biće bolje za njih. Ako opet upitate servisera “Zar ne bi bilo bolje da koristim adekvatni tip goriva umesto da non-stop dolazim kod vas? ” najverovatnije ćete opet dobiti odgovor “.. ma ne, samo nastavite da normalno hranite svoj automobil, kao i do sada, ali samo umereno…i obavezno dođite na kontrolu?!?”. Neki od servisera će možda biti pošteniji pa će vam reći “možda bi trebali da povedete računa o svom gorivu?” ali ipak akcenat je na intervencijama i aditivima koje će vam prepisati a odabir goriva biće spomenut onako usput i ne previše ubedljivo. I još nešto: nemojte mnogo verovati dr Google-u”.
Šta je pogrešno gorivo u ishrani? Naši motori, počevši od ustiju, zuba, želuca, creva, vremena varenja hrane… svim osobinam odgovaraju biljnom gorivu. Doduše, mašina je napravljena savršeno pa u trenucima odsustva biljnog može koristiti i goriva životinjskog porekla. Ali kao što rekosmo, izuzetno ili dosta retko. Ako vi svaki dan tovarite vašu mašinu pogrešnim gorivom normalano je da će se pokvariti. I opet, ako zatražite savet mudrih servisera oni će vam reći: “.. .ma ne, slobodno vi koristite gorivo životinjskog porekla jer ono je jače, ima veću kaloričnu moć i sadrži oktane koje ne možete naći u biljnom gorivu.
Ova priča o biljnom ili životinjskom gorivu postaje vruća tema za većinu učesnika u ovoj igri. Sada su interesi velikih igrača uzdrmani jer postoji opasnost da vozači pređu na biljno gorivo. I kao što u naftnoj industriji postoji jak lobi kome odgovora što kasnija promena i napuštanje fosilnih goriva tako i u pogledu ishrane takođe postoji lobi koji ima svoje interese. Taj lobi učiniće sve kako bi sprečio dolazak “biljnog goriva” i u toj akciji delovaće sinergično više igrača a osnovni cilj biće prvenstveno sprečiti širenje pravih informacija. Industrija mora braniti svoje interese čak i po cenu izbijanja rata….
Govori general Kapital:
“Svim jedinicama naftne i servisne industrije, industriji rezervnih delova, sestrinskim industrijama i firmama: pod hitno objaviti rat dr Google-u i njegovim sledbenicima. Organizujte publikovanje svakojakih informacija o gorivu i zdravlju automobila i to u što većem broju. Moramo stvoriti situaciju “od mnogo drveća ne vidi se šuma”. Previše informacija o toj temi izazvaće njenu inflaciju baš kao što prekomerno štampanje novca to čini monetarnom sistemu. Masu gluposti iniciraće naši ljudi a njihovo dalje širenje preuzeće internet oglašavači i pripadnici društvenih mreža. Pored inflacije biće potrebno dovesti u pitanje i kredibilitet interneta kao izvora informacija. Za tu svrhu ubacite priče tipa “zemlja je ravna ploča”, “full generalka za 3 minuta”, ubacite vidovitog Milojka i narodnog čudotvorca koji popravlja sve kvarove. Kad god neko bude citirao “dr Googla” ove teme poslužiće kao dobra podloga za negaciju kredibiliteta.
Širite sumnju i neozbiljnost po pitanju efekata biljnog goriva. Obavezno objavite da se jedan vegan vozač razboleo od raka zato što, medijski gledano, više vredi jedan bolesni vegan nego 1000 običnih ljudi. Onaj koji se dvoumi u izboru hrane tj. goriva radije će čitati i spominjati jednog bolesnog vegana nego masu običnih ljudi jer istoj i sam pripada. Želeći da umiri svoju savest i donekle umiri sumnju svog pogrešnog izbora, on će postati naš čovek koji će širiti vest o bolesnom veganu. Za takve ljude obavezno puštajte vesti po novinama kako su nova otkrića pokazala da čak i najzdravija goriva izazivaju teške kvarove, da nema pravila i da je predispozicija mašine prema kvaru bitnija od izbora goriva. Time ćete im dati alibi da ne moraju menjati svoje navike a ljudi vole da pročitaju vesti u kojima se opravdavaju njihove navike pogotovu one loše.
Na televiziji neka sve vrvi od emisija koje favorizuju životinjsko gorivo. Mejni, Bejni, Frejni sprema gorivo za vašeg četvorotočkaša, orijentalni, tradicionalni, etno recepti za bolje gorivo i i slične emisije. Ali da bude jasno: osnova je životinjsko gorivo i obavezno ubacite po malo tog biljnog kako bi stvorili efekat poluistine jer mnogo je lakše ubetiti čoveka u priču ako ona sadrži elemente obe strane. To što se pojavljuju studije o zdravom gorivu odmah predupredite “našim studijama”. Neka svaka od grana industrije (proizvodnja goriva, servisna, autokozmetička itd) u svom domenu poruči plaćene studije u kojim će se omalovažiti biljno a potencirati upotreba životinjskog goriva. Naše industrije moraju postati finansijeri i poručioci raznoraznih ispitivanja, obuke i obrazovanja jer samo tako moći ćemo formirati javno mnjenje i kontrolisati rad bitnih službi i organizacija koje se bave problemima kvara mašina. A onu gospodu koja je uporna u svojoj nameri da oblači mantil dr Google-a sredićemo novim zakonom o fakeneews-u po kome ćemo sve što škodi našim interesima tretirati kao lažnu vest. I ne zaboravite: proizvodimo bolest – proizvodimo lek. Dokle bude bilo tako mogu vam garantovati dobru zarad.
pravimo bolest pravimo lek – pobediti ili biti žrtva kapitala.
I drage kolege, podsetio bih vas na činjenicu da je naša egzistencija i postojanje uslovljeno potrebama stanovništva. Ako svi odustanu od našeg goriva možemo komotno zatvoriti naše poslovanje jer kome je potreban proizvođač životinjskog goriva ako svi pređu u vegane? Kome će trebati servis ako su kvarovi minimalni, kome ćemo nuditi usluge naših 3D skenera, koga ćemo i zašto obučavati za servisera ako serviseri nikome ne budu bili potrebni? Kome ćemo prodavati aditive, dodatke, preparate…?
Antioksidans komentar
Skoro sve novije, hronične i teške bolesti, u većini slučajeva izazvane su lošim životnim navikama i neadekvatnom ishranom. Promenom tih navika moći ćemo da sprečimo dalje širenje bolesti a u dosta slučajeva i okrenemo njen tok. Nijedna medicinska intervencija niti lek ne može pomoći toliko ljudima kada su u pitanju aktuelne hronične bolesti (normalno, ne govorimo o epidemijama, zaraznim bolestima i sličnim problemima). Ono što je ovde bitno jeste da medicina treba da radi svoj posao onda kada nema drugog rešenja i kada je njena upotreba stvarno opravdana a ne kao nešto što će stalno sanirati posledecie naših loših navika i pogrešnih izbora. Ako tako uradimo moći ćemo da spasimo mnogo više života nego svim humanim akcijama, donacijama, merama i savremenim tehnološkim rešenjima zajedno.
I na kraju nemojte se samo ljutiti na servisere jer većina njih stvarno pokušava pomoći vašem automobilu. Imajte na umu da je ove servisere stvorila škola koja ima svoje interese i oni su obučeni i postavljeni na radna mesta sa kojih će te interese i braniti. Ovaj tekst nije ni preporuka da poverujete u sve što nađete na netu ali je poruka da malo uključite svoju glavu i razmislite o celoj priči.
