Greške u lečenju hroničnih bolesti – Doktore doktore
Negde u skorijoj budućnosti: greške u lečenju hroničnih bolesti postale su sve očiglednije. Nakon što je nauka konačno verifikovala značaj ishrane i alternativne medicine kod lečenja hroničnih bolesti, određene promene u zdravstvu bile su neiminovne. Postalo je obavezno da, prvenstveno kod težih bolesti, postupak lečenja više ne bude odluka jednog, već dva lekara i to lekara klasične medicine (u našem slučaju dr Lekić) i lekara alternativne medicine (dr Hranić), u nekoj formi duo-konzilijuma. Loša strana ovog timskog rada ogledala se u tome što je on često dovodio do neprijatnih situacija međusobnog rivalstva koje je donekle podsećalo na hladni rat Amerike i Rusije. Koje su to greške u lečenju hroničnih bolesti pogledajmo u sledećoj priči…
GREŠKE U LEČENJU HRONIČNIH BOLESTI – DOKTORE, DOKTORE
Toga dana na spisku pacijenata bio je samo 1 kandidat. Nije bilo mnogo ljudi ali ovaj jedan vredeo je bar za trojicu jer je bolovao od 3 hronične bolesti. Imao je problema sa srcem, hronični dijabetes i problem sa kostima. Dr Lekić je malo kasnio u svojoj smeni jer je neplanski morao da produži svoju pauzu za doručak. Toga dana bila je malo veća gužva u bolničkoj pekari a dr Lekić je tamo bio poznata mušterija i uvek je uzimao svoju proverenu doručak-kombinaciju – integralne pogačice za sa niskomasnim bifidus jogurtom. Bio je ubeđen da takva kobinacija predstavlja dobar kvalitet u ishrani: čaša puna kalcijuma sa pogačicama od crnog brašna posute zrnevljem. Fantastičan izbor – tvrdio je dr Lekić obraćajući se kasirki koja je sa divljenjem pratila njegove stručne savete. Pošto je već kasnio sa doručkom iskoristio je teretni lift kako bi se što pre vratio do 3. sprata i baš kada je bio pred vratima ordinacije jedan od pacijenata ga uhvati za rukav desne ruke vičući: “doktore, doktore…!”.
Greške u lečenju hroničnih bolesti – Doktore doktore
Ah, da. Nisam vam rekao, dr Lekić je patio od retke psihičke bolesti koja se manifestovala u potrebi da vas neko vuče za rukav i pri tome izgovara reči “doktore” i to po mogućstvu dva puta. Ako bi tu reč izgovorili samo jednom doktor bi to doživeo više kao nekulturni čin, dozivanje na livadi. Tri puta je već delovalo kao smaranje ali dva puta – “doktore, doktore..!” bila je to dobitna kombinacija koja je dr Lekića dovodila u stanje prepuno endorfina i koje je punilo baterije njegove sujete. Ako bi ste tome dodali i “…molim vas” onda bi efekat bio potpun.
Zato je uvek hodnikom išao u uobičajenom stilu, bele klompe, leva ruka opuštena, desna ruka u džepu mantila. Ovo je bila nezvanična poruka: “Kada me čekate, hvatajte me za rukav desne ruke”. Dr Lekić bi zato, kad god bi video gužvu u hodniku, namerno ubrzavao hod jer bi tako jače doživljavao taj efekat povlačenja rukava.
“Doktore, doktore… molim vas!”, reče pacijent držeći se za desnu ruku doktora.
“Izvinjavam se, kasnim… samo da prođem…”, reče dr Lekić nervozano jer je morao da popije svoj jogurt na brzinu. A u ordinaciji ga je već čekao dr Hranić. Doktor Hranić je bio u prednosti nad dr Lekićem zato što je svoj doručak uvek donosio od kuće tako da nije morao da se gura sa ostalima u redovima u pekari. Dr Hranić je voleo da doručkuje klice koje je sam pripremao.
– Dobro jutro kolega, reče dr Hranić.
– Nismo mi nikakve kolege – odbrusi dr Lekić. – Ja sam studirao 10 godina i svoje znanje sam verifikovao u priznatim naučnim ustanovama. Ja nisam kolega nadrilekarima koji prazilukom leče pacijente. Ja svoj posao shvatam ozbiljno i odgovorno!
– Čemu ta nervoza od ranog jutra? Znate li da po alternativi nervoza i stres spadaju u ozbiljne okidače bolesti? – reče dr Hranić.
– Molim vas!… – reče dr Lekić naglo se odmaknuviši u stranu i dajući znak rukom da ne želi da sluša ništa od tih priča. Imamo ozbiljnog pacijenta pred vratima, težak je bolesnik. Ne gubimo vreme na brbljanje, čoveku je potrebna pomoć. Znate, po hipokratu… – dr Lekić ne završi svoju rečenicu jer ga sada dr Hranić prekinu svojim komentarom:
– Molim vas!… i meni je dosta te priče o Hipokratu. Znam ja kako vi njega poštujete i koliko vam je stalo do njegovog zdravlja, ali u pravu ste, dajte da vidimo tog pacijenta. Sestro!
Sestra uvede pacijenta u ordinaciju.
– Kako ste danas? – upita dr Hranić.
– Pravo da vam kažem, nisam baš najbolje. I dalje imam bolove u grudima i levoj ruci. Teško dišem, osećam bol u vratu i vilici a i vrti mi se u glavi. Osećam konstantnu žeđ, usta mi se stalno suše, osećam trnce u rukama. Sa kostima trenutno nemam većih problema mada imam dijagnozu osteoporoze. Jednostavno, osećam se veoma loše..
– Hm… a da li ste korigovali nešto oko svoje ishrane? Znate li da ishrana može biti ključni faktor vašeg izlečenja? Ne možete vaše lečenje zasnivati samo na lekovima a da ništa ne promenite u svom životu – reče Dr Hranić.
Pacijent zbunjeno pogleda dr Hranića, kao da je zatečen ovim njegovim komentarem.
– Da vam objasnim – umeša se dr Lekić, kolega je nov i nije baš stručan po pitanju prave medicine. Znate, on smatra da vaše srčano oboljenje, dijabetes i osteoporozu treba lečiti prazilukom a ne lekovima.
– Priznajem da sam malo zbunjen. Ali ipak, voleo bih da čujem tu priču do kraja. Šta ste mislili kada ste pomenuli hranu doktore? – upita pacijent dr Hranića. Ovo “doktore” očigledno je nerviralo dr Lekića jer on nikako nije odobravao da se alternativci oslovanjavaju sa “doktore” smatrajući to vređanjem svoje titule.
Greške u lečenju hroničnih bolesti – Doktore doktore
– Ovako to ide gospodine, reče dr. Hranić. – Vaš poprilično visok pritisak i problemi sa srcem mogu imati potporu u genetskom potencijalu ali uzrok vaše bolesti leži prvenstveno u vašim lošim životnim navikama. Dugogodišnja ishrana pečenim žitaricama i kuvanim mlečnim proizvodima obezbedila je solidnu količinu mrtvog kalcijuma koji je u kombinaciji sa masnoćama formirao plakove po arterijama. Kalcijum koji se nalazi u sirovoj biljci je organskog tipa i kao takav lako prepoznatljiv za apsorpciju u organizmu. Termički obrađen kalcijum organizam teže prepoznaje pa samim tim i slabije apsorbuje. U sadejstvu za skrobom iz peciva i holesterolom iz namirnica životinjskog porekla on formira plakove po venama sužavajući protok u arterijama. Ovde je posebno opasna nesvarena žitna sluz koja potiče iz skroba termički obrađenih žitarica. Ona je jedan od glavnih krivaca začepljenja naših vena.
Da stvar bude gora, loša ishrana sa rafinisanim masnoćama oštećuje endotelne ćelije koje se nalaze u vašim krvnim sudovima. Ove ćelije oblažu krvne sudove i proizvode gas asotoksid koji sprečava da se krv pretvara u gustu lepljivu masu i time sprečava stvaranje naslaga i omogućava da krv lako klizi kroz vaše krvne sudove šireći ih pri fizičkoj aktivnosti. On je izuzetno delotvoran i kod eliminacije zapaljenja koje prati nastanak naslaga. Lošom ishranom ove ćelije se oštećuju, ali dobra vest je da, ako vi korigujete ishranu, njih je moguće regenerisati. Vrlo verovatno je da i mlečne masnoće doprinose začepljenju krvnih sudova jer se pokazalo da enzim xantin-oksidaza koji se nalazi u mlečnoj masti uspeva da prođe crevnu barijeru i završi u krvotoku. Ovaj problem je posebno izražen kod industrijskog homogenizovanog mleka, gde se u procesu homegenizacije mleko razlaže na najsitnije čestice čime se omogućuje xantin-oksidazi da se provuče kroz resice creva. Sećate se, to je ono mleko u tetrapaku koje vi toliko volite. A ako tome dodamo i zasoljenu hranu i cigarete koje vidim držite u džepu, onda stvari postaju jasnije. Ako želite da se izvučete iz ovog problema moraćete da iz svog jelovnika izbacite ili bar pristojno smanjite proizvode od mesa, mleko i termički obrađene žitarice, hleb i cigarete. I da se malo više krećete, svakako.
Što se tiče vašeg dijabetesa… hrana koju vi konzumirate ima veliki glikemijski indeks. Rafinisana hrana, posebno žitarice i hleb, izuzetno podižu vaš nivo šećera u krvi. Većina proizvoda koje kupujete na tržištu, prepuni su šećera, fruktoznih sirupa i skroba tako da je opterećenje vašeg pankresa izuzetno i svakodnevno. Da li znate da npr. mlečni protein (kazein) po svojoj strukturi dosta podseća na beta ćelije u vašem pankreasu? Pošto ste vi nakon perioda dojenja na genskom nivou deaktivirali enzime za varenje ovog proteina (tipa renin), ovaj protein nesvaren dospeva u krvotok. Vremenom, imuni sistem razvija antitela na ovaj protein a kako je on vrlo sličan beta ćelijama pankreasa tako imuni sistem pronalazi da su te ćelije moguća pretnja pa greškom uništava njih. U ratu ovo se zove kolateralna šteta a u vašem slučaju – dijabetes tipa I.
Vrlo je moguće da će i vaša osteporoza imati veze sa prethodno pomenutom ishranom. Pošto ste puni šećera, koristite dosta rafinisanih i kuvanih namirnica, mesa i sl. doći će do povećanja kiselosti u vašem telu. Kako bi organizam sanirao povećanje kiselosti on će morati da upotrebi neki pufer (neutralizator) kiselosti a jedini koji mu stoji na raspolaganju jeste kalcijum. Mrtvi kalcijum koji ste uneli u organizam neće uspeti da se mobiliše jer ga telo teško prepoznaje ali ono zna da tog kalciuma ima dosta u kostima i zubima pa će iskoristiti njega. Povećana upotreba industrijskog mleka neće vam mnogo pomoći jer će to mleko izazivati čak suprotni efekat. Sve ovo dovešće do slabljenja vaših kostiju i zuba i čestih preloma. Kao što vidite, većina vaših problema dolazi od hrane i logično je da u tom pravcu treba tražiti i lek .
– Čekajte, hoćete da kažete da bih morao da iz hrane izbacim meso, mleko, životinjske namirnice, hleb, kolače..? – upita pacijent dr Hranića sa nevericom.
– Otprilike tako – potvrdi doktor.
– Čekajte, evo idu slave, Božić i novogodišnji praznici… Kako ću dočekati goste? Sa travom u ustima? Slušajte me dobro, ja sam vrlo pobožan čovek i moram dostojno proslaviti slavu. Ne želim da me stigne neka nesreća. Uostalom, Bog pomaže onima koji slave njegovo ime. Imate li vi doktore neki lek koji će me izlečiti kako bih mogao da živim život dostojan čoveka i da pri tome jedem normalno?
– “Normalno”?. A šta znači to “normalno”? Vi se ne lečite da bi ste jeli, nego jedete da bi ste se izlečili. Po vašem kartonu vidim da se vi aktivno lečite već 10 godina. Ne nameravate valjda celoga života da pijete lekove? – začudi se dr Hranić.
Greške u lečenju hroničnih bolesti – Doktore doktore
– Meni su i rekli da ću morati celoga života da pijem te lekove. Uostalom šta će mi život ako moram da pasem travu i živim kao ovca. Čisto da vam kažem, ja sam dosta promenio svoju ishranu ali ne vidim neke fajde od toga. Uglavom kupujem crni hleb i to integralni, obogaćeni a od mlečnih proizvoda koristim uglavno zdraviju varijantu: bio jogurt sa smanjenim sadržajem masti obogaćen bifidusom. Kafu pijem isključivo sa žutim šećerom. Od mesa strogo piletina i to kuvano! I mogu da vam kažem da nisam baš primetio neke koristi od zdrave hrane.
Nego, niste mi odgovorili na pitanje, imate li vi neki lek za mene?
– Lek ne postoji. Jedini pravi lek za vaše probleme jeste vaša ishrana i navike koje ćete morati da menjate. Jedna kineska poslovica kaže da četvrtina hrane koju jedete održava vas a preostale tri četvrtine vašeg doktora. – odgovori dr Hranić.
– Pustite vi kineze i njihove poslovice. Mi živimo u Srbji, a ovde se jede normalno. Zna se, malo slanininice, malo šunkice i pečenja, malo kajmaka i pogače, to je život. Mislim da ta vaša medicina nije baš na svom mestu.
– U pravu ste – umeša se dr Lekić. Dajte da mi to rešimo kao ozbiljni ljudi. Što se tiče vaših problema sa hipertenzijom, uvećaćemo dozu beta blokatora i diuretika. Ako to ne uspe dodaćemo i antagoniste kalcijuma. A u perspektivi razmišljaćemo o ugradnji stentova. Što se tiče dijabetesa, slobodno uvećajte trenutnu dozu insulina za 50% i, gospodin Hranić je bio delimično u pravu, smanjite slatkiše i sličnu hranu. U svakom slučaju, pojačana doza insulina biće vam od koristi. A što se tiče osteoporoze, pojačaćemo dozu bisfosfonata a vi pojačajte unos mleka svakoga dana. Ali nastavite u istom stilu, sa smanjenim sadržajem mlečne masti.
– Doktore, jel to znači da ću moći da slavim slavu i živim normalno? – upita pacijent.
– Svakako, samo budite umereni. Umerenost u svemu, to je zakon. – odgovori dr Lekić.
– Hoću doktore, hvala vam, spasli ste me. Neka priča ko šta hoće ali medicina je ipak medicina… – zadovoljno prokomentarisa pacijent.
– Ništa, ništa, zato smo i tu… Kad zatreba – al’ da ne zatreba. I srećna slava… – otpozdravi dr Lekić gledajući nadmoćno u pravcu dr Hranića: “… i šta ono rekoste ‘kolega'”?
Antioksidans komentar:
Bilo bi zaista nepravedno ako bi smo svu krivicu za loše zdravstveno stanje naroda svalili na zdravstveni sistem. Ljudi imaju ukorenjene navike u ishrani koje su uglavnom zasnovane na hedonističkom stavu prema životu i niko nije spreman da se odrekne svojih navika tako lako. Iako je ishrana u svojoj osnovi namenjena održavanju života mnogi su svoj život podredili održavanju ishrane. Kako bi umirili svoju savest zloupotrebiće čak i najsvetije ideale: ne jedem ja to zbog svog stomaka, već zbog Boga, znate, slavim slavu… Sa druge strane i sam pacijent svestan je donekle svojih loših navika i često puta koristi medicinu i lekove kao neku vrstu samopravdanja – eto “ja sam učinio sve za dravlje, nije da nisam ali…” Na kraju krajeva možda lekovi i neće pomoći ali bar je savest mirna.
Greške u lečenju hroničnih bolesti – Doktore doktore
