Tekst o dijabetesu koji ovde objavljujemo jeste pokušaj da se na jednostavan način objasni problematika dijabetesa i nije tek samo još jedna u nizu klasičnih medicinskih priča. Na ovoj temi dolazi do suštinskog raslojavanja klasične medicine i alternative. Dok će klasična medicina kod dijabetesa uglavnom insistirati na novim i boljim rešenjima u farmacijiskom okviru (lekovi, insulin…) pronalazeći sve bolje i bolje načine da dijabetes držite pod kontrolom, alternativa ide u pravcu suzbijanja uzroka i neutralisanju promotera dijabetesa pri čemu će poenta biti vaše oslobođenje od farmacijiskih okova koji nikako ne smeju postati vaši doživotni saputnici a vi “insulinski narkoman” koji će puniti farmaceutsku kasu. Drugim rečima pokušajmo da spasimo šta se spasiti može. Pročitajte tekst koji sledi “Dijabetes – uzrok – lečenje”…
DIJABETES – UZROK – LEČENJE
Svet je danas u velikoj krizi. Imamo masu hroničnih bolesti. Jedna od najraširenijih pandemija jeste dijabetes. Danas u svetu imamo 387 miliona ljudi obolelih od dijabetesa. U Srbiji taj broj iznosi 700.000 ili svaki deseti građanin. Radi se o velikoj pandemiji kojoj moramo posvetiti pažnju. Dijabetes tipa 2 je sve izraženiji i napreduje veoma agresivno u poslednjih 10 godina. Radi se o bolestima uzrokovane načinom života i prilično su povezane sa gojaznošću. Statistika kaže da će jedno od tri deteta rođenih posle 2000. godine dobiti dijabetes koji s pravom nosi naziv “tihi ubica”. Zbog dijabetesa, svakodnevno ljudi odlaze na operaciju odsecanja nogu, veliki broj njih započinje dijalizu zbog oštećenosti mokraćnog sistema, dobija se slepilo, upala pluća, neuropatija, infarkt, moždani udar… Zvuči morbidno? Ipak ne paničite, dijabetes je izlečiva bolest koja se može tretirati.
Da krenemo redom. Svaki motor, mašina ili uređaj zahteva gorivo ili energiju za svoj rad. Naše telo zahteva gorivo koje se zove šećer a unosimo ga u različitim oblicima. To može biti glukoza, saharoza, fruktoza, maltoza, laktoza ili preko raznih ugljenih hidrata. Jednom rečju – glukoza. Telo troši samo glukozu i to je gorivo koje koristi ćelija. Energija koja se dobija od tog goriva koristi se za mišiće, fizički rad, za rad organa. Čak i sam mozak troši velike količine energije za svaki neuron koji radi, za svaku misao… Zahvaljujući razvoju tehnologije danas su nam na raspolaganju razni merači šećera koje možemo kupiti u svakoj apoteci a koji će nam na osnovu količine molekula glukoze u kapljici krvi dati informaciju o stanju šećera u našem organizmu. Koliko god nas plašio, šećer je potreban orgnizmu kao izvor energije i ne možemo ga ignorisati.
Šta je ćećer?
Kod ugljenih hidrata važi formula CHO što predstavlja oksid ugljenog hidrata. Šečer je ugljenik, vodonik i kiseonik. Atomi ugljenika su poređani u formi prstena a na njega se vežu kiseonik i vodonik. U takvom molekulu nalazi se velika količina energije koja je tu akumulirana uz pomoć sunčeve svetlosti. Biljke preko svojih listova, koji su veliki kolektori sunčeve energije, prihvataju tu energiju i ona se skladišti u hemijskim vezama kao što je to slučaj sa hemijskim vezama ugljenih hidrata u molekulu glukoze. Nakon što istu unesemo u telo ona ide direktno u mitohondrije koje su krajnji cilj puta šećera.
A šta je mitohondrija? Mitohondrija predstavlja motor ćelije. U njoj se vrši sagorevanje uz pomoć kiseonika. Mitohondrija razlaže molekul atom po atom i dok to radi oslobađa se energija koja je akumulirana a koja nam je našem organizmu potrebna gorivo. Molekul se razlaže na ugljenik (C), vodonik (H), kiseonik (O). Samo jedan od ovih atoma nosi energiju. Možda ste prvo pomislili na ugljenik ali nije tako. Niti je to kiseonik već vodonik (H). U ovoj reakciji oslobađa se i voda kao sporedni efekat ali nam ta činjenica sada nije bitna, akcenat je na energiji.
Ali, pored toga što sadrži veliku količinu energije vodonik je i vrlo zapaljiv. Ovo je bio čest problem u istoriji cepelina koji su bili punjeni ovim gasom. U prošlosti oni su bili punjeni vodonikom jer u to vreme još uvek nije bila osvojena proizvodnja helijuma. Jedan od takvih bio je putnički cepelin Von Hindenburg koji se za vreme iskrcavanja putnika u New York-u zapalio. Za nekoliko sekundi vodonik je izreagovao sa kiseonikom u vazduhu i formirao ogromnu vatrenu kuglu svetlosti koja je oslobodila veliku količinu energije. Ova energija ne samo da je velika već je i vrlo čista.
Kao produkt sagorevanja benzina u motoru javljaju se otrovi, ugljen-monoksid i toksične zagađujuće hemikalije. Ako bi naše automobile dizajnirali da rade na spoju vodonika i kiseonika proizvod sagorevanja bila bi vodena para tj. voda i time bi se dobilo ne samo jeftino gorivo već bi se rešio i problem sa zagađenjem. Jedini problem sa ovom energijom što je vodonik izuzetno eksplozivan i što proces ne može biti totalno bezbedan jer nemamo adekvatnu tehnologiju koja će tako nešto omogućiti. To znači da bi stalno bila prisutna opasnost od eksplozije, pogotovu kod sudara ili havarija. Ako ste imali priliku da pratite lansiranje rakete “Chellenger” i eksploziju koja se tu javila onda ćete znati o čemu se radi. “Challenger” je imao rezervoar pun tečnog vodonika i kiseonika. Na žalost, još uvek nismo u mogućnosti da apsolutno bezbedno kontrolišemo ovako moćnu energiju.
Ali, Bog je mnogo pametniji od nas. On poznaje siguran sistem za eksploataciju ovakve energije i takav jedan ugradio je u našim ćelijama (naša mitohondrija je dobar primer). U svakoj ćeliji imate hiljade mitohondrija koje sagorevaju ovo gorivo. Glukoza ulazi u ćeliju, mitohondrija je dočekuju i razlažu njen molekul kako bi se oslobodila energija, čisto i potpuno sigurno, bez mogućnosti da eksplodirate.
Kako se metaboliše šećer?
Pogledajmo sada izbliza taj ulazak glukoze u ćeliju. Kako se metaboliše šećer? Ćelija na svojoj membrani ima veliki broj vrata ili prolaza. Stručno rečeno ta vrata se zovu glukotransporteri. Glukoza mora proći kroz ta vrata na svom putu do mitohondrije, ali ona to ne može učiniti sama već to čini uz pomoć posrednika tj. insulina. Ako bismo u ovoj priči mitohondriju posmatrali kao peć onda bi insulin bio ložač tj. posrednik koji bi glukozu ubacivao u ćeliju, pred samo ložište peći mitohondrije. Možemo da zamislimo kako ložač (insulin) jednom rukom hvata šećer, drugom rukom pritiska na taster kojim otvara vrata ćelije i ubacuje šećer u ćeliju.
Ovde je bitno da shvatimo koncept: insulin dolazi iz pankreasa; u pankreasu postoje posebne ćelije koje proizvode insulin (Langer – Hansova ostrvca u kojima se nalaze beta ćelije). Ove male ćelije stalno, maltene svakog minuta, proveravaju krv da bi videli koliko je slatka; Kada pojedete nešto što ima šećer, čim mozak to detektuje, on poziva pankreas i javlja mu da stiže šećer; Beta ćelije proizvode insulin i pankreas ga pušta u sistem pre nego što šećer stigne; Insulin je tu, dočekuje glukozu, pritiska taster na vratima ćelije, vrata se otvaraju, on hvata glukozu i ubacuje je unutra; Mitohondrije je pruzimaju, kreće sagorevanje, počinju da cepaju molekul atom po atom, oslobađa se energija.
Odakle sad dijabetes?
Kada se pojavi dijabetes, nešto je u ovoj priči krenulo po zlu. Kada čovek oboli od dijabetesa, šećer iz krvi ne može da uđe u ćeliju. Još uvek se sa potpunom sigurnošću ne može utvrditi šta je razlog tome. Ranije se smatralo da oboleli nema dovoljne količine insulina i da je to glavni uzrok dijabetesu. Kasnije su naučnici potvrdili da u osnovi postoje dve vrste dijabetesa, tj.
- dijabetes tipa 1 – juvenalni ili dečji ili insulin zavisni dijabetes i
- dijabetes tipa 2 ili adultni insulin nezavisni dijabetes
Ova dva oblika dijabetesa treba posmatrati kao dve totalno različite bolesti, doduše sa istim efektom – a to je povećanje šećera u krvi.
Ostaju pitanja: Zašto su stvari pošle po zlu? Šta je uzrokovalo dijabetes i komplikacije koje on nosi (amputacije, dijalize, slepilo, neuropatije, infekcije, moždane udare i infarkte)? Dijabetičari imaju pet puta veće šanse za infarkt u odnosu na zdrave osobe jer imaju ubrzan proces arterioskleroze koja je inače prisutna kod svakoga sa zapadnjačkim načinom ishrane a dijabetes samo dodatno ubrzava taj proces koji rezultuje fatalnim komplikacijama ove bolesti. Amputacija noge izazvana je otežanim protokom krvi zbog arterioskleroze pa noga više nije u funkciji. U pitanju je ozbiljna bolest koja dovodi do odumiranja jednog po jednog organa. Dobra je vest to što se napredovanje ove bolesti može lako zaustaviti jednostavnom promenom životnog stila. Sa takvim promenama možete da zaustavite napredovanje dijabetesa već za nekoliko nedelja. Nakon nekoliko meseci progres je sve bolji i postiže se potpuna kontrola nad dijabetesom bez upotrebe lekova a do izlečenja neuropatije može doći u roku od 3 nedelje, čak u 80% slučajeva.
Kako bi ste imali pravilan uvid u profil ove bolesti, obavezno pročitajte tekstove Dijabetes dip 1 i Dijabetes tip 2
Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Imuno bolesti i dijabetes
DIJABETES – UZROK – LEČENJE. ŠTA JE DIJABETES (ŠEĆERNA BOLEST) I KAKO DOLAZI.. TIP 1, TIP 2, INSULIN, PANKREAS. LEČENJE DIJABETESA BILJNOM SIROVOM HRANOM.
Dijabetes – uzrok – lečenje. Šećerna bolest, tip 1, tip 2, insulin, pankreas. Lečenje dijabetesa biljnom ishranom i sirovom biljnom hranom. Insulin zavisni, insulin nezavisni. Beta ćelije pankreasa. Autoimuna bolest. Rak pankreasa. Nezdrava ishrana i loš način života izaziva dijabetes. Mleko izaziva dijabetes. Rezistencija na insulin. Dijabetes tip 1. Lečenje dijabetesa. Biljna ishrana leči dijabetes. Leskovac, Srbija, Antioksidans.com
