Da li ste nekada imali probavnih problema sa salatom, voćem ili povrćem koje je bilo natopljeno pesticidima? Ili ste možda imali osip po koži zbog aditiva u roštilju koji ste poručili za nedeljni ručak? Možda vaša bledo zelena boja lica nema veza sa hranom koju ste pojeli? A možda ste jednostavno samo bili akter priče “Biznis je to – otrov je u vašoj hrani”?
BIZNIS JE TO
Negde na jugu Srbije….
– Šta radiš sa tolikim fungicidom? Zašto prskaš te jagode? Zar hoćeš da nas sve potruješ kao pacove? – upita žena svoga muža, poljoprivrednika.
– Ženo, zašto se mešaš u poslove koje ne razumeš? Ovo proleće je gore od jeseni. Od velike kiše jagode nam skapavaju. Za nekoliko dana moramo na pijacu i bićemo na gubitku. A što se tiče hemije, ove jagode su za prodaju. Mala baštica iz koje mi jedemo nije prskana!
– Dobro, dobro, ne ljuti se odmah… Znaš da su nam došli unuci u goste i moramo ih upozoriti da ne jedu od tih jagoda. Ne bih želela da im se nešto loše desi. Ionako nam retko dolaze…
– Ne brini se ti ništa. Samo im reci da jagode iz velike bašte nisu zdrave i da nisu za jelo već su za prodaju. Ako žele da jedu neka beru one iz naše male baštice. I ne gnjavi me više, dekoncetrišeš me. Hoćeš li da se otrujem sa ovim fungicidom?. Ovo je ozbiljan posao – biznis je to…
U isto vreme, u jednoj mesari, u gradu…
Šta radiš sa tolikim polifosfatima i sa tom karmin bojom? Zašto ih sipaš u kobasice? Zar hoćeš da nas sve potruješ kao pacove? – upita žena svoga muža, mesara.
– Ženo, zašto se mešaš u poslove koje ne razumeš? Evo idu slave i to je savršena prilika da isturimo ovo meso kome je već odavna istekao rok. Kobasice koje sam pravio za nas su od čistoga mesa i nisam ubacivao nikakve aditive. Ove ovde su za prodaju i tu sam stavio manje mesa a zbog roka koji je istekao meso je počelo da menja boju i zato ću morati da mu popravim svežinu i izgled ovim dodacima. I reci deci da meso uzimaju iz malog frižidera. Kaži im da meso u velikom frižideru nije za jelo već da je za prodaju.
A sad me pusti da završim posao i ne smetaj mi. Znaš koliko su opasne ove hemikalije a ti me stalno nešto zapitkuješ…
– Dobro, dobro, ne ljuti se odmah… Znaš koliko se plašim tih hemikalija. Svaki dan slušam te strašne priče o kojekakvim bolestima i ne bih želela da imamo problema sa njima.
– Ništa se ti ne brini i pusti me da radim. Ovo je ozbiljan posao – biznis je to…
Nekoliko dana kasnije…
– Dobar dan komšija, reče poljoprivrednik mesaru. Uskoro će slava i biće mi potrebno nešto mesa za roštilj – ove kobasice na primer, vidim kako su crvene. Jesu li taze?
– Kako da ne komšija, odgovori mesar. Pravio sam ih za sebe, od dobrog su mesa ali sam greškom napravio više nego što mi je potrebno. Sada moram da prodam te viškove i, ako si pravi kupac, daću ti ih ispod cene. A šta ti to nosiš u korpi?
– Ovo? Ah, to su jagode – odgovori seljak. Nosim ih na pijacu. Znaš, ja sadim to u malim količinama, u bašti, za moje unuke, da ima deda čime da ih ponudi kad svrate u goste. Znaš ono, deda za unuke, zdrava hrana i tako to… Ali i ja imam problema sa viškovima jer ove godine dobro je rodilo….
– Ako je tako onda imam ideju! – reče mesar. Trampićemo se – jagode za kobasice, šta kažeš?
– Pravo da vam kažem, odgovara mi takva pogodba, reče seljak. Ovako bih morao da sedim na pijaci ceo dan i čekam mušterije a znate kakvi su ljudi. Vazda im je nešto skupo. Ja uvek kažem: “ako želite kvalitet, to mora biti skuplje jer kvalitet ima svoju cenu…” Ja doduše idem ispod cene ali šta da radim… takav je posao.
– Ah, kome kažete dragi komšija, požali se mesar. Ako neko to zna – to sam onda ja! Koristim meso isključivo domaće proizvodnje, prirodnog uzgoja stoke, sve proizvedeno na stari, domaćinski način i to dosta poskupljuje robu. A kada treba prodati, mušteriji je uvek skupo, ah…. ali da vas više ne zadržavam, izmeriću vam od ovih domaćih kobasica protivrednost za te jagode.
– Molim vas, neka budu dobre. Kobasice su mi potrebne za slavu i ne smem da se obrukam – zamoli seljak.
– Taman posla komšija – reče mesar. Ništa se vi ne brinite. Evo daću vam od ovih crvenijih… Gosti će biti prezadovoljni, videćete!
– Hvala, hvala komšija, evo vama jagode. Slatke su kao šećer. I zdrave su…što je najvažnije. Jagoda je zdravo voće. Izvolite…
Nakon obavljenog posla i mesar i seljak zadovoljno trljaše ruke jer su napravili dobar posao.
Jedan dan kasnije, gradska bolnica…. U bolničkoj sobi leže dva pacijenta… seljak i mesar
– Komšija odakle vi ovde? – upita mesar seljaka.
– Ne znam, odgovori seljak. Lepo smo se okupili i presekli kolač za slavu, lepo smo ručali a onda me je samo nešto steglo u stomaku i jednostavno sam prebledeo, reče seljak. Ne znam šta se to desilo…. A vi? Šta je sa vama? Odakle vi ovde?
– Ne znam ni ja – odgovori mesar. Ja sam čak i na dijeti pa ne jedem tešku hranu. One jagode su mi baš bile dobrodošle, osvežile su me… I mene je nešto samo steglo u stomaku. Ne znam ni ja šta se desilo…
– Ma dobro je da smo uopšte i živi – reče seljak. Ko zna čime nas sve amerikanci prskaju odozgo a i ove posledice ratova svuda su oko nas, sve je zagađeno…
– Da, da, u pravu ste… reče mesar zamišljenog pogleda. Oni nas zaprašuju svojim avionima, bacaju svoje bombe a ko strada? Mi! Pošten narod. Prvo nas truju a onda se kobajagi brinu za nas. A ta briga se naplaćuje u milionima… Sve je to zbog novca. Ljudi će preći preko svega za šaku evrića. Više ništa nije sveto čak ni ljudski život…
– Ko bi ga znao… biznis je to. Ah….
Antioksidans komentar:
Biznis je to – otrov je u vašoj hrani
Ah… na žalost ova priča nije vezana samo za jagode i kobasice. Upotreba opasne hemije u poljoprivredi i grozničava borba za profit postala je osnovni princip poslovanja. Većina učesnika u tržišnoj utakmici pokušava po svaku cenu da zaštiti i uveća svoj kapital smatrajući ispravnom poslovicu: “cilj opravdava sredstvo”. Jedina mana tog načela je u tome što je to opšteprihvaćeno pravilo pa čovek sam postaje žrtrva svoje pohlepe. Svaki od aktera u u ovom lancu živi u lažnom uverenju da se hrani zdravo zato što ima proizvodnju za sopstvene potrebe koja je bez otrova i proizvodnju za tržište gde se otrovi ne štede ali pritom se zaboravlja da smo svi mi učessnici tog tržišta. Trovanje hemijom može nastupiti odmah ali ništa manje nije opasna i ona druga varijanta a to je postepeno i dugogodišnje trovanje koje će na kraju rezultirati nekom hroničnom bolešću pa i smrću. Budući da je ovde posledica vremenski dosta udaljena od uzroka, počinioc ovog dela ne oseća odgovornost za čin trovanja. Odsustvo fizičkog prisustva žrtve olakšava mu da lakše povuče oroz pištolja a metak će završiti ko zna gde. I kada biste znali koliko hemije pojedete u vašoj hrani stvarno bi vas začudilo to što ste još uvek živi.
Ova priča pomoći će vam i da bolje razumete jednu poruku iz Novog Zaveta a to je: “ne čini drugima ono što ne želiš da tebi čine”.
