Zdrava hrana u našem narodu je poprilično široko shvaćen pojam. Kada krenete u priču sa zdravom hranom ovu temu svako doživljava na svoj način. Veliki deo njih koji se žele zdravo hraniti obično zdravu hranu doživljavaju kao dopunu svog jelovnika artiklima iz prodavnice zdrave hrane (najčešće grickalicama) a oni ostali, koji se protive promeni jelovnika, želeći da umire svoju savest pred sve jačim argumentima i dešavanjima širom sveta, imaju potrebnu da pljuju i podsmevaju se svetu veganstva i alternative. Tako će brojni “naučnici” početi da daju svoje komentare veganskim objavama, pre svega klasifikujući ih kao nenaučne i netačne. A kada dovedete u pitanje njihovu omiljenu hranu, mlečne proizvode i meso, obično se pozivaju na zvanične “naučne” savete industrije koja insistira na raznovrsnoj ishrani bogatoj proteinama i aminokiselinama koje tobože ne možete pronaći u biljnoj hrani. Jedni greše zbog neznanja, drugi zbog sujete ili hedonizma pa i jedne i druge možemo tumačiti kao glavne aktere ove priče: zdrava hrana – alternativa amater…

ZDRAVA HRANA – ALTERNATIVA AMATER

Greške koju ljudi čine u vezi ishrane počinju u samom startu tj. u razumevanju pojma “zdrave hrane”. Većina ljudi smatra da hraniti se zdravo znači kupiti veganske grickalice u obližnjoj prodavnici zdrave hrane ili, još gore, nastaviti sa istim jelovnikom ali sa boljom varijantom te hrane. Tako će prodaja grickalica, badema, lešnika, semenki, keksića doživeti svoj uspon a nezdravi margarin će biti zamenjen “zdravim” sa omega 3 mastima, mleko će umesto sa 3% mlečne masti biti ono sa 1% ili 0%  a masni jogurt će se zameniti niskomasnim, obogaćenim bifidusom ili eto savršenstva – mleko ili jogurt sa žitaricama. Umesto jeftine salame uzeće se kvalitetna pečenica a roštilj meso zamenićemo mesom kvalitetne jagnjetine ili teletine. A povrh svega, poželjno je uzeti i po neki artikal iz prodavnica zdrave hrane kako bi se prethodno navedeni dobar izbor dopunio dodatnim zdravim artiklima. Mada u ovom slučaju ti artikli će se više koristiti kako bi se umirila savest i kako bi sami sebe ubedili da smo konačno okrenuli drugi list u ishrani. Ali, ukoliko želite da svoju ishranu zaista promenite prioritet neće biti toliko na onome šta se dodali već više na onome šta ste izbacili iz nje. Zdrava ishrana podrazumeva prelazak sa namirnica životinjskog porekla na namirnice biljnog porekla i prelazak sa rafinisane na prirodnu i sirovu hranu. Ali većina će pokušati da se švercuje na kontu priče da nije svako meso loše i da još uvek može tu štošta da se probere – samo treba znati. Zato ćete po mesarama videti ljude kako oprezno i savesno biraju svoj komad mesa tražeći crvenije i lepše, zdravije parče.

Zdrava hrana – alternativa amater – Greške kod izbora zdrave hrane.

Domaća hrana, supice i čorbice

Oni odvažniji se pak usmeravaju na seosku, domaću proizvodnju. Kada amater početnik uđe u borbu sa teškim bolestima i počne da se hrani “zdravo” on uglavnom prelazi na piletinu i jagnjeće meso. Ako pokušate da kritikujete njegov način ishrane dobićete odgovor: “Ovo nije industrijsko meso.  Ovo je piletina, zdravo meso – nemasno.  I pored toga, sa sela je. Ovo pile je celog dana trčkaralo po bašti i kljucalo zdravo bilje. Takođe i ovo jagnje je sa sela, prirodno, a ne sa industrijske farme.!?”

Zatim, on ne jede prženu hranu, već kuvanu – supice i čorbice. Budući da ne želi da se odrekne svog jelovnika naš amater pronalazi izgovore kako bi se sam sebi opravdao ili možda čak i sam veruje u tu priču pa zato prelazi sa “nezdravog” na “zdravo”, “domaće” meso. Posebno je interesantan ovaj termin “domaće” jer ljudi veruju da sve što nosi naziv “domaće” to jeste zdravo. A onda supa više nije supa nego “supica” a čorba postaje “čorbica”. Tepanje hrani ovakvim imenima ima za cilj da sugeriše kako to nije tamo neka nezdrava hrana, veštačka supetina, već domaća i zdrava, pa samim tim supa postaje “supica” a čorba “čorbica” i to od “domaćeg” pileta čeme postaje još zdravija. U ovom slučaju naš amater koristi ove termine kao trojanskog konja ili masku koja treba da prikrije švercovanje mesa u ishrani. Dakle, što se tiče mesa, zaboravite na pojam “zdravo” koliko god da je domaće ili sa planine. Kod teških bolesti moraćete da izbacite skoro svo meso iz ishrane a ribu smanjiti. “Ajde nekako ćemo razumeti tu priču o mesu ali zašto mleko i riba?” – najčešće je pitanje gurmana. “U pitanju je zdrava hrana puna kvalitetnih proteina i omega mastima..”

Zdrava hrana – alternativa amater – Greške kod izbora zdrave hrane.

A šta je sa ribom? Za alernativa amatera nema ničeg zdravijeg od ribe i zato je normalno da ribu ubaci maletene svakodnevno u svoj jelovnik. Ima li ičega zdravijeg od ribe? Za njega to je fantastični i jedini izvor omega 3 masti! Doduše, od svih namirnica sa mesom riba deluje nekako najbezazlenije ali ne i totalno bezopasno. Ali da ne budemo preterano strogi, ako vam riba baš toliko znači zadržite je u ishranu ali ne preterujte. I kod ribe postoji isti problem a to je da je industrijski gajena riba nepoželjna u čestoj ishrani. Moramo spomenuti da i ona riba koja dolazi iz mora i okena u današnje vreme često ume da bude kontamirana živom, prevashodno veća ribe koja se hrani sitnijom pa eto još jednog razloga da smanjite ribu u ishrani.

Zamena teza čest je slučaj: Jedem dosta salate… evo pasterizovane cvekle iz tegle! Pijem hladno ceđeni sok, specijalni sok, od šargarepe i jabuke, prirodni, domaći. Na prednjoj strani stoji krupnim slovima “HLADNO CEĐENI SOK” (ovo je bitno jer enzimi koji leče ne preživljavaju temperaturu preko 50 stepeni celzijusa, ključna temperatura je 47C). To što na zadnjoj strani piše sitnim slovima “pasterizovano” to je nebitno… “Pasterizovano je slično kao i kuvano a kuvano je zdravo!?!”. Pasterizacija je proces izlaganja namirnica temperaturi od 55-70 C stepeni, kako bi se produžio rok trajanja. Što veća temperarura u pasterizaciji – duži rok tranjanja. Imajući u vidu poslovne apetite naših proizvođača, ne bi smo mogli da preciziramo tačnu temperaturu pasterizacije. Ali ako se na tržištu pojavljuju leševi životinja, trulo i dotrajalo meso i pokvarene torte, složićete se da postoji mala mogućnost da to bude “hladno ceđeni, kuvani sok”. Doduše postoji i verovatnoća da ozbiljniji proizvođači ispoštuju taj prag tolerancije preživljavanja enzima mada tu priču prihvatite sa rezervom.

Nučnici?

Od svih amatera najgori su tkzv “naučnici”. Ne želeći da prihvate sve češća upozorenja i očigledne dokaze potvrđenim razvojem teških i hroničnih bolesti, ovi “naučnici” i dalje insistiraju da zadrže svoj jelovnik. Doduše, svako treba da ima pravo da bira svoj jelovnik i način života. Problem nastaje onda kada se oni osete ugroženim pa iz samoodbrane, kako bi opravdali svoje navike, dobijaju neopisivu želju da kritikuju i opovrgavaju svaku vegansku teoriju. Mada da se razumemo, neke i s pravom, jer danas se svašta protura kao veganska priča a najčešće iz komercijalnih razloga. Ljudi ovakvog tipa uglavnom potvrđuju teoriju Stenlija Milgrama, američkog socijalnog psihologa, poznatog po svom kontraverznom eksperimentu poslušnosti. Stenli Milgram je testirao spremnost prosečnih osoba da se suprostave naredbama autoritativnih osoba gde su ovi eksperimenti pokazali da većina ljudi neguje slepu poslušnost autoritetu pa kada se pred njih pojavi lice u belom mantilu, neko koga oni doživljavaju autoritetom, spremni su da prihvate i urade sve ono što oni kažu pa makar to kršilo moralna načela i principe. A i nekako im je lakše da idu “niz vetar” i i budu pod zaštitom “autoriteta. Ovu osobinu koristi sistem kada iz raznoraznih interesa želi nametnuti određeno razmišljanje i život po navikama koje njima odgovaraju. Tako će industrija pokušavati iz petnih žila da nemetne svoje stavove kao autoritativne i time obezbedi sebi dovoljno pristalica čime najčešće štite interese profita.

Nekako se najčešće koristi to poređenje “kako smo nekada mogli da živimo na mleku i mesu a sad odjednom ne možemo?”. Odgovor na to bio bi da je “nekada” bilo nekada ali “sada” je sada. Nekada nije bilo toliko kancerogena u okruženju tako da sva ta loša hrana nije uspevala preliti čašu ali danas je priča sasvim drugačija. Čaša je već prepuna i vrlo malo fali da prelije na lošu stranu.

Za početak, prestaćete da slušate ovakve izjave samoopravdanja. Pravilo je da nezdrava hrana i cigarete skraćuju životni vek, a to što pojedinci odolevaju – to su izuzeci. To što je vaš deda pušio i živeo 100 godina ne znači da su cigarete bezopasne već da je vaš deda živeo u uslovima koji nisu dozvolili da se kancerogen iz cigarete aktivira a to je možda i bio jedini kancerogen koji je unosio u organizam. Ovakve izjave generišu ljudi koji su svesni svojih loših navika ali se uporno trude da pronađu samoopravdanje pa sami sebi, ali i drugima pričaju ovakve bajke. Ako ste pušač i ako verujete u priču svoga dede, pogledajte stručnu publikaciju, naučne radove, statistiku i izveštaje, fotografije i dokumentarne filmove na temu pušenja a onda uporedite to sa pričom svoga dede.

Sudbina je to

A često biva i da naš pacijent, ili potencijalni pacijent, poteže i priču: “Postoji sudbina. Živeću koliki mi je vek. Uostalom, od nečega mora da se umre”.  Što se tiče sudbine – možemo je nazvati i “životnim potencijalom” pa ako ste “deklarisani” na 100 godina, tačno je da je to vaš sudbinom određen vek. Ali, budući da vam je data sloboda volje, vi uvek možete skratiti taj rok. Povećanje veka teže ide i spadao bi uneku vrstu Božijeg “lex specijalis”-a. Tako, umesto 100 godina, imate mogućnost da to vrlo lako smanjite na 80,70,50…  Možete to da poredite sa primerom da vam je dodeljen auto sa punim rezervoarom benzina. Ako budete vozili umerenom brzinom, sa optimalnom potrošnjom goriva, vi ćete preći maksimalnu kilometražu koja odgovara tom rezervoaru. Dozvoljeno vam je i da se rasipate gorivom ali onda prihvatite činjenicu da će vaša kilometraža biti manja. A možete se ponašati i vrlo neodgovorno u toj vožnji pa da se slupate negde usput iako u rezervoaru još uvek imate goriva. Na žalost navike koje naš pacijent trenutno ima svrstavaju ga u kategoriju “neodgovornih” vozača.

Zdrava hrana – alternativa amater – Greške kod izbora zdrave hrane.

A što se tiče ove druge priče “od nečega mora da se umre”, ovakve izjave su uobičajene kada je smrt neizvesna, daleka. Kada se kosač približi pacijentu i kada postane realnost onda se izbegavaju ovakve izjave. A obično se i  zaboravlja činjenica da kosač često puta samo stoji u blizini pa pacijent godinama živi trpeći bol i muku iščekujući zamah kosača. Ovo posebno važi za maligne bolesti čija težina pacijente često dovodi do teške depresije.

Ovo su bile neke od uobičajenih situacija u svetu alternative i veganstva. Verovatno ste imali prilike da ovakve priče čujete i sami. U svakom slučaju radi se o sitnim problemima koje ćete vremenom i upornoćšu prevazići i konačno stići do vašeg cilja a to je zdrav i ispunjen život bez patnji i bolesti.

Antioksidans komentar:

Normalno je da kada krenete da menjate svoju ishranu i navike ne možete odmah biti i profesionalc ali u ovom slučaju najbitnije je da se krene a vremenom ćete polako usavršiti svoje znanje. Ono što je bitno je da u početku postavite pravilno osnovne smernice a detalje ćete već postepeno razrađivati. I nikako ne upadajte u zamku ega tipa “ja sve znam” već uporno tragajte za novim saznanjima. U početku možda će razmišljanje o hrani izgledati kao opsesija ali vremenom to postaje uobičajni neopterećujući način života. A što se tiče komentara na vaš novi način ishrane, ne opterećujte se ni time. Činjenice su sledeće: većina ljudi imaju slične navike. Bolesti postaju sve jače i češće i prelaze u pandemije. Većina ljudi idu u pravcu bolesti. Sve to sugeriše da je vreme da se izdvojite iz te većine: mislite drugačije a ne onako kako se od vas očekuje. Ne zaboravite da je vaše zdravlje samo vaš interes bez obzira na to što sistem uporno naglašava kako sve radi u vašem interesu.

Zdrava hrana – alternativa amater – Greške kod izbora zdrave hrane.

Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Ordinacija

ZDRAVA HRANA – ALTERNATIVA AMATER – GREŠKE KOD IZBORA ZDRAVE HRANE. VEĆINA LJUDI POGREŠNO DOŽIVLJAVA I TUMAČI POJAM ZDRAVE HRANE. ANTIOKSIDANS, LESKOVAC.