Kao što smo u prethodnom tekstu napomenuli, danas živimo u izobilju kancerogena a pojava bolesti postaje samo pitanje jačine njene promocije. U tom smislu pomenuli smo mleko koje je po Kineskoj studiji kvalifikovano kao ozbiljan promoter progresa tumorskih bolesti. Dakle ne kao direktni inicijator, već kao pomoć određenom kancerogenu ili procesu. U celoj priči oko mleka postoji jedna zbunjujuća činjenica: sva živa bića koriste dojenje kao način ishrane samo u početku dok jedino čovek koristi dojenje celog svog života. Kod čoveka kao sisara priroda je samo prvu godina života rezervisala za upotrebu mleka kao osnovne hrane pa kada koristite mlečne proizvode u odraslom dobu, to je kao da vas stalno doji neka životinja. U tom smislu, aktivni su potrebni enzimi koji pomažu varenje mleka. Nakon beba perioda, pošto detetu izrastu zubi, zajedno sa tim menja se i politika ishrane pa dete polako prelazi na klasičnu ishranu a enzimi koji su korišćeni za varenje mleka počeće polako da nestaju – što se reguliše menjanjem programa na genskom nivou. Oko 70% svetske populacije ima problema sa varenjem mleka jer nema potrebne enzime, pogotovu nacije sa crnom bojom kože. Osim varenja postoji i problem sa bolestima. U Velikoj Britaniji mleko je na prvom mestu po alergenima povezanim sa astmom, infekcijom uha, sinusa i grla. Najobimnije britansko ispitivanje iz oblasti zdravlja i ishrane koje je poznato pod imenom “100% zdravlje” (2010. godine, testirano na 55.000 ljudi) pokazalo je da što osoba više pije mleko, to je lošije njeno opšte zdravlje, varenje, imuni sistem i hormonski status.

MLEKO I MLEČNI PROTEIN MOŽE PODSTAĆI TEŠKE BOLESTI

Nakon rođenja, dete počinje da se hrani mlekom. Sastojak koji se posebno ističe kod mleka jeste protein. Recimo, kazein, belančevina u mleku je posebno podešena potrebama svake vrste i odgovara njenom telesnom razvoju jer je putem aminokiselina kodirana prema njoj. Za varenje kazeina biće potreban enzim koji se zove renin. Ako pričamo o kravljem mleku, onda će tele u svom oranizmu sintetisati taj enzim koji će moći da raspakuje i svari kravlji kazein. Takođe, u zavisnosti od vrsti kojoj je namenjeno, u mleku će biti prisutna određena količina proteina. Ali nakon perioda dojenja dete prelazi na klasičnu hranu, upotrebu žitarica, voća, povrća kao osnovne ljudske hrane. Ovu hranu navodimo na osnovu specifičnosti ljudskog sistema za varenje, tj. fizionomije ljudske prirode, vilice, želuca, dužine i vrste creva i sl. Ljudsko telo je zamišljeno kao savršeno pa u odsustvu biljne hrane može se privremeno hraniti i životinjskim namirnicama. To privremeno i retko danas je zamenjeno sa stalnom i čestom (non-stop) upotrebom namirnica životinjskog porekla od čega najčudinje deluje ishrana mlekom celoga života.

MLEKO SE KODIRA POTREBAMA VRSTE

Zašto je to tako? Zašto rotitelji kodiraju proteine prema potrebi svoje vrste? Ako Vi živite u divljini i morate biti sposobni da preživite predatore u Vašem interesu će biti da što pre stanete na noge i potrčite. Možda će biti potrebno da to uradite već za nekoliko sati ili dana. Recimo ljudska beba uz majčino mleko udvostruči svoju težinu za 120 dana. Konjsko mleko ima duplo više proteina pa se težina duplira već za 60-tak dana. Kravlje mleko ima još više proteina pa se težina duplira za 50-tak dana. Koze imaju još više kazeina pa se težina duplira za 20-tak dana. Kod psa to traje 8 dana, kod mačaka 7 a kod pacova 5 dana. Akcenat kod ishrane sa većom količinom proteina odnosi se na brzi razvoj mišća i kretanje. Kod ljudske bebe akcenat je na razvoju mozga i nervnog sistema. Pošto ljudska beba po rođenju još uvek nema završen mozak jer su fontanele na glavi još uvek otvorene, neophodno je da se mozak što pre razvije. Mozak se pretežno sastoji od masnoća, a majčino mleko u svom sastavu fosira masnoće pre proteina pa je pogodnije za pravilniji razvoj mozga. Ako bismo prednost davali proteinima najbolje bi bilo da koristimo mleko psa, mačke ili pacova koje je u procentu proteina najbolje.

Telad u svom organizmu imaju dosta enzima renina dok ga ljudska beba ima vrlo malo. Kravlje mleko povećava kiselost u bebinom stomaku (i kod odraslih takođe). Pošto ljudski organizam i u kasnijem dobu ima problema sa varenjem ovog kravljeg proteina, majka će, ukoliko u svojoj ishrani koristi mlečne proizvode, putem dojenja da taj nesvareni kazein preneti bebi. Ali nisu bebe jedine žrtve ovakve ishrane. Brojna oboljenja i tegobe zadesiće i starije mlekopije.

Šta nam je za očekivati?

Mleko stvara sluz u organizmu

Kravlje mleko je prehrambena namirnica koja najčešće stvara sluz. Sadržaj kazeina (mlečnog proteina) u kravljem mleku vrlo je visok i kreće se negdje oko 300% iznad vrednosti kazeina u majčinom mleku. Kazein stvara katar kod dece i odraslih koji piju velike količine mleka. Dok upotreba kravljeg mleka povlači za sobom česte prehlade, curenje iz nosa, poteškoće s krajnicima, grlom i bronhijima sa druge strane npr. sok od šargarepe je najbolje sredstvo za odstranjivanje te sluzi. Preterano stvaranje sluzi u telu kao posledica upotrebe velikih količina mleka ne ograničava se samo na mlade ljude već se često javlja i kod odraslih osoba kod kojih su posledice uglavnom još gore. I što su ljudi stariji, snaga njihovog odolevanja je slabija. Da li ste znali da zakon dozvoljava pristustvo umerenih količina gnoja u mleku a koji najčešće nastaje zbog povreda na vimenu krava gde se muža obavlja automatski. Dozvojeno je da u jednom kubnom centimetru kravljeg mleka bude do 750.000 somatskih ćelija ili u narodu poznatih pod nazivom “gnoj”, kao i 20.000 živih bakterija, što vam dođe oko 20 miliona bakterija i oko 750 miliona gnojnih ćelija u jednom litru (nešto više od četvtine).

Mleko i rak

O ovoj temi smo već govorili u tekstu Kineska studija – Uzrok raka. Postoji veliki broj dokaza da zemlje u kojima se konzumira više mleka imaju veći stepen oboljevanja od raka dojke i prostate. Zemlje poput, Švajcarske, Švedske, Norveške i sl, koje su najveći konzumenti mlečnih proizvoda, imaju visoke stope oboljevanja od raka. Nasuprot njima, npr. Azijske zemlje gde se mleko mnogo manje koristi imaju i manju prisutnost ovih tumorsih bolesti. Prema nacionalnom institutu za rak 19 od 23 studije pokazale su povezanost mlečnih proizvoda i raka prostate (univerzitet Harvard). U jednom indijskom časopisu objavljena je studija gde su pacovi bili izloženi dejstvu jednom od najjačih kancerogena – aflatoksinu. Bile su dve grupe pasova. Jedna grupa je imala u ishrani mlečni protein kazein 20% a druga svega 5%. Ispitivan je uticaj ovog proteina na rak jetre. Za godinu dana u prvoj grupi 50% pacova je pokazalo tumorske promene, a ostalih 50% su bili sa promenama predkancerogenog stanja, dok u drugoj grupi (5% kazeina), nije bilo nijednog obolelog pacova. Ovo je potvrdilo teoriju doktora Colin Campbell-a i Caldwell Esselstyn-a da su životinjski proteini izuzetno “dobri” u pospešivanju raka jetre. Taj ekspriment ponovio je i dr Campbell i došao do istih rezultata. Sa druge strane dr Campbell je proverio da li i protein soje ili pšenice u istoj količini (20%) daje slične rezultate ali nije bilo situacije pospešivanja raka.

Mleko može podstaći teške bolesti: tumor, rak, osteoporoza, multiplaskleroza, kožne, alergijske, autoimune i druge hrnonične bolesti. Antioksidans. Leskovac

Mleko sadrži 38 hormona i promotera rasta. Posebno se ističe jedan hormon koji se zove somatomedin C ili IGF-1 (insulinu sličan hormon rasta). Njegova glavna funcija je da pospešuje rast ćelija. On dostiže svoj maksimum u vreme puberteta a kasnije sa godinama opada. Ako nastavite da jedete mlečne proizvode on čak i raste. Mlečni proizvodi takođe utiču da telo samo proizvodi ovaj hormon. Ovaj hormon sprečava apoptozu, tj. prirodnu smrt ćelija, što je možda i dobro ako ste suviše mali i mršavi i trebate da rastete, ali ne i ako imate neki od oblika tumora. IGF-1 direktno postiče ćelije raka i direktno se povezuje sa rakom dojke, prostate, debelog creva i pluća i jajnika.IGF-1 je također poznat kao somatomedin-C. Pored hormona koji se prirodno nalaze u mleku, pretnju prestavljaju i sintetički hormoni koji se daju kravama iz ekonomskog razloga.

Kako bi maksimalno promovisali ideju kako je mleko dobro za nas, američki proizvodjači mleka i trgovci svake godine potroše milione dolara na reklame. U pitanju je veliki biznis i u njemu učestvuju udruženja proizvodjača mleka i kompanije koje ga distribuiraju. Američka Agencija za hranu i lekove je 1993. godine odobrila upotrebu genetski modifikovanog hormona rasta nazvanog rBST. On se prodaje pod imenom Posilak i povećava za 10 odsto količinu mleka kod krava a to znači i 10% više profita. Možda ova činjenica čini radost prodavcima, ali na drugoj strani javlju se nezadovoljni potrošači. Februara 2007. tri organizacije za zaštitu zdravlja zatražile su od Agencije za hranu i lekove da povuče odobrenje koje je ona izdala za rBST. Razlog tome je činjenica da hormon povećava rizik od raka dojke, debelog creva i prostate i da postoji sumnja da izaziva preuranjeni pubertet kod dece. Odgovor stočarske industrije i kompanije Monsanto, inače proizvođača ovog hormona, je da nema naučnih dokaza koji dokazuju da je ovaj hormon povezan sa kancerom.

Mleko može podstaći teške bolesti: tumor, rak, osteoporoza, multiplaskleroza, kožne, alergijske, autoimune i druge hrnonične bolesti. Antioksidans. Leskovac

Mleko i dijabetes (šećerna bolest)

Trenutno se celi svet suočava sa pandemijom koja se zove – dijabetes. Postoji povećani rizik da će one bebe, koje su hranjene kravljim mlekom, u kasnijem životnom dobu razviti rizik za oboljevanje od dijabetesa i to tip 1. Američki časopis Lanset je 1999. godine objavio istraživanja da kralji kazein poseduje sekvence aminokiselina koji su dosta slični sekvenci beta ćelijama u pankreasu. Postoji i vremenski problem sa varenjem tog kazeina u stomaku. Npr. biljna hrana se vari 4 sata, meso 6, a kazein 12 sati.

Dešava se da protein nesvaren dospeva u krvotok a imuni sistem to doživljava kao strano telo te ga smatra neprijateljem. Zato se formiraju antitela koja će uništiti uljeza. Zbog sličnosti, u toj borbi dolazi do permutacije pa se stradaju beta ćelije pankresa koje se javljaju kao kolateralna šteta. Ova informacija je potvrđena je u više studija.

Šećer koji se nalazi u mleku zove se laktoza. Laktoza se vari uz pomoć enzima laktaze. Enzim razlaže laktozu na glukozu i galaktozu. Glukozu koristite kao izvor energije a galaktozu ne možete variti sve tok je ne pretvorite takođe u glukozu. Da biste je pretvorili u glukozu trebaće vam enzim koji se zove betagalaktosidaza. Pošto je priroda predvidela da se dete hrani mlekom samo u prvoj godini života, to se proizvodnja betagalaktosidaze gasi nakon prestanka dojenja i to na genskom nivou. Pošto se javi problem sa varenjeg galaktoze, organizam pronalazi rešenje tako što galaktozu skladišti kao otpad. Ona se skladišti u koži, u rožnjači oka (što izaziva staračku kataraktu), zatim kod žena oko jajnika (što pogoduje raku jajnika), pa često dolazi i do neplodnosti kod žena, što se može videti iz brojnih studija gde se neplodnost javlja kao veći problem u onim zemljama koje konzumiraju veće količine mleka.

Mleko i osteoporoza

Osteoporoza važi kao bolest kostiju i obično uz nju ide savet: “treba unositi više mleka jer mleko ima kalcijum a kalcijum jača kosti” što donekle i jeste tačno. Međutim, sa povećanim unosom mleka, povećava se i kiselost organizma tkzv. metabolička acidoza. PH vrednost u organizmu raste a da bi smanjilo kiselost telo koristi jedini pufer koji ima a to je kalcijum iz kostiju ili zuba kako bi stvorilo bazu. Tako kosti postaju slabije i tanje i dolazi do čestih preloma. Svakako da mleko nije jedini krivac povećanju kisele PH vrednosti u organizmu ali je jedan od glavnih aktera. Zemlje sa većom potrošnjom mleka imaju i veći stepen oboljevanja od osteoporoze. I kada kažemo mleko mislimo pri tome i na mlečne proizvode: sireve, jogurt, pavlake..

U Americi su decenijama mlečna industrija i američka vlada ubeđivali stanovništvo da je mleko dobro za njihove kosti. Iako sve integralne biljne namirnice sadrže kalcijum, uporno se insistiralo da njegov izvor ipak bude mleko i ta poruka još uvek je na snazi. Tačno je da je osteoporoza kao degenerativna bolest kostiju povezana sa nedostatkom kalcijuma što znači da bi zemlje koje su najveći potrošači mleka trebale da imaju najmanje obolelih od osteoporoze ali to nije baš tako jer zemlje koje su najveći potrošači mleka imaju i najviše slučajeva osteoporoze. I što se više upotrebljavaju mlečni proizvodi, osteoporoza je sve češća a to je suprotno od onoga što nam mlečna industrija poručuje već godinama. Da bi odbranile mlečne proizvode, mnoge institucije preporučuju mleko sa smanjenim sadržajem masti. Ovakve poruke mogu se čuti i od nacionalne fondacije za osteoporozu, rak i srčana oboljenja u Americi. Međutim, šta je prava istina? Kada iz mleka izvučente masnoće, onda u celokupnom uzorku preovladaju proteini. Dakle, to je sada proizvod sa više proteina a manje masti. Kada to uporedimo sa rakom prostate, veza je ista kao za duvan i rak pluća. Sve ove parole oko korisnosti ishrane sa mlekom u stvari nemaju toliko veze sa zdravljem ljudi koliko za finansijskim zdravljem velikih prehrambenih industrija. Takođe kalcijum iz mleka ima slabu iskoristljivost, negde oko 30%. Ovo prvenstveno i zbog pasterizacije čime se stvara kalcijum karbonat koji ne može da se iskoristi bez vezivnog agensa. Taj kalcijum karbonat stvara plakove i čepove po krvotoku čime povećava rizik od moždanog ili srčanog udara, tj. infarka. Mleko je siromašno magnezijumom a on je neophodan za bolju apsorciju kalcijuma. Sve u svemu, tvrdnja da je kalcijum neophodan za jake kosti jeste tačna ali se ne bi složili sa time da je mleko adekvatan i najbolji izbor. Kalcijuma ima dosta u susamu, čak i nekoliko puta više nego u mleku, zatim u bademu, kelju, brokoliju, pasulju itd…

Mleko i leukemija

Trenutni problem u stočarstvu kod uzgoja govedi prestavlja bolest leukemija. Oko 60% novorođenih teladi pozitivno je na virus leukemije. Postoji mogućnost da se taj virus prenosi. U Americi 86% goveda imaju ovaj virus. Dobra stvar za farme je što zaražena goveda daju više mleka tako da virus za njih ima i dobrih strana. Države koje više koriste mlečnih proizvoda imaju i više obolelih od leukemije.

Mleko i multiplaskleroza (MS)

Multiplasleroza je autoimuna bolest nervnog sistema. Nervna vlakana provode električne signale koji prenose poruke centralnog nervnog sistema (mozak i kičmena moždina) i kroz periferni nervni sistem do ostatka tela. Nervna vlakna imaju sličan princip rada kao i električni provodnici. Električni provodnici koriste izolaciju kako bi se izbegli kratki spojevi i mešanje signala. Kod ove bolesti, autoimuna reakcija uništava izolacioni omotač nervnih vlakana poznatiji kao mijelin. Električni signali mogu da unište ćelije i “opeku” delove susednog tkiva, ostavljajući male ožiljke ili delove sklerotičnog tkiva. Ove “opekotine” mogu da postanu ozbiljne i da na kraju unište telo.

Mleko može podstaći teške bolesti: tumor, rak, osteoporoza, multiplaskleroza, kožne, alergijske, autoimune i druge hrnonične bolesti. Antioksidans. Leskovac

Podaci dokazuju da su pacijenti multipleskleroze razvili aktivnost antitela protiv leukemije kod govečeta. To sve dokazuju naučni časopisi. Postoje i druge nervne bolesti i one se povezuju sa mlečnim proizvodima.

Istraživanja dr Roja Svenka (Roy Swank), koje je sproveo u Norveškoj na Montrealskom neurološkom institutu tokom 1940-ih pokazala su vezu ove bolesti sa ishranom, kada je saznao da je MS bila češća u severnijim klimama. MS je više od 100 puta češća na dalekom severu nego na ekvatoru a sedam puta češća na jugu Australije (bliže Južnom polu) nego na severu Australije. Ova raspodela je veoma slična raspodeli drugih autoimunih bolesti, uključujući dijabetes tipa I i reumatoidni artritis.

Iako su neki naučnici nagađali da bi magnenta polja mogla da budu odgovorna za bolest, Dr Svenk je smatrao da je u pitanju ishrana, naročito životinjske namirnice bogate zasićenim masnim kiselinama. Ustanovio je da su zemlje koje su koristile više mlečnih proizvoda imale više stope MS u odnosu na ostale.

I na kraju evo nekoliko linkova….

Antioksidans komentar:

I na kraju ovog teksta, nemojte pogrešno razumeti priču. Mleko nije loša namirnica ali, pod uslovom da je koristi vrsta kojoj je namenjena i kada joj je namenjena. Ne možemo reći da je benzin loše gorivo, ali ono što je nesporno, benzin je namenjen benzinskim motorima i za takve motore to je odlično gorivo. Ako ga sipate u dizel motor – javiće se problemi. Sa druge strane, svi ovi problemi dodatno su izraženiji ako koristite industrijsko mleko. Ispravniji izbor kod izbegavanja bolesti, kada su mlečni proizvodi u pitanju, bila bi upotreba mleka od stoke koja je pasla prirodnu hranu, na suncu, bez upotrebe bilo kakvih hemikalija i bez termičke obrade mleka – ali samo u slučaju da ne možete bez mleka. Najbolja opcija je drastično smanjiti ovu namirnicu u ishrani a u slučajevima težih bolesti poput onih tumorskih totalno je izbaciti. Mleko sa svojim hormonskim i proteinskim potencijalom može biti korisno kada smo mali i kada tu osobinu usmeravamo na rast ali kada pređemo 20 godina, kada više rastemo “u širinu” i kada nam je potreba za rastom nepotrebna, čak i opasna, poput u pričama sa tumorskim oboljenjima, onda je svaki forsirani rast nepotreban. Na kraju krajeva i jedna od osnovnih funkcija hemoterapije je upravo suzbijanje rasta ćelija.

I na kraju još nešto: verovatno će većina od vas reći “ja ne pijem mleko niti imam bilo kakav problem sa njime” ali kada u ovom tekstu kažemo mleko u stvari mislimo i na jogurt, sir, kačkavalj, pavlake i ostale mlečne proizvode.

Pogledajte video zapise na temu Negativa