Rafinisane masnoće najčešće smetaju našem zdravlju

Pričali smo o mleku, proteinima, o šećeru i o raznim kancerogenima kao uzročnicima bolesti a sada je došao red i na masnoće. Postalo je očigledno da postoji srazmerna veza između masnoća i pojedinih vrsta raka  (ili nečega još goreg – celulita :-)) Što više uzimate masnoće to je i srazmera oboljevanja od raka veća. U eksperimentima na pacovima pokazalo se da ako pacovima date izazivače raka i stavite ih na ishranu bogatu masnoćama, oni razviju dvostruko više tumora nego ako su na ishrani koja je siromašna mastima. Rafinisane masnoće najčešće smetaju našem zdravlju jer su većina savremenih bolesti poput srčanih i tumorskih (rak dojke, debelog creva, pankreasa i prostate) poprilično stimulisane masnoćama.

RAFINISANE MASNOĆE NAJČEŠĆE SMETAJU NAŠEM ZDRAVLJU

Masnoće koje su prirodno sadržane u sirovoj biljnoj hrani za nas ne predstavljaju problem jer ih u odnosu na fizičke gabarite hrane ima u količini koju naše telo može lako i korisno da metaboliše. Problem o kome pričamo najčešće nastaje kada koristite rafinisane i estrahovane masnoće jer su onda količine koje unosite mnogo veće. Npr. da biste kroz ishranu uneli masnoće koje inače unosite bilo bi potrebno pojesti kilograme i kilograme biljaka (kada je reč o biljkama) što je situacija sa kojom se naš organizam u prirodnim uslovima teško sreće. Ali, kada govorimo o rafinisanim i estrahovanim masnoćama to nije slučaj. Budući da je opterećenost mastima postala naša svakodnevica veoma je bitno da, ako već i unosimo viška te masti, povedemo računa da to budu bar one bolje.

Masnoće koje mi jedemo možemo podeliti u dve grupe.

1. zasićene

2. nezasićene (mono i polinezasićene)

Ako iz hemijskog ugla pogledamo zasićene masti videćemo da su to masti koje teže da zadrže čvrsti oblik. Sa druge strane mono i polinezasićene masnoće su tečne i ako biste želeli da ih učinite čvrstim, poput zasićenih masti, morali bi da ih hidrogenizujete. Ove masti  imaju otvorene molekule i svojstvo da vrlo brzo oksidišu pa time stvaraju ogroman broj radikala. U biljkama ovi procesi su pod konterolom antioksidanasa  kao što je npr. vitamin E, što sprečava ulazak kiseonika i proces oksidacije. Kada se ulje izvuče iz biljke onda kiseonik u ogromnim količinama ulazi u masnoću i oksidiše je veoma brzo i burno a ako tu masnoću zagrejemo onda ona postaje još gora. U tom slučaju što su masne kiseline nezasićenije to je stepen oksidacije veći. Npr. trinezasićena masna kiselina oksidiše 10.000 puta brže nego mononezasićena. A to se upravo dešava kada recimo iz suncokreta izvlačite ulje i to činite na 200C stepeni. Kada takvo ulje date pacovima onda oni imaju probleme sa jetrom samo što u ovom slučaju – to ulje koristite vi. Još kada uzmete pomfrit koji je pržen na takvom ulju, onda je situacija mnogo gora. “U stvari, vi kupujete koncentrovani kancerogen.” Ovo su reči dr Walter-a Veith-a, doktora iz područja nutricionističke fiziologije. Mi bismo možda dodali i pridružene rizike tipa “akrilamid” koji se stvara zagrevanjem ugljenih hidrata na visokoj temperaturi a opciono i rizik od pesticida. U tom slučaju vi biste dobili “all in one” rizičnu ishranu.

Koje masnoće su zdravije?

Na sobnoj temperaturi ulja su uglavnom u tečnom stanju (osim kokosovog i palminog, koja su zasićenog tipa pa uzimaju čvrsti oblik). Industrijska biljna ulja su uglavnom polinezasićena. Polinezasićena ulja su proizvodi novijeg datuma i njihova je prednost jedino u tome što su jeftina i mogu se proizvoditi u ogromnim količinama (suncokretovo, kukuruzno, sojino itd). Ranije su u upotrebi bila zasićena ulja (uglavnom životinjska) i mononezasićena. Polinezasićena ulja obiluju omega-6 mastima koje nam ipak nisu potrebne u toj količini. Ono što nama treba su omega-3 masti, ali nažalost njih ne unosimo u dovoljnim količinama. Problem koji ovde postoji je taj da smo prepunjeni omega-6 mastima a da smo u manjku sa omega-3 vrstom. Nemojte odmah pomisliti da su zasićene (životinjske) masnoće bolje jer štetne materije i toksini koji se nakupljaju u telu životinje (i čoveka) organizam skladišti u masnim ćelijama tako da masnoće postaju neka vrsta toksičnog rezervoara. Zato ćemo mi, koji te masti budemo koristili u ishrani, indirektno konzumirati sve toksine koje je životinja “uskladištila” za života a ovo pogotovu važi za industrijski gajenu stoku. Ako baš morate da koristite masnoće u ishrani pravilniji bi izbor bile one mononezasićene čiju je vrednost dokazala istorijska praksa a to je maslinovo ulje (hladnoceđeno). Ovo ulje jeste skuplje od zejtina ali se koristi u manjim količinama. Ako recimo pečete krompir, biće dovoljno 1-2 kašike ulja. Ako izbegavate da prepečete jelo,  jedan sat pečenja neće izazvati veliku oksidaciju. Bitan faktor u ovom delu predstavlja tačka dimljenja ulja.

Tačka dimljenja ulja

Kod termičke obrade, tačka dimljenja je vrlo bitna karakteristika. Ulja koja su po defaultu zdrava mogu postati i nezdrava ako ih koristite kod pečenja ili prženja na temperaturi koja prelazi njihovu tačku dimljenja a to je temperatura na kojoj ulje počinje da gori i da oslobađa slobodne radikale.

Margarin

Konačno, vaš margarin je spreman i možete napraviti lepu tortu i kolače za vaše najdraže. Ili doručak kao iz reklame gde nasmejano dete drži krišku integralnog hleba sa margarinom i džemom radujući se svom obroku prepunom “zdravih” masti..

Puter ili margarin, infarkt ili tumor

Kada smo pisali o bolestima srca pomenuli smo da je 70-tih godina u Americi zbog velikih problema sa srčanim oboljenjima forsirana teorija da se ljudi prebace sa zasićenih masti, npr. sa putera koji je bio dosta u upotrebi, na polinezasićene masne kiseline npr. margarin. Tako je urađeno i očekivani efakt je postignut. Zaista, broj kardiovaskularnih oboljenja počeo je da opada. Doduše uz neke propratne efekte na koje se nije računalo a to je da je su na drugoj strani počeli učestali problemi sa tumorskim oboljenjima. Danas skoro da ne možete da kupite nijednu grickalicu ili keks, lisnata testa, čokokrem, konditorske proizvode a da u njima nema hidrogenizovanih biljnih masti.  U strahu od zasićenih životinjskih masti, ljudi se sve više okreću prema hidrogenizovanim biljnim masnoćama. Iako u principu i ne znaju kakve su to masnoće – ono “biljne” u natpisu uliva im poverenje da se radi o zdravim mastima. Oni koji poste obično se navuku na reklamu “posno” pa se najčešće uhvate za “biljni sir”, ili “posni majonez” koji su reprezentativni primeri ovakvih masnoća. Još ako piše “light”, “diet” ili nešto slično, onda je to fantastičan izbor za dijetne pomodare. U stvari, ovde reč je o klasičnim “margarinskim” proizvodima koje bismo pre mogli nazvati plastikom sa ukusom hrane. Ne zaboravite da su kod ovakvih proizvoda bar polovina tih polinezasićenih masti u “transmasnom ” obliku (najgorim mastima za ljudsku ishranu). Kada koristimo masti u ishrani organizam po defaultu očekuje zasićene ili nezasićene masnoće. Ali kada se umesto njih pojavi “trans” masnoća, tada nastaje zabuna. Transmasti ne postoje u prirodi i one ne spadaju u hranu. Proizvođač zakonski nije u obavezi da navede količinu transmasti u proizvodima a to mu i ne bi išlo u prilog reklami, tako da objava tog podataka ostaje samo njegova “dobra volja”. Sve u svemu, zasićene životinske masnoće u ovom slučaju dođu kao mala beba prema ovoj biljnoj masti.

A zašto industrija forsira ovakvu vrstu masnoće? “Zdravlje” sigurno nije dobar odgovor. Pravi razlog je bolja zarada, praktičnija je za transport i prodaju, otporna je na kvarenje, ne može da se užegne. A kad smo već kod užegnuća, znate li zašto ne može da se užegne? Zato što bakterije koje rade taj deo posla obilaze margarin u širokom luku. Zato je preporuka Američkog FDA, Nacionalnog istituta za pluća, srce i krv, i udruženja za srce AHA, da se unos transmasnih kiselina svede na minum jer postoji jaka korelacija sa teškim bolestima.

Generalno gledano sve masnoće u koncentrovanom obliku trebalo bi izbegavati. Tvrdnja da postoje vitamini koji se otapaju samo u masti često puta je korišćena od strane industrije kada je bilo potrebno opravdati upotrebu masnoća u ishrani. Ta ista industrija pokušava na svaki način da vam proda svoju proizvodnju. Budući da narod u poslednje vreme sa dosta skepse prilazi rafinisanim uljima a pri tome vlada veliko interesovanje za zdravu hranu, industrija ima novi odgovor: “prebacićemo proizvodnju na hladno ceđena ulja i tako rasprodati lager!”. Ovde se opet nameće pitanje: kako je moguće da životinje koje u svojoj ishrani nemaju koncentrovanih masnoća sasvim normalno opstaju i žive? Kako one dolaze do tih masnih vitamina? Istina je da se neki vitamini otapaju samo u mastima ali je isto tako istina i da su ta da su te male količine masnih kiselina u voću i povrću sasvim dovoljne da posluže kao prenosnici i rastvarači ovih vitamina i da nam nisu potrebni nikakvi ekstremni “uljni” dodaci. A naše telo može bez problema pretvarati ugljene hidrate u mast i obrnuto. Još jedan problem sa masnoćama je taj što je sve te suvišne masnoće teško odstraniti iz organizma. Svi vi znate kako je teško oprati termički obrađene masti iz tiganja bez upotrebe određenih rastvarača i jakih deterdženata. Šta mislite kakva je situacija sa istom tom hranom u vašim crevima? Ali, danas je u trendu dobro jesti, ići na večere po restoranima, roštiljati sa društvom i sl. Iza te mode stoji ishrana koja sistematsko uništava vaše zdravlje i dobar je pomoćnik bolestima. Današnja ishrana sve više prelazi u naviku a ljudi će se pre odreći svoga zdravlja nego li svojih navika.

Korisni linkovi:

• Trans fatty accids – A risc factor for cardiovascular disease
• Dietary transfatty acids and cancer risk

Antioksidans komentar:

I na kraju savet: trudite se da što manje konzumirate koncentrovane masnoće u bilo kom obliku već iste unosite kroz sirovu hranu. Ako već morate da koristite ulja i masnoće neka vaš izbor budu ona hladno ceđena. Pored maslinovog dobar izbor predstavlja i kokosovo ulje. Iako kokosovo ulje ima dosta zasićenih masnoća, stručnjaci tvrde da u ovom slučaju one nisu opasne jer su to uglavnom laurinske kiseline kojih dosta nalazimo i u majčinom mleku. Dokazano je njihovo antivirusno, antibakterijsko, lako probavno dejstvo. Masnoća u namirnicama se sastoji od mešavine mononezasićenih, polinezasićenih i zasićenih masnih kiselina. Preporuka nije da se totalno izbace sve masne kiseline iz ishrane ali treba reći da povećan unos mononezasićenih masnih kiselina i omega-3 masnih kiselina ima povoljan efekat na zdravlje dok se unos zasićenih i trans masnih kiselina (u deklaracijama na namirnicama obično navedene kao delimično hidrogenizovane ili hidrogenizovane biljne masti ili ulja) treba ograničiti. Ako ne zbog zdravlja onda bar zbog lepote? Celulit se neće izgubiti sve dok imate ove masti u ishrani (važi za lepšu polovinu)… 🙂

Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Kardiovaskularne bolesti

RAFINISANE MASNOĆE NAJČEŠĆE SMETAJU NAŠEM ZDRAVLJU JER NAJČEŠĆE SRČANE BOLESTI I OBLICI RAKA (RAK DOJKE, DEBELOG CREVA, PANKREASA I PROSTATE) IZAZVANE SU MASNOĆAMA.