Kuhinjska so koju danas konzumiramo sastoji se od dva minerala: natrijuma i hlora. Natrijum je vrlo važan element. Svaka ćelija ga sadrži i prisutan je u svim telesnim tečnostima. Bez njega ne bismo mogli da živimo. Većina fizioloških i bioloških procesa u našem telu funkcioniše ispravno ali tek tada kada ima dovoljne količine natrijuma. Na primer, naše telo hlorovodoničnu kiselinu pravi iz soli – a hlorovodonična kiselina je neophodna u procesu varenja hrane. Svaki višak natrijuma oslobada se putem bubrega. U slučaju kada stres ili nastala infekcija zahteva dodatnu količinu soli, naše telo koristi rezerve. Prirodna sol (morska, himalajska..) sastoji se od oko 80-tak elemenata za razliku od kuhinjske soli koja ima samo dva: hlor i natrijum. Industrija u procesu rafinisanja skida skoro sve ostale minerale (kalcijum, jod, magnezijum, fosfor i dr….) tako da potrošaču ostaje samo hlor i natrijum u obliku natrijum-hlorida. Današnja kuhinjska so osiromašena je mineralima…

DANAŠNJA KUHINJSKA SO OSIROMAŠENA JE MINERALIMA

Natrijum učestvuje u metabolizmu vode, reguliše kiselo baznu ravnotežu, učestvuje u kontrakciji mišića, omogućava prenošenje ugljendioksida do pluća gde se oslobađa. Ali iako je potreban našem telu on ume da stvara i velike provleme. Ukoliko konstantno unosimo veće ili manje količine natrijuma od preporučenih mogu nastati ozbiljne posledice po naše zdravlje pa je vrlo važno pronaći pravu meru dnevnog unosa. Natrijum jeste veoma bitan mineral za naše telo ali ne u obliku kuhinjskog natrijum-hlorida. Sa druge strane hlor je koncentrovani otrov. Dovoljna je jedna čaša jakog rastvora kuhinjske soli da bi se ubio čovek. A poznata vam je činjenica da se bolesnicima obično prepisuje dijeta bez soli ili sa malo soli.  Kuhinjska sol je anorganske prirode što znači da nije ni biljnog ni životinjskog porekla pa zato i ne sadrži enzime. Već ste se upoznali sa činjenicom da biljke imaju taj zadatak da neorganske stvari pretvaraju u organske. Kao što ni čovek ni životinja ne mogu da žive od mlevenog kamena, gvožđa ili stakla, ni mi nismo stvoreni da varimo ili apsorbujemo klasičnu kuhinjsku so. Kada organizam zatekne tu sol u telu izbacuje je nepromenjenu, takvu kakva jeste, poput strane materije. Naš organizam kuhinjsku sol tretira kao otrov. Od jedne kašike te soli naš organizam može da asimiliše vrlo malu količinu, možda milioniti deo grama. Ostatak, praktično cela količina, zagađuje krv i organe i doprinosi nastajanju bolesti. To je nešto što nam je potputno nepotrebno pogotovu kada presna hrana direktno raspolaže svim mineralnim materijama u organskom obliku.

Hemijska formula kuhinjske soli je tokom procesa prerade znatno izmenjena. Sušenje na visokim temperaturama dodatno je osiromašuje. Primese koje se dodaju, tipa aluminijuma – kako bi so ostala suva, dodatno je toksikuju. Aluminijum je toksični metal i povezuje se sa Alchajmerovom i Parkinsonovom bolešću. Takođe, veće učešće natrijuma u kuhinjskoj soli ozbiljno šteti organizmu. Pored toga što narušava imunitet kuhinjska sol izaziva još i ubrzano starenje ćelija, visoki pritisak, bolesti srca, bubrežna i želudačna oboljenja, žučne i bubrežne kamence, osteoporozu, reumatska oboljenja, celulit. Dokaza da sol izaziva preuranjenu smrt ima isto koliko kod cigareta. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) planira da se do 2020. godine unos soli smanji za 15 posto. British Medical Journal smatra da ako bi se unos soli smanjio za 2000 miligrama, na dnevnom nivou, to bi uspelo sprečiti oko 4.25 miliona smrtnih slučajeva.

Organska so je ono što nam treba

So koja je nama potrebna nalazi se u presnoj hrani a to je organska sol. Pošto čoveka svrstavamo u biljojeda svi ostali biljojedi celoga života hrane se bez kuhinjske soli, pa opet, imaju zdraviji organizam od čoveka koji je vrlo aktivno koristi. Mada dodavanje soli u obrok biće izraženije ako odstupate od vaše biljne ishrane i više koristite životinjske namirnice ili ako termički obrađujete hranu pa ona “obljutavi”. Onaj koji jede više mesa i životinjskih namirnica taj jede i više soli. A takva sol izaziva žeđ. Organizam nakon konzumacije soli odmah trebuje vodu kako bi oslabio otrov i uz pomoć nje izbacio ga van tela. Vremenom takva ishrana ostavlja posledice. Tkiva otiču, krvni sudovi se sužavaju, podiže se krvni pritisak… Rastvor kuhinjske soli se delimično zadržava u ćeliji što doprinosi povećanju telesne težine, stvaranju masnoće i celulita. Svaki gram soli privlači 10 grama vode. Povećana pretilost među ljudima je pored ostalog i posledica prevelike konzumacije soli jer što je više soli u ishrani, više vode ulazi pa čovek sve više raste. Mi koristimo 10 do 20 puta više soli nego što nam je potrebno. Hrana koju kupujemo je toliko puna soli da nam dodatno zasoljavanje uopšte ne treba. Čuvajte se namirnica poput slanih grickalica i ukiseljenog povrća. Jedite manje prerađene hrane, manje pečenih namirnica, mesa i nekih prezaslanjenih žitnih pahuljica kojima je takođe dodata so. Posebno izbegavajte konzervisano povrće, ukoliko na omotu ne piše “bez dodatka soli”. Jedna čajna kašičica konzervisanog graška sadrži soli kao dva kilograma svežeg graška

Od 15 do 20 gr. kuhinjske soli koju prosečan čovek unese u toku dana, zdravi bubrezi mogu da izluče svega 5-7 grama. Takvi ljudi se obično više znoje i teško podnose vrućinu. Ostatak soli se zajedno sa drugim “kiselim” materijama taloži svuda po telu pa nastaju razne bolesti pre svega zakrčenje arterija. U zemljama u kojima je mala upotreba soli, hipertenzija je praktično nepozntata. U zemljama poput Japana, gde se koristi mnogo soli, moždani udar je prvi na lestvici uzročnika smrti. Kuhinjska sol može da uništava vitamine i enzime i tako podstiče razvoj raka. Ali, nismo svi podjednako osetljivi na so. Neki je mogu jesti u većim količinama bez ikakvih loših posledica. Međutim, većina nas ipak je osetljiva a ne postoji zadovoljavajući test koji bi to mogao otkriti. Ljudi osetljivi na zadržavanje soli u svom telu obično zadobiju edeme (naticanje) jer nose dva do tri kilograma viška vode zbog prevelike količine soli u organizmu. Smanjenje unosa soli omogućuje telu izlučivanje viška vode. Mnoge osobe sa blagom esencijalnom hipertenzijom mogle bi normalizovati svoj krvni pritisak kad bi unos soli smanjile na jednu čajnu kašičicu (5 grama) dnevno. Osim regulisanja telesne težine i krvnog pritisaka ishrana siromašna solju povoljno utiče na PMS (predmenstrualni sindrom), neke vrste glavobolja i neke vrste depresija. Njome se smanjuje i zadržavanje vode kod hroničnih srčanih bolesti.

Više soli – više bolesti

Možemo slobodno da kažemo da kuhinjska sol u ljudskoj ishrani pomaže razvoj bolesti. Ona je za naš organizam strano telo poput hemijskih lekova. Svi hemijski lekovi imaju štetne nuspojave koje nadmašuju korisni efekat a ista priča važi i za kuhinjsku sol. Kad god se povede priča o zdravlju i soli obično se razgovor svodi na to koja je sol bolja: da li je to kuhinjska, morska, himalajska, jodirana, kalijumova, cvetna…? Međutim, osnovni problem leži u tome da se previše natrijuma unosi u telo, pa što je so rafinisanija – to je izbor gori. Najbolje bi bilo ne unositi so kao dodatak jelu, što se postiže sirovom integralnom ishranom. Ako baš volite da zasolite onda gledajte da so bude manje rafinisana, poput one himalajske, ali i takvu so treba koristiti u minimumu. U toj varijanti imaćete i dalje rizik od velike količine natrijuma ali ćete uz taj rizik ubaciti još neki mineral pride, bar da ima i neke koristi. Ovde ne zaboravite da su se trgovci u zadnje vreme dosta izveštili pa imaju običaj da vam utrape rafinisanu so umesto prirodne. Što se tiče kalijumove, jodirane i sličnih soli, ne dozvolite da vas reklama zavede. Skoro da nema nikakve razlike u štetnom efektu između ovih i klasične kuhinjske soli. Količina natrijuma koja se unosi u telo je skoro ista.

Pogledajte video zapise na temu Negativa

KUHINJSKA SO OSIROMAŠENA JE MINERALIMA. VIŠAK SOLI U ISHRANI ŠTETI ZDRAVLJU.. RAFINISANA KUHINSKA SO MOŽE POMOĆI JEDINO U RAZVOJU BOLESTI, NAROČITO SRČANIH.