Biotehnologija kao mlada nauka ponudila je čovečanstvu mogućnost genetičkog inženjeringa i kloniranja. Budući da je to relativno nova grana nauke još uvek nije prošlo dovoljno vremena kako bi se utvrdile sve posledice njenog dejstva na ljudski organizam. Zato uz nove mogućnosti koje ova tehnologija nudi nude nam se i nove neizvesnosti i pitanja…. GMO genetski modifikovani organizmi?
GMO GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI
Najčešće pitanje odnosi se na bezbednost GM hrane, tj.kolika je opasnost od pojave alergijskih ili toksičnih reakcija prilikom njene konzumacije? Nakot toga sledi i pitanje zaštite životne sredine i biodiverziteta usled mogućnosti negativnog uticaja na ekosisteme i gubitka dela genetičkog diverziteta. Sledeće pitanje tiče se narušavanja prirodnih osobina organizama i uvođenje gena u organizam koji je taksonomski udaljen u odnosu na donora gena.
Jedini je siguran način zaštite od eventualnih neželjenih dejstava upotrebe GMO hrane je uspostavljanje regulativnog okvira koji će strogo kontrolisati i suzbijati upotrebu genetički modifikovanih organizama. Mada i pored svih ovih mera zaštite, pojava GMO-a na tržištu uvek izaziva burne reakcije. Problem GMO-a postaje ključna tema društvenih rasprava sa različitih aspekata: naučnih, moralnih, etičkih pa čak i religioznih. Na jednoj strani nalaze se pristalice koji ističu argumente „za“ upotrebu GMO-a, najčešće to pravdajući razlogom smanjenja gladi u svetu ili rešavanjem problema klimatskih promena dok se na drugoj strani nalaze oni koji upozoravaju na moguće negativne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
GMO genetski modifikovani organizmi uzrok su genskim mutacijama i promenama
Genetski modifikovani organizmi predstavljaju organizme u kojima je genetski materijal promenjen ne prirodnim rekombinovanjem i razmnožavanjem već u laboratorijskim uslovima, laboratorijskim tehnikama i metodama. „Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poželjne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu pri čemu te vrste mogu biti bakterije, gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari.“ Izdvajanjem i prenošenjem celog ili dela gena dobijaju se organizmi poznati kao živi modifikovani organizmi-LMO, genetički modifikovani organizmi-GMO ili transgeni organizmi.
Prva dva proizvoda rekombinantne DNK tehnologije u industriji hrane jesu enzim himotripsin, komercijalnog naziva ChyMax firme Phizer, namenjen proizvodnji sira i rekombinantni goveđi somatotropni hormon rBST kompanije Monsanto, koji se koristio za povećanje produkcije kravljeg mleka a na tržištu su se pojavila početkom 90-tih godina prošlog veka. Danas je upotreba GMO u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji postala uobičajena praksa.
Šta nam kažu zagovornici GMO?
Kao prednosti upotrebe GMO-a obično se navode povećanje kvaliteta i prinosa poljoprivrednih kultura i tobože poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda (kao što su duži vek trajanja i bolja otpornost u toku transporta ) i bolja otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom se želi postići poboljšanje tolerantnosti na niske temperature ili sušu i veće iskorišćavanje trenutno degradiranog zemljišta gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura. Životinje će dati veće prinose i veću proizvodnju mesa i mleka i biće otpornije na bolesti a svi ovi faktori uticaće na pojeftinjenje proizvodnje. Banane, paradajz i krompir mogu se genetički modifikovati da stvaraju proteine koji mogu biti korišćeni kao vakcine protiv hepatitisa, dizenterije, kolere, dijareje ili nekih stomačnih infekcija koje su karakteristične za zemlje u razvoju. Čaj može biti obogaćen flavonoidima. Trenutno se ispituju mogućnosti modifikovanja biljaka u smeru stvaranja insulina što će obezbediti uzimanje insulina kroz hranu, umesto davanja inekcija pacijentima. Transgeni organizmi bi, po optimističkoj projekciji, trebalo da obezbede proizvodnju jeftinijih lekova. Upotrebom nove biotehnologije, konačno, zaštita okoline bila bi podignuta na viši nivo mikrobiološkim čišćenjem zagađenih vodotoka i otpadnih voda i manjim korišćenjem hemijskih sredstava u poljoprivredi (herbicida i pesticida). Genetski modificirani krompiri se već uveliko prodaju i konzumiraju širom SAD-a. U njihov DNK ubačen je gen iz bakterije tla sličan Bacillusu anthraxu. Pod uticajem umetnutog gena krompiri su proizveli svoj sopstveni insekticid-otrov Bacillus thuringiensis ili Bt. Kad insekti pojedu ovaj GM krompir, Bt koji stvara svaka ćelija u biljci ubrzo ih ubija. Isti geni koji stvaraju Bt bili su preneseni i u DNK kukuruza i pamuka koji su se također prodavali i konzumirali u SAD-u, a U.S. Environmental Protection Agency (američka Agencija za zaštitu okoline) sve ih je službeno klasifikovala kao pesticide. Međutim, U.S. Food and Drug Administration – FDA (Američki odsek za hranu i lekove) jasno je stavio do znanja kako veruje da su genetski modifikovane biljke sigurne i da imaju sličnu prehrambenu vrednost kao one koje nalazimo u prirodi. Ta je pretpostavka kamen temeljac američke politike koja je dopustila da se milioni hektara GM kultura poseju, prodaju i pojedu bez prethodnog ispitivanja. A evo i još nekoliko primera. Paradajz u koji se ugrađuje gen ribe otporne na hladnoću produžava sezonu roda. U Severnoj Americi se eksperimentiše sa lososom kome je ugrađen ljudski gen hGH – koji produkuje hormon rasta, čime se ubrzava porast i povećava veličina lososa. Humani gen za hormon rasta se unosi i u genom krava i svinja. Krv jedne vrste okeanskih riba koristi se za proizvodnju proteina koji smanjuje kalorijsku vrednost sladoleda…
GMO genetski modifikovani organizmi uzrok su genskim mutacijama i promenama
Šta nam kažu protivnici GMO?
U studijama dr Pustaia otkriveno je kako su pacovi koji su jeli GM krompire imali oštećeni imuni sistem. Njihova bela krvna zrnca reagovala su sporije od belih krvnih zrnaca pacova koji su jeli genetski nemodifikovanu hranu zbog čega su postali osetljiviji na zaraze i bolesti. I drugi organi povezani sa imunim sistemom kao što su timus (grudna žlezda) i slezena pokazivali su neka oštećenja. Pacovi hranjeni GM hranom imali su manje i slabije razvijen mozak, jetru i testise. Drugi pacovi imali su povećane organe a između ostalih gušteraču i creva. Neki su pokazivali delimičnu atrofiju jetre. Pored toga značajne strukturalne promene i razmnožavanje ćelija u želucu i crevima pacova koji su jeli GM hranu ukazivale su na povećanu mogućnost razvoja raka. Nakon samo deset dana na pacovima su primećeni ozbiljni zdravstveni poremećaji. Neke od tih promena bile su prisutne i nakon sto deset dana (periodu koji odgovara razdoblju od deset godina ljudskog života).
Međutim, dr Pustai nije jedini u ovakvim istraživanjima. Naučnici upozoravaju na mnoge druge slučajeve gde istraživanja nisu dosledno sprovedena ili ukazuju na štetne posledice po ljudsko zdravlje. Primera radi unosom gena iz jedne bakterije tla (Bacillus thuringiensis) u ćeliju kukuruza, novonastali tzv. Bt-kukuruz dobija sposobnost proizvodnje jedne potpuno nove belančevine insekticidnog delovanja. To je potpuno nova belančevina koja, otkad postoji ljudska vrsta, nikada nije bila u lancu ishrane čoveka. Nemoguće je predvideti kako će ljudski organizam prihvatiti tu novu belančevinu u hrani. Dodatni problem predstavlja i to što američki zakon ne prihvata postojanje bitne razlike između genetski modifikovanih i normalnih useva pa se takvi usevi, kao i hrana dobijena od njih, u Americi ne moraju posebno označavati. Iz tog razloga moglo se je i očekivati da će na tržištu doći do mešanja GM kukuruza, dozvoljenog samo za ishranu stoke, sa kukuruzom dozvoljenim za ishranu ljudi. Takvo mešanje utvrdile su japanske ispekcijske službe na kukuruzu uvezenom iz SAD-a. Problem objektivnosti i kvaltitetno sprovedenih naučnih istraživanja postoji iz razloga što najveći broj istraživanja finansiraju biotehnološke kompanije među kojima vodeće mesto zauzima Monsanto kao najveći proizvođač pesticida i GM semena. Jedno od takvih istraživanja koje je biotehnološka industrija upotrebila kao glavnu naučnu potvrdu u izveštaju o sigurnosti GM hrane proučavalo je GM soju zvanu Roundup Ready. Godine 1996. naučnici iz Monsanta objavili su istraživanje hrane kojim je ispitan efekat njihove soje na pacove, somove, piliće i krave.
GMO genetski modifikovani organizmi uzrok su genskim mutacijama i promenama
Inače, „Monsanto je kompanija sa podužom listom pravosnažnih presuda koje je nalaze odgovornom za mnogobrojne prestupe kako u SAD-u tako i širom sveta a radi se o zataškivanju i manipulaciji istraživanja o bezbednosti svojih proizvoda, lažima u reklamama, podmićivanja državnih službenika, neblagovremeno obezbeđivanje podataka federalnim agencijama, kontaminacija okoline (ponekad i neslučajna) itd. Samo za odštetu stanovnicima Anistona, Alabama, za dugotrajno zagađivanje na području opštine i za prikrivanje istine, kompanija je 2002 bila osuđena da plati 700 miliona dolara.“ Sa druge strane, argumenti protiv upotrebe GMO-a se svakodnevno umnožavaju. Sve je više pokreta i protesta koji pokušavaju da spreče neobuzdane interese GM kompanija.
Opasnosti kod GM proizvodnje može uslediti i zbog nepreciznosti tehnologije. Naime, gen se može precizno uzeti iz DNA jednog organizma, ali njegovo ubacivanje u DNA drugog organizma može za posledicu imati ugrožavanje funkcije drugih gena bitnih za život tog organizma. Tu su i brojni neželjeni efekti jer naučnici nisu još uvek proučili životne sisteme dovoljno kompletno da bi izvršili DNA operacije bez stvaranja mutanta. Problem predstavlja i potencijalna propast useva jer kada zemljoradnik zasadi GM seme, svo seme ima identičnu genetičku strukturu, pa ukoliko se razviju gljivice, virusi ili druge štetočine koje mogu napasti takve useve može doći do rizika masovne propasti useva. Takođe, tu je i pretnja nekontolisanog umnožavanja jer insekti, ptice i vetar mogu preneti GM seme u susedna polja a polen modifikovanog bilja može se razmeniti sa genetski prirodnim usevima i divljim rođacima, te su tako svi usevi, organski i modifikovani, nezaštićeni od zagađivanja kroz razmenu polena.
GM hrana nije direktna tema ovog sajta ali, budući da se preventiva i lečenje bolesti na ovom sajtu u osnovi zasnivaju na upotrebi zdrave biljne hrane, to će svako zagađenje te biljne hrane izazvati teškoće pri lečenju ili čak suprotni efekat. Zato u ovom slučaju neće biti dovoljno samo to da hrana bude biljna ili neprskana već i da nije GMO tipa.
GMO genetski modifikovani organizmi uzrok su genskim mutacijama i promenama
GMO hrana sve opasnija
Prema članku objavljenom u New York Timesu 2001. godine Centar za kontrolu bolesti (CDC – Center for Disease Control) tvrdi da je hrana danas odgovorna za dvostruko više bolesti u SAD-u nego što su naučnici to pretpostavljali pre samo sedam godina. Dijabetes je porastao trideset tri procenta od 1990. do 1998. godine, tumorske bolesti su u porastu kao i mnoge druge. Ima li to veze s GM hranom?
Nesumnjivih naučnih dokaza da je genetski modifikovana hrana štetna po zdravlje ljudi nema ali isto tako ne postoje ni dokazi da ona nije štetna. Nauka ne može dati pouzdane odgovore s obzirom da je za ovakvo kompleksna istraživanja potreban dug vremenski period, odnosno negativni efekti se mogu uočiti tek nakon duge upotrebe ove hrane u ljudskoj ishrani.
Svaka zemlja donosi zakon o prometu i uzgoju GMO proizvoda i uobičajena je praksa da se GMO proizvodi na deklaraciji istaknu kao takvi. Međutim, pošto potrošači uglavnom izbegavaju GM proizvode to se takve vrste deklaracija u praksi ponašaju kao antireklama. Zato su proizvođači GMO hrane predložili novi standard koji se zove “Kodeks alimentarius” (codex alimentarius) ili C.A. Normalno, ostalo je još i da se preko političkih i ekonomskih pritisaka tržište primora na usvajanje ovog standarda. Zašto je bitno da se ovaj standard masovno prihvati? Da bi ste to razumeli moraćete malo da se edukujete po pitanju tog standarda.
Šta je “Codex Alimentarius”?
GMO genetski modifikovani organizmi uzrok su genskim mutacijama i promenama
C. A. je skup pravila za regulaciju poljoprivrednih delatnosti i potpunu kontrolu nad proizvodnjom hrane od semena do konačnog proizvoda. Njega je usvojila i EU. Prema Codexu više neće biti potrebno označavati životinje koje su genetski začete i kojima je promenjenen DNK a što je do sada bilo obavezno. Zbog konzumiranja tako genetski uzgojene hrane ljudi će sve šešće oboljevati. Takođe, gotovo svi prirodni lekovi za određene bolesti ovim zakonom mogu biti zabranjeni i označeni kao opasni a kod lečenja u medicinskim ustanovama biće dozvoljeni samo propisani farmaceutski proizvodi (prirodni lekovi su oduvek bili neželjena konkurencija i iz ugla farmacije ne bi bilo loše ukinuti ih). Vitaminski dodaci moći će se dobiti samo na recept. Codex u osnovi sprečava i ukida prirodno organsko ratarstvo, u mnogome voćarstvo, kao i proizvodnju mesa što će najviše pogoditi individualna poljoprivredna domaćinstva koja će morati da kupuju modifikovao seme, stoku i lekove. Codex Alimentarius će tako svu kontrolu nad hranom predati u ruke farmaceutskoj industriji i najverovatnije Monsanto-u kao najvećem proizvođaču genetski modifikovane hrane na svetu. Ako se ostvare sve crne slutnje u roku od 10 godina ćemo na policama u trgovinama imati samo genetski uzgojenu hranu dok organske, ekološke i biološki čiste hrane neće više biti. Seljaci će svake godine morati kupovati seme za uzgajanje poljoprivrednih proizvoda od kompanija poput pomenute a čije semenje će po svemu sudeći imati ugrađen gen koji sprečava dalje razmnožavanje. Drugim rečima pošto neće moći odvajati seme za buduću setvu, seljaci će ga morati svake godine ponovo kupovati – naravno od “odabranih” kompanija.
Iz svega navednog sledi da će nam kvalitet života biti slabiji jer će prehrana biti nekvalitetna. Pojavljivaće se nove ljudske bolesti kao i bolesti domaćih životinja – opet na radost farmaceutske industrije. Verovatno ste na TV-u već primetili sve veću i veću ponudu ove grane industije. I na kraju ono najstrašnije: u sredstvima informisanja, od aktera koji se bave ovom temom, u poslednje vreme sve se češće pominje informacije da će zbog posledica uvođenja Codexa na svetu u narednoj deceniji, dve, umreti izmedju milijarde ljudi. A zašto ? Pa upravo zbog pomanjkanja normalne hrane i lošeg kvaliteta iste a i zbog manjka prirodnih preparata i načina lečenja.
Pogledajte video zapise na temu Negativa
Genetski rulet
GMO svetska opasnost
Argentinsko loše seme
Polja smrti
Poljoprivrednici – neprijatelji svetske demokratije
TV Kanal 9 – Otvoreni ekran
GMO Nikola Aleksić – 10 razloga zašto
Budućnost hrane
GMO GENETSKI MODIFIKOVANI ORGANIZMI UZROK SU GENSKIM MUTACIJAMA I PROMENAMA ČAK I U POTOMSTVU. GMO HRANA POSPEŠUJE RAZVOJ TUMORA, KANCERA I TEŠKIH BOLESTI.