Gluten po svojoj strukturi spada u belančevine, konkretno spoj biljnih belančevina prolamina i glutelina. Kod pšenice prolaminski deo belančevine je gliadin a glutelinski je glutenin. Ovo “glu” u nazivu nije koncidencija a u asocijaciji je sa “glue” (lepak). Veza je namerna jer gluten ima osobine lepka (gluten se nalazi u lepljivom delu na kovertama i poštanskim markama).  U odnosu na zdravlje, gluten je lepak za autoimune bolesti…

GLUTEN JE LEPAK ZA AUTOIMUNE BOLESTI

Lekari i naučnici smatraju da ljudsko telo ne može svariti gluten. Gluten se kao i svi drugi proteini sastoji od lanaca aminokiselina. Da bi se protein iskoristio u našem organizmu on se mora razložiti na aminokiseline. Zato se u procesu varenja u želucu uz pomoć HCL kiseline ovi proteini cepaju na kraće lance (peptide) a onda uz pomoć enzima na aminokiseline. Ove aminokiseline potom idu dalje u krvotok odakle se transportuju do mesta gde će biti iskorištene za građu mišića i sl.. Problem kod gluten proteina je taj što ljudsko telo nema enzime koji će cepati lance glutena na aminokiseline. Zato ovi proteini dospevaju nerazgrađeni (ili delimično razgrađeni) u krvotok. Kada naš imuni sistem registruje tako nešto, on taj protein smatra uljezom pa odmah aktivira napad na njega formirajući odgovarajuća antitela. Kada naš organizam ima formirana antitela za gluten, on će ih upotrebiti svaki put kada konzumiramo hranu koja sadrži gluten. Ovakva situacija se može desiti 5-6 puta dnevno. To je uobičajena reakcija imunog sistema koji funkcioniše tako što formira antitela kako bi neutralisao antigene nepoznate supstance – bilo da se radi o bakterijama, toksinima ili nečem drugom. Sve to funkcioniše kako treba ali, ovde se ipak javlja jedan problem. Često se dešava permutacija tj. da ti strani proteini liče našim proteinima, tj. proteinima iz kojih je sačinjeno naše tkivo (koža, živci, žlezde..) a onda dolazimo do situacije koja se naziva “molekularna mimikrija” tj. naši proteini postaće kolateralna šteta u antiterorističkoj akciji antitela pri čemu ona postaju “auto antitela”. Rezultat toga može biti lančana reakcija problema i pojava autoimunih bolesti u celom telu.

Ali zašto ovi proteini dospevaju u krvotok ako sve savršeno funkcioniše? Zato što gluten izaziva propustnost creva a što je potvrdio i dr Alessio Fasano (University of Maryland Center for Celiac Research). Gluten podstiče proizvodnju zonulina, koji je regulator funkcije intestinalne (crevne) barijere. Crevni zid je barijera koja sprečava da se hrana nađe van sistema creva i nekontrolisano završi u organizmu. Crevna popustnost (intestinal permeability) predstavlja mogućnost creva da ćelije crevnog zida razmakne i tako propusti samo ciljane nutrijente i elektrolite a ne bilo šta. Veliki molekuli i krupna hrana ostaju u crevima i izlučuju se stolicom van organizma.  Ali, zonulin utiče da se ova crevna propustnost malo više uveća i creva postaju previše propustna. Jednom rečju, crevna barijera je popustila pa vrata između creva i krvotoka ostaju otvorena. Ovo pak omogućava da gluten, laktini i drugi nesvareni i delimično razgrađeni proteini i toksini završavaju u krvotoku. Budući da je po pravilu dozvoljeno da samo razgrađeni proteini kruže krvotokom (u formi aminokiselina) naš imuni sistem te proteine smatra uljezima pa aktivira određeni autoimunološki odgovor. Svetski stručnjaci u ovoj oblasti potvrđuju činjenicu da je intestinalna propustljivost osnov razvoja autoimunih bolesti. Dakle, relacija je sledeća: gluten podstiče proizvodju zonulina, zonulin izaziva propustljivost creva a to pak izaziva autoimune bolesti.

U tom slučaju radi se o necelijakijskoj osetjivosti na gluten koja uzrokuje brojne autoimune bolesti koje doktori uopšte ne povezuju s glutenom. U pitanju je manje poznata bolest koja do skora nije ni imala naziv u medicini. Medicina ovom problemu uglavnom prilazi iz ugla tretiranja simptoma dok uzrok bolesti ostaje neotkriven, pretvarajući vas time u doživotnog pacijenta i redovnog potrošača lekova. Ako se pitate zašto se malo više ne forsira tema glutena i bolesti koje on prouzrokuje i zašto se ne forsira malo više pitanje pravilne ishrane – evo jednog od odgovora za vas: uz drogu i oružje, jedna od najprofitabilnijih grana industrije koja obrće na stotine milijardi dolara godišnje je industrija lekova čiji ste vi konzument. Uz takav profit, svakako joj nije u interesu promena vaših životnih navika i ishrane tako pa tako nemojte očekivati ni žestok odgovor medicine.

Jedan od lako vidljiv oblika nepodnošenja glutena su alergijske reakcije na koži kao i respiratorne reakcije na ovaj protein. Do sada je otkriveno 27 potencijalnih alergena u pšenici. Postoje više nivoa osetljivosti na gluten ali čak i oni najblaži uzrokuju hronične tegobe i bolesti koje, nažalost, najčešće nikada ne budu dijagnostifikovane. Dešava se da se čak i kod pacijenata sa hroničnim bolestima sistema za varenje, npr. kao što su Crohnova bolest, ulcerozni kolitis ili sindrom iritabilnog creva (IBS), retko posumnja na osetljivost na gluten. Mada, kao što smo već napomenuli, osetljivost na gluten nije ograničena samo na smetnje u varenju i crevne bolesti. Antitela na gluten mogu izazvati uništavanje naših ćelija u bilo kom delu tela, zavisno od toga gde nam je slaba tačka ili gde imamo genetsku predispoziciju za razvoj bolesti. Ako antitela na gluten napadaju i uništavaju ćelije pankreasa koje proizvode insulin, javiće se dijabetes tipa 1. Imuni sistem često napada i uništava tiroidne ćelije jer proteini na površini tih ćelija veoma podsećaju na proteine glutena. U tom slučaju radi se Hashimotovom tireoiditisu. Često se dešava da autoimune bolesti idu zajedno, u paketu, pa će dijabetičari tipa 1 često imati i celijakiju ili će uz reumatoidni artritis dobiti i lupus dok će uz hashimoto ići psorijaza. Obično se u 25% slučajeva dešava da pacijenati koji imaju jednu autoimunu bolesti razviju dodatne autoimune bolesti. Kombinacija od tri autoimune bolesti kod jedne osobe se poznata je pod imenom Multiple autoimmune syndrome (MAS).

Proverite sebe na gluten

Ako nam ovakva tehnologija nije na raspolaganju, šta možemo sami učiniti? Ako imate problema sa hroničnim i autoimunim bolestima i sumnjate da ste osetljivi na gluten, u tom slučaju možete isprobati eliminacijsko-provakacijsku dijetu. U eliminacijskom delu ove dijete, izbacićete sve žitarice iz ishrane koje sadrže gluten. Eliminacijski deo dijete mora trajati minimum mesec dana (optimalno dva). Dva meseca je idealno vreme jer organizmu treba oko 60-tak dana kako bi se totalno očistio od glutena. U ovoj fazi vodite računa o skrivenom glutenu koji se nalazi u velikom broju industrijskih namirnica kao npr. u gotovim supama, umacima, sosevima. Gluten se vrlo često koristi u industriji kao aditiv, najčešće kao sredstvo vezivanja i zgušnjavanja a često se koristi kod brze hrane gde se najčešće meša sa mesnim sastojcima kako bi se dobilo na masi i smanjili troškovi (što je hrana jeftinija – veća je šansa da sadrži gluten). Glutena imate čak i u karminima za usne a čest je dodatak vitaminskim proizvodima i dodacima u ishrani. Zato treba izbegavati gotove proizvode i rafinisanu hranu a kupovati cele namirnice ili sami praviti jelo. U eliminacijskom delu dijete ne smete praviti povremene ekskurzije tipa “samo jedan kolač ili parče pogače” jer nećete ostvariti nikakve rezultate. Nakon mesec-dva eliminacione dijete, simtomi bolesti bi trebali da krenu sa povlačenjem i vi biste trebali da primetite poboljšanje vašeg zdravstvenog stanja. Sada je vreme da pristupite drugom delu dijete a to je provokacijski deo. Sada ćete ponovo ubaciti u ishranu žitarice koje ste prethodno izbacili. Ako dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja, tj. ako se simptomi bolesti povrate, tada možete zaključiti da ste zaista osetljivi na gluten i da ga morate kompletno izbaciti iz ishrane.

Dakle, ne zaboravite: u eliminacijskom delu potrebno je izbaciti iz ishrane sve one žitarice koje sadrže gluten. One druge žitarice, tkzv. bezglutenske, iako ne sadrže gluten, mogu sadržati proteine slične glutenu na koje takođe možete reagovati, doduše verovatnoća za to je nešto manja nego kod glutena. Obavezno izbacite sve glutenske žitarice (pšenica, raž, ječam, kamut..) a možda i one bezglutenske (riža, kukuruz, proso, zob). Pseudo žitarice (heljda, amaranth, kinoa) takođe mogu biti na listi sumnjivih. Možda bi najbolje rešenje bilo izbaciti iz upotrebe sve ove žitarice a onda sistemom eliminacije utvrditi na koje od njih ste osetljivi. Oni koji pak nisu osetljivi na gluten verovatno bolje podnose ovaj protein ili ga ređe jedu, pa tako imaju i manje prolema. Ali bez obzira na to koliko ste osetljivi na gluten, on ipak aktivira, u manjoj ili većoj meri imuni odgovor koji će nakon kraćeg ili dužeg vremena rezultovati upalnim procesom.

Antioksidans komentar:

Nema ništa čudnog u tome da postajemo preosetljivi na gluten. Glutenske žitarice nisu hrana kojoj smo mi genetski prilagođeni. Oni koji bezuslovno opravdavaju sve žitarice često potenciraju činjenicu da ljudi već vekovima unazad bez problema koriste žitarice kao osnovnu hranu i da nisu imali sve ove savremene bolesti koje mi danas imamo. To jeste tačno, ali tačno je i to da se žitarice nikada nisu toliko koristile u ishrani kao danas a ni brašno nije bilo u toj meri rafinisano i bogato glutenom. Razlog može biti i taj što se u današnje brašno dodaje gluten kako bi testo i hleb bio lakši za obradu. U prošlosti, naši preci su namakali i fermetirali žitarice čime su one postajale lakše za varenje za razliku od moderne ishrane koja se zasniva na hibridnim i hemijski tretiranim, nepravilno pripremljenim žitaricama.

Pogledajte video zapise na temu Negativa

Ukoliko postoji opcija, uključite prevod na tasteru “CC” a onda iz settings menija (zupčanik) izaberite jezik

GLUTEN LEPAK ZA AUTOIMUNE BOLESTI. GLUTEN POMAŽE TUMORSKE BOLESTI. AUTOIMUNE BOLESTI KOJIMA SMO IZLOŽENI MOGU BITI POSLEDICA POVEĆANOG UNOSA GLUTENA.