Ovaj zaslađivač je otkriven još 1965 godine. Otkrio ga je hemičar James. M. Schlatter. Nakon što je industrija otkrila komercijalni efekat ovog zaslađivača usledila je borba i razne mahinacije kako bi se dobila dozvola za upotrebu ovog zaslađivača u ishrani. Istovremneo su usledila i brojna upozorenja od strane naučnika, da je aspartam opasan po zdravlje, među kojima se je posebno isticao Dr John W. Oney. Posle brojnih upozorenja o štetnosti aspartama, američka agencija za hranu i lekove (FDA) odlučila je da 1975 otkaže dozvolu za upotrebu aspartama. Ali, podbornici ovog zaslađivača, nisu sedeli skrštenih ruku i to je rezultiralo da novi direktor FDA ponovo odobri ovaj aditiv i njegovu upotrebu u jelu i pićima. Upoznajte aspartam – slatki otrov bez kalorija…

ASPARTAM – SLATKI OTROV BEZ KALORIJA

Ovaj zalađivač je kod potrošača popularisan kao zaslađivač bez šećera, čime su želeli da asparam predstave kao korisno oružje u borbi protiv gojaznosti i kao alternativu štetnim efektima klasičnog šećera. Interes proizvođača je bio toliko jak da su ignorisane štetne posledice aspartama a njih je bilo mnogo više nego kod šećera. Obavljena su i brojna ispitivanja u tom delu, čak 164, ali od ovog broja 74 ispitivanja urađena su od strane proizvođača tako da je pitanje koliko su istraživanja merodavna. Ako ste mišljenja da “ako je aspartam toliko štetan, onda bi ga do sada izbacili iz upotrebe”, ne računajte na to jer nije niti prv niti zadnji put, da su interesi kapitala mnogo jači od života ljudi. Aspartam se sastoji od dve amino kiseline: aspartične kiseline (40%) i fenilanalina (50%). To jeste tačno, delimično. U toj priči nije spomenut i treći sastojak, a to je onih nedostajućih 10%. To je procenat metil estera koji se nekoliko sati nakon konzumacije pretvara u metanol.

Aspartična kiselina

Ova kiselina pripada grupi amino kiselina. U svojoj slobodnoj formi (onda kada nije vezana za proteine) ona izaziva prilično povećanje nivoa aspartata i glutaminata u krvi koji, kratko nakon unosa, dovode do visoke koncentracije ovih neurotransmitera u određenim delovima mozga. Dr. Russel Blaylock, profesor neurohirurgije na medicinskom fakultetu u Misisipiju, kaže da aspartična kiselina ima mogućnost da pređe krvno-moždanu barijeru a nakon toga dovodi do uništenja neurona i razara naš mozak. Dr Russel tvrdi da aspartična kiselina ima slično ponašanje kao i glutamična koja se nalazi u natrijum glutamatu (monosodim glutamate) ili popularno poznatom “pojačivaču ukusa”. Ako ne znate šta je to, to vam je glavni sastojak svih začina tipa raznoraznih vegetala a i gotovo svih prehrambenih, rafinisanih industrijskih proizvoda. Ukratko, glutamat iz pojačivača ukusa, kao i aspartat iz aspartama uništavaju naše nervne ćelije (inače spadaju u grupu nervnih otrova).

Aspartat i glutaminat deluju kao neurotransmiteri u mozgu prenoseći informacije od jedne do druge nervne ćelije. Ako se u mozgu nađe prevelika količina ovih supstanci, stvoriće se uslovi za ulazak uvećanih količina kalcijuma u te ćelije. Kalcijum će dovesti do oslobađanja većih količina slobodnih radikala a sve to će dovesti do smrti tih nervnih ćelija. Zato ove supstance spadaju u grupu “ekscitoksina”. Oni nadražuju, tj. stimulišu nervnu ćeliju sve dok ona ne odumre.

Fenilanalin

Ni fenilanalin, koji čini 50% aspartama, nije ništa bolji. Fenilalanin je aminokiselina koja se inače normalno nalazi u mozgu. Višak fenilalanina u mozgu dovodi do smanjenja nivoa serotonina što onda izaziva emocionalne poremećaje i depresiju. Dokazano je da je nivo fenilalanina u krvi prilično uvećan kod ljudi koji koriste aspartam. Fenilalanin koji je sastojak aspartama kroz duži vremenski period može uzrokovati depresiju, emocionalne poremećaje, gubitak pamćenja i glavobolje. U knjizi, Prescription for Nutritional Healing, (autori James i Phyllis Balch), aspartam je svrstan u kategoriju “hemijskih otrova.”

Metanol

I poslednjih 10% aspartama pripada metanolu. Metanol je najprostiji alkohol ali smrtonosan otrov. Metanol se postepeno oslobađa u tankom crevu kada metilna grupa iz aspartama dođe u kontakt sa himotripsin enzimom. U telu, metanol se razlaže na mravlju kiselinu i formaldehid. Formaldehid je smrtonosan nervni otrov. Formaldehid ulazi u ćelije i veže se za proteine i DNK. Pokazalo se da nakon izlaganja formaldehidu u DNK nastaju promene i oštećenja koja dovode do izmene ćelija.

Prema podacima Zavoda za Zaštitu Prirodne Okoline (EPA) metanol se smatra tzv. “kumulativnim” otrovom jer se vrlo sporo odstranjuje iz organizma nakon što je u njega unešen. U ljudskom telu on se oksidacijom razlaže na formaldehid i mravlju kiselinu; oba ova metabolika su toksični. Metanol spada u grupu toksina i trenutno je jedan od glavnih krivaca koji napada mijelinsko tkivo u vašem organizmu. Mijelinsko tkivo je, kao što znamo, izolacioni materijal oko živaca ili nešto poput plastične izolacije na strujnim provodnicima. Ako imate masu električnih provodnika koji se prepliću a izolovani su jedni od drugih obavijenom izolacijom, šta mislite da bi se desilo ako bi smo tu izolaciju skinuli sa provodnika. Jednostavno, došlo bi do kuršusa i sagorevanja provodnika, ali i okoline. Otprilike nešto slično se dešava i sa vašim živcima kada se uništi mijelinski omotač. Uništenje ovog omotača je i suština bolesti poznate pod imenom multiplaskleroza.

Neka preporuka je da se ne bi smelo unositi više od 7.8 mg metanola na dan. Međutim, ta cifra obično bude mnogo veća. Jedan litar diet soka sa aspartamom obezbediće vam 56mg metanola – što je 7 puta više od preporučene doze. Dodatni problem je u tome što količina metanola neće ostati na toj vrednosti već će ići mnogo više. Većina proizvoda u vašoj ishrani sadrži aspartam a da vi niste ni svesni toga. Verovatno ćete u toku dana i pojeti nešto od konditorskih proizvoda, koji u dosta slučajeva sadrže ovu materiju ili ćete zbog dijete kupiti neki od “lite” tj. ” diet light” proizvoda koji su također dobar izbor aspartama a sve to ćete začiniti “sugar free” žvakama koje će dati svoj doprinos u ukupnom zbiru ovog toksina. Neki znaci koji mogu biti pokazatelji preteranog unosa metanola su glavobolje, vrtoglavice, slabost, ubrzani rad srca, problemi sa pamćenjem, problemi sa vidom (mutni vid, manje vidno područje, pomračenje, slepoća).

Američki Zavod za Zaštitu Zdravlja je još 1994. godine objavio izvještaj o štetnosti aspartama. Lista nuspojava je dosta velika a među njima su glavobolja i migrena, vrtoglavica i mučnina, depresija, gubitak pamćenja, gubitak vida i sluha, umor, bolovi u zglobovima, nesanica, poremećaj ritma srca i sl. Aspartam je bio predmet proučavanja mnogih naučnika. Njihovo mišljenje je da aspartam može dovesti do pojave ili pogoršanja postojećih bolesti a posebno kada se radi o tumorima na mozgu, multiplasklerozi, epilepsiji, parkinsonovoj bolesti, alchajmeru, sindromu hroničnog umora, deformacije u razvoju kod novorođenčadi si sl. Dugoročno gledano, aspartam uopšte nije sladak. Uostalom, ne morate mnogo ni čitati tekstove, dovoljno je samo da izlistate naslove u google-u i to će vam biti dovoljno da se zamislite.

Pogledajte video zapise na temu Negativa

ASPARTAM – SLATKI OTROV BEZ KALORIJA. JEDAN OD OPASNIJIH KANCEROGENA. OVAJ ZASLAĐIVAČ MOŽE BITI UZROK POJAVE TUMORA, KANCERA I BROJNIH NEURO POREMEĆAJA.