Spomenuli smo aflatoksin kao najjači prirodni kancerogen i mlečne proizvode kao promotere tumorskih oboljenja koji mu pomažu da se aktivira i razvije tumorski proces. O kakvom se kancerogenu radi? Aflatoksini su mutageni i kacerogeni spojevi i njihova prisutnost u organizmu tokom dužeg vremenskog perioda može biti opasna po zdravlje čak i u ekstremno malim količinama. Štetni efekti hrane sa plesnima uočeni su u Kini još pre pet hiljada godina. Plesni ima mnogo, srećemo ih svakodnevno ali ne brinite jer nije svaka plesan otrovna i ne proizvodi svaka plesan mikotoksine. Zasad se zna da stotinjak vrsta plesni proizvodi ove otrovne produkte a poznato je više od trista vrsta mikotoksina različitih nivoa štetnosti. Najčešće ih srećemo kod žitarica (kukuruz, pšenica, raž, ječam, ovas..), zatim kod orašastih plodova (bademi, lešnici, orasi, zatim mahunarke (kikiriki, soja..) itd. Biljna hrana – reći ćete, vegani su na meti aflatoksina. Da, jeste tako, ali ni gurmani nisu pošteđeni. Preko žitarica kojima se hrane, aflatoksini kontaminiraju i stoku a najopasnija varijanta ovog kancerogena je ona koja nam dolazi sa mlekom i mlečnim proizvodima. A o kombinacijama aflatoksina i mleka pisali smo u tekstu Kineska studija – Uzrok raka. Inače, pojava aflatoksina u mleku česta je vest u sredstvima javnog informisanja. Da li opasan kancerogen aflatoksin preti našem zdravlju?

OPASAN KANCEROGEN AFLATOKSIN PRETI NAŠEM ZDRAVLJU

Opasan kancerogen Aflatoksin preti našem zdravlju. Jedan je od jačih izazivača tumorskih i malignih bolesti. Proizvod je razvoja plesni Aspergillus flavus.

Sa proučavanjem aflatoksina krenulo se 1960. godine kada se na farmama ćurki u okolini Londona javila nepoznata bolest koja je zato nazvana „X bolest ćuraka“. Od te je bolesti uginulo oko sto hiljada ćurki zbog nekroze jetre a uzrok bolesti su bile kontaminirane uljarice i hrana kojom su se ćurke hranile. Slična priča se desila i na području Cheshira a u analizama koje su vršene jedina veza koja se uočavala između ova dva slučaja bilo je brašno od brazilskog kikirikija u krmivu. Pokazalo se da je većina toksičnih uzoraka bila kontaminirana plesnima. Plesan je ubrzo izolovana i dobila je ime Aspergillus flavus a sam toksin – aflatoksin. Aflatoksin osim plesni Aspergillus flavis može sintetizovati i Aspergillus parasiticus ali i druge vrste iz sorti Aspergillus, Penicillium i Rhizopus. Postoji nekoliko vrsta aflatoksina ali najjači prirodni kancerogen je aflatoksin B1 i kad se obično koristi termin aflatoksin u jedini najčešće se misli na aflatoksin B1.

Aflatoksini inače pripadaju grupi mikotoksina. Šta su mikotoksini? Mikotoksini (od grčke reči mykes – gljiva i toxikon – otrov) su sekundarni produkti ili poluprodukti nastali u procesu metabolizma plesni. Otrovni su i imaju negativne biološke posledice na ljude i životinje. Razmnožavaju se u uslovima povoljne temperature i vlage. Što je veća vlažnost razvoj plesni je brži. Mikotoksini mogu imati kancerogene, mutagene, imunotoksične i teratogene osobine. Ljudi i životinje su najčešće izloženi mikotoksinima putem kontaminirane hrane. Bolesti uzrokovane mikotoksinima mogu se javiti u akutnom ili hroničnom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Akutne mikotoksikoze prepoznaju se jasno izraženim simptomima trovanja pa čak i smrću. Hronične kontaminiraju organizam na duži vremenski period izazivajući bolesti kao što su karcinomi, teški poremećaji hormonskog sistema, probleme imunološkog sistema, cirozu jetre i oštećenja bubrega. Takođe mogu izazvati i pobačaj. Mikotoksini se mogu godinama nagomilavati u organizmu u masnom tkivu, mlečnim žlezdama, mišićima i kostima.

Ljudi unose toksine gljivica u telo preko biljne hrane (žitarice, orašasto voće) i životinjskih proizvoda, npr. kravljeg mleka. Smatra se da je oko 30% svetske proizvodnje žitarica više ili manje zagađeno mikotoksinima. Stočna hrana takođe može sadržavati ove otrove. Namirnice najizloženije razvoju plesni su žitarice (kukuruz, pšenica, zob, raž, ječam i riža..), orašasti plodovi (bademi, lješnjaci, pistaći, orasi i kokosov orah..), mahunarke (kikiriki i soja), voće (najviše grožđe i smokve, suvo voće i povrće), napici (kafa, kakao, vino i pivo), mlečni proizvodi (mleko i sirevi), rafinisani proizvodi (brašno, kukuruzne pahuljice i hrana za dojenčad..)

Vrste mikotoksina

Plesni koje proizvode ove otrove najčešce se javljaju u žitaricama i stočnoj hrani.

Aflatoksini

Dele se na više podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se među žitaricama i orašastim plodovima. Preko stočne hrane mogu doći u mleko i mlečne proizvode. Izazivaju bezvoljnost, mršavljenje, smanjenu elastičnost žila i unutrašnja krvarenja, neurološke poremećaje, ozbiljne promene u sistemu za varenje – proliv, povraćanje, grčeve; crevna krvarenja; unutrašnje edeme; krvarenja bubrega; žuticu; oštećenja i karcinom jetre.

Okratoksin A

Javlja se u žitaricama, kafi i grožđu. Izaziva probleme u urinarnom sistemu i oštećenja bubrega a i ima kancerogeno djelovanje.

Trihoteceni

Obuhvataju mnogo podvrsta, a najčešće se otkrivaju u pšenici, kukuruzu, zobi i ječmu. Izazivaju negativne promene u celom telu npr. osipe na koži; stvaraju ozbiljne poteškoće s disanjem i krvarenje iz pluća; napadaju nervni sistem a praćen je glavoboljama, drhtavicom, slabom koordinacijom pokreta i depresijom.

Zearalenon

Najčešće je prisutan u kukuruzu ali i u pšenici, riži, soji, ječmu i prosu. Izaziva preuranjeni pubertet kod dece i razne probleme reproduktivnih organa uključujući neplodnost.

Toksični aflatoskin se najčešće stvara na kikirikiju, soji i kukuruzu. Nije retkost niti da se nastani na orašastim plodovima koji su loše skladišteni i transportovani sa veće distance. Zato je uvek savet stručnjaka da se odaberu orašasti plodovi dobijeni na lokalnom području jer se tako smanjuje opasnost od trovanja aflatoksinima. Aflatoksin se može pronaći i u proizvodima životinjskog porekla ako se stočna hrana zagadi plesnima. U mleku krava hranjenih hranom zagađenom aflatoksinom B1, može se nalaziti i aflatoksin M1 koji je poznat kao izazivač karcinoma jetre. Aflatoksin M1 je u stvari metabolit aflatoksina B1, a izlučuje se u mleko kroz mlečne žlezde sisara.

Aflatoksin M1 se ne može uništiti termičkom obradom pa zato pasterizacija mleka ne pomaže kod ovog problema. Aflatoksin M1 može se naći i u majčinom mleku pa su u mnogim zemljama definisane dozvoljene vrednosti tog toksina u hrani za životinje i ljude (u Evropskoj uniji dozvoljena vrednost iznosi od 0,05 µg/L za konzumno mleko). Ako nivo aflatoksina M1 prelazi dopuštenu granicu proizvod se ne sme koristiti za prehranu ljudi, kao niti za proizvodnju mlečnih proizvoda. Budući da je aflatoksin B1 zaista jedan od najopasnijih toksina i kancerogenih supstanci, stroga kontrola predstavlja jedinu efikasnu meru zaštite. U skorašnjoj kontroli trajna mleka sa 2,8% mlečne masti povučena su sa naših polica nakon što je u njima pronađena povećana koncentracija aflatoksina. Po savetu nutricionista poželjno je izbegavanje ovog aflatoksina jer može izazvati hronicno ili akutno oštećenje jetre i dovesti do karcinoma. Ako planirate da nanjušite ili osetite opasnost znajte da se prisustvo aflatoksina i toksičnosti ne može uočiti ni preko ukusa ni preko mirisa mleka ili drugih proizvoda. Sa druge strane, poželjna je upotreba zelenog povrća. Zeleno je boja zdrave jetre. Unos obilja zelenog povrća može sprečiti nastanak karcinoma jetre – tvrdi studija objavljena u časopisu Cancer Prevention Research. Tajna pozitivnog efekta zelenog povrća na zdravlje jetre leži u obilju hlorofila koje ono sadrži. Upravo hlorofil, prema autorima studije, ima sposobnost da smanji apsorpciju i bio dostupnost aflatoksina B koji kod ljudi ima kancerogeni potencijal. Dokazano je da beli luk umanjuje nepovoljne uticaje mikotoksina. U cilju preventive preporučljivo je kupovati samo sveže, domaće namirnice. Uzmite u obzir da zapakovane namirnice imaju manju mogucnost razvoja plesni naspram rinfuznih žitarica, orašastih plodova i suvog voća.

Antioksidans komentar

Na stranici uzrok raka pisali smo o problemu aflatoksina na Filipinima i Kineskoj studiji. Još jednom da podsetimo na isti tekst. U eksperimentima koji su vršeni na pacovima dokazano je da se aflatoksin u telu nije aktivirao bez prisustva mlečnog proteina kazeina. Kada je unos mlečnog proteina bio nizak aflatoskin je mirovao a u povećanom (normalnom) unosu kancerogeno dejstvo aflatoksina je aktivirano i jače izraženo. Aflatoksin u mleku spada u najače prirodne kancerogene pa ukoliko i unesete aflatosin u hrani, bez mleka njegovo prisustvo biće mnogo manje opasno. A kada ga dobijate u koktelu sa mlečnim prozvodima, onda bismo to nazvali najgorom kombinacijom. Ako koristite proizvode u kojima se nalazi veća količina mleka (npr.sir 1kg=3.5 litara mleka) onda je rizik od kontaminacije mnogo veći kako u pogledu aflatoksina tako i u količini proteina koji će ga promovisati. Stoka dobija aflatoksin najčešće preko hrane (kukuruza) i tako se on pojavljuje u mleku i svim mlečnim prozvodima. Teško je da ćete da izbegnete kontakt sa aflatoksinom ali ono što možete da izbegnete jeste njegova promocija.

Sve u svemu tačna je tvrdnja sa početka ovog teksta da su vegani izloženi riziku aflatoksina ali bi mi tu izjavu malo dopunili: i oni sa klasičnom ishranom također su izloženi ovom kancerogenu, kao i vegani, ali sa jednom razlikom – klasična ishrana daje mnogo veću podršku ovom kancerogenu od veganske.

Pogledajte video zapise na temu Negativa