Ovih dana često ćete čuti na medijima da je počeo rat protiv virusa i da u svakom ratu prva žrtva bude istina. Na žalost to jeste tačno, istina je žrtva u svakom ratu ali u ovome ona sve više podseća na žrtvu u romanima Agate Kristi gde ubica obično bude onaj u koga najmanje sumnjate a koji se obično pravi nevin u celoj toj priči. Čuveni nemački propagandista Jozef Gebels imao je običaj da kaže: “Otići ćemo u istoriju ili kao najveći državnici ili kao najveći zločinci..”. Kada je istina koja se više nije mogla sakriti nadjačala mantru ponavljajućih laži, ipak je prevladala ova druga opcija – o zločincima…
Istina je žrtva – kaže se da je tako u svakom ratu pa i u ovom
Istina je žrtva
Otkad je počela ova priča sa kovidom, kompletna struka se podelila, kako u pogledu uzroka bolesti tako i u pogledu zaštite tj. imunizacije. Tako ćete sa jedne strane imati deo struke koji zagovara epidemiološku tragediju, zloćudnost virusa koji se širi svetom i ubija koga stigne (bar se takav utisak stiče u medijima) i sa druge strane takođe istu tu struku, lekare koji imaju blaži stav u vezi ove teme. Ono što je očigledno jeste da ovi prvi imaju jaču podršku “sistema” i medija dok druga strana biva omalovažena, tretirana kao “ravnozemljaši”, “antivakseri” i šarlatani. Njihovi argumenti se bojkotuju, mediji ih tobože ne vide, prave se “slepi”, maksimalno ih izbegavaju a kada ih pominju to čine samo u negativnom kontekstu. I to čine na način da prosto izazivaju revolt i inat u stanovništvu koje se iz tog razloga okreće informisanju preko interneta a internet je vrlo gusta šuma u kojoj se može videti sve i ništa. Pa čak i tu, na internetu, često puta jači servisi bojkotuju i brišu izlaganja ove “napoželjne struke”. Na internetu se svesno pravi konfuzija kako bi se došlo do situacije “od velike šume ne vidi se drvo” tako da pravu istinu teško možemo videti. Isuviše je mnogo činjenica, raznih priča, teorija, lažnih vesti… jednostavno stvara se utisak haosa koji onome ko istražuje maksimalno otežava da dođe do suštine i pozadine cele priče.
Kinezi su krivi za sve?
Podsetimo se malo istorije. Dijagnoza “covid19” postavljena je u Kini, u Vuhanu u oktobru 2019. Nakon toga su sve zemlje sveta, ne proveravajući u detalje i sa velikim poverenjem prihvatile tu dijagnozu i na osnovu iste proglasili epidemije a SZO pandemiju. A sve to na osnovu testa, koji je razvijen maltene preko noći i koji se koristi kao osnovno merilo u postavljanju dijagnoze. Kao glavni krivac optužen je jedan od virusa iz grupacije influence, korona virus ali nisu vršene dodatne provere po sistemu “zlatnog uzorka” bez koga nema prihvatanja dijagnostičke metode kao pouzdane, koja ne ostavlja sumnju dijagnozi – kaže hrvatska doktorica Nada Jurinčić. Čak i da pretpostavimo da je test apsolutno tačan, kaže doktorka, to ne znači da je je pacijent kod koga je potrvrđeno prisustvo virusa obavezno bolestan od te bolesti. Tako npr. u Kini, (prema njihovim prijavama SZO) godišnje se registruje 300.000 smrti od pneumonije a koja je inače teži simptom ove bolesti covid19. I to se događa i događalo se svake godine pre covida gde Kina prijavljuje ovaj broj smrti od upale pluća. U tom broju sigurno je da ima onih koji su umrli od bakterijske upale, neki od virusne upale (raznih virusa), neki od atipične pneumonije, jednom rečju postoji veći broj uzroka koji mogu izazvati pneumoniju. Ako vi sada u toj masi testirate osobe pomenutim testom na covid (čak i da je apsolutno tačan) i proglasite ih pozitivnim, vi sada okrivljujete specifično virus korone a da prethodno uopšte niste isključili moguće druge uzročnike već sve zasluge svaljujete samo na jedan virus. Pneumonije se mogu javiti kod većeg broja bolesti i biti uzrokovane kako mikrobiloškim uzrocima tako i ne-zaraznim uzrocima. Znači, ovaj sindrom pneumonije ne može nikako, u kombinaciji sa pozitivnim korona testom, biti dovoljni dokaz da se radi o jednoj novoj bolesti tj. covid19, te da je taj korona viris koji ste pronašli u testu atomatski i 100-procento uzrok te pneumonije jer ponavljamo u ovom slučaju nema diferencijalne dijagnostike. Ovakva dijagnoza je inicijalno postavljena u Kini, na jednom jedinom pacijentu, kaže dr Nada Jurinčić a koja je opšte prihvaćena i nigde proveravana na postupcima gde se primaju oboleli što nije u redu ni prema agresivnim terapijama koje se sprovode u lečenju, ni prema strogim merama koje se preduzimaju prema stanovništvu. Posebnu sumnju Vuhan je izazvao time što nije dozvolio nezavisnim lekarima iz Evrope i Amerike da uđu u njihove laboratorije i provere celu tu priču. Iz svega navedenog proizilazi da dijagnoza koju su postavili kinezi nije postavljena na način na koji klinička dizagnoza to zahteva, pa samim tim i potvrđena, jer kada se pacijent sa simptomima na gornjim ili donjim disajnim putevima javi u kliniku postupak je uvek isti: pravi se test isključivo na koronu, bez provere drugih uzročnika i ako nađu virus korone – eto covida19. Jednostavno, osim korona virusa ništa drugo se ne traži.
Grip je umro
Prisetimo se još nekih zaboravljenih činjenica. Evropa ima oko 750 milion stanovnika. Podaci SZO (a i nezavisne evropske statistike) pokazuju da se svake godine javljao standardni grip od koga je oboljevalo oko 20% populacije ili njih 15 miliona.
Pitanje koje se sada nameće jeste zašto ovih godina izostaje proglašenje epidemije gripa? Sudeći po dosadašnjoj statistici 2021. godine je od gripa obolelo 15 miliona evropljana. U svemu tome korona virus, koji je virus influenca grupe, obično je činio 7 do 15% njihove pojavnosti u populaciji u svakoj godini. Ako bismo radili testove gripa koji nam dakle dolazi svake godine, na osnovu iznetog, vi biste npr. kod 100 osoba koje prikazuju simptome upale gornih i donjih disajnih puteva videli da njih 7 do 15 ima korona virus, sada i nešto više. Kod navođenja broja umrlih dodatna sumnja javlja se iz razloga što su obdukcije zabranjene tobože iz bezbednosnih razloga od strane SZO (valjda se problem korone poistovećuje sa kugom, setimo se limenih sanduka) koja nakon afere sa svinjskim gripom iz 2009. više ne uživa apsolutno poverenje a rezultat svega toga je da se ne može napraviti razlika između “smrti od korone” i “smrti sa koronom”. Ovo tim pre jer je prosečna starost umrlih uglavnom velika i sa tim godinama starosti postoji velika verovatnoća da postoje drugi uzrozci koji mogu izazvati smrt pre nego li sama korona. Tako je npr. u najčešće spominjanoj Italiji (u Lombardiji), koja se navodi kao udarni primer smrtnosti novog virusa, situacija bila takva da je prosečna starost umrlih bila 79.5 godina (na osnovu navoda Instituta u Bergamu), da se pritom radilo o severu Italije koji je visoko zagađen i sa velikom stopom oboljevanja ljudi od respiratornih bolesti.
A što se tiče obdukcija, virus inače ne može živeti u mrtvom već samo u živom telu tako da sa te strane zabrana obdukcije nije opravdana. Drugim rečima mi ne znamo tačne procente u kojima je korona jedini i direktni krivac za smrtne slučajeve. Inače ovi podaci za javnost skoro kao i da ne postoje niti ih iko zvanično obrađuje a naročito bi to trebali raditi kliničari u bolnicama. Zato se se pravom postavlja pitanje – ko je taj koji ove podatke, koji imaju naučno medicinski značaja, drži u tajnosti?
Suma sumarum
Kinezi dakle postavljaju dijagnozu sa svojim sumnjivim PCR testom koji odmah postaje neprikosnoveni svedok bolesti i osnova cele priče a čija se tačnost u poslednje vreme sve češće dovodi u pitanje. Dodatnu sumnju izaziva odluka američkog centra za kontrolu bolesti CDC da povuče ovaj test iz upotrebe. Mere koje se primenjuju u borbi sa bolešću su nesihronizovane, kontradiktorne, pune nelogičnosti, zbunjujuće, informacije nepotpune . . Npr. kod same objave dnevnih izveštaja o covidu mediji nikada neće dati punu i detaljnu analizu brojeva…koliko ljudi je sa sigurnošću umrlo od covida, koja im je prosečna starost, da li se radi o teškim pacijentima, sa pridruženim bolestima, kakve su kliničke slike “zaraženih”, da li se radi o težim ili lakšim simptomima i sl. Jednostavno se stvara utisak nedorečenosti i dvosmišlja pa se često puta onaj koji to sluša navodi na zaključak koji nije u skladu sa objektivnim stanjem, naročito kada se koristi patetitka i zlopupotrebljaju osećanja obavezno ubacivajući decu i trudnice u priču. I kada izgovorite reč “zaraženi” kod ljudi se po defaultu stvara strah jer zaraza predstavlja nešto loše i opasno. Recimo kada kažete “od ukupnog broja testiranih danas je bilo 9000 zaraženih” zvuči mnogo lošije nego “od ukupnog broja testiranih njih 9000 je bilo sa pozitivnim testom” jer ne moraju svi biti “zaraženi” i bolesni čak i da su bili u kontaktu sa virusom (pozitivan test ne bi morao automatski značiti i “zaražen” naročito kada se radi o brzim testovima). Znači da njih 9000 koji imaju pozitivan test na virus sars-cov02, dobijen ovakvim testom, ne moraju uopšte imati kliničke simptoma oboljenja. A podsetimo se definicije epidemije: to je situacija gde se u kratkom vremenskom periodu, na određenoj teritoriji, javljaju puno osoba koje su oboleli sa istom kliničkom slikom. Jedino što je ovde apsolutno sigurno u epidemijskom smislu jeste da mi imamo jednu epidemiju straha. Ali nije dobro kada se taj strah svesno generiše, kako od “sistema” tako i od medija koji su se pretvorili u portparole farmacijske industrije i SZO. A o tom strahu bilo je reči u našem prethodnom tekstu (kontrola strahom). Strah nije samo sredstvo koje se koristi kod kontrole stanovništva, on može biti i uzrok mnogih dodatnih bolesti. U sredstvima javnog informisanja primetićete stalnu psihozu, generisanje panike, izveštaje o obolelima i umrlima koji pljušte sa svih strana, potresne priče i sl. . Sve to se negativno odražava na psihičko stanje cele nacije tako da čak i da ne obolite od covida, obolećete od nečeg drugog.
Istina je žrtva – kaže se da je tako u svakom ratu pa i u ovom
Antioksidans komentar:
Na žalost, priča je tačna, istina je postala prva žrtva u ratu sa koronom. Možda bi smo čak mogli da kažemo da je na nju brižljivo i godinama unapred pripreman atentat pa i da je stradala čak i pre početka rata. Ali ne samo to, kao da njena smrt nije dovoljna već se i posthumno konstantno razapinje poput Boga na krstu. Izgleda da oni koji su zaprljali ruke moraju i dalje činiti to svakoga dana, jer šta ako istina “vaskrsne”? Bila bi vrlo nezgodan svedok. Ono što bi smo mi dodali optužnici jeste da ona nije jedina u tom stradanju. Izgleda da je i grip doživeo sličnu sudbinu a pored njega i svi slobodnomisleći ljudi.
Mada situacija nije za šalu ipak ćemo spomenuti jednu:
“Virus Korone susreo sa svojim kolegom gripom na ulici i primetivši da je ovaj poprilično tužan upita ga: Zašto si tako tužan?. Grip odgovara: moja priroda je takva da sam godinama plašio ljude, bio strašan dasa, često puta umeo i jako da udarim. Svake zime imao sam naslovnu stranu u svim novinama a danas me niko i ne spominje! Samo se priča o Koroni.
Korona ga pogleda i reče: šta da ti radim – imaš loš marketing”.
Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Covid19 Korona
Istina je žrtva – kaže se da je tako u svakom ratu pa i u ovom
dr Nada Jurinčić – Medicina je samu sebe stavila u karantin (I)
dr Nada Jurinčić – Medicina je samu sebe stavila u karantin (II)
Istina je žrtva – kaže se da je tako u svakom ratu pa i u ovom