Pojedine vrste tumora nose epitet hormonski zavisnih. U tom smislu pominjemo estrogen kao jednog od glavno optuženih za ove probleme.  Sve je više tvrdnji da povećanje estrogena u organizmu u velikoj meri utiče na pojavu hormonski zavisnih tumora a da na povećano prisustvo ovog hormona pak utiče naša ishrana i životne navike. Međutim, zastanimo malo i oprezno razmislimo o ovoj optužbi. Hormoni imaju brojne korisne funkcije u organizmu i ne bi trebali olako ih optuživati za ovako ozbiljno delo protiv čoveka. Zasićeno hormonsko okruženje svakako može poslužiti kao dobar preduslov za promociju raka ali to nemora značiti i aktivaciju gena koji izaziva rak. Ako je hormonski zavistan rak postao izvesnost, svakako bi mudro bilo ispitati ovu hormonsku podršku kanceru. Ako je sve to tačno, onda bi bilo bitno da, kod osnovanog rizika ovakvih bolesti svoje navike i ishranu što pre dovedemo u red kako bi  izbegli eventualne posledice. Zato protiv hormonski zavisnog kancera dojke, jajnika, materice, prostate i sl.  možemo koristiti ishranu i postupke koji će hormone držati u ravnoteži a tu mislimo kako na estrogen tako i na njegove imitatora. U ovoj priči često se spominje i fitoestrogen kao mogući krivac ali ko je s razlogom a ko nepravedno optužen, pročitajte u tekstu koji sledi: estrogen hormoni podstiču rak dojke i prostate…

ESTROGEN HORMONI PODSTIČU RAK DOJKE I PROSTATE

Reč “hormon” potiče od grčke reči a znači “glasnik” pa bismo mogli da kažemo da su hormoni neka vrsta “glasnika” i prenosnika informacija između ćelija. Iz žlezda, oni se putem krvotoka transportuju do svog cilja, tj. do mesta gde treba odneti “poruku”. Ćelije koje vrše prijem na sebi imaju specijalne molekularne strukture tkzv. receptore (mada se se oni mogu nalaziti i unutar ćelije). Na osnovu ovih receptora, hormoni prepoznaju ciljana tkiva, reaguju sa njima i tako prenose potrebnu informaciju, tj. vrše metabolički efekat.

Estrogen

Obratićemo malo više pažnje na hormon poznatiji pod imenom estrogen. Estrogen je primarni ženski hormon a neznatna količina ovog hormona može se pronaći i kod muškaraca. Reč “estrogen” potiče od grčke reči “Estrus” što znači “strast” i reči “gen” što znači “stvarati”. Kod žena se prirodno javljaju tri vrste estrogena i to su estron (E1) – proizvodi se tokom menopauze, zatim estradiol (E2) – dominantan kod žena koje nisu trudne i treći estriol (E3) – primarni estrogen u trudnoći.  Oni se u telu proizvode od androgena, uz pomoć enzima. Zašto nam je ovaj hormon bitan kada govorimo o hormonski zavisnim tumorima? Zato što u zadnje vreme sve su češće tvdnje da ovaj hormon ima jak uticaj na rast tkiva koja su osetljiva na hormonske uticaje kao što su to npr. grudi kod žena i materica ili pak prostata kod muškaraca.

Prevelika količina estrogena stimuliše poliferaciju tkiva osetljivih na delovanje hormona što uvećava rizik od pojave hormonski izazvanog raka ali je oštećenja gena i aktivacije onkogena takođe bitna karika ove priče. To znači da što je veća neravnoteža i prisustvo ovog hormona to je veći podsticaj pojavi i rastu pomenutih tumora. Odakle dolazi uvećano prisustvo estrogena? Prvenstvno kroz ishranu namirnicama životinjskog porekla koje osim prirodno prisutnih hormona često puta sadrže i sintetičke hormonske preparate kojima se tretira stoka. Ali, to nije sve. Dodatni efekat daju tkzv. “imitatora estrogena” koji postižu maltene isti efekat kao i prirodni (u onom lošem smislu).

Prevelikoj estrogenizaciji doprinose ksenoestrogeni (imitatori) od kojih su pesticidi jedan o najčešćih. Zato se pesticidi često pominju od gurmana koji žele omalovažiti vrednost veganske ishrane: “koja je poenta hraniti se veganski kada je sve prskano? Bolje je jesti mleko, meso i jaja nego biljke prepune pesticida!” – što i jeste tačno, delimično. Ali, mi bismo ipak rekli da stvari stoje sasvim suprotno: gurmani su čak i više izloženi negativnom dejstvu pesticida od vegana jer se domaće životinje hrane istim tim biljkama, ako ne i gorim. Proizvodnja bilja za ljudsku ishranu donekle i ima kokoliko-toliko kontrolu otrova dok je hrana namenjena životinjama mnogo goreg kvaliteta. Često puta možete da čujete da se zakonom dozvoljava i upotreba GMO-a u ishrani stoke a o pesticidima da i ne govorimo.  Sve ove otrove životinja kumulativno skladišti u svom masnom tkivu pa kada budete spremili “domaću zdravu čorbicu sa mesom” vi faktički dobijate koktel otrova odjednom, tj. sve ono što je životinja nakupila višegodišnjom ishranom plus naknadni farmacijski hormonski dodaci + adrenalin koji je životinja ispustila u zadnjem momentu stresa kada ste je žrtvovali za svoj ručak tako da ono što gurmani kažu da vegani jedu pesticide – to je tačno ali je takođe tačno i ovo drugo a to je da ih gurmani jedu mnogo više. Imitacija estrogena je jedna od loših osobina pesticida i razlog više da izbegnemo njihovu toksikaciju.

Brojne sudije pokazale su da pesticidi mogu izazvati pojavu raka dojke i stimulisati razvoj tumora. Ovde se posebno ističu sustance tipa DDT i PCB koje obično možemo uočiti u kanceroznom tkivu dojke. Postoji i velikih broj drugih kancerogenih pesticida ali oni ne remete uvek rad hormona. Prosečna osoba godišnje ishranom unese i do 4.5 litara pesticida kojim se prska voće i povrće. Zemljište je zatrovano pa samim tim i biljke koje na njemu rastu. Vrlo otrovni pesticidi, fungicidi, herbicidi i druge hemikalije koje se koriste u komercijalnoj poljoprivredi maltene do samog dana berbe ili žetve ostavljaju ostatke (rezidue) na biljkama koje mi potom koristimo u ishrani. Mnogi od tih otrova biljka je upila u sebe i ne mogu se ukloniti pranjem. Mnogi pokušavaju nadmudriti agrohemiju pranjem u vodi, alkoholu, sodi bikarboni ali time samo skidaju površinske otrove. Oni koji su prisutni u samoj biljci i dalje tu ostaju i završavaju u pomenutoj statistici od 4.5 litara. Dakle, ako naša hrana nije ekološki uzgojena na dnevnom nivou unosimo značajnu količinu agrokehikalija čiji kumulativni efekat nikada nije bio testiran.

Osim posticida ništa manje opasne nisu ni supstance iz plastike jer ona ispušta nonifenole koji deluju slično estrogenu. Iz tog razloga Evropska unija je zabranila nonifenole, doduše ne u potpunosti. Moguće ih je koristiti u manjoj koncentraciji (<0.1%) npr. kod deterdženata i kozmetičkih proizvoda. Veliki deo ovih nonifenola završava u vodovodu i rekama što dovodi do feminizacije i neplodnosti riba. Zato se u zadnje vreme maksimalno pokušava izbegnuti dodir hrane i plastike, ne preporučuje se podgrevanje namirnica u plastici i sl. Neki drugi otrovi poput dioksina koji se koriste kod izbeljivanja papira nemaju mogućnost oponašanja estrogena ali su u  eksperimentima ipak dovodili do feminizacije mužjaka glodara. Nisu bio-razgradivi i talože se u životnoj sredini a onda, preko podzemnih voda i biljaka, eto ih ponovo u našoj ishrani.

Estrogen i muško ženski problemi

Dr Džon Li, koji je bio jedan od najjačih stručnjaka iz oblasti ženskih hormona, tvrdio je da je glavni uzrok raka dojke estrogen u situaciji bez ravnoteže i kontrole. Tome dosta doprinosi i stres koji pojačava lučenje kortizola. Kortizol blokira receptore progesterona i time daje prednost estrogenu. Kao što prethodno napomenusmo progesteron obuzdava estrogen ali ako vi blokirate progesteron – eto vam i viška estrogena. Iz tog razloga može biti vrlo opasno koristiti lekove na bazi estrogena bez protivteže progesterona. Ovo posebno važi kod upotrebe sintetičkih hormona u kontracepciji i preparatima za hormonsku supstitucionu terapiju (HST). Recimo, upotreba dietilstilbestrol-a, prvog sintetičkog estrogena, imala je za posledicu vaginalne kancere, kancere materice kao i neplodnost kod potomstva. Veća upotreba ovakvih hormona dovodila je do porasta oboljevanja od hormonski zavisnog raka. Takve posledice pokušale su se izbeći uz pomoć progestina, sintetičkog progesterona koji je trebao napraviti ravnotežu. Ispitivanje dr Bergkvista, sprovedno nad 23.000 žena, pokazalo je da ako se HST primenjuje duže od 5 godina, udvostručava  se rizik od pojave raka dojke. Sintetički progestini suzbijaju mogućnost raka materice ali sa druge strane povećavaju rizik od raka dojke a to je potvrđeno studijom objavljenom 1995. godine u Engleskoj. Iste te rezultate potvrdila je i druga studijia sa 160.000 žena koja je potvrdila da HST terapija pojačava rizik od raka dojke i to srazmerno dužini trajanja terapije.

Problemi kod upotrebe sintetičkih hormona javljaju se i zbog količine unosa istih. Količina hormona koja se unese u kontraceptivnim pilulama ili HST-u je i po nekoliko puta veće od količine koju normalno proizvodi naše telo. Razlika je u tome što je estrogen koje proizvodi naše telo u ravnoteži sa progesteronom. Kada se ta ravnoteža naruši, javlja se problem (jin-jang, sećate se?).
2003. godine u časopisu Lancet objavljeno je istraživanje gde je praćeno oko milion žena starosti od 50 do 64 godine a polovina njih je bilo na HST-u. Verovartnoća oboljevanja od raka bila je dvostruko veća kod onih žena koje su koristile estrogen i progestin. U protekloj deceniji u Engleskoj upotreba HST-a dovela je do pojave 20.000 novih slučajeva raka dojke. Ali problem nije samo u raku dojke. Studija koja je odrađena sa 240.000 žena pokazala je da je kod žena koje su koristile estrogen rizik od raka jajnika uvećan za 70%, pogotovo ako se koristi više od 10 godina.

Sve u svemu, da rezimiramo: estrogen podstiče stvari da rastu – bilo da se radi o pravom estrogenu bilo da se radi o njegovim imitatorima a tu je posebno osetljiv ženski deo populacije. Povećanje nivoa estrogena u telu tera epitelne ćelije koje oblažu dojku da ubrzaju svoj rast za 200%. Nekontrolisano bujanje ćelija sprečiće progesteron – hormon koji proizvode jajne ćelije. Ali, ako vi blokirate progesteron stresovima, životnim navikama i ishranom estrogen će zloupotrebiti tu prednost. Sintetički progesteron donekle rešiće problem ali ne i njegova prekomerna upotreba jer dolazi do kontraefekata. Estrogen produžava životni vek ćelije sprečavajući apoptozu (programiranu smrt ćelije) ali ova osobina nikako nije poželjna kod tumorskih bolesti. Na neki nači estrogen sponzoriše tumorska oboljenja (normalno, kada je u neadekvatnim količinama).

Sa druge strane muškarci nisu izloženi štetnom dejstvu estrogena i progestina preko pilula ili HST-a ali se kod njih uvećanje estrogena postiže uz pomoć ksenoestrogena, putem hrane i razne hemije. Estrogen inače ometa aktivnosti testosterona – muškog hormona. Povećanje estrogena kod muškog dela populacije dovodi do rizika oboljevanja od raka prostate.

Fitoestrogeni

Fitoestrogeni su prirodne supstance koje proizvode biljke. Imaju slično dejstvo kao estrogen ali za posledicu imaju smanjenje rizika od raka dojke bar za 50% i smanjenje smrtnog ishod kod raka prostate. Njihovo delovanje svodi se na bržem zaposedanju ćelijskih receptora estrogena u odnosu na spoljni estrogen a sa druge strane imaju sto puta slabije dejstvo od ksenoestrogena i telesnog estrogena. Fitoestrogene možemo pronaći kod soje, agruma, pšenice, lucerki, celeru itd.

Antioksidans komentar:

Nemojte odmah da zaključite da je estrogen tamo neki zloća čija je glavna uloga da pravi probleme našem organizmu. Estrogen, u prirodnim količinama i uslovima, vrši masu korisnih funkcija (regulacija tečnosti u tkivu, kontroliše i pomaže stvaranje kolagena – osnovnog molekula potpornih tkiva, kostiju i hrskavice, deo je međućelijskih prostora, kontroliše celokupan seksualni razvoj ženskog tela, štiti i širi krve sudove (može pomoći kod infarkta), snižava visoki krvni pritisak, pomaže rad mozga, jetre itd, itd… To što je lošom ishranom, navikama i toksikacijom količina estrogena uvećana i van ravnoteže pa on umesto koristi donosi probleme to nije njegova krivica. Vaše će biti da estrogen držite u kontroli i time iskoristite ono pozitivno što dolazi sa njim. Možda neke faktore estrogenizacije ne možete izbeći ali masu njih možete – dovoljno je samo malo volje. Ali i pored prisustva estrogena, ako u telu ne postoje preduslovi gen za malignu bolest se ne mora obavezno aktivirati. 

Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Tumorske bolesti i rak

Korisni link

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3388472/