Hipokrat je imao običaj da kaže da hrana mora delovati i kao hrana i kao lek ali pri tome je mislio na zdravu, prirodnu i pre svega biljnu hranu. Morate da shvatite da vaša trenutna ishrana nije na principu koji je zacrtala priroda. Vi jedete rafinisanu i često puta sintetičku materiju i takav način života vas vodi u bolest i smrt. To što jedete nije klasifikovano kao otrov samo zato što vas ne ubija trenutno. Ako bi vas ubilo trenutno to bi već bilo krivično delo. A to što će vas ubiti za 10, 20 godina – to već nije bitno. Taj period je dovoljan da se propagandom odradi tkzv. “skidanje odgovornosti”. Zapamtite samo da kada vas se kapital jednom dočepa, nećete se više tako lako izvući jer dobro zdravlje ne donosi profit…
Dobro zdravlje teorijski lepo zvuči ali ne donosi profit
Dobro zdravlje ne donosi profit
Mi imamo običaj da kažemo da “imati dobro zdravlje jeste dobra stvar ali dobro zdravlje ne donosi novac”. Šta bi se desilo kada bi hipotetički pretpostavili da se se sprovede jaka edukacija o zdravoj hrani i navikama i kako da dovedete sebe do situacije da se ne razbolite? I pretpostavimo da više nema ili skoro nema boelsnih. Kada bi svi ljudi odjednom ozdravili svi lekari ostali bi bez posla a farmaceutska industrija i medicina morali bi da zatvore svoje firme. Iz ugla humanitarne misije to bi bilo super ali iz ugla kapitala to bi bila katastrofa. Vaš odgovor na ovo pitanje zavisiće od toga u čijem taboru se trenutno nalazite. Ustvari, ceo sukob između alternativne i alopatske medicine zasniva se na ovom interesu a razlozi koji se obično navode “šarlatanstvo”, “neozbiljnost”, “nadrilekarstvo” i sl.. sve su to manje-više izgovori kojim se prikriva pravi cilj – uništiti alternativu i uspostaviti alopatiju kao jedini izbor, pa makar i zakonski gonili one koji tvrde suprotno.
Konvencionalalna medicina vs alternativna medicina
Teorija materije koja se uzdigla u 17. veku kaže da je jedina stvar koja postoji – materija. Sve je stvoreno od materije i svi fenomeni koji postoje poput svesnosti, ljudskog duha ili duše rezultat su materijalnih interakcija. Naučni materijalizam postao je filosofski temelj 20 veka. Ovakav stav postao je i temelj svakodnevnog života i konvencionalne alopatske medicine.
Ubijanje medicine – Fleksnerov izveštaj
Sve do 20. veka lekari su uglavnom primenjivali alternativnu medicinu. Onda je došlo do promene u orijentaciji pa su sva alternativna lečenja, homeopatija, biljke, kiropraktika i sl. metode proglašene nadrilekarstvom. Stare medicinske škole zatvorene su i ustupile su mesto novim koje su bazirane na naučnom materijalizmu. Utvrđena je nova, detaljna regulativa medicinskog obrazovanja gde je farmakologija postala jedino rešenje protiv strašnih bolesti.
Nijedna druga vrsta medicinske škole ne može biti otvorena bez dozvole vlade. Konvencionalne medicisnke škole postale su centralizovane i od 1997. godine SZO (WHO) preuzela je punu kontrolu nad medicinom. A koji su bili dugoročni rezultati medicinske reforme i prakse?
Dobro zdravlje teorijski lepo zvuči ali ne donosi profit
Prema podacima iz 2003. medicinskog izveštaja “smrt od medicine”, 783.936 ljudi u SAD-u, svake godine umre zbog neke medicinske greške. To je 16.400% žrtava 11. Septembra 2001. ili ekvivalent kada bi svakoga dana padalo po 6 džambo džetova tokom cele godine. 106.000 od tog broja su efekat prepisanih lekova. SAD troši 282 biliona dolara godišnje na smrti zbog medicinskih grešaka ili posledica terapija. Prema izveštaju o posledicama lečenja iz 1995. godine smrtnost od automobilskih nesreća iznosila je 45.000. Onkologija beleži ogromne profite, dosta ljudi se podvrgava onkološkim tretmanima ali se pritom ne garantuje ništa. Medicina danas ima ogroman i sve veći kapital u svojim rukama. Metode i oprema se konstantno usavršavaju ali broj pacijenata svakodnevno raste. Stradanje i bolest postaju sve češći tako da danas skoro da nema porodice koja svog člana nije podvrgla nekoj težoj medicinskoj intervenciji (bar u našem okruženju). Sve ovo govori da negde pravimo grešku, ali gde? Da li je jezičak na vagi isuviše prešao na stranu kapitala? Ako jeste onda treba učiniti sve kako bi to bilo što manje vidljivo. Nešto slično koriste i političari u svojim kampanjama. Neki savet koji bi se mogao primeniti u tom slučaju (iz ulga kapitala) bio bi: “ako već ne možeš sakriti delo onda navuči zavese na oči onome koji te posmatra”. Neće biti dovoljno samo zakonski ograničiti alternativu, biće potrebno dakle uticati na javno mnjenje, na pogled i razmišljanje budućih mušterija jednom rečju mora se raditi i na zaglupljivanju narodnih masa.
Kako namerno zaglupljuju ljude
Putem medijske propagande i korišćenjem posebnih hemijskih supstanci može se popriličnu uticati na “zaglupljivanje” nacije tako da se društvo danas kreira prema potrebama velikih interesa. Sve je više ljudi sa nižim stepenom intelegencije pri čemu cela masa ljudi postaje “prosečna”. Takva populacija je zavisna od vlasti jer oni ne mogu da napreduju. Imamo ljude sa niskim IQ koji su u potpunosti zavisni i masu ljudi koji veruju sve što im autoriteti kažu (jer ne mogu jasno da razmišljaju). Na kraju imamo jako mali broj ljudi koji koriste kognitivnu funkciju mozga, koji tačno znaju šta se dešava ali njihov broj je isuviše mali da bi se dobio neki jači efekat. Kada počnete da sklapate ove kockice onda će vam biti jasnije zašto se troše na stotine miliona dolara za kampanje koje će zaglupeti društvo.
Dobro zdravlje teorijski lepo zvuči ali ne donosi profit
Svi su u dobitku osim pacijenata
U današnje vreme veoma je teško podvući oštru granicu između države, industrije, nauke i kriminala. Celokupni taj sistem daje primat profitu nad zdravljem, tehnologiji nad hranom, konfuziji nad informisanošću. Ne bi sada želeli da prebacujujemo krivicu na ljude iz senke, plaćenike industrije i sl. Najveću zbrku tj. konfuziju čine uglavnom dobronamerni ljudi koji ništa ne sumnjaju. Kroz svoje školovanje oni su naučeni na tip razmišljanja koji je pogodan sistemu tako da oni žive u svojim ubeđenjima i većina njih iskreno je u svojim namerama da čine dobru stvar. Radi se o tihom neprijatelju koji deluje suptilno i malo je ljudi koji to mogu da razumeju. Vrlo korisna je i teza o postojanju tkzv “teoriju zavere” u koju se trpa sve i svašta pa kada želite da omalovažite bilo čiji stav, koji ne ide u interes kapitalu, onda obično povežete te informacije sa teorijom zavere. A svakako da postoji i druga strana medalje. U opštem metežu i strahu od bolesti došlo je do pojave velikog broja revolucionarnih nazovi “lekova” i “lekara” koji sigurno leče rak i druge jake bolesti. Neki od njih idu u krajnjost pa neozbiljno obećavaju lekove koji leče rak za 3 minuta. Sve je češća pojava alternativnih vračeva koji zloupotrebljavaju tešku situaciju pacijenata. Protivnici alternative ovakve primere odmah generalizuju čime se pokušava diskreditovati kompletna alternativa a ne pojedinci koji se kriju iza imena alternative. Otprilke to bi bilo isto kao kada bi se kompletna medicina diskreditovala zbog nesavesnih postupaka njenih pojediih članova (grešaka, primanja mita ili preterane komercijalizacije). A prava istina je uvek negde između. AX stoji na stanovištu da i medicina i alternativa imaju humanu misiju u svojoj osnovi ali problem nastaje onda kada profit preuzme kontrolu. U tom slučaju pravilno je osuditi pojedince a ne celu branšu.
Kada sebe dovedete do situacije da je vaše zdravlje ugroženo vi svakako morate konsultovati stručnu medicinsku pomoć. Prednost medicine je što ona deluje odmah i njeni početni rezultati su brzo vidljivi. Ovo jeste prednost u odnosu na alternativu koja ima mnogo sporije dejstvo a ponekad brzina može odlučivati o vašem životu. Često puta su hronične bolesti posledica neadekvatnog životnog stila pa samim tim se trajno i kvalitetno rešenje može postići samo promenom tog istog životnog stila čime biste rešili uzrok problema a ne delovati samo smptomatski. U takvom slučaju dobro je primeniti alternativu jer bi u suprotnom mogli da postanete doživotni pacijent i korisnik medicinskih medikamenata i usluga. To jeste dobro za profit ali ne i za vas. Tipičan primer mogu biti ljudi sa kardiovaskularnim problemima nastalim kao posledica lošeg životnog stila ili npr. dijabetes, pa i rak, zašto da ne. Sve ove bolesti pripadaju grupi visokoprofitabilnih tako da sa gledišta profita zarada bude mnogo veća ako se bolesti “leče” ali ne i “izleče”. Ono što je narkoman za narko dilera to je dijabetičar za farmaceutsku industriju. Ako bi ova industrija imala pred sobom dva izbora, jedan da utiče na prevenciju i stvarno lečenje bolesti a drugi da doživotno prodaje insulin pacijentu, šta mislite šta bi izabrali? Pre nego što odgovorite imajte u vidu da samo u Americi oko 10% ljudi ima ovu bolest što je negde oko 16 miliona. Koliko njih su potencijalni pacijenti tj. nisu ni svesni da imaju dijabetes? Prema procenama Međunarodne federacije za dijabetes 387 miliona ljudi u svetu boluje od dijabetesa a za za 20 godina očekuje se još kojih 200 miliona pride. Da li još uvek očekujete lek za dijabetes? Slična priča je i sa rakom, kardio i ostalim bolestima. Ogromna sredstva se slivaju u fondove za borbu protiv ovakvih bolesti. Troškovi lečenja su ogromni. Sva sredstva se uglavnom troše na borbu sa posledicama bolesti a vrlo malo se izdvaja u prevenciju. Jačanje prevencije i informisanje da su većina tih bolesti posledica nepravilne ishrane i ponašanja izazvalo bi ogroman pad profita farmaceutske industrije a kolaps bi usledio i kod prehrambene pa i kozmetičke. Ovako sve ide utabanim stazama: hrana se proizvodi, ljudi se razboljevaju, lekovi se prodaju, … Ceo sistem funkcioniše perfektno. Ili što bi narod rekao “bitno je da se para okreće”.
Antioksidans komentar
Medicina po defaulti nije loš momak u ovoj priči. Ona je postavljena na temelju hipokratove zakletve i u svom načelu ona ima humanu misiju. Ali kao i sve drugo i ona ima svoje troškove i investicije. Savremena medicina koristi skupu opremu i tehnologiju. A kada je nešto skupo teško je sprovesti hipokratovu zakletvu u potpunosti i živeti u idelanom svetu. Najbolje bi bilo kada bi se ispoštovala i humanitarna misija i strogi zahtevi kapitala ali tako nešto je vrlo teško ostvariti. Postoji balans između ove dve opcije i vaga često puta pređe na stranu kapitala a onda druga strana počinje da trpi (nešto na principu jin-jang fiozofije). Nabavka nove opreme za dijagnostiku i lečenje ekonomski je uslovljena i zato je neophodno prvo stvoriti novac.
Dobro zdravlje teorijski lepo zvuči ali ne donosi profit
