Pronalaženje zdrave hrane u masi sumnjivih ponuda postalo je prava umetnost, kako za one koji je kupuju tako i za one koji je prodaju. Oni iskusniji kupci na pijaci, s podozrenjem, poput skenera gledaju na prodavce i dovoljan je samo jedan pogrešan gest pa da se posumnja u njihovu ponudu. Prodavci pak, sa druge strane, poznajući potrebe kupca postaju sve domišljatiji i nastupaju u sve jačoj scenografiji. Kako to radi baka Savka koja je trenutno najbolji prodavac jaja na lokalnoj pijaci pročitajte u priči: baka Savka i domaća jaja no.1…
BAKA SAVKA I DOMAĆA JAJA
Baka Savka nesporno je no.1 kada je u pitanju pijačna prodaja jaja. Ona inače prodaje domaća jaja na pijaci i to bez tezge, onako s nogu, iz korpe, dok renomirani prodavci sa mnogo jačim kapitalom na obližnjim tezgama prodaju mnogo manje od nje. Baka Savka čak ne prodaje ni u samoj pijaci već onako, na ulici, pored pijace.
“Kako to da ti uvek prodaš najviše jaja?” – pitao je unuk začuđeno baku sa kojom je krenuo kao ispomoć.
– “Evo ovako sinko. Slušaj baku koja će ti dati savet. Da li si čuo šta su danas skoro sve mušterije pitale pri kupovini?” – upita baka unuka.
– “Da li su jaja domaća?” – odgovori unuk..
– “Da, tako je”… potvrdi mu baka. “Danas se u trgovini svašta prodaje. Ima dosta pesticida u hrani, otrova, antibiotika… i zato ljudi u gradu žele kupiti domaću, prirodnu, proverenu i zdravu hranu, prvenstveno radi zdravlja. Jaja sa farme snose kokoške u masovnim leglima, najčešće zbijene u nehigijenskim uslovima, sa veštačkom prehranom, tretirane lekovima i antibioticima, često celog života u mraku, bez prisustva sunca… Zato su njihova jaja manjeg kvaliteta u odnosu na domaća jer se domaće kokoške hrane u bašti, travom i semenjem, pod suncem i u stalnom pokretu. Zato je i meso ovih kokošaka mnogo bolje za ishranu
a ne samo jaja. Kupci to znaju i zato stalno pitaju da li su jaja domaća ili sa farme. Vidiš da pored nas ima dosta tezgi koje prodaju jaja sa farme ali da većina kupaca ipak dolaze prvo kod nas iako su jaja koja mi prodajemo skuplja od ovih sa farme ali to je cena koju pravdamo kvalitetom”.
– “Ali bako, pa ti stalno uzimaš jaja od komšijskih tezgi?” -zbunjeno upita unuk. “I ti prodaješ ta ista jaja sa farme”.
– “Da” odgovori baka, “ali to znaš ti … i malo njih. Mi uzimamo jaja od naših komšija sa tezgi a onda ih prodajemo kao domaća, po skupljoj ceni. Ali da bi ta priča prošla ti moraš naučiti nešto od bakinog marketinga.
“Prvo, na pijacu uvek dolazis sa starom, pletenom i ofucalom korpom, nikako sa novom. Korpu puniš jajima i obavezno ubaci poneko pero od
kokoške. Najbolje je da to perje bude paperje sa stomaka kokoške jer jer ona najčešće otpadaju kod ležanja na jajima. Drugo, moraš kod sebe stalno imati parče kokošjeg izmeta, malo zemlje i poneku travku pride – jaja dolaze iz bašte, zar ne? Od komšija sa tezgi uvek uzimaj jaja različitih veličina, nikako da budu sva ista jer to je osobina jaja sa farme. Korpu napuni sa malo slame, ubaci stare zgužvane novine i preko svega toga ubaci ova jaja. Prethodno po neko od njih zamaži izmetom i ponegde zalepi paperje. Sve to ostaviće utisak da je koka ležala u nekoj gajbici pre nego li na farmi. Nemoj da puniš korpu previše jer
ti kao mali proizvođač nikad nemaš dovoljno jaja već skupljaš malo po malo, kako koke nose… to je uloga koji moraš igrati. I trudi se da uvek imaš naivnu facu. Nemoj da mi pratiš modu i dolaziš tako sportski u farmerkama i partikama već se obuči domaćinski, kao tvoja baka. I ne pravi se mnogo pametan. Jednostavno – ti ništa ne znaš… Kupac ne voli kada seljak mnogo filozofira, on voli da njegova bude zadnja i da je on taj koji odlično poznaje pijacu.
Drugo, ne smeš uzimati tezgu na pijaci jer onda deluješ kao klasičan farmer. Jaja moraš prodavati na ulici jer ne zaboravi – ti nemaš dovoljno proizvodnje a ni para da bi uzimao tezgu pa zato moraš prodavati iz korpe. Jaja koja prodaš nećeš stavljati u namenske kartone već ćeš ih umotavati u zgužvane novine koje si poneo… Sve mora delovati naivno, u protivnom kupci te mogu prozreti. I nikad ne uzimaj jaja od ovih prodavaca preko puta nego iz drugog kraja pijace. Ljubomorni kakvi jesu mogu te ogovarati kod mušterija i to ti ne ide u prilog…”
– “Dobar dan! Da li su taze ova jaja?” – prekinu mušterija baku u svom marketinškom izlaganju.
– “Svakako gospodine. Moje koke su bile vredne ovih dana..”
– “Trebalo bi mi 50-tak komada. Mi u našoj porodici vodimo računa o ishrani i gledamo da se hranimo zdravo a ova jaja mi deluju baš kao takva. Znate, mnogo je loše robe na pijaci ali kod mene to ne prolazi. Imam ja nos za to.”
– “Kako da ne gospodine, vidi se da se razumete. Moje koke ceo dan kljucaju zemlju po bašti, zelenu travu i lucerku, detelinu. Ponekad im bacim malo pšenice i kukuruza a ponekad i stari hleb. Ali ne onaj industrijski već hleb koji sama mesim. A što se tiče 50 komada, nema baka tu količinu sine. Koke jesu snosile ali ne toliko. Ovo je ono što sam do jučer sakupila, koliko ima daću ti… možda tridesetak. Za ostalo dođi za sat vremena, doći će deda pa će doneti taze jaja, ono što su koke sinoć i danas snele. Sigurno će biti za toliko.”
– “Hvala bako. Nije bitna količina nego kvalitet. A da ti slučajno ne daješ svojim kokoškama neke lekove ili neku drugu hemiju?”
– “Ma kakva hemija sinko, ne zna ti baka šta je to. Slobodno ti uzmi ova jaja pa kad ih ispržiš sa lukom…. videćeš kako je to dobro… Prste da poližeš..”
– “Hvala bako, u današnje vreme malo je poštenih ljudi kao ti. A možeš li mi pripremiti kojih 200 jaja za sledeću nedelju? I moji
prijatelji i rođaci bi hteli kupiti za sebe zdravih jaja..”
– “Nema baka toliko sinko, ali ne brini, moja si mušterija i ispoštovaću te. Ima tu još starih baka u selu koje ne mogu doći do pijace. Pokupiću jaja od njih i donosim ti sledeće nedelje u isto vreme.
Zadovoljni kupac brzo zgrabi celu bakinu proizvodnju i dogovoriše se za sedam dana u isto vreme.
– “Jesi li video sinko? Evo ti krošnja i ajd’ sada trk u drugi kraj pijace kod farme Megapromet i uzmi 40 novih jaja. Kaži da je za baka Savku a prodavac će ti već odabrati kako treba.”
Na žalost, profit postaje osnovni motiv pijace i izgleda da su sva sredstva dozvoljena u tržišnoj utakmici. Na ovu osobinu profita nije ostala imuna čak ni baka Savka koja je do juče zaista prodavala domaća jaja a onda, videvši da ta roba dobro ide, došla je na ideju kako da u ovim teškim vremenima zaradi još koji dinar i dopuni svoj kućni budžet. “Biznis je to” – što bi rekao njen komšija, veliki proizvođač jagoda sa sličnim marketingom. Baš onako kako to kaže i prodavac kobasica u gradskoj mesari a gde su Baka Savka i prodavac jagoda inače stalne mušterije.
