Proteini pomažu rak ? Retko ko će vam na ovo pitanje odgovoriti potvrdno. Za sve nas proteini su nešto najvrednije u ishrani i nikako ih ne možemo dovoditi u vezu sa teškim bolestima. Možda bismo mogli ovu temu da nazovemo i “mitologija proteina”. Da se podsetimo, reč protein potiče od reči “proteos” što znači “od prvenstvenog značaja”. Od svog početka protein je bio sinonim za meso. I dan danas protein se izjednačava sa mesom… Ali, u poslednje vreme Svetska zdravststvena organizacija i instituti koji se bave tumorskim oboljeninjima sve više spominju činjenicu da životinjski protein može pojačati rizik od pojedinih vrsta raka. Istu priču spominje i čuvena “Kineska studija” koja kaže da pojedini proteini pomažu rak…

PROTEINI POMAŽU RAK

Sećate se one naše svakodnevice: “Jedi sine meso da budeš zdrav?” Sudeći po brojnim istraživanjima izgleda da danas ovakve parole više ne važe. Upotreba proteina u ishrani u prošlosti nije bila samo pitanje nutricionizma. Tip ishrane odlikovao je i status kod ljudi: ako ste bili u jačim klasama društva ili je vaš standard bio bolji – jeli ste puno proteina. Koncept je bio sledeći: protein je uslov zdravlja, protein je hrana više klase, siromašni jedu biljke. Ukratko, što više proteina u ishrani, smatralo se – to je zdravlje bolje. Proteini su vitalni sastojci naših tela i postoje na stotine hiljada različitih vrsta. Oni se neprestano troše i moraju se nadoknađivati putem hrane koja sadrži proteine. Unosom proteina mi dobijamo aminokiseline od kojih ponovo gradimo naše tkivne proteine. U zavisnosti od toga koliko i kakvih aminokiselina nam daju kažemo da kvalitet proteina u različitoj hrani nije isti.  Kaže se da 8 aminokiselina ne možemo sitetisati u našem telu pa ih moramo uneti striktno putem hrane. Njih zovemo “esencijalnim” aminokiselinama. Pošto su proteini životinja najsličniji našim proteinima, a mi nismo ljudožderi, ispada da je životinjsko meso najadekvatniji izbor proteina za nas. Ove proteine možemo iskoristiti vrlo efikasno i zato kažemo da su oni “visokog kvaliteta”. U tu grupu visoko kvalitetnih proteina spadaju proteini mesa, mleka, jaja… Tako smo naučeni, ne?

Kako biste lakše razumeli priču koja sledi preporučujemo vam da pročitate prvo dve prethodne priče “Kineska studija – uzrok raka” i “Svi smo inficirani – faze razvoja raka”

Kvalitet proteina – da li visokovredni stvarno znači “bolji” ?

Više od 100 godina smo bili obmanjeni ovakvim tvrdnjama smatrajući da kvalitet proteina i zdravlje stoji u korelaciji. Ovo mišljenje je toliko usađeno u ljude, da još uvek imaju bojazan prema biljnoj ishrani smatrajući da im ona neće obezbediti sve potrebne proteine i sastojke. Samim tim, oni koji se hrane biljkama, opterećeni su mišljenjem da stalno moraju da prave ogromne kombinacije biljnih sastojaka jer biljna hrana nema ponudu svih potrebnih proteina? . Danas znamo da kroz izuzetno složene metaboličke sisteme, ljudsko telo može da proizvede sve esencijalne aminokiseline, i to od prirodnih varijeteta biljnih proteina koje koristimo u ishrani. Nije neophodno do te mere opterećivati se raznovrsnoću i količinom biljne ishrane da vam ona postane noćna mora i opsesija.

Inače, proteine je otkrio holandski hemičar Gerard Mulder, davne 1839. godine. Od tog vremena protein se pominje kao nasvetija hranljiva materija. Kad god bi se postavilo pitanje neuhranjenosti, logičan odgovor bi bio “potrebno je obezbediti što više kvalitetnih proteina” i samim ti pod tim se podrazumevalo “životinjskih proteina”. Međutim, priča je danas dobila sasvim suprotni tok. Desio se novi momenat a to je da što je protein “visokokvalitetniji” to je više podsticao najteže bolesti poput tumorskih. Ove činjenice potvrđene su rezultatima ispitivanja sa decom na Filipinima, kao i u čuvenoj “Kineskoj studiji”.

To je bilo najobimnije istraživanje ishrane, načina života i bolesti koje je ikada sprovedeno u istoriji biomedicinskih istraživanja. Priča je počela sa bolešću  kineskog premijera Žou En Laja kome je  1974. otkriven rak mokraćne bešike. Kardio vaskularne bolesti i tumorske bolesti su se već bile uveliko odomaćile na prostoru Kine, pa je stoga premijer odlučio da pomogne svojim sunarodnicima u borbi sa ovim bolestima.  Zato je on pokrenuo ovo najveće i najsveobuhvatnije naučno istraživanje poznatije pod imenom “Kineska studija”.  650.000 naučnika pravilo je šemu smrtnosti od nekoliko vrsta raka od 1973. do 1975. godine.  Istraživanje je obuhvatilo sve kineske provincije tj. oko 880 miliona ljudi. Žou je umro 1976. mnogo pre nego što se ispitivanje završilo. Posle toga dr Colin Campbell sa svojim saradnicima odlazi u Kinu i nastavlja istraživanje. 1990 godine, nakon 10 godina napornog rada, objavljeni su rezultati. Identifikovano je više od 94.000 slučajeva koji su povezivali ishranu sa bolešću, kao i 8.000 statistički značajnih veza između faktora ishrane i oboljenja. Dva osnovna zaključka koja su izvedena iz ove studije bila su:

# 1: “. Ljudi koji su jeli najviše životinjskih namirnica dobili su najviše hroničnih bolesti. Čak i relativno mali unos hrane životinjskog porekla, povezan je sa neželjenim efektima.”

# 2: “Ljudi koji su najviše jeli biljnu hranu bili su najzdraviji i izbegli su hronične bolesti.”

Informacije koje mi dobijamo u vezi pravilne ishrane, kroz edukaciju i maltene svakodnevnim savetovanjem preko sredstava javnog informisanja malo (mnogo?) se razlikuju od rezimea Kineske studije. Izgleda da većina tih saveta ipak dolaze više kao reklama velikih proizvođača a manje kao realni zdravstveni savet. Vremenom one ostvare svoj cilj a to je formiranje navike u ishrani. Kada ljude istrenirate na određenu vrstu hrane naknadne promene jelovnika mnogo je teže izrvšiti. U takvim okolnostima veći problem postaje borba sa navikama pre nego li borba sa bolestima.

Antioksidans komentar:

Svi mi koji smo rođeni u 20-tom veku slušali smo predavanja: “jedno jaje snagu daje” i “čaša mleka svakog dana – izvor su zdravlja, zdravih kostiju i zuba”. Današnjih dana ove poslovice više ne važe. Mogućnost informisanja ranije bila je mnogo manja i propaganda proizvođača mogla je mnogo lakše doći do potrošača. Danas, zahvaljući internetu, vi možete čuti i glas “druge strane”. Ne želimo da kažemo da proteini nisu bitni u vašoj ishrani, samo vas podsećamo da protein automatski ne mora značiti “meso”. Postoje puno biljnih izvora proteina koji za razliku od životinjskih ne vode u teške bolesti. Iz tog razloga preporučili bi vam da se malo više pozabavite pronalaženjem alternativnih izvora proteina iz biljnog sveta.

Povezani tekstovi: Kineska studija – uzrok raka, Svi smo inficirani, Šećer podstiče rak i teške bolesti

Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Tumorske bolesti i rak