Ateroskleroza kao bolest životnog stila je bolest krvnih sudova koji zadebljavaju i postaju kruti čime ograničavaju dotok krvi u organe i tkiva. Za razliku od njih zdrave arterije su elastične i fleksibilne. Do ateroskleroze dolazi usled nakupljanja masti, holesterola i drugih materijala na zidovima arterija. Te naslage potom mogu puknuti i formirati krvni ugrušak koji dovodi do infarkta.

ATEROSKLEROZA KAO BOLEST ŽIVOTNOG STILA – BOLEST KRVNIH SUDOVA

Ateroskleroza kao bolest životnog stila - bolest krvnih sudova. Bolesti srca, prvenstveno infarkt i hipertenzija trenutno ubijaju najviše ljudi.

“Doživite li sa 50 godina srčani infarkt, to je doduše neugodan, ali nikako nepredvidiv događaj i sigurno nije zavera sudbine! Vi samo plaćate za višegodišnje nerazborito iscrpljivanje svoga zdravlja, i kažnjeni ste za nepromišljene prehrambene navike koje Vam Vaše koronarne arterije nisu oprostile.” Tako jasnim rečima šokirao je prof. dr. William C. Roberts svoje slušaoce prilikom simpozija u Amsterdamu održanog u novembru 1991. godine. Inače dr. William je glavni patolog i stručnjak za aterosklerozu ugledne medicinske ustanove National Institute of Health u Helhesdi.

“Ako mislite da je koronarna skleroza degenerativna bolest koja nekoga sudbinski zadesi, a drugoga poštedi, tada se grdno varate”, rekao je prof. Roberts . “Glavni ste krivac Vi sami, jer to što Vas danas možda muči kao angina pectoris, sami ste izazvali time što ste desetinama godina pohlepno uživali u pogrešnoj hrani!”

Pogledajte samo polnu podelu: do 60. godine života to je tipično muška bolest, a posle toga od nje oboljevaju i žene, zbog lišenosti estrogenske zaštite – do osme životne dekade. I šta mislite odakle to da postoji linearni odnos između ukupnog holesterola u serumu i učestalosti srčanog infarkta? Ja nisam video na obdukcijskom stolu nijednog vegetarijanca s koronarnom sklerozom. Želite li brz nastanak koronarnog plaka (ovapnjenja koronarnih arterija), imam za Vas upustvo koje sigurno vodi u smrt: kljukajte se bez razmišljanja svim onim što Vam se nudi u Fast-food-ovima. Pogledajmo samo tipičnu prehranu prosečnih Amerikanaca a na žalost i sve više Evropljana: masni ‘burgeri’, stekovi, pečeni krompirići i salata uz obilni dodatak majoneza, kikiriki i čips gde god da pogledate. U SAD-u se iz dana u dan proždiru milijarde kalorija, tačnije 200 milijardi više nego što je potrebno za razumni život. Svakodnevno se kupuje 85 miliona kutija cigareta, tačno 85 miliona više nego što je potrebno! Zašto još zapravo govorimo o pojedinostima istraživanja ili o veoma skupim lekovima koji bi navodno trebali pomoći pri posledicama arteroskleroze? Dokle god se živi tako nerazumno, uzaludna su sva nastojanja u pravcu poboljšanja zdravlja današnjih ljudi!

Preventiva kao najbolji lek

Ateroskleroza kao bolest životnog stila - bolest krvnih sudova. Bolesti srca, prvenstveno infarkt i hipertenzija trenutno ubijaju najviše ljudi.

Vi želite da učinite nešto za svoje krvne sudove jer se bojite da bi Vas mogla prerano pokositi bolest srca? Evo mog saveta za uspeh: popušite danas posljednju cigaretu svoga života, oprostite se s ‘burgerima’, uklonite masnoću iz svoje prehrane gde god možete i time održavajte svoj ukupni holesterol ispod 150 mg/dl! Videćete da će to svakako pozitivno delovati! Šta još možete očekivati od takvog razumnog načina života osim zaštite od arteroskleroze? Više nego što slutite: manje visokog krvnog pritiska, manje raka dojke i creva, šećerne bolesti, čireva na želucu, srčanog i moždanog infarkta, tegoba sa žučnim mehurom, bolesne debljine, osteoartritisa kolenih zglobova, bubrežnih kamenaca, hemoroida itd… Što vam je veća telesna težina od one normalne, to ćete brže otići u smrt. Vama je prepušten izbor! Izbegavajte crveno meso, naviknite se na hranu s malo masnoće. Ukoliko to ne pomogne da obuzdate svoje masnoće u krvi, tada ne oklevajte sa snižavanjem nivoa lipida lekovima. Ukupni holesterol a narocito onaj LDL morate bezuslovno dovesti u ‘sigurnosne granice’. To u praksi znači: hranom unositi u telo manje zasićenih masnoća, manje holesterola i uopšte manje kalorija. Manje sira, manje mleka i mesa s mnogo masnoće a više ribe, povrća i voća!

Ali što ako se srčani infarkt već dogodio? Smesta početi s doslednim snižavanjem lipida (masnoća u krvi). Pritom je sasvim svejedno koliko su visoke bile koncentracije LDL odnosno ukupnog holesterola u serumu pre infarkta a sasvim sigurno je da su za pomenutog pacijenta bile pevisoke i dovele do tog događaja. Najbolje što možete učiniti posle preživljenog infarkta, kako biste sprečili recidiv tj. ponavljanje istoga: nastojte što pre i maksimalno sniziti lipide. To znači kombinaciju dijete s malo masnoća i terapije za snižavanje lipida i to bez ikakvog kompromisa jer rizik ponovnog infarkta zasenjuje sve druge moguće rizike i nuspojave koje potiču od sniženih lipida. To su bile reči dr. William-a koji kao vrsni patolog sigurno zna kako stoje stvari. Ali ne brinite, postoje jednostavni načini pomoću kojih možete održati slobodnim svoje arterije: jesti maksimalno nemasnu presnu hranu u obliku voća i povrća. Pretežno presnu, ne masnu, kuvanu hranu! I ne zaboravite ono što vam do sada verovatno niko nije rekao: termički obrađeni, skrobom bogati ugljeni hidrali u obliku hleba, žitarica i krompira isto tako pospešuju ‘ovapnjenje krvnih sudova’ – doduše nešto sporije, ali sigurno!

Antioksidans komentar:

Bolesti srca, hipertenzija, ateroskleroza, infarkt… bolesti su koje ubijaju najveći broj ljudi kako u svetu tako i kod nas. Odmah iza njih nalaze se tumorske bolesti kao drugo plasirane na listi. Bolesti srca inače nalaze se u direktnoj vezi sa ishranom i životnim navikama pa iste mogu najefikasnije biti sprečene i lečene kroz promene u životnom stilu. Što se tiče konorarnih plakova (čepova) interesantna je činjenica da ljudi najčešće krive holesterol kao jedinog krivca zapostavljajući pri tome “mrtav” kalcijum iz termički obrađenih žitarica i mleka kao mnogo bitnijeg krivca.

Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Kardiovaskularne bolesti