Može li vera odigrati bitniju ulogu u alternativnom lečenju bolesti? Priču nastavljamo u tekstu “Zakon vere”… Da bi vera donela svoju blagodat ona mora biti iskrena i potpuna. Nije dovoljno samo reći “ja verujem” jer te reči same po sebi ne znače ništa. Reči “ja verujem” slične su izjavi “volim te”. Ono što izjavu ljubavi čini vrednom je osećanje koje stoji iza nje. Ako iskreno volite, jak osećaj ljubavi prožimaće sve što radite mislite i govorite pa tada čak i zatvorena usta govore više od 1000 praznih izjava. Kada je “ja verujem” u pitanju, iza ovoga stoji reč i delo. Ako vaša reč i delo govore za vas onda “ja verujem” postoji samo po sebi pa čak i da ga niste izgovorili. Ako svega toga nema, onda je uzaludno izgovarati reči i očekivati njihov plod. Na žalost, osoba koja to ne razume često puta ceniće nekoga po rečima iako te reči realno nemaju nikakvu vrednost, nešto poput čeka ili novca bez pokrića a u veri ne možete napredovati sa praznim rečima. Vi ne možete rečima prevariti Boga. Pitanje je: kako ćemo potvrditi našu veru? Kako ćemo dati vrednost našim rečima? Pre svega tako što ćete kontrolisati svoju reč. Ljudi ne shvataju moć reči, prosipaju ih i onda kada ne treba a znate li da reči mogu biti jače od oružja, da mogu lečiti ali i ubiti čoveka. Vodite računa o onome što kažete jer vera i reč su u direktnoj vezi i kad god potežete reč gledajte da to ne bude bez razloga. Indijanci kažu “Svaka reč je kao ispaljena strela. Kada se jedamput odapne ona mora negde pasti” dok je Čerčil imao običaj da kaže: rob ste svake izgovorene reči a gospodar neizgovorene.
ZAKON VERE – BOŽIJA PRAVILA ODREĐUJU ISPRAVNOST VAŠE VERE
Zašto spominjemo veru kada govorimo o lečenju teških bolesti? Kakve veze vera može imati sa izlečenjem teških bolesti? Kada neprijatelj napadne jednu zemlju, on će prvo pokušati da destabilizuje moral njene vojske jer zna da vojska koja izgubi volju da se bori predstavlja slabog protivnika. U tom smislu vera je zastava perjanica vašeg imunog sistema a imuni sistem se ponaša baš poput vojske. Vaša vojska pratiće stanje vašeg duha koji je, u ovom slučaju, za njega general. Ako general podigne belu zastavu, velika verovatnoća je da će i vojska to isto učiniti. Drugim rečima ako izgubite veru i volju za borbom, vaš imuni sistem će izgubiti bitku. Vi komandujete vojskom imunog sistema i ona će pratiti svaki vaš korak. Bez te vojske, ne možete se uspešno boriti sa teškim bolestima. Sa druge strane – sve dok vi ne podignete belu zastavu, vaš imuni sistem neće stati i nikada vas neće izdati. Ono što on traži od vas je da komandujete (verom) i dostavljate mu municiju za borbu (zdrava hrana i navike).
Kada govorimo o ishrani i lečenju bolesti podsetićemo vas na jedan citat: “Čovek neće živeti samo od hleba već od svake reči Božie”. (Matej 4:4). Tako i vi nemojte vašu borbu zasnivati samo na zemaljskoj hrani. Ljudi su gladni svetlosti a zadatak vere je da ih nahrani njome. Ako simbolično pogledamo hranu koju jedete svakodnevno, ona je rafinisana, napravljena da zadovolji vaša čula, prečišćenja od svih zdravih i hranljivih nutrijenta – prazna. Ako iz naše priče izvučemo reči koje vrede, koje nose život tj. istinu a ostavimo samo one koje daju zadovoljstvu vašeg tela – dobićeto laž. U tome nema ničeg vrednog, jer u laži nema Božjih reči. Tako će biti i sa hranom. Obrada i rafinisanje hrane uništiće ili izvući vredne nutrijente tako da od hrane ostaje samo njena imitacija. Kako ćete živeti od laži?
Ja sam imuni sistem i osvetiću se u vaše ime… Osveta je moja!
U Bibliji stoji: “Ne svetite se sami. Moja je osveta. Ja ću uzvratiti” (Rimljanima 12:19). Ako bismo Boga prestavili kao “sistem” zadužen za pravdu i osvetu, on bi bio nešto poput sudstva u jednoj državi (ali pravednog). Na isti način mogli bi smo da sagledamo i imuni sistem u vašem telu. Neodgovornim ponašanjem zatvorili ste mu vrata, blokirali i onemogućili da deluje. Vaše je da, kao što se to čini sa duhom u veri, u ovom slučaju u telu omogućite imunom sistemu da deluje a on će se osvetiti u vaše ime.
Zakon vere – Božija pravila određuju ispravnost vaše vere
Postoje i slučajevi “lex specijalis” gde morate delovati i agresivnije, nešto poput primene sile (npr. hirurgija) u situaciji krajnje samoodbrane ali rizik je ovde mnogo veći i postoji velika verovatnoća da postanete neodgovorni baštovan koji pravi veliku kolateralnu štetu ili da koristite ratnu strategiju kralja Pira. U globalu, najbolje ćr biti omogućiti “sistemu” da deluje i sprovodi pravdu a omogućiti prolaz imunim sistemu je isto što i otvoriti vrata Bogu koji će lečiti vaš duh.
Svako seme traži plodnu zemlju
U jednoj priči u Bibliji (Marko 4) sejač je sejao seme, pa je jedno zrno palo na kamen, jedno u žbun, jedno na put a jedno u plodnu zemlju. Poenta priče svodi se na poruku da samo ono zrno koje je palo u plodnu zemlju, izraslo je i ostvarilo svoju suštinu. U priči, to je seljak koji seje pšenicu. U svom prenosnom značenju, to jeste Bog koji seje Božju reč. Ta reč zaživeće samo u “plodnoj zemlji”, kod ljudi koji imaju otvoreno srce, dobru dušu i spremni su da tu reč prihvate. Kada ta reč zaživi kod vernika, ona će doneti svoju blagodat.
Na žalost, sličan princip važi i kod loših reči tj. semena. Seme kancera ili inicijator, pada na tle i pokušaće da se razvije. Plodno zemljište koje ono traži, jeste odsustvo zdravog duha. Samo na njoj može brzo i bez mnogo muke rasti. Ovo zemljište, u duhovnom smislu, natopljeno je sumnjom a u telesnom – mrsnom hranom. Na vama je da tom semenu zatvorite vrata i ukinete mu podršku. Otuda i toliko insistiranja na zdravom duhu i skromnom asketskom životu vernika, jer bolest, kao pripadnik tamnog sveta, ima prirodu hedoniste. Ona voli duhovnu slabost, strah i sumnju, bogatstvo hrane i uživanja. To je plodno tle koje prihvata kao svoj dom i dobro funkcioniše u njemu. Ako govorimo o hrani i navikama mislimo na šećer, mast, životinjske belančevine, opijatie rizična ponašanja… – to su tipični predstavnici hedonističkog sveta. Biljna, posna hrana kao i skromnost života, sa druge strane, simbolizuju asketsku prirodu i sredinu u kojoj bolest teško pronalazi saveznike naprotiv – nailazi na nepremostivi otpor, ako vaša ishrana ponašanje i vera deluju sinergično – kao kod muzičkog orkestra gde svaki učesnik svira u tonalitetu primarne melodije.
Masa ljudi veruje da ako neko više (a većina to smatra kao “bolje”) jede – da će biti zdraviji. Prazan stomak nikako ne može biti garancija zdravlja ali znajte, to nije ni prepun. Ako uzmemo dva deteta, jedno raste u porodici skromnijih mogućnosti, slabije ishrane, drugo raste u boljim materijalnim uslovima, “zdravije” ishrane prepune mesa i šećera, po svoj prilici očekuje se da dete koje ima bogatiju ishranu bude boljeg zdravlja. Međutim, to ne bude uvek tako. Problem leži u razumevanu reči “bolje”. Veći standard kod nas obično podrazumeva više mesa u ishrani, više mlečnih proizvoda, slatkiša. Često puta ostvari se efakat sasvim drugačiji od očekivanog. Siromašnija porodica koja nema toliko novaca za proteinsku – masnu i slatku ishranu, prinuđena je da svoje nutrijente pronalazi u biljnoj hrani. Neretko oni dobijaju bolji zdravstveni efekat (normalno, ako siromaštvo nije do te mere da praktično nema šta da se jede).
Sličnu filozofiju možemo primeniti i na principe ponašanja. Pred čovekom stoje dva puta: materijalini ili princip “samo jednom se živi – treba iskoristi sve što se pruža”, nema Boga, nema pravila, nema granice, sve je dozvoljeno. Drugi put je više usmeren duhovnom shvatanju života gde se polazi od činjenice da ima Boga a samim tim i njegovih pravila. Ovaj put kaže “Sve mi je ponuđeno ali nije sve dobro za mene, život je mnogo kompleksniji od onoga što vidim svojim očima”. Pitanje koje se sada nameće jeste – kojim putem treba ići?
Ako poznajete jevanđelje, onda verovatno znate i odgovor na to pitanje: Reče mu Toma: “Gospode, ne znamo gde ideš; i kako možemo znati put?” Isus mu reče: “Ja sam put i istina i život: niko ne dolazi k Ocu – sem kroz mene. (Jovan, 14:5-6)
Zakon vere – Božija pravila određuju ispravnost vaše vere
Od kada je izbačen iz raja čovek živi u tami, u lancima smrti. Jedini način da se vrati nazad, da dođe do svoje suštine, do Božije svetlosti, jeste da prihvati pravila na kojima je ceo univerzum postavljen. Pravila dobrote, ljubavi, tolerancije, jesu neka pravila ponašanja koja imaju svoje ekvivalente i u zakonima fizike, hemije, matematike itd. a ta ista pravila održavaju harmoniju i ravnotežu koja drži ceo svemir. Radi se o izuzetno kompleksnim zakonima koje u izvornom smislu ne možete razumeti zbog ograničenja vaših čula a koja su objašnjena kroz proste priče u Bibliji i Zakona koji su vam dati. Nije potrebno da razumete Zakon u potpunosti, biće dovoljno i to da ga se samo pridržavate. Ako vam prosto kažem da ne gurate ruku u vatru jer ćete se opeći, moram li da vam dam kompletnu hemijsko-fizičko-biološko-medicinsku ekspertizu šta će biti sa vašom rukom da bi ste zakon prihvatili kao istinit? Očigledno je da ceo ovaj scenario života na zemlji ima veliku vrednost za Tvorca čim se toliko insistira na njegovom sprovođenju. I nije potrebno da vam se daju kompletni naučni dokazi da bi ova pravila prihvatili kao svoje životne zakone. Učinili vi to ili ne, ovi zakoni postoje i nemaju milosti prema nikome ko pokuša da ih ignoriše.
Nemojte da vas zavede činjenica što u takvim slučajevima reakcija “sistema” nije trenutna. Za razliku od života u svetlosti gde se stvari maltene izvršavaju trenutno, u materiji postoji kategorija koja se zove “vreme” a to znači da su uzrok i posledica odvojeni vremenom kao nužnim posrednikom i njegova dužina može varirati, a nama, koji nešto iščekujemo taj period može biti neverovatno dug. Zbog toga nam se ponekad i učini da zakon uzroka i posledice ne funkcioniše što nije tačno. Poenta je sledeća: ako želite da se stvari odvijaju bolje za vas, nemojte se svađati sa Zakonom jer niste u situaciji da postavljate uslove. Možete da plovite protiv vetra a možete i niz vetar – sa podrškom u leđima. Drugim rečima vaša sudbina i vaše zdravlje biće mnogo bolje ako uspete da se sinhronizujete sa primarnim zakonom i ne upadate u vatru.
Zakon vere – Božija pravila određuju ispravnost vaše vere
Zakon vere – Božija pravila
I dalje stoji pitanje – kako se ponašati? Ta pravila su vrlo precizno definisana u Božjim zapovestima. Možda ćete vi kao “veliki naučnik” reći: “meni sve to deluje isuviše trivijalno i neozbiljno” ali kao što smo već napomenuli imajte na umu da su ti zakoni stari hiljadama godina i da su samim tim morali biti u formi koju će razumeti svi ljudi, na bilo kom stepenu naučnog i tehničkog razvoja. Ako je za vas prihvatljivo samo ono objašnjenje koje podrazumeva kvantnu fiziku i genetički inženjering, šta mislite koliko bi vremena naučne evolucije bilo potrebno da bi došli do stanja u kome možemo razumeti zakon koji bi bio definisan isključivo na “naučnim osnovama”? Zamislite da vam neko kaže “način vaše ishrane nije na naučnoj bazi, sačekajte 30,40 godina da nauka da svoj odgovor kako bi ste to činili pravilno”. Normalno je da ne biste živi dočekali odgovor nauke a slično je i u duhovnom. Priče i saveti koji su dati u Bibliji, definišu vrlo važne zakonitosti života i stvaranja i u prostim pričama daju vam bitne smernice šta raditi i kako se ponašati. Baš kao što i vi svojoj maloj deci dajete jednostavne savete koje ona moraju razumeti i primeniti a kada budu odrasli ljudi već će pronaći naučno objašnjene tih jednostavnih reči. Zato ćete i vi, kao mala deca, u Bibliji dobiti proste priče a kada “odrastete” i postignete određen kvalitet duhovnog stanja, što se postiže poštovanjem principa vere, dobiti mogućnost da istinu koja je kriptovana prostom pričom pročitate u dubljem smislu. Duhovno odrastanje se vrši poštavanjem Zakona vere. Evo tih zakona (možda će vam se ovo učiniti već poznatim):
Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih Bogova osim Mene.
Ne pravi sebi idola niti kakvog lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.
Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i obavi sve poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.
Poštuj oca i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
Ne ubij.
Ne čini preljube.
Ne ukradi.
Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.
Ne poželi ništa što je tuđe.
Poštovanjem ovih zakona dovodite sebe u harmoniju sa prirodom i Stvaraocem a time i dobijate veće šanse za ispunjeniji život i rešenje zdravstvenih problema. Namerno koristimo izraz “veće šanse” a ne “apsolutnu garanciju” iz raloga što je životna priča svakoga čoveka zaista mnogo veća od onoga što mi možemo videti tako da nije moguće precizno kontrolisati događaje jednostavnim programiranjem načina ishrane i ponašanja. Ovaj zakon važi u globalu ali pojedinačno može odstupati jer Božja strana uvek zadržava pravo na “lex specijalis” ili u narodu situaciju poznatijom pod imenom “Božja volja”.
“U početku beše reč, i reč beše u Boga, i Bog beše reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj beše život, i život beše videlo ljudima.”
Bogu je dovoljna reč ali čovek zavisi i od svojih dela. Pošto živite u materijalnom svetu moraćete svoje reči potkrepiti i delima jer “vera bez dela je prazna“.
Antioksidans komentar:
Verovatno će većina vas u čitanju ovog sajta preskakati rubriku “Armagedon” i priče o veri. Većina ljudi ima averziju prema ovakvim temama plašeći se sektaštva ili tobože nekih retro teorija neadekvatnim u današnjem savremenom, naučnom dobu. Na žalost, bolnice su trenutno pune “naučnika”, kako onih u belim odelima tako i onih među pacijentima. Antioksidans insistira na jačanju duhovnog bića jer bez pravilnog razumevanja suštine života i nastalih problema teško ćemo stići do izlečenja. Jak duh podrazumeva život u istini a istina se ne može sagledati bez prisustva zakonitog vlasnika istine. Zato smo i uveli faktor vere u lečenju teških bolesti. Istinit odgovor je nemoguće dati a da se pritom ne priznaju autorska prava vlasniku apsolutne istine tj. Božjoj strani.
Kod naroda je vremenom, kroz lažnu emancipaciju, usađen pogrešan stav prema veri gde veru treba doživljavati više kao običaj, neku vrstu nacionalnog obleležja više kulturološke prirode. Narod ima običaj da generalno prihvata svoju veru ali ne i da se pridržava njenih pravila. Veru možete definisati kao skup instrukcija i putokaza koji su vam dati na korišćenje radi sopstvene dobrobiti i spasenja. Dobro je oslanjati se na nauku ali ne zaboravite da nauka funkcioniše u jednom uskom području, ograničena je i podložna interesima dok vera praktično nema nikakvih pretenzija niti ograničenja ali i ona također može biti zloupotrebljena i zato pazite da vas ko ne prevari.
Nemojte odmah glumiti naučnika i tražiti dokaze u veri jer ih nećete dobiti. Vi možete reći “ja verujem ali tražim znak od Boga”. Ovde se javlja jedan paradox koji negira vašu izjavu jer vaše isistiranje na dokazima govori sasvim suprotno: dokazi su potrebni onome koji sumnja i nema vere. Možete li nekome reći “ja tebi apsolutno verujem ali ipak potpiši ti meni ovu priznanicu”. Nemojte sumnjati u snagu vere kada je vaše izlečenje u pitanju. Lepo je hraniti se zdravo i imati zdrave navike i to vam može dosta pomoći ali ako ne obratite pažnju na stanje vašeg duha, nikakva hrana i navike ne mogu vam pomoći. . I nezaboravite: Ono što je izrečeno, jače je od onoga što je zamišljeno. Ono što je učinjeno jače je od izrečenog.
Zakon vere – Božija pravila određuju ispravnost vaše vere
Pogledajte video zapise na temu Armagedon
Zakon vere – Božija pravila određuju ispravnost vaše vere
