Verovatno će svi oni koji se pretežno drže do materijalističkog (naučnog) gledišta imati svoje komentare na uvođenje verskog faktora u lečenju bolesti. Postoji jedna bitna razlika koja razdvaja klasičnog i malignog pacijenta. Nije svejedno da li bolujete od reume ili jakog kancera. Oni pacijenti koji boluju od teških, malignih bolesti, nalaze se u specifičnoj psihičko-duhovnoj situaciji. Za razliku od klasičnih pacijenata, maligni pacijenti suočeni su sa izvesnošću smrtnog ishoda a onome ko se nađe licem u lice sa smrću, u duhovnoj borbi, upotreba tableta i lekova neće mnogo pomoći. Čak ni zdrava hrana nema moć da pobedi u toj borbi. U ovom slučaju, protivnika morate tući oružjem na koje je on osetljiv. Ako vam je hladno na snegu, ne može vas beli luk ugrejati, niti vam tableta može pomoći da prođete kroz vatru. I zdrava hrana i tableta mogu pomoći, svaka na svoj način ali, borba sa smrću je pitanje vere. Kada je vera u pitanju nijedna bolest nije nepobediva. Jaka vera leči najteže bolesti…
JAKA VERA LEČI NAJTEŽE BOLESTI
Savremene bolesti doveli su čoveka u vrlo nezavidan položaj. S obzirom da nauka još uvek nema konkretne odgovore i rešenja, mnogi pacijenti, suočeni sa bezizlaznošću svoje bolesti traže spas u veri. Mnogi od njih ne razumeju dobro tu priču a masa njih završi i kao žrtve prevaranata koji ih vrbuju za svoje sekte bile one verske ili ateističke. Tako će se sada pojaviti brojni Božji ambasadori, poznavaoci kosmičkih energija, vidovnjaci, vračari, nadrilekari i sl. Dolaziće sa svih strana sveta prodajući vam maglu, talismane, energetske amajlije i sl. i zajedno sa onima koji se svakodnevno reklamiranju na televiziji i prodaju magične lekove i preparate tipa “bio sam mnogo bolestan – skoro mrtav, a onda sam popio ovaj lek i sad sam kao nov” činiće jedno društvance koje pravi dobar biznis na vašem problemu. Imajući u vidu izreku “Tamo gde je leš – tamo će se lešinari pojaviti”, nije ni začuđujuće to što je sve veći broj onih koji će pokušati da zarade na vašem problemu. Zato je neophodno da podignete vaš nivo zaštite na tom polju.
Kada je u pitanju vera, činjenica je da postoji stalni sukob između religije i nauke u pogledu razumevanja života i postojanja uopšte. Dok religija insistira na teološkom shvatanju suštine, uzimajući ideološki osnov kao temelj tumačenja istine, dotle na drugoj strani nauka insistira na materijalističkom stavu i ne priznaje ništa dok ne vidi dokaze. Ovde je religija u težoj poziciji jer ne može pružiti dokaze za svoje stavove, bar ne na onaj način na koji nauka to očekuje. Kod religije se insistira na bezuslovnom verovanju dok se u nauci ništa ne veruje dok se isto ne dokaže. Nauka i religija – kao dan i noć. Otprilike tako ih možemo i sagledati. Poput jing-jang simbolike, dve suprotnosti koje se nadopunjuju i tek zajedno, kao dva dela u slagalici, kada ih spojimo daju kompletnu priču.
Zato je neophodno da povežemo ova dva sveta i da kroz jedan metafizički pristup povučemo paralelu i pronađemo vezu između njih, bez obzira na to koliko su oni suprotstavljeni jedan drugome. Da vam odmah kažemo – u tekstovima rubrike “Armagedon” potenciraćemo veru – sa stanovišta religije. Naravno, ne zapostavljamo time nauku i kad god je to moguće pokušaćemo da napravimo vezu između ova dva sveta. Ali, nemojte misliti niti da se tu radi o klasičnoj teološkoj reklami, niti o tipičnom serviranje religioznih fraza na kilograme. Savremena medicina, kada su u pitanju tumorske bolesti, sve više potencira ulogu imunog sistema a mi smo mišljenja da u borbi sa takvim bolestima vera može biti jedan od bitnijih faktora ozdravljenja. Vera će ojačati vaše samopozdanje a ono pak – vaš imuni sistem. Bilo kakva pozitivna vera, bolja je od nikakve. Normalno, najbolje je osloniti se na svoju matičnu veru, a u našem slučaju, u Srbiji, to će biti hrišćanstvo.
Vera u savremenom dobu
Nije problem ako se u nedostatku vere poslužite pričama Lujze Hej ili zakonima magnetizma koje će donekle osvežiti vaš duh. Sve te nove priče nisu ništa više nego savremeno tumačenje starih Biblijskih zakona prikazane kao nove priče savremenih filozofa, napisane u modernijem maniru pa se kao takve mnogo lakše lepe za čitaoca. Ovde morate voditi računa da vas ko ne prevari jer postoji dosta lažnih propovednika koji se služe poluistinama i koji bi vas lako mogli povesti na pogrešan put. Priče sa magnetizmom mogu da posluže ali one nikako ne smeju postati vaša primarna vera jer vaš Bog ne može biti tamo neka “pozitivna kosmička energija” koja vam pomaže na principu dobre vile.
Ove savremene filozofije imaju jednu manu a to je što pokušavaju da glume neku vrstu savremene religije. Čovek koji još uvek nije jak u svojoj veri vrlo je sličan praznome sudu u kome kada ulijete jednu priču ona će zauzeti prostor drugoj koja je mnogo bitnija i potrebnija. Sve u svemu, ukoliko ojačate svoju veru, vaš imuni sistem dobiće dodatno naoružanje. Često puta dešavala su se i neverovatna izlečenja ljudi koji su imali jaku veru, gde je ona odigrala ulogu najjačeg leka protiv bolesti. Za vernike molitva ima čudotvornu moć. Ovakvo shvatanje formiralo se na osnovu hiljadugodišnjeg religioznog iskustva. Danas naučnici širom sveta pokušavaju da daju i naučno objašnjenje ovom fenomenu. Ovde posebno prednjače ruski naučnici koji tvrde da postoji snažna veza između molitve i onoga što se dešava u ljudskom mozgu u tom trenutku. Za vreme molitve aktivnost mozga se snižava desetinama puta, kažu ruski naučnici. Mozak ulazi u fazu smirenja skoro da isključuje svoju aktivnost. Recimo mozak odraslog budnog čoveka radi na frefenciji od 12Hz dok tokom molitve ona pada na 3Hz. Ovo je frekvencija na kojoj radi svest beba. Setite se reči koje je izgovorio Hrist pre 2000 godina; “budite kao deca i bićete spašeni”. Na neki način molitva vraća odrasle ljude u stanje detinjstva, u primarnu praiskonsku frekvenciju u kojoj je čovek sjedinjen sa Bogom.
Suočeni sa problemima, ljudi često sebi postave pitenje: “Mogu li da promenim ovu užasnu stvarnost”? Religija ima svoje odgovore na ovo pitanje a kako na to gleda npr. kvantna fizika? Ovih dana ona plasira jednu revolucionarnu i pomalo neverovatnu hipotezu: svet u kome živimo samo je jedan od mnogih istovremeno postojećih stvarnosti. Savremeni naučnici kažu da najsitnije čestice tj. atomi imaju specifične mogućnosti koje se ispoljavaju samo u mikro sistemima a radi se o zakonima kvantne mehanike (koji su dosta drugačiji od onog šta smo navikli da čujemo u školama). Posmatrajući stanje najmanje kvantne čestice naučnici cu utvrdili da pod određenim uslovima ona može da zauzima ne samo jedno mesto u prostoru – kao što je Njutn mislio, već više. U klasičnoj fizici ovako nešto nije moguće ali kvantna mehanika priznaje takvu mogućnost. Znači čestica zadržava mogućnost da se pojavi u više tački u isto vreme. Ali, ako je ovo tačno, pitanje je logično: zašto mi vidimo samo jednu realnost? Može li se dobiti pristup tim drugim realnostima? Savremeni naučnici kažu “Da” ali za tako nešto potrebno je isključiti svakodnevnu svest, baš kao što su u istoriji proroci to radili putem molitve i duhovne prakse. Molitva podrazumeva uklanjenje barijera između svih ovih realnosti i pristup kompletnim informacijama. Po ovoj teoriji sudbinu čoveka možemo predstaviti prugom sa više koloseka gde su svi putevi aktivni u jednom trenutku. Na jedom koloseku živimo u sreći i zdravlju, na drugom smo bolesni, na trećem nas uopšte nema itd… Naši izbori i naša vera prvenstveno imaju ulogu skretničara koji nas prebacuje sa koloseka na kolosek i stavlja nas u odgovarjući scenario (setite se Isusovih reči gde kaže: “pokajte se i verujte u dobre vesti. Carstvo nebesko je već tu, čak i sada”. Podbornici kvantne priče tvrde da jakom verom mi možemo promeniti kolosek i postaviti sebe u željenom scenariju i da su primeri čudesnih izlečenja verom samo trenutne promene koloseka i ništa više. Više o ovom fenomenu možete se informisati u priloženim dokumentarnim filmovima Grega Bradena. Greg Braden je postao poznat po svojoj teoriji da promene magnetnog polja zemlje utiču na ljudski DNK kao što to čine i ljudske emocije a posebno vera tj. molitva.
Priča – tri isposnika
Priča – Tri lepira i svijeća
Vera se ne može glumiti. Vera nije običaj ni folklor. Vera je stanje duha.
Svakako, da bi vera imala efekta, ona mora biti i pravilno shvaćena. Nemojte da pomešate veru sa verskim folklorom ili vašim jelovnikom. To što ste okačili ikonu na zidu i što slaviti slavu uz skupo jelo i uz prisustvo viših sveštenika ili pokušavate da izgledate što teatralnije dok se krstite, to nema nikakve veze sa verom.
Mnogi poistovećuju veru sa pojmom “slavim slavu”. U Srbiji postoji mnogo slava i skoro da nema domaćinstva koje ne slavi neku slavu. Slave su rado prihaćene manifestacije u našoj veri jer se toga dana dobro jede i pije. To je i razlog zašto većina ljudi preferira više masne slave – jer je jelovnik mnogo privlačniji i ukusniji. Zbog lepše trpeze mnogi će čak i posne slave proslaviti mrsno jer, osim što je ukusnija, “masna trpeza se i lakše sprema a i gosti više vole da se omrse”. Tako se slava pretvara u čin ugodan stomaku a za dušu niko i ne pita. I kada se sutradan priča o slavi najčešće teme budu “bilo je i ovog i onog mesa, bilo je i ovih i onih kolača…”. Ako ste vernik svoj život ne bi trebalo da bazirate na nagonima (gde je hrana osnovna stavka) već na duhovnom aspektu događaja. Takođe, trudite se da vaša vera ne postane isuviše teatralna jer će se onda poistovetiti sa glumom i samim tim nećete ostvariti blagodeti koja ona nosi.
