Možemo li probleme teških bolesti i rezistenciju na lekove, lepotu ili na život uopšte povezati sa tajnom prvog poljupca, sa stihovima “nemoj mi prići” ili jednom rečju sa pričom o Adamu i Evi? Činjenicu da proroka nikada ne prihvataju u njegovoj zemlji možemo uvek potvrditi događajima iz svakodnevnog života. Biblijsku priču o Adamu i Evi kao i krivicu koja ide u paketu sa njom prosečan slušalac obično doživljava ili kao bajku ili kao nešto gde on ne može imati odgovornost jer “sve se to dogodilo mnogo ranije”. Ovo “mnogo ranije”  uklapa se u opšteprihvaćenu sliku o vremenu jer za čoveka vreme mora imati svoje dimenzije tj. “pre”, “posle” i “sada” tako da za ono što je bilo pre nas mi ne snosimo nikakvu odgovornost i ta priča nas uopšte ne interesuje. Ali upravo u toj priči tražićemo odgovor na pomenuta pitanja. Može li naše “jedenje” sa drveta znanja i osećaj doživljenog iskustva biti uzrok naše rezistencije prema životu? Kakav god da je odgovor jedno je sigurno: odgovor moramo čuti od nekoga koga uopšte ne poznajemo jer “proroka nikada ne prihvataju u njegovoj zemlji”…

Proroka nikada ne prihvataju u njegovoj zemlji. Rezistencija na život.

PROROKA NIKADA NE PRIHVATAJU U NJEGOVOJ ZEMLJI

Da li ste već doživeli situaciju da pokušate nekom objasniti neku istinu, da pokušavate objasniti svojim bliskima neku bitnu priču ali oni jednostavno ne žele da vas slušaju iako znate da ih ta tema direktno interesuje? Sve je u redu, priča je ok, ali ima jedan problem – ona dolazi od vas a vas isuviše dobro poznaju. Pre će biti da stvarate suprotan efekat: “o čemu sad ovaj priča? Od kad je on postao takav naučnik? Znamo ga dobro”.

Hteli vi to ili ne, Adamov greh  svakako nosi i ličnu odgovornost jer se ne odnosi samo na “nekog tamo” i neki događaj u prošlosti. On ima svoju predstavu u duhovnom delu a to je priča koju svako od nas pojedinačno doživljava i živi u svom životu. Kao i Adam, i vi ste prognani iz rajskog vrta. Vaše progonstvo iz raja doživljavaćete svakodnevno, za svaki životni čin, kada god budete jeli sa “drveta znanja”. Film koji gledate, pesma koju slušate, knjiga koju čitate, dodir bliske osobe, sve su to činovi koji u početnom trenutku dok jabuka nije nagrižena nose svoj osećaj zadovoljstva, efekat raja. Ali onoga momenta kada ih vaš mozak bude uhvatio u mrežu i obradio – nestaće pomenuti rajski osećaj. Ako danas pročitate neki roman, već sutradan, čitanje istog neće nositi početni osećaj jer je mozak već formirao svoje mišljenje o njemu. “Adamov sindrom” dakle predstavlja stanje u kome materijalni um već poznaje stvari, ostvaruje svoju dominaciju i stiče mogućnost da odlučuje šta će i koliko od neke informacije biti propušteno do svesti. Kao što rekosmo uslov za takvu vrstu kontrole biće činjenica da je ta tema već spoznata tj. da mozak poseduje informaciju o njoj. Samo ono što nosi oznaku nepoznatog biće doživljeno u svome pravom liku, tj. u neokrnjenoj istini ili lepoti jer mozak ne može “zauzeti stav” prema nečemu što ne poznaje. Zato je osobina nevinosti vrlo cenjena u duhovnom svetu a naročito u religijama jer isključuje prisustvo materijalnog spoznanja preko koga tamna strana ostvaruje svoj uticaj. Setimo se Isusovih reči upućenih nevinosti: “Zaista, zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko…. Pustite dečicu da dolaze k meni, ne branite im; jer takvima pripada carstvo Božije…”. A setimo se i načina kako je Juda predstavio sebe u prvom razgovoru sa Hristom: “.. ja sam završio velike škole jer moj otac nije želeo da mu sin radi u prašini već da bude učen. Pogledaj učenog koji želi da ti služi. Treba li ti čovek kao ja?”. Juda je jedini imao obrazovanje jače od svih ostalih apostola i nije slučajno što je izdaja došla od stane “najučenijeg” među njima…

Rezistentnost na lek

Spoznajući materijalno, mogli bismo da kažemo da čovek na neki način postaje rezistentan na temu koju je svojim materijalnim umom spoznao. Sve ono čega ima svakodnevno ili u većim količinama postaje žrtva tkzv. rezistentnosti ili  da upotrebimo jednostavniju reči-navike. Mozak i telo se jednostavno navikavaju na situaciju u kojoj žive pa vremenom postaju slepi za lepotu koja ih je svojom nevinošću očarala. Drugim rečima ono što je u početku delovalo na vas, u pozitivnom smislu, više ne deluje. U današnje vreme sve su češće situacije da ljudi postaju rezistentni na sve i svašta pa čak i na lekove kojima se leče. Možda ovde možemo pronaći odgovore sve češće rezistentnosti na antibiotike, analgetike, insulin… Problem sa antibioticima najčešće je posledica njihovog velikog i čestog unosa kroz hranu i lekove. Izgleda da i samo telo, mimo naše svesti, spoznaje neke istine i zauzima svoj stav? Vi kažete da vaša rezistencija na antibiotike nje zbog lekova jer ih vi ne koristite? Možda ste i u pravu ali ne zaboravite da su životinje na farmama danas postale mali kanisteri antibiotika i da vi svakodnevno kroz hranu unosite solidne količine tog leka. Baš kao što i organizam čoveka postaje rezistentan na insulin jer se zbog svakodnevnog zatrpavanja glikemijskim namirnicama insulin se hiperprodukuje po telu a ono pak, zbog uvećanog prisustva istog, razvija rezistentnost koja povlači za sobom dijabetes (tip II). Ovaj princip važi i kod narkomanije kada narkoman krene sa jednom dozom a pošto se telo brzo navikne na nju i stekne rezistenciju ovaj će stalno uvećavati dozu kako bi nadvisio prag tela i postigao isti efekat – sve dok jednog dana ne dođe do doze koja će ga ubiti. A možda bi smo sticanje rezistentnosti mogli da uporedimo sa formiranjem imuniteta prema konkretnoj stvari baš kao što to i organizam čini prema virusima.

Proroka nikada ne prihvataju u njegovoj zemlji. Rezistencija na život.

Rezistentnost na istinu

Da se vratimo na početnu priču. Ova “rezistentnost” vrlo je prisutna u razgovoru među ljudima. Ukoliko npr. isuviše potencirate neku temu u razgovoru dovešćete do situacije da sagovornik jednostavno postane “rezistentan” na vašu priču. Ovo će se naročito dešavati u onim situacijama kada budete pokušali da osobi koju poznajete pomognete savetima u vezi ishrane i lečenja alternativom. U početku vaši saveti će biti donekle i prihvaćeni ali kako vreme prolazi mozak sagovornika razviće rezistentnost i vi ćete biti proglašeni smaračem. Posebno će biti otežavajuća okolnost ukoliko vas sagovornik već dobro poznaje. U tom slučaju vi ćete po defaulti biti pod filterom njegovog ega: “zar ovo nije moj komšija? O kakvoj sad on medicini meni priča? Sada će opet da se pravi pametan..”.

Zato će ljudi radije plaćati skupe i daleke biljke (ili lekove) pre nego li da koriste one domaće koje koje su često puta čak i vrednije kao lek a ovo će važiti kako u alternativi tako i u medicini. Orijentalne i egzotične biljke (ili lekovi) svoju visoku cenu uglavnom zasnivaju na niskoj seriji proizvodnje i manjoj ponudi kao i skupljim transportom i carinom a nikako ne na svojoj efikasnosti kako se ljudima na prvi pogled čini. Ali upravo to jeste mamac kojim prodavci “hvataju” zbunjene pacijente koji polaze od shvatanja “veća cena – bolji lek”.

Ako vam možda smeta ovaj efekat poznanja, niste prvi…Slična priča desila se pre 20-tak vekova kada su Isusa izbacili iz sinagoge ne želeći da ga slušaju jer im je već bio dobro poznat kao “sin tesara” – zar će on nama držati propoved? Ono što je Isus tada poručio njima ima smisla i za našu priču:

“Proroka nikada ne prihvataju u njegovoj zemlji”.

Antioksidans komentar:

Razmislite malo o ovoj priči pre nego što krenete sa svakodnevnim agitovanjem i propagiranjem zdrave hrane. Možda će vaše namere biti najbolje ali ukoliko preterate sa pričom vaš sagovornik može razviti “rezistentnost” i formirati blokadu prema vašoj priči, baš kao što većina korisnika na internetu već počinje da ignoriše prekomerne postove o zdravlju i čudotvornim lekovima koji pljušte sa svih strana a koji se objavljuju svakodnevno. Država koja neumereno štampa novac rizikuje da isti totalno izgubi svoju vrednost jer sve ono čega ima previše počinje da gubi vrednost. Ne kažemo da tako treba da bude ali mehanizam jednostavno tako funkcioniše. Tako će neispričana priča uvek biti zanimljivija od one koju znamo, prvi zalogaj biće najslađi, prvi poljubac će se pamtiti…

Ova “rezistentnost” biće prisutna i u vašem svakodnevnom životu.  Navike koje živite otupiće vaša čula da doživite lepotu okruženja u kome živite. Ljudi će ovaj problem rešavati tako što će naročito za praznike ili godišnje odmore po svaku cenu pokušati da izađu iz svog doma, iz svog života, da “izađu iz sebe” i da odu u neko drugo, “bolje mesto”, jer lepotu svog okruženja više ne mogu videti zbog zida koji je rezistencija sagradila. Mnogi će zbog toga napustiti i svoje životne partnere misleći da krivica potiče od “onog drugog” ne znajući da time upadaju u zamku rezistencije i da promena partnera nije ništa drugo već privremeno a često puta i gore rešenje.  Možda ćete sada moći bolje da razumete i reči koje matičar upućuje mladencima na venčanju:”savetujemo vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reči i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života” ili možda stihove pesnikinje Desanke Maksimović koja kaže da je sreća lepa samo dok se čeka: “…ne nemoj mi prići” jer onog trenutka kada rezistencija prezme kontrolu a vi doživite “Adamov sindrom” sreća će pobeći od vas.

Dva carstva su u stalnom sukobu. Svako od njih bira svoju teritoriju. Jedano kaže: “srce je moje” a drugo “moja je glava”. A AX vama kaže: vaše je da odaberete kome carstvu ćete se prikloniti. U skladu sa izborom postajete deo njega i sveno ili nesvesno, prihvatate njegovo vođstvo.

Ko ima uši da čuje neka čuje…

Pogledajte video zapise na temu Armagedon

Proroka nikada ne prihvataju u njegovoj zemlji. Rezistencija na život