U prethodnim tekstovim pisali smo o živoj hrani, živoj reči a sada je došao red i na živu vodu. Voda učestvuje u svakom trenutku našeg života. Kada govorimo o vodi obično pričamo o njenom zdravstvenom i nutricionističkom efektu na naše zdravlje. Ali, da li voda ima još neku skrivenu osobinu? Možemo li neke od tih osobina iskoristiti kao jače oružje u našoj zdravstvenoj borbi – osim onih koje po defaultu ima? Odakle je ona došla? Jedinstvena u celoj vasioni! Ko je i zašto sa njom darovao našu planetu? Možda odgovore na ova pitanja zna jedino sama voda. Nje na Zemlji danas ima isto onoliko koliko je bilo i kada je sve tek počinjalo. Da li bi vam delovalo previše fantastičnim ako bi vam rekli da ta voda pored inače poznatih osobina koje ima može još i pamtiti stvari (memorija vode)? Tajna žive vode je priča koja vas neće ostaviti ravnodušnim. Nakon nje, cenićete ovaj elemenat još više a ono što je nama najvažnije – moći ćete od najobičnije vode da napravite moćan lek…
Memorija vode (tajna žive vode). Voda pamti uticaje spoljne sredine.
TAJNA ŽIVE VODE – MEMORIJSKI EFEKAT VODE
Vodu su izučavali detaljno i svima je poznato da, u odnosu na druge tečnosti, voda ima više neobičnih svojstva kako fizičkih tako i hemijskih. Nijedan naučnik npr. ne može da objasni zašto se gustina vode na negativnoj temperaturi povećava a na pozitivnoj smanjuje. Sve materije se pri hlađenju skupljaju a voda čini obrnuto – širi se. Voda, to je mali molekul, koji ima krajnje specifična svojstva i nema drugih molekula koji imaju takve anomalije. Ali ako ne bi postojala bilo koja od tih anomalija ne bi bilo ni života na planeti.
„Podatna a pobeđuje jačinom.
Meka a pobeđuje čvrstinom.
I svi to znaju ali niko se ne usuđuje da i sam tako postupa.”
– napisao je kineski filozof Lao Ce pre dve i po hiljade godina.
Tu jedinstvenu osobinu vode ljudi su naučili da koriste još u davnoj prošlosti. Severni narodi su dobijali kamen za gradnju zalivajući ga vodom pred zamrzavanje i pretvarajuci ga u gradivni materijal. Na jugu, drevni narodi su koristili porozne pukotine i zalivali ih vodom rasprskavajući tako materijal i odvaljujući kamenje. Mnogo kasnije naučnici su utvrdili da voda koja se nalazi u tim porama i kapilarima, stvara ogroman pritisak. U zrnu na primer, u momentu klijanja, taj pritisak može dostići 400 atmosfera. Eto zašto klica sa lakoćom probija asfalt.
Memorija vode (tajna žive vode). Voda pamti uticaje spoljne sredine.
Svaka osobina vode je jedinstvena. Do dan danas nauka nema odgovor zašto se samo voda, jedinstvena materija na planeti, može nalaziti u tri oblika: tečnom, čvrstom i gasovitom. Zašto od svih tečnosti koje postoje baš voda ima najveće površinsko naprezanje? Zašto je baš ona najmoćniji rastvarač na Zemlji? I na koji način ona može da se penje po najvišem drveću savlađujući pritiske od više desetina atmosfera? Pitanja se ređaju jedno za drugim. Mi smo u današnje vreme napravili ogroman korak: shvatili smo da o vodi praktično ništa ne znamo! To je ogroman korak, jer kad on nastupi, dolazi se do želje da se sazna.
Voda ima pamćenje
Jugoistočna Azija, 1956. godina. Zatvorena za javnost laboratorija vojnog instituta za istraživanje i izradu sredstava masovnog uništenja. Tu već više godina rade na istraživanju najjačeg bakteriološkog oružja nove generacije. Svojstvo koje po mišljenju naučnika to oružje mora da ima razmatra se na jednom od tajnih savetovanja. Neočekivano ono se prekida. Sve učesnike savetovanja voze u bolnicu sa simptomima jakog trovanja hranom. Počinje istraživanje koje brzo dospeva u ćorsokak. Osim vode koja je bila na stolu naučnici ništa drugo nisu konzumirali. Proverili su vodu, nije bilo nikakvih štetnih primesa, hemijski sastav je bio čist H2O. U izveštaju su tako i napisali: uzrok trovanja je obična voda.
Memorija vode (tajna žive vode). Voda pamti uticaje spoljne sredine.
Posle 20 godina je izneta fantastična hipoteza, hipoteza kojom se moglo objasniti nepredvidivo ponašanje vode: Voda ima pamćenje! Rezultati eksperimenata koji su provedeni u mnogim zemljama su pokazali da voda upija i pamti svaki uticaj, sve što se dešava u njenoj blizini. Budući da je ima svuda i u dodiru je sa svim materijama, može da sazna sva njihova svojstva i sačuva to u svojoj memoriji. Da li su to znali naši naši preci koji su vodu pretvarali u lekovitu i koristili je za lečenje koristeći za to posude od srebra? Danas je koloidno srebro jedan od jačih antibiotika koji možemo sami proizvesti. Toliko je dobar da je u Avganistanu i Iraku američka vojska koristila srebrnu vodu kao sredstvo za pročišćenje hrane i vode a predsednik Amerike je koristio ovu vodu za dezinfekciju ruku. U nedostatku drugih sredstava američki doseljenici su imali običaj da vodu sterilišu tako što su u nju ubacivali srebrini dolal dok u mitologiji srerbro ubija vampire. U našem slučaju ti vampiri su oličeni u bakterijama, gljivicama i virusima. Kako može postojati takva voda?
U memorijskom smislu, prihvatajući neku informaciju, voda stiče nova svojstva a pri tome njen hemijski sastav ostaje isti. Ono što je nama do sada bilo najbitnije u vodi jeste njen hemijski sastav. Sa druge strane izgleda da je njena struktura mnogo važnija osobina od hemije. Struktura vode – to je ono kako su raspoređeni njeni molekuli. Mi vidimo kako se molekuli vode objedinjuju u grupe koje nazivamo – klasteri. Naučnici pretpostavljaju da su baš ti klasteri ćelije za pamćenje, pomoću kojih voda kao na magnetofonsku traku zapisuje sve što vidi, čuje i oseća. Ljudi i ne razmišljaju da je dovoljno samo da upale svetlo i voda se menja. U tom slučaju to dolazi kao posledica tehničkog uticaja, od električnog polja. Pri tome ona hemijski i dalje ostaje voda ali njena “nervna” struktura reaguje na spoljne nadražaje i ona počinje da se menja.
Savremeni uređaji su uspeli da utvrde da se u svakoj ćeliji kojom voda pamti nalazi 440 000 informacionih “vlakana” od kojih svako odgovara za svoj vid uzajamnog dejstva sa okolinom. Ako se analizira klaster po njegovim molekulima onda je njegov životni vek mali ali ako se govori o njemu kao o strukturi koju molekuli mogu napuštati i u koju se molekuli mogu uključivati, klaster može efektivno da postoji u toku dugog vremena. Upravo čvrstina strukture klastera je potvrdila hipotezu o sposobnosti vode da prima i pamti informaciju. Sasvim je moguće da je voda jedinstveni, neprocenjivi računar posebnog tipa. Ta molekularna struktura, to je upravo azbuka vode. I vi možete da sastavite rečenicu vode i vi možete da izmenite tu rečenicu. Poznata je priča u kojoj je Isus Hristos pretvorio vodu u vino. On je vodi pridavao sasvim posebna svojstva.
Memorija vode (tajna žive vode). Voda pamti uticaje spoljne sredine.
Urađeno je mnogo eksperimenata o obrascima delovanja na vodu najrazličitijim faktorima: magnetnim poljima, električnim poljima, običnim predmetima, ljudskim prisustvom, ljudskim emocijama. Utvrđeno je da emocije, pozitivne i negativne, imaju najjači uticaj. U laboratoriji profesora Korotkova su provedeni mnogobrojni eksperimenti o uticaju ljudskih emocija na vodu. Bilo je eksperimenata gde je skupina ljudi prema vodi u posudi izlivala različite emocije. Prvo su to bile one najpozitivnije: ljubav, nežnost, radost. A onda bi posudu menjali ali i tip emocija: osećaj straha, agresije, mržnje. Posle toga bi uradili merenja obrazaca promene vode i njene strukture. Utvrđeno je da ljubav stabilizuje vodu i povećava njenu usmerenost za razliku od agresije koja izaziva suprotni efekat. Sve to je potvrđivalo sposobnost vode da “pamti” i menja svoju strukturu kada se na nju deluje rečima ili emocijom.
Nešto više o strukturi vode pročitajte u sledećem tekstu: “poruke u vodi”
(ovaj tekst je skraćeni transkript preuzet iz ruskog dokumentarnog filma “Voda”)
———————————————————————————————————————————————
Antioksidans komentar:
U priloženom tekstu mogli ste da pročitate neke nove činjenice o vodi. Radi se o manje poznatim osobinama vode koje do sada nisu ozbiljno proučene. Testovi koji su vršeni sa vodom pokazali su da je voda mnogo osetljiva na delovanja spoljne sredine tako da može doći do izmene njene strukture bez primetnih hemijskih promena. Zašto je namo ovo bitno? Poenta je u tome da se naše telo sastoji od skoro 80% od vode. S obzirom na takav procenat nećemo preterati ako kažemo da faktički podsećamo na balone ili posude sa vodom tako da ako konstatujemo da voda reaguje na neke spoljne faktore postoji velika mogućnost da ćemo i mi, kao vodena bića, reagovati na sličan način. Ali ono što je mnogo bitnija stvar u celoj ovoj priči biće osobina vode da memoriše informaciju kojom se deluje na nju a onda tu istu informaciju njenom konzumacijom ili upotrebom vraća nama. Na taj način možemo koristiti vodu kao dobro osveženje ali ujedno i dobar lek, baš kao što to radimo sa Svetenom vodom. Više o tome na sledećoj stranici… “Poruke u vodi”
Memorija vode (tajna žive vode). Voda pamti uticaje spoljne sredine.
Pogledajte video zapise na temu Armagedon
Voda je stara koliko i zemlja
Konstantin Korotkov Interview (engleski subtitl)
The story of botled water (ikonica zupčanika/subtitles / croatian” za prevod)
