Ja sam onaj koji jeste – Duhovno izlečenje prethodi telesnom izlečenju

Iako se na ovim stranicama može pronaći masa korisnih informacija i saveta, retko ko će ozbiljno razmotriti pravu pozadinu priče o zdravlju a još manje razmisliti o toj temi otvorenog uma. Nekako je ukorenjena navika da taj posao uvek prepuštamo drugima očekujući da će oni pronaći rešenje koje nas izvući iz problema verujući da oni bolje znaju od nas samih šta je bolje za nas. Kada su u pitanju teške bolesti, većina nas razmišlja o toj temi kao o nečemu što se dešava”tamo nekom”,  ali kada se problemi dese nama, pristup rešavanju istih svodi se na parcijalno i lokalno delovanje dok se priča nikako ne sagledava u celini.  Odgovor na ovo pitanje daje “ja sam onaj koji jeste”…

JA SAM ONAJ KOJI JESTE

Dosta novih bolesti svoje poreklo ima u stresu a taj isti stres postao je naša uobičajena svakodnevica pogotovo otkako smo postali  žrtve jedne sveopšte krize. I niko neće razmisliti ozbiljno o toj temi sve dok patnja ne dostigne svoj vrhunac, vrhunac koji će nas probuditi i učiniti spremim da prihvatimo istinu. Ako zaista želite da prekinete svoju patnju onda ćete morati da ovaj trenutak prihvatite onakav kakav jeste jer je patnja posledica vašeg otpora prema onome što jeste. Ona dolazi iz misli, iz vaše interpretacije trenutka, a ne iz situacije.

Ja sam onaj koji jeste – Duhovno izlečenje prethodi telesnom izlečenju

Zašto ljudi pate? Odakle dolazi stres?

U najvećoj meri, ljudi sami sebi stvaraju patnju. Ta poruka postoji u svim religijama. U Budizmu, to je poruka koja nagoveštava kraj patnje. Buda je još pre 2600 godina rekao da kraj samonanete patnje može doći samo onda kada prekinete da sebi nanosite patnju. U hrišćanstvu to je priča o pronalaženju dragulja velike vrednosti, Carstva Nebeskoga koje je u vama sada i ovde (upamtite ove reči “sada” i “ovde”), što jesu reči Isusa Hrista i to bi konačno bio kraj patnje u ovom slučaju. Neko će vam možda i reći da vam je patnja potrebna da bi ste došli do trenutka ostvarenja, da bi ste shvatili da ne morate više da patite i to je paradoks. Kao ljudsko biće vi ne bi ste mogli duhovno da se razvijate – da niste patili. Patnja je dakle vaš duhovni i najveći učitelj. Ali, odakle ona dolazi? U suštini vaša misao je ta koja vas tera da patite. To ne mora biti neka situacija sama po sebi. Ovde se radi o vašoj interpretaciji te situacije koju vi definišete kao više ili manje strašnu. Kada to budete shvatili, videćete da postoji i drugi način da živite tako što više nećete raspravljati u sebi o onome šta jeste i to će biti kraj samonanete patnje. I kada prekinete da sebi nanosite patnju, onda je nećete nanositi ni drugima, jer ove dve stvari obično idu jedna sa drugom.

Život postoji samo u sadašnjem trenutku. Prošlost i budućnost su imaginarne kategorije.

Usmeriti svoju pažnju na sadašnji trenutak znači prepoznati ono što je primarno a nakon toga možete se pozabaviti onim što je sekundarno i to sa velikom lakoćom. Prvo i osnovno, učinite da vam Sada bude prijatelj a ne neprijatelj. Priznajte ga i prihvatite. Ako to ne učitite vi ćete ovaj trenutak uvek tretirati kao neku prepreku koju treba prevazići jer za vas uvek postoji neki budući trenutak koji je važniji. Skoro svi mi živimo na ovaj način najvećim delom svog života. S obzirom da budućnost nikada ne stiže osim u formi Sada, možemo reći da je to nefunkcionalni način života koji generiše konstantne nelagode, napetosti i nezadovoljstva jer ne ceni život koji je Sada, već ga stalno traži u prošlosti ili budućnosti a da bi ste osetili život vi se morate usidriti u sadašnjosti jer  Sada – to je jedino mesto na kome život postoji. Da li ste možda toliko preokupirani napredovanjem ka budućnosti da je sadašnjost svedena samo na sredstvo za stizanje do tog cilja? U tom slučaju stres će biti prouzrokovan željom da se bude tamo dok se nalazite ovde, tj. željom da se bude u budućnosti dok se nalazite u sadašnjosti. To je razdor koji vas cepa iznutra. Ludost je živeti tako. To što svi ostali rade istu stvar ne znači da je ona manje luda. Sve što radite morali bi ste da činite bez projektovanja budućnosti i otpora prema sadašnjosti. Ako to postignete, više nećete biti pod stresom i nećete imati unutrašni nemir. Jednostavno ćete se kretati, trčati, raditi i uživati u tome što radite.

Čekanje

Ipak, vi ćete reći: “Jednoga dana ću uspeti”. Da li je vaša želja toliko jaka da vam konstantno odvlači pažnju da vi i dalje ne vidite sadašnji trenutak? Da li vi to čekate kako bi ste počeli da živite? Ako razvijete ovakav mentalni obrazac, šta god da ste postigli u životu, sadašnjost vam nikada neće biti dovoljno dobra. Budućnost će se uvek činiti boljom a to će biti savršeni recept za stalno nezadovoljstvo i neispunjenje. Da li ste vi po navici onaj ili ona što čeka? Koliko svog života provodite čekajući? U redu, u pošti, na autobuskoj stanici, u prodavnici, na ulici. Ovde mislimo na čekanje u malim redovima. Čekanje u velikim redovima biće čekanje na godišnji odmor, na bolji posao, da deca odrastu, na vezu prepunu razumevanja, na uspeh, zaradu, na to da se postane značajan. Nije isključivo da ljudi provedu cele živote da bi počeli da žive. Čekanje predstavlja stanje uma. U osnovi, ono znači da vi želite budućnost a ne sadašnjost. Ne želite ono što imate a želite ono što nemate. Kod svake vrste čekanja vi nesvesno stvarate unutrašnji sukob između vašeg Ovde i Sada – gde ne želite da budete i projektovane budućnosti – gde želite da budete. To dosta umanjuje kvalitet vašeg života navodeći vas da ostanete bez sadašnjosti. Ovde nemojte pogrešno razumeti. Nema ničeg lošeg u tome da se poboljša vaša životna situacija i vi ćete biti u stanju da to učinite ali to ne znači da ćete poboljšati svoj život. Život je primaran, to je vaše najdublje unutrašnje biće. On prestavlja celinu, potpun je i savršen. Vaša životna situacija se sastoji od vaših okolnosti i iskustava. Nema ničeg lošeg u postavljanju ciljeva i težnje da se oni postignu. Greška je jedino u tome što se ta situacija koristi kao zamena za osećanja života, za biće. Jedina tačka u kojoj to može da se postigne je sadašnji trenutak. Ova situacija podseća na arhitektu koji ne obraća pažnju na temelje zgrade već provodi svo vreme radeći na nadgradnji. Na primer, mnogo ljudi čekaju na prosperitet. On ne može nastupiti u budućnosti.

Šta se dešava kada je čovek suočen sa teškim i opasnim bolestima? U tom slučaju budućnost postaje neizvesna pa kada onaj koji beži od sadašnjosti koja mu se ne sviđa zaviri u tu budućnost ono što tamo vidi može ga uplašiti. Strah od takvog prizora tera ga da se vrati nazad u sadašnjost koju ne želi. Reći ćete “pa zar to i nije poenta? Biti u sadašnjem trenutku?”. Da, tako je. To jeste poenta ali vaša prisutnost u sadašnjosti mora se zasnivati na razumevanju i prihvatanju iste a ne na prisilnom prisustvu. Na neki način čovek postaje taoc i zarobljenik sadašnjeg tranutka uprkos njegovoj velikoj želji da ne bude tu. Zato on počinje da živi u konstantnom nezadovoljstvu i stresu. Takva situacija doživljava se po sistemu “iz sopstvene kože se ne može.”

Ja sam onaj koji jeste – Duhovno izlečenje prethodi telesnom izlečenju

Prihvatite sadašnji trenutak

Kada budete u potpunosti prihvatili svoju realnost, tamo gde ste, ono što ste, ono što sada radite i prihvatite ono što ste dobili, tada ćete postati zahvalni na onome što imate, na onome što jeste, na biću. Zahvalnost na sadašnjem trenutku i na bogatstvu života u sadašnjosti predstavlja istinski prosperitet. Ako niste zadovoljni onim što imate ili ste čak frustrirani i ljuti zbog svog sadašnjeg manjka, to će vas možda motivisati da postanete bogatiji ali čak i ako budete zarađivali milione nastavićete da proživljavate unutrašnje stanje manjka a duboko u sebi i dalje ćete imati osećaj neispunjenosti. Možda ste u stanju da priuštite sebi mnoge stvari koje novac može da kupi, ali one će dolaziti i prolaziti ostavljajući vas sa osećanjem praznine i potrebom za daljim telesnim ili psihološkim zadovoljenjem. Nećete boraviti u biću i nećete osećati bogatstvo života u sadašnjosti koji je jedini istinski prioritet. Zato odustanite od čekanja kao stanja uma. Kada uhvatite sebe da počinjete da čekate, izvucite se odatle i uđite u sadašnjost. Jednostavno budite to što jeste i uživajte u tome. Ako budete prisutni, nikada se neće javiti potreba da bilo šta čekate. I kada vam neko bude rekao “izvinite što ste me čekali” vi ćete moći da odgovorite “nema problema, nisam vas čekao. Samo sam stajao ovde i uživao u svojoj unutrašnjoj radosti”. Ovo su zamke uma koje je lako prevideti jer su u velikoj meri deo normalnog života, pozadinski šum neprekidnog nezadovoljstva. Ali što više budete primenjivali nadziranje svog unutrašnjeg mentalno emocionalnog stanja, lakše će vam biti da uvidite kada ste zarobljeni u prošlosti ili budućnosti tj. u nesvesnom i da se iz sna o vremenu probudite u sadašnjosti. Ali pazite. Lažno i nesrećno ja, zasnovano na poistovećenosti sa umom, živi od vremena. Ono zna da sadašnji trenutak predstavlja njegovu smrt i zbog toga se oseća veoma ugroženo njime. Učiniće sve što može kako bi vas izvuklo odatle. Pokušaće sve da vas drži okovane vremenom. I zapamtite sledeće: vi niste vaš um.

Neizvesnost, sada i ovde

Da li vam misli počinju često sa: “Šta ako?” Ako je to tačno onda ste sebe poistovetili sa svojim umom koji sebe projektuje u zamišljenu buduću situaciju i stvara strah. Nema načina da se nosite sa ovakvom situacijom jer ona ne postoji. To je mentalna utvara. Ovo ludo propadanje zdravlja i života možete zaustaviti samo prihvatanjem sadašnjosti. Postanite svesni sopstvenog disanja, vazduha koji ulazi i izlazi iz vašeg tela, osetite svoju energiju. Sve ono sa čime morate da se bavite i borite u stvarnom životu, nasuprot zamišljenim projekcijama uma, predstavlja sadašnji trenutak. Upitajte sebe kakav problem imate baš sada? Ne sledeće godine, sutra ili kasnije. Šta nije u redu sa sadašnjim trenutkom? Vi ćete uvek moći da se nosite sa sadašnjim trenutkom ali nikada nećete moći da se nosite sa budućnošću, ali to vam nije ni potrebno. Rešenje, snaga ili prava pomoć će se naći tu kada vam budu bili potrebni. Ne pre toga, niti kasnije. Sednite na klupu u parku i posmatrajte reakciju svoga uma. Najverovatnije ćete dobiti poruku: “uzalud gubiš svoje vreme. Trebalo bi da radiš nešto”. Posmatrajte svoj um i setite se da vi niste “on”. Pokušajte da uhvatite sebe kako negodujete, bilo naglas, bilo u sebi, zbog situacije u kojoj ste se našli, zbog onog što drugi ljudi čine ili govore, zbog vaše okoline, životne situacije, čak i vremenskih prilika. Negodovanje uvek označava ne prihvatanje onoga što jeste. Ono bez izuzetka nosi u sebi nesvesni negativni naboj. Kada negodujete vi sebe pretvarate u žrtvu. Kada jasno i glasno zauzmete stav, vi preuzimate kontrolu. Uobičajno nesvesno je uvek na neki način povezano sa poricanjem sadašnjeg trenutka. “Sada” naravno takođe uljučuje i “Ovde”. Da li se vi opirete vašem Sada i Ovde? Neki ljudi bi uvek radije bili negde drugde nego ovde. Njihovo Sada nikada nije dovoljno dobro. Otkrijte samoposmatranjem da li je to slučaj i u vašem životu. Ako ste otkrili da je vaše Ovde i Sada nepodnošljivo i zbog toga ste nesrećni onda imate 3 opcije:

1. izvucite sebe iz situacije,
2. promentite je
3. sasvim je prihvatite

Ako ste rešili da preuzmete odgovornost za svoj život onda morate da prihvatite jednu od ove tri opcije i morate da odaberete Sada. A onda prihvatite posledice, bez gledanja kroz prste, bez negativnosti, bez psihičkog zagađenja. Održavate svoj unutrašnji prostor čistim. Ako budete preduzimali bilo kakvu akciju izvlačenja iz svoje situacije ili je menjate, prvo odbacite negativnost, ako je to uopšte moguće. Akcija koja proističe iz uvida u ono što je potrebno, efikasnija je od akcije koja proističe iz negativnosti. Bilo kakva akcija je često bolja od nikakve akcije, naročito ako ste duže vreme zatečeni u nesrećnoj situaciji. Ako je u pitanju greška, bar ćete nešto naučiti, tako da to više ne predstavlja grešku. Ako i dalje ostanete u bezizlaznoj situaciji, nećete ništa naučiti. Da li vas strah sprečava da preduzmete akciju? Priznajte strah, posmatrajte ga, posvetite mu pažnju. Budite u potpunosti prisutni u njemu. Time ćete preseći vezu između straha i razmišljanja. Ne dozvolite da vam strah dopre do uma. Iskoristite moć sadašnjeg trenutka. Nju strah ne može da pobedi. Ako zaista ništa ne možete da učinite kako bi ste promenili vaše sada i ovde, i niste u stanju da se izvučete iz situacije, onda prihvatite svoje Sada i Ovde tako što ćete odbaciti celokupan unutrašnji otpor. Lažno nesrećno ja, koji voli da se oseća bedno, ogorčeno, samosažaljivo tada više neće moći da preživi. Ako postoji nešto što bi trebali da uradite a vi to ne činite, ili se pokrenite i uradite to, ili u potpunosti prihvatite svoju neaktivnost, lenjost i pasivnost u ovom trenutku – ako je to vaš izbor. Jednostavno se posvetite tome, uživajte u tome. Bar neće biti unutrašnjeg sukoba, otpora i negativnosti.

Ja sam onaj koji jeste – Duhovno izlečenje prethodi telesnom izlečenju

Mnogi će bežeći od sadašnjeg trenutka, odabrati prošlost kao destinaciju. Da li vam se često dešava da um vadi slike iz prošlosti i time okupira veći deo vaše pažnje? Da li vas tera da često govorite i mislite o njoj? O onome što se uradili ili niste, o tome kako ste žrtva, kako su vam ili kako ste vi nekome nešto loše uradili. Da li vaše misli stvaraju osećaj krivice, ljutnje, griže svesti i samosažaljenja? Ako je tako, onda vi akumuliranjem prošlosti u svojoj psihi ne samo da ponovo osnažujete lažno osećanje o sopstvanom ja, već takođe potpomažete i ubrzavate proces starenja vašeg tela. To možete primetiti na primeru ljudi iz vaše okoline koji se uporno drže prošlosti. Svakog trenutka postanite zatvoreni za prošlost. Ona vam sada nije potrebna. Vraćajte se njoj samo onda kada je to apsolutno relevantno za sadašnjost. Osetite moć ovog trenutka i bogatstvo bića. Osetite sopstveno prisustvo.

Ja sam sada – Ja jesam – Ja sam onaj koji jeste

Ne postoje izolovane stvari ili događaji. Ispod površine sve pojave su međusobno povezane i deo su ukupnog kosmosa koji daje formu u kojoj ovaj trenutak postoji. Kada kažete “Da” onome što jeste vi ulazite u savez sa snagom i intelegencijom samoga života. Tek tada možete postati pokretač i deo pozitivnih promena u svetu. Kada je vaša duhovna pažnja usmerena na Sada, tada nastaje budnost, nešto poput buđenja iz sna, iz snova misli, iz snova budućnosti i prošlosti. Situacija odjednom postaje čistija i jasna. Nema više prostora za stvaranje problema. Samo ovaj trenutak – takav kakav jeste. Kada budete svesno zakoračili u Sada shvatićete da je život svetinja, jer kada ste prisustni, svetost postoji u svemu što opažate. Kada ste prisutni u Sada sve više ćete osećati jednostavnu, ali duboku radost postojanja i neprikosnovenosti sveg života.

Misli, emocije, čulna iskustva i sve drugo što doživljavate čine sadržaj vašeg života. Moj život! – je ono na čemu zasnivate svoj osećaj ropstva jer uporno ne vidite najočigledniju činjenicu. Vaš najdublji smisao “Ja jesam” nema nikakve veze sa onim što se dešava u vašem životu, nema veze sa sadržajem. Taj osećaj “Ja jesam” je jedno sa Sada. On uvek ostaje isti, u detinjstvu, u starosti, u zdravlju i bolesti, uspehu i neuspehu. Taj prostor sadašnjeg trenutka obično se pobrka sa sadržajem. Mnogo ljudi mešaju Sada sa onim što se u njemu događa a to nije ispravno. Sada je mnogo dublje od onoga što se u njemu događa. To je prostor u kome se događa. Zato ne mešajte sadržaj ovoga trenutka sa Sada. Kada kročite u Sada, vi iskoračujete iz sadržaja svoga uma. U protivnom, vaš osećaj postojanja biva zamračen okolnostima, vašim tokom razmišljašnja i raznim pojavama ovog sveta. Sada biva zamračeno vremenom pa tako vi zaboravljate svoju ukorenjenost u Biću, svoju božansku stvarnost i gubite se u svetu. Konfuzija, bes, depresija, nasilje i sukobi nastaju kada ljudi zaborave ko su. Ipak, vrlo je lako setiti se istine i vratiti kući: ja nisam moje misli, emocije, čulni opažaji i iskustva. Ja nisam sadržaj svog života. Ja sam život. Ja sam prostor u kome se sve događa. Ja sam svest. Ja sam Sada. Ja jesam.

U ovom tekstu korišćena je filozofija Ekarta Tola.

Ja sam onaj koji jeste – Duhovno izlečenje prethodi telesnom izlečenju

Antioksidans komentar

Mana konvencionalne medicine, kada su najteže bolesti u pitanju, jeste ta što se problemu pristupa isuviše “tehnički”. Pacijent nije samo “skup ćelija” ili objekat koji treba tretirati isključivo hemijom. Jednostavno nije dovoljno samo ukloniti simptome bolesti a ne sagledati uzroke koji su doveli do toga i čoveka kao celinu tj. duhovno biće. Danas medicina jednostavno nema vremena da se upušta u dublju konverzaciju sa pacijentom jer “vreme je novac” pa tako i samo lečenje postaje žrtva ove komercijale. Ceo proces se završava receptom za lek ili hiruški zahvatom. Ali, ako stvarno tragamo za izlečenjem mi moramo shvatiti da je čovek pre svega duhovno biće i da kada duh pati ne postoji hemija koja može rešiti problem.

Pogledajte video zapise na temu Armagedon

Youtube: Ukoliko nemate prevod, pritisnite taster “CC” a onda u settings meniju (zupčanik ikonica) uključite željeni prevod.

Ja sam onaj koji jeste – Duhovno izlečenje prethodi telesnom izlečenju