Ljudsko telo zamišljeno je kao savršena celina – ništa mu se ne može dodati niti oduzeti a da ne narušimo savršeni sklad. Takva savršenost izražena je u momentu rađanja čoveka, u dobu iskustvene nevinosti. Sve je na svom mestu, ništa ne nedostaje, sve funkcioniše. Ali, kako vreme prolazi ova idilična i savršena slika počinje polako da iščezava i dolazi do neželjenih promena: tkivo stari, organi otkazuju, gube funkciju, nešto počinje da nedostaje a nečega da ima previše… A nismo li malopre rekli da je celina savršena i da joj se ništa ne može oduzeti, ni dodati? Ako gubitke smatramo donekle i normalnom pojavom (starost, hirurgija, nesrećni slučajevi…) kako ćemo onda objasniti viškove? A takve su npr. ćelije tumora. Ako želimo da ovaj problem rešimo, možda ćemo morati da stvari postavimo i na zemlji kao i na nebu…

I NA ZEMLJI KAO NA NEBU

Ovde će nauka potegnuti naučno objašnjenje: “uticajem određenih kancerogena došlo je do promena na nivou gena, mehanizmi za umnožavanje ćelija su poremećeni, apoptoza je izostala i došlo je do formiranja tumorskog tkiva…”. Ovo objašnjenje je ok ali nažalost običnom čoveku ne nudi odgovore već samo naučne fraze i medicinske procedure koje će nas, na žalost, najverovatnije dovesti do stadijuma na nam nešto od organa zahvali jer će hirurgija odraditi svoj deo posla. A šta je sa nama koji želimo zadržati onu savršenost na početku priče?  Da li postoji još neko ko može pružiti odgovor na ovo pitanje?

Istina iz drugog ugla

Zašto ovo spominjemo? Zato što na jednu priču uvek možemo sagledati iz više ugla i time dobiti različite odgovore koji, iako različiti ne znači da jedni druge negiraju. Kako bi izgledalo da problem viška ćelija pogledao tim drugim očima, koristeći ne medicinski, već duhovno – religijski mikroskop?

Za tu svrhu pozvaćemo se na jednu alegoriju iz Biblije: “Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u svom polju, a kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide. A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti samo dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? A on reče im: Neprijatelj to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo? A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju”. (Matej 13:24-30)

Duhovni pogleda na svet podrazumeva postojanja telesnog (materijalnog) i duhovnog (Božanskog) dela postojanja. Duhovni i materijalni svet postoje kao dve posebne celine koje su međusobno u direktnoj vezi, jedna iz druge proizilaze, tj. jedna na drugu utiču. Oko ovog pitanja će pripadnici materijalnog i duhovnog klana često ukrstati koplja pitanjem šta je starije, (kokoška ili jaje), duhovno ili materijalno. Materijalisti kažu da je svaka duhovnost prozvod materije a religija kaže da je sva materija rezultat i posledica delovanja duhovnog (Božijeg) i da sve što je stvoreno, stvoreno je duhom ili Božjom reči.

Svakako da je “savremenom” čoveku teško prihvatiti da sve što postoji nastaje iz nečije “reči”. Ali, ako pođemo od toga da je ova teorija stara hiljadama godina, da je namenjena raznim epohama i civizlizacijskim nivoima, saopštenje Božje istine moralo je biti dato na jednostavan i prost način kako bi ga svi mogli razumeti a ne ispričano u naučnim frazama razumljivim samo uskom krugu naučne zajednice. O kodiranju istine alegorijskim pričama bilo je reči u tekstu “Omov zakon zdravlja“. Ako bismo umesto ‘reči’ koristili neke savremene termine kao što je “set informacija”, da li bi bilo prihvatljivije za vas ako bi smo rekli da je celokupno stvaranje proisteklo iz ogromne mase informacija koje su se manifestovale u materijalnom okruženju?

Npr. ljudsko telo predstavlja jedan složeni mali kosmos organizovane materije, sistema, procedura, logičkih dešavanja, svet koji je nastao iz jednog skupa informacija zvanog genetički kod. Iz tog koda nastaje ljudsko telo, izuzetno složeni organizam i to je priča koju genetičari mogu lako razumeti. Kompjuteristi pak to mogu bolje razumeti ako priču uporede npr. sa zipovanim fajlom. Zamislite masu podataka, slika, zvukova, raznoraznih instrukcija, programa, zipovanih u jednom fajlu. Kada taj fajl unzipujete, na odredišnom mestu pojaviće se čitav jedan svet svega i svačega. U tom kontekstu mogli bismo da kažemo da je sve stvoreno proizašlo iz jednog jedinog fajla koji se unzipovao – da li bi ste to lakše razumeli? “U početku nije bilo ničega i onda beše fajl i iz njega sve nastade…” Možemo li isto tako pretpostaviti postojanje zipovane Božje mega reči prepune informacija iz koje sve nastaje? Možemo li reći da je ljudsko telo, milijarde ćelija, organi, tkiva, taj ogroman svet nastao iz jedne genetičke reči?

Umetnička slika je reč slikara, simfonija je reč kompozitora, celokupno stvaranje je Reč Božja. Ako baš insistirate na materijalnom pogledu, ljudsko telo bilo bi reč genetičkog zigota. Taj genetički zigot prepun informacije unizpovaće se u materiji baš kao što se i Božja reč otpakuje u stvaranju. Poenta cele priče je da stvaranju nečega prethodi informacija o tome šta se stvara. Ako želite napraviti kuću ili neku složenu mašinu morate prvo imati plan. Čak i ako pravite tortu obično to radite po nekom receptu. Svaka izmena informacije dovešće i do izmene stvorenog. Opet ćemo se nadovezati na prostiji primer.

Ako kuvar pravi tortu po receptu, promena recepta izazvaće promenu stvorenog  tj. torte. Dakle, stvoreno je podložno promeni i menja se sa promenom informacije sa kojom je u vezi i koja ga definiše. Nekada je za to potrebno dugo vremena a nekada su posledice odmah vidljive. Ono što je za nas u ovom momentu bitno jeste to da svaka promena u duhovnom, koje je prvobitno, izaziva promenu i u materijalnom. U religiji se svet duhovnog simbolizuje nebom a svet materije zemljom pa će u skladu sa pomenutom vezom, “ono što je odlučeno na nebu, biti sprovedeno na zemlji”.

Informacija na neki način izražava volju tvorca jer jer se njegova ideja i plan sadrži u njoj. Delo tvorca u materiji najvernije je izvornoj informaciji u momentu stvaranja . Tako će i ljudsko telo biti najbliže ideji tvorca u momentu rađanja. A onda dolazi do promene kao i u priči o sejaču. Telo počinje da se menja, uglavnom u negativnom smislu, odstupajući od plana i volje tvorca. Ako je i ovde sejač zasejao samo dobro seme koji je to neprijatelj došao i posejao kukolj kome tu nije mesto? Očigledno da tumorske ćelije nisu deo plana i da predstavljaju onaj “suvišni” deo koji je nepotrebno dodat našoj savršenoj celini.

Neka volja Tvoja bude i na zemlji kao na nebu

Očigledno je da je volja Tvorca mora biti prisutna u svakom delu našeg makro i mikro univerzuma kako bi se njegov plan sprovodio u delo. Taj plan usmeren je ka životu, prosperitetu, ljubavi. Na neki način mi ljudi predstavljamo ćelije tog ogromnog organizma koji stremi ka životu. Međutim, s obzirom na veliku količinu pohlepe, mržnje i zlih dela u svetu očigledno je da se u nekim delovima taj plan stvaraoca ne sprovodi u po originalnom receptu jer neke ćelije ne prihvataju njegovu volju.  Gledano iz ljudskog ugla, naše telo je kao mali univerzum u kome se ispoljava naša volja. Naša volja ima za cilj srećan i zdrav život dugi niz godina. Svaka ćelija u našem telu prihvata tu volju i trudi se da je sprovode u delo: ćelije srca pumpaju krv, ćelije pluća daju nam kiseonik, imuni sistem nas brani itd.. itd… Svi rade kao jedna porodica, sa istim ciljem.

Kao što Bog u makro kosmosu svoju volju i reč sprovodi u delo, dajući informacijama telesni oblik, tako i mi, na neki način slično činimo u našem telu. Informacije, misli i osećanja koja negujemo vremenom uzimaju telesni oblik pa mi sami postajemo tvorci univerzuma koji se rađa u nama. To je vrsta posebnog dara koji nam je dat, da poput majke materijalizujemo informaciju koju primamo, baš kao što to čini žena koja rađa. Šta će biti stvoreno, zavisiće od porekla informacije tj. da li će to biti Božja reč ili reč nekog drugog. Možda će vam sada biti jasnije izreke poput “i na zemlji kao i na nebu.. prihvatanje Božje reči…. seme života.. morate se ponovo roditi… “. Dugo vremena je neprijatelj delovao u našoj svesti menjajući naš duh i ubacivši u nas svoju informaciju, poput kukavičjeg jajeta, iskoristio našu mogućnost stvaranja da izrodimo njegov destruktivni recept i damo mu telesni oblik. Dar stvaranja koji njemu nije dat zbog jalovosti svoga zla, nadomešten je našom naivnošću tako da nesvesno počinjemo da činimo volju destrukcije. Umesto zdravih ćelia koje teže životu počinjemo da stvarmo ćelije koje teže bolesti i smrti, poput onih tumorskih. Ćelije tumora nemaju ljubavi prema svojim bližnjima, samožive su, nezasite i nerazumne, u svojoj pohlepi ubijaju svog domaćina čineći tako i svoju smrt. Njihov vid je do te mere zamućen samoživnošću da jednostavno nisu sposobne prepoznati takvu činjenicu.

Ove ćelije nisu kadre živeti u normalnim uslovima. One žive u kiselim sredinama, u mraku, bez kiseonika, često puta agresivne prema svojim susedima a nemaju korisnu funkciju. Očigledno je da ne tvore našu volju baš kao što ni mi sami kao ćelije u makrouniverzumu tj. telu Tvorca, često puta ne tvorimo volju našeg Tvorca već živimo život materijalista i hedonista. Naš imuni sistem trebao bi prepoznati uljeze, označiti ih kao negativce i ukloniti. Ali da bi to učinio on mora biti sposoban prepoznati šta je žito a šta kukolj. Mora postojati neka referenca u odnosu na koju će suditi ali ako takve reference nema imuni sistem će “propustiti” negativce. A negativci će se umnožavati sve dok u njivi više ne bude žita već samo kukolja. Polako će metastazirati u svim pravcima šireći svoja naopaka shvatanja. Ono što imuni sistem čini nije ništa drugo nego prihvatanje naše životne filozofije. I tako će svaki čovek sam za sebe postati tumorska ćelija u telu Tvorca.

Kada ste poslednji put iskreno stali iza stava “… neka bude volja tvoja i na zemlji kao i na nebu…”. Ako mi sami zauzmemo takav stav, isto će učiniti i naše ćelije. Prihvatanjem Božjih zakona mi jednostavno prihvatamo volju Tvorca dajući joj time mogućnost da zaživi i na zemlji, kao što je i na nebu. Ona više neće biti samo informacija u svetu duha već će uzeti svoje telo u materiji. A kada osobine ljubavi, praštanja i milosrđa uđu u naše živote, oni će postati dom svetlosti i sveopšteg zdravlja a to je ambijent koji bolesti baš i ne vole.

Antioksidans komentar

Ako vam do sada nisu baš bile jasne reči molitve: “Da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; ” nadamo se da smo vam ovom pričom donekle to pojasnili. Bilo da se radi o planu Tvorca koji stremi životu, bilo da se radi o našim željama da pobedimo bolest i zlo, bitno je da volju treba sprovesti u delo i učiniti je živom “i na zemlji kao i na nebu”.  Dakle, ono što zamišljamo, želimo i planiramo, treba sprovesti u delo. (So let it be written. So let it be done).  A da bi ideja zaživela i da bi se volja Tvorca ostvarila ona će zahtevati od vas da prethodno pripremite teren baš kao što i plodno seme traži dobru zemlju. Ne možete činiti zlo i živeti bolesnim duhom a pri tome očekivati da se volja dobrote i života ispuni u vama. Dobro seme će tražiti da njiva prethodno bude poorana i tek tada ono će dati dobar rod.

Pogledajte video zapise na temu Armagedon

I NA ZEMLJI KAO NA NEBU – ZDRAVIM ŽIVOTOM PROTIV TEŠKIH BOLESTI