O autofagiji smo već pisali u prethodnom tekstu “Autofagija tela” a sada priču nastavljamo pod naslovom “Autofagija duha”. Podsetimo se ukratko suštine ovog fenomena: pod raznim uticajima, što od načina ishrane i navika, što zbog propusta imunog sistema ili samog starenja dolazi do nakupljanja tkzv. “ćelijskog smeća” a koje vremenom dovodi do disfunkcije organa i mutacije ćelija što može biti uzrok raznim tumorskim oboljenjima. Ali, ukoliko minimum 12 sati ne unosite nikakvu hranu, ćelije koje su suočene sa gladovanjem, kako bi sebi obezbedile energiju i gradivni materijal, počeće da “jedu” i “recikliraju” oštećene ćelijske delove, organele i proteine uklanjajući tako sve stare, oštećene, pa i one kancerogene ćelije što organizam štiti od bolesti. Ova priča funcioniše u telesnom, materijalnom delu. Ali naš duh, ili naša psiha kako hoćete, pati od sličnih problema. Vremenom naše duhovno biće biva zatrpano “mentalnim odpadom”. Možemo li autofagiju kao proces detoksikacije primeniti i na naše duhovno biće? Autofagija duha…
Autofagija duha – duhovna autofagija i pročišćenje leči vaš duh
Autofagija duha
Ono što mi obično radimo u našim tekstovima jeste da pokušavamo da “uhvatimo” princip po kome se stvari dešavaju. U slučaju autofagije mogli bismo da kažemo da, kao u jin-jang priči, energija ima težnju stalnog kretanja u polarititetima, crno-belo, hladno-toplo, noć-dan… ili što bi prostije rekli energija ne može da stoji, ona mora da se kreće. Točak energije se mora stalno okretati i za njega ne postoji statika već samo dve opcije: ili će ići “ka vama” ili će ići “od vas”, nema drugog puta. Ako govorimo o ishrani, sve dok sebe zatrpavate hranom točak će uvek ići u vašem pracu i neće promeniti smer.
AX smatra da zakoni koji važe u materiji mogu pronaći svoj pandam u duhovnom i obrnuto. Uzmimo za primer kretanje informacija: u toku dana vi ćete uglavnom primati informacije, iz raznih izvora, sa radija, televizije, telefona, čitaćete neku knjigu, razgovarati sa nekim… Zajedničko svim ovim situacijama jeste da je smer kretanja točka najčešće “ka vama” ili od “spolja ka unutra”. Ako kojim slučajem ne budete više bili u ovom modu prijema informacija, onda će točak koja nema nameru da stoji krenuti “od vas” ili bolje rečeno “iz vas”. I pri tome biće teško zadržati se na jednoj misli već će se ona granati u bezbroj pravaca. Ošo Redžniš je imao običaj da kaže da je ljudska misao kao majmun koji ne može da miruje već stalno skače sa grane na granu. Ali ovde se može javiti jedan “problem”. Kada informacija putuje od spolja ka unutra onda imate dosta mogućnosti da iskontrolišete ono što dolazi do vas. To ćete činiti biranjem – željena vrsta muzike, film, knjiga.. ali kada informacije krenu “iz vas” onda ta kontrola nije potpuna pa često “izleti” i nešto što ne treba. To mogu biti vaše skrivene misli, strahovi, osećanja ili sećanja koja uporno gurate u zaborav. Zato će retko ko od vas želeti da ostane “sam sa sobom” u praznoj sobi. Ako i dođe do toga odmah ćete potražiti spas tj. film koji ćete gledati, vrtećete kanale na TV-u, tražiti knjigu, novinu, šta god – samo da ne ostanete sami sa sobom. Ovaj “nalet” misli iz naše dubine često puta izazivaće nelagodu, možda čak i strah. Oni koji praktikuju meditacije takvu situaciju pokušaće da reše odsustvom misli i zato će se truditi da zaustave proces mišljenja – što na neki način i jeste poenta meditacije. Ako uspete da zaustavite misli, u tom slučaju, bez informacija od spolja ali i bez informacija iznutra, čovek će ostati sam sa sobom, sa svojim pravim “ja” i dobiće priliku da zaviri u svoju suštinu, u Božji lik koji postoji u svakome od nas. Ali nemojte misliti da je lako zaustaviti ovaj točak. Bilo da se radi o prilivu spoljnih informacija, bilo da se radi o izlivu unutrašnjih, njihova zajednička misija je da stalno prave maglovito nebo i skreću vašu pažnju sa vašeg pravog “ja”. Ako ste pročitali naš tekst “pogledaj učenog..” biće vam mnogo jasnija ova igra misli. Autofagija duha imala bi za cilj da prvo zaustavi stalno zatrpavanje informacijama, da izazove tkzv. “duhovnu glad” pri čemu će vaš duh početi da razgrađuje “duhovno smeće”, nataložene misli, strahove i emocije. Nakon što ukinemo stalno doturanje novog balasta i kada rasčistimo nataloženo, rasteraćemo oblake sa našeg duhovnog neba i tada ćemo moći da gledamo čistog pogleda u unutrašnji svemir koji poseduje svako od nas i koji sve nas povezuje.
Negde na netu videli smo jednu priču koju ćemo ovde prilagoditi našoj teemi i koja nam donekle može objasniti ovaj čin “zavirivanja u samog sebe”:
Jedan prosjak godinama sedi na putu moleći prolaznike za milostinju. Ugledavši stranca prosjak ga već po navici upita: udelite gospodine prosjaku koji ničeg nema…
– Na žalost nemam ni ja šta da ti dam…bar ne ono što ti očekuješ, reče stranac i upita prosjaka: reci mi šta je to na čemu sediš? – Ovo? Ništa, odgovori prosjak. Stari drveni sanduk, našao sam ga na ulici, služi mi kao stolica, sedim na njemu skoro ceo život i to je jedino što imam. – A da li si ikada pogledao šta je u tom sanduku? upita stranac. Prosjak se malo zbuni pa pomisli kako to zaista da godinama sedi na tom sanduku a da se nikada nije setio da pogleda šta je u njemu? Polako zadiže poklopac kao da se plaši onoga što će videti i odjedanput, ugledavši šta je u sanduku, zaneme. Bio je pun zlata.
Stranac reče: – ja sam neko ko nema ništa drugo da vam da osim reči – “pogledajte unutra”. I to ne u sanduk koji čuvate već u nešto mnogo bliže – u samog sebe. Kažem vam, svi vi koji niste pronašli svoje istinsko bogatstvo – a to je potpuna radost unutrašnjeg bića i duboki mir koji ide sa tim, mir koji je nemoguće uzdrmati, prosjaci ste čak i ako posedujete svo zlato ovog sveta. Ne primećujući bogatstvo unutrašnjeg sveta, svi vi tragaćete celoga života u spoljašnosti za tračkom zadovoljstva i ispunjenja. Tragaćete grozničavo za mrvicama, za ljubavlju i priznanjem, iako već posedujute blago u sebi koje ne samo da sve to podrazumeva već je i beskrajno veće od bilo čega što vam spoljni svet može ponuditi.
Autofagija duha – duhovna autofagija i pročišćenje leči vaš duh
Oblaci na nebu
Misli su kao oblaci na nebu i što ih je više – gušći su, tako da ne možete videti “iza oblaka”. Šta je to što se krije iza misli i uma koji nas preokupira, bilo da se radi o informaciji koja ulazi ili izlazi iz nas? Vaše pravo biće nalazi se duboko u vama kao vaša najdublja, nevidljiva i neuništiva suština. To “biće” ne može biti mentalno shvaćeno i nemojte se uzalud truditi da ga spoznate svojim umom, već smo napomenuli da se ono može uočiti tek onda kada je um potpuno miran. Postati svestan svog bića znači prosvetliti se.
Kada spominjemo prosvetljenje i “biće” prvenstveno mislimo na Boga. Većina ljudi će negirati celu tu priču ne znajući čak ni šta negiraju a drugi će je isuviše često spominjati verujući da znaju o čemu govore ali u oba slučaja radi se o ljudima koji nikada nisu zavirili u svet ovog beskrajnog carstva. Onoga trenutka kada se reč Bog izgovori stvara se mentalna slika o nekome ili o nečemu što najčešće postoji izvan nas. Pri tome opet napominjemo da nije moguće stvoriti mentalnu sliku o Bogu jer rečju ne može izraziti tu neizrecivu stvarnost ali zato možemo iskusiti to na šta se ona odnosi. U protivnom samo ćete praviti mentalne idole u svojoj glavi. I ne zaboravite da “ja jesam” uvek prethodi i starije je od onoga “ja sam ovo” i “ja sam ono”.
Autofagija duha – duhovna autofagija i pročišćenje leči vaš duh
Najveću prepreku doživljavanja tog “jesam” biće vaša identifikacija sa materijalnim umom koji teži da mišljenje postane prisila, nešto poput zavisnosti od misli.Ta neprestana mentalna buka sprečava vas da pronađete to carstvo unutar sebe i ona će neprestalno stvarati lažna, umom stvorena “ja”. Upravo tim lažnim ja bio je zadivljen filosof Dekart (“mislim – dakle postojim”) koji je izjenačio mišljenje sa stvarnim identitetom. Svi mi kao prisilni mislioci živimo u suludo složenom svetu stalnih problema i sukoba u kome je prisutna stalno rastuća rasparčanost uma, za razliku od prosvetljenja koje je stanje celosti, bića u celini, pa samim tim i stanje mira. To je kraj svih patnji, sukoba i robovanju neprekidnom razmišljanju.
Um je taj koji pravi prepreku između vas i vašeg Ja, vas i prirode, između vas i Boga. Um stvara osećaj izdvojenosti, da ste nezavisni od celine, kao kada leva obala doživi sebe totalno nezavisnom od desne, ne shvatujući da ispod mora čine deo istog kopna. Vi činite celinu sa svim što postoji. U takvom svetu misao vezuje bolest a vera je ta koja će vas osloboditi. Iako imate utisak da vi koristite svoj um, prihvatite činjenicu da to baš nije tako čak potpuno drugačije – um koristi vas. Vi verujete da ste um a to je zabluda jer um je preuzeo kontrolu nad vama. Ako mislite da nije tako, pokušajte da se oslobodite svog uma, možete li ga ugasiti? Možda na trenutak ili dva ali ništa duže. To znači da ste se poistovetili sa vašim umom i da ste njegov rob. Vaše oslobođenje počeće onda kada uvidite na vi niste vaš um, odnosno mislilac i kada započnete da posmatrate tog “mislioca” sa strane. Tada će se viša svest aktivirati i započeće vaše buđenje ili ponovno rođenje. Tada ćete videti da postoji prostrano carstvo razuma iznad misli a da su misli samo mali aspekt tog razuma. Ili posmatrajte to ovako: osoba koja je postovećna sa umom je osoba koja vidi do oblaka a prosvećena osoba je ona koja može rasterati oblake i pogledom dobaciti u svemir.
Antioksidans komentar
Autofagija tela uništiće biološki otpad koji počinje da zatrpava vaše telesno “Ja”. Čišćenje tela od ovog ćelijskog smeća dovešće do toga da telo ponovo zasija u istini i nevinosti koje je imalo pre toga, kao kada sa zlatne jabuke rukavom obrišemo prašinu i ona zasija u svom pravom sjaju. Isto će se desti i u duhu kada rasteramo oblake koji zamagljuju naš duh i sprečavaju nas u nameri da otkrijemo svoju suštinu, svoje istinsko “Ja”. Većina tih oblaka dolazi sa drveta znanja, čije plodove, priznali mi to ili ne, jedemo svakoga dana.
Autofagija duha – duhovna autofagija i pročišćenje leči vaš duh
