Postoje dva suštinski različita oblika dijabetesa koji su potpuno različiti kao da se radi o dve nezavisne bolesti. U daljem tekstu pričaćemo o dijabetesu tipa 1 koji je insulin zavisni dijabetes i poznat je kao dečji, juvenilni dijabetes. Kod ovog tipa dijabetesa problem je – nema insulina. Pankreas ne šalje insulin…

DIJABETES TIP 1 – INSULIN ZAVISNI DIJABETES

Pre čitanja ovog teksta morate da pročitate prethodni tekst – uvod o dijabetesu kako bi ste se lakše uklopili u nastavak priče. Dakle, da razmislimo sada… Ako nema insulina, šta se dešava nakon obroka? Hrana se vari i glukoza odlazi u krv. Ćelije su gladne i one vide šećer ali ga ne mogu uzeti jer nema insulina koji će otvoriti vrata. Sada se javljaju dva problema: višak šećera u krvi koji treba što pre regulisati i drugi – ćelije se moraju nahraniti. Prvi problem telo će rešiti izbacivanjem šećera kroz bubrege i urin mada bi poželjnije bilo da se taj šećer iskoristi kao gorivo u ćelijama. Izbacivanje šećera kroz urin je prinudno i nepopularno rešenje. Ovaj postupak će zahtevati veće količine vode jer nije moguće tek tako izbaciti kristale šećera. Oni se moraju isprati vodom. Ako nema vode, a telo će pokušati da ispere sav taj višak šećera, neiminovno će doći do dehidracije. Postajemo veoma žedni tako da jedan od znakova povišenog šećera jeste stalni osećaj žeđi i učestalo mokrenje. Što se tiče drugog problema i on će biti rešen. Ćelija jeste veoma gladna ali je i prilično fleksibilna. Ona nikada neće reći: nemam šećera i umreću od gladi. Zato će ona početi da traži alternativne izvore energije. Kako to izgleda? Upotrebićemo primer peći.

Zamislite da je napolju izuzetno hladno i da je jedini način da preživimo je da založimo veliku peć koja će nas ugrejati. A zamislite i situaciju da smo ostali bez ogreva. Šta tada možemo da učinimo? Alternativno rešenje je da možemo da rasturimo nameštaj, uzmemo zavese, tepihe i ostele rekvizite i njime naložimo peć. To nije baš najbolji način za grejanje ali ako je jedini, onda nemamo izbora. Isto važi i za razgradnju našeg tela. Razgradnja tela kao alternativno rešenje dolaska do energenata nije dobra stvar, ali ako nemamo izbora to mora uslediti. Kada koristimo loše gorivo za peć, počinju da se javljaju određeni problemi a to su otrovni gasovi, opasni materijali, višak pepela i sl. Sličan problem se dešava i sa telom. Kada počnemo da koristimo alternativne izvore energije koji nisu predviđeni za sagorevanje počinjemo da oslobađamo otrovne otpadne proizvode koji se talože u telu. Jedni od njih jesu ketonska tela pa kada se ona natalože u telu postaju veoma toksični i acidni pa se javlja dijabetična ketoacidoza. To je veoma ozbiljna komplikacija kod dijabetesa tipa 1.

Dijabetička ketoacidoza (DKA) je akutna, životno ugrožavajuća komplikacija šećerne bolesti, za koju se procjenjuje da je godišnje razvije između 4 i 8 od 1000 osoba s tipom 1 dijabetesa. Može biti i prvi pokazatelj neprepoznatog dijabetesa ili se javlja kod osoba sa već dijagnosticiranom bolešću ili u slučaju neredovne primene insulina. Kako se ova otpadna tela sve više talože, dolazi se do stanja kada čitavo telo prestaje sa radom. Pre nego što se usavršila terapija sa insulinom, dijabetes tipa 1 je bio fatalna bolest. Deca su umirala ukoliko su imala ovo oboljenje. Danas imamo terapiju insulinom, sredstva protiv dehidracije, povraćanja i elektrolitskog disbalansa. Davanjem insulina, omogućuje se ćelijama da prime glukozu.

Sve je to u redu. Insulin u inekcijama će trenutno nadomesti manjak insulina iz pankreasa. Ali, šta se desilo sa beta ćelijama? Zašto ne funkcionišu? Ko ih je uništio? U određenim slučajevima uzrok može biti virusna infekcija. Nije nemoguća situacija da virus uništi beta ćelije. A često puta to može biti i neka povreda pankreasa ali to nisu jedini i glavni krivci. U zadnje vreme nauka je otkrila i novog uzročnika.

Šta znači kada je neko imun na bolest? Vi se inficirate nekim uzročnikom i vaše telo ga prepoznaje kao neprijatelja jer je već bilo u kontaktu sa njim i stvorilo posebna antitela. Imuni sistem otvara policijsku kartoteku, prepoznaje neprijatelja i odmah aktivira adekvatna antitela. Ta antitela su posebne vrste proteina i oni su specijalizovani da napadnu ciljanu vrstu bakterija ili virusa. Majka čak i ne mora da bude svesna činjenice da je bila izložena napadu. U tom slučaju kažemo da je majka imuna na taj virus. Ta svoja antitela, majka prenosi kroz svoje mleko u dečji sistem. Korišćenjem majčinog mleka beba će biti zaštićena od svega od čega je i njena majka. Zato se i kaže da je bebu najbolje hraniti majčinim mlekom, jer vrednosti koje kravlje mleko prenosi sasvim su drugog profila, često nepotrebnog i često štetnog po bebu.

Dakle, ova antitela su proteini. A šta se dešava kada unosimo proteine u telo? Oni ulaze u sistem za varenje gde se razlažu na manje delove, aminokiseline, koje onda ih apsorbujemo u telu. Aminokiseline su poput lego kockica i mogu se grupisati u razne oblike. Telo od njih proizvodi razne proteine. Kod bebe je to malo drugačije. U pogledu apsorcije proteina ona ne funkcioniše kao majka. Kada majka doji dete, ona uzima ove proteine i pakuje ih u specijalne male paketiće koji se ne mogu svariti. Poput kapsula kod leka oni odlaze u stomak gde ih želudačne kiseline i enzimi ne mogu svariti pa oni idu dalje u creva gde se takođe ne razlažu već prolaze kroz crevne zidove. Tu čitavi, nedirnuti proteini-antitela ulaze direktno u bebin krvotok. Dakle, antitela u potpunom obliku, neoštećena ulaze u dečiji krvotok i funkcionišu kroz bebu tako da je ona sada zaštićena od svega od čega je i njena majka. Možemo reći da je imuni sistem veličanstvena Božja kreacija koja funkcioniše besprekorno. Bar dok se neko ne umeša u tu priču.

Ali, ubacićemo sada u priču kravlje mleko. Mama krava pakuje proteine-paketiće za svoju bebu tj. za tele. Šta mi radimo? Mi uzimamo kravlje mleko i dajemo ga svojoj deci. Šta se sada dešava? Uzimamo čitave, nedirnute, kravlje proteine i oni cirkulišu krvotokom naše dece. Kako dete odraste i njegov imuni sistem se razvije, dođe trenutak kada imuni sistem registruje kravlje proteine i kaže: “Odakle ovo? Ovo ne pripada ovde. To je kravlji protein a ne ljudski.“ I šta se onda dešava? Daje se naređenje imunom sistemu da proizvede antitela i napadne prisutni kravlji protein. Često puta kažemo da je neko alergičan na proteine kravljeg mleka a to je zato što čitavi, nedirnuti kravlji proteini ulaze u krvotok. Onda postajemo imuni na njih i počinjemo ih napadati.

Tu se sada javlja jedan problem. U prethodnom tekstu smo napomenuli da neka deca naslede osobinu da proizvode specijalne belančevine na površini beta ćelija pankreasa koji su veoma slični pomenutom kravljem proteinu. Kako su postali imuni tj. alergični na taj protein javlja se greška u prepoznavanju identiteta pa antitela koje telo sada proizvodi protiv kravljih proteina ne prave razliku i počinju da napadaju beta ćelije koje na kraju i unište pa dete postaje dijabetičar tipa I. To je autoimuna bolest. T-limfociti uništavaju ćelije pankreasa koje luče insulin. Na neki način dolazi do zabune kod T-limfocita pa oni greškom uništavaju pankreas.

Stopa dijabetesa raste sa stopom potrošnje mleka u zemljama

Poslednjih godina odrađena su brojna istraživanja koja su pokazala da, ako pristupimo pravilno problemu, u prvih nekoliko meseci nakon dijagnoze tj. u periodu kada su beta ćelije samo povređene ali ne i mrtve i ako sprovedemo terapiju na vreme možemo spasiti zdravlje deteta a to će značiti promenu ishrane i konzumiranje celovitih biljnih namirnica kao i prekid konzumacije kravljeg mleka. Ovim pristupom se rešava problem kod 90% dece. Zamislite da 90% dece spasite problema sa insulinom i svih ostalih komplikacija dijabetesa? Možda sada nemate problem sa ovom vrstom dijabetesa ali svakako da sebe izlažete riziku u vremenu koje dolazi. A vrlo je verovatno da neki vaš komšija, prijatelj ili rođak ima problema sa ovom vrstom bolesti. Šta se dešava ako ne reagujemo odmah već prođe duže vremena u dijagnozi dijabetesa tipa 1? U svakom slučaju sa balansiranom i pravilnom ishranom lakše ćete kontrolisati nivo šećera u krvi i sa dodatkom fizičkih vežbi vremenom ćete smanjivati doze insulina. Ovim sistemom došlo je do izlečenja kod određenog dela dijabetičara dok je veći deo smanjio svoje doze insulina.

Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Imuno bolesti i dijabetes

DIJABETES TIP 1 – INSULIN ZAVISNI DIJABETES – JUVENILNI ILI DEČJI DIJABETES. DIJABETES DANAS DOLAZI NAJČEŠĆE KAO POSLEDICA LOŠE ISHRANE I ŽIVOTNIH NAVIKA. ŠEĆERNA BOLEST.