Kada počnemo da pričamo o veganskom načinu ishrane protivnici odmah potežu pitanje “Ali sve biljke su prskane pesticidima i otrovne”. Na žalost ova izjava jeste tačna. Upotreba pesticida na našim prostorima već odavna je van kontrole i više nema smisla pitati seljake na pijaci ima li pesticida u voću i povrću koje prodaju. Mnogi poljoprivrednici više i ne znaju čime prskaju i biljke i zemlju a količina pesticida ide na “đuture” ili ono “imam ja ruku za to”. Od biljnih proizvoda najviše se prska jabuka a zatim slede jagoda, grožđe, celer, breskve, spanać, slatka paprika… (sve je prskano – ima li pesticida?)…
SVE JE PRSKANO – IMA LI PESTICIDA ?
Najgore od svega je to što se ovi pesticidi ne mogu totalno ukloniti pranjem. Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja koristi na stotine pesticida kako bi se suzbile štetočine i uvećao prinos. Skoro da je postalo nemoguće proizvesti nešto bez prskanja. Ovu temu smo spomenuli u priči o chemtrails-u. gde smo kiselost zemljišta spomenuli kao bitan faktor slabijim prinosima i dobru podršku štetočinama a ta kiselost inače je definisana kao veliki problem kako zemlji tako i zdravlju čoveka. Kao što je teško sresti čoveka bez lekova isto tako postalo je teško pronaći i njivu bez pesticida. Naučna zajednica je ove pesticide povezala sa povećanom stopom oboljevanja od raka, neplodnosti, psihičkih poremećaja i sl. Sbog manje telesne mase ovde su posebno ugrožena deca koja osećaju čak i male količine pesticida u ishrani. Iako prodiru i u samu voćku, najveći deo nalazi se spolja i u kori. Zato se preporučuje temeljno pranje i guljenje kore biljke. Ovo sad može biti jak udarac na kvalitet naše ishrane jer kora svakako sadrži vredne nutrijente ali zbog rizika od pesticida poželjno ju je ukloniti. Ako ste sigurni da je biljka “čista” onda nemojte odvajati koru. Ovo posebno važi kod blendovanja ili ceđenja soka. Nije neko rešenje ali – bolje išta nego ništa.
Kao što rekosmo od svih voćki najviše se prska jabuka tako da nije retkost da se prska i po 10-20 puta za godinu dana. Ovde je posebno rizično to što domaćih pesticida više i nema a veliki deo se uvozi sumnjivim kanalima pa niko nije siguran šta i odakle dolazi i kolika je toksičnost tih sredstava. Što se tiče uzvoza voća i povrća fitosanitarne inspekcije na granici vrše kontolu ali nije ništa neobično da voće i povrće iz uvoza u tom pogledu bude neispravno.
To jeste činjenica i zato je veoma bitno da biljke nabavljate iz proverenijih izvora, od prijatelja, rođaka, poštenih seljaka… Mada, biće vam malo teže pronaći te “poštenije” proizvođače pogotovu u današnje vreme. Na žalost ekonomska kriza, ali i opšta propast morala, u našoj zemlji dovela je do toga da se proizvođači bore svim sredstvima u teškoj ekonomskoj situaciji a neka od tih sredstava podrazumevaju i malo “varanja” u tržišnoj utakmici. Neki to svesno rade, ne poštujući karencu pesticida pa prskaju biljke neposredno pre prodaje a većina njih su jednostavno tehnički “nepismeni” pa primenjuju tehniku poznatu pod imenom “đuture” u procesu prskanja. Generalno, pesticidi su u svakoj varijanti štetni po vaše zdravlje a pogotovu kada se ne poštuje karenca. Ranije su naše deke i bake problem korova rešavali motikom. Danas zbog ogromnih površina njiva kao i zbog smanjenja trokova tj. povećanja zarade mnogo je isplativije (ili lakše) baciti totalni herbicid koji će pobiti sve živo na njivi. Nešto poput hemijskog rata samo što se ove Ženevska konvencija ne poštuje. Sugurno se pitate kako proizvođač sme da koristi takve biljke u svojoj ishrani i ishrani svoje porodice jer takva proizvodnja može biti pogubna i po njega samog? Odgovor je jednostavan: postoji proizvodnja za tržište i proizvodnja u baštici za svoje potrebe. Proizvodnja u baštici isključuje upotrebu jako otrovnih pesticida.
Sve je prskano – ima li pesticida? Pesticidi su otrovna hemijska sredstva.
Da li su sirove biljke opasnije od rafinisane industrijske hrane?
Da li sve ovo znači da su podbornici teorije “sve je prskano i ne želim da budem vegan” u prednosti? Odgovor je – NE!. Na žalost teško ćete moći da birate između zdrave i nezdrave hrane. Izbor koji vam se nudi je između “relativno opasne” i “izuzetno opasne hrane”. U toj varijanti opredelite se za “relativno opasnu”. Ako ne jedete vegeterijansku ili vegansku hranu onda ćete svakako koristiti rafinisanu biljnu hranu i životinjske namirnice. Ako je to rafinisana biljna hrana onda će se vaša ishrana zasnivati na istoj hrani koju koriste vegeterijanci i vegani s tom razlikom što će vaša hrana biti obogaćena aditivima, konzervasnima i dodatnim hemikalijama i ko zna još čime a pri tome i termički obrađena – dakle mrtva i beskorisna. Ne zaboravite da se kod uvoza GMO proizvoda na njima naglašava: “ovo nije namenjeno ljudskoj ishrani nego ishrani stoke”. To znači da ćete ishranom životinjskih namirnica indirekno unositi i GMO u sebe.
A što se tiče toksičnosti, ako pretpostavimo da je biljna hrana u ishrani stoke lošijeg kvaliteta nego ona za ljude i ako se neka stoka godinu dana hrani tom hranom, ona će ona sve te toksine koje je pojela, za clu tu godinu, akumilirati u svojoj masnoći tako da će praktično postati jedan rezervoar toksina. Kada vi pojedete tu životinju – ti toksini prelaze na vas kumulativno pa ispada da se vi hranite “koncentrovanim toksinom”.
Znači, ona priča o izbegavanju biljaka pod parolom “sve je prskano i otrovno” – pada u vodu. Takva ishrana je praktično mnogo “prskanija” nego ona u početnom primeru.
Pesticidi na našim pijacama
Sa druge strane trgovci na pijaci razvili su posebnu taktiku. Oni znaju da se kupci plaše pesticida pa obično za tezgom postave neko naivno bakino lice. Kada baku pitate “da nije ovo možda prskano?”, baka samo sleže ramenima jer ona ne zna šta je to pesticid. Obično se najodvažniji lovci na zdravu hranu prilikom kupovine npr. jabuka orijentišu spoljnim izgledom voća. Uputstva kažu, “sitnije voće, kvrgavo, sa oštećenjima, znak su netretiranog voća jer hemija obezbeđuje bolji izgled istog”. Zato su se trgovci naučili pa su jabuke koje su preprskali pesticidima a nisu uspeli spasiti od najezde štetočina, proglasili “bio-jabukama” i time opravdali oštećenja koja su na njima očigledna. Zato nemojte previše verovati u priču prodavca i njihovo “majke mi, nije prskano”.
Sve je prskano – ima li pesticida? Pesticidi su otrovna hemijska sredstva.
Kada pogledamo celi proces poljoprivredne proizvodnje videćemo da pesticidi i hemija ne postoje samo na početku priče već i na njenom kraju. Seme za sadnju je hemijski tretirano a pesticidi koji se koriste u cilju zaštite od štetočina i bolesti samo su dodatna čaša otrova koja se dodaje našoj hrani. I na kraju kada taj plod uberemo, kako bi se sprečilo njegovo truljenje i eventualni gubici u skladištenju, koriste se fungicidi koji će zaštititi plod u fazi lagerovanja i produžiti vek na rafovima samousluga a to će biti još jedan atak na naše zdravlje.
Akutno trovanje pesticidima je lako uočljivo jer uzrokuje vidljive alergijske simptome. Ali ono što je ovde mnogo opasnije je ono drugo, hronično trovanje, koje predstavlja dugogodišenje trovanje organizma i izaziva oboljenje unutrašnjih organa i pojavu tumorskih bolesti. Pored podsticaja pretilosti pesticidi su u velikoj meri odgovorni i za sve veću pojavu dijabetesa.
Neka istraživanja pokazuju da veći procenat pretilih u urinu ima visoke koncentracije pesticida kao što su 2,5-dichlorophenol (2,5-DCP) – koji je jedan od najraširenijih pesticida na Zemlji. Oko 60 naučnih studija dovelo je u vezu dugotrajnu izloženost pesticidima i pojavu Parkinsonove bolesti. Atrazin koji se najčešće koristi za uništavanje korova povezan je sa povećanjem spontanih pobačaja i slučajevima neplodnosti. Hlorpirifos je doveden u vezu sa redukcijom testosterona kod muškaraca.
Iako nisu jedini uzrok, pesticidi mogu izazvati i pojavu autizma. Tako npr. insekticidi koji su osmišljeni da deluju na nervni sistem insekata mogu negativno uticati na nervni sistem male dece, pogotovu kod trudnica (studija na Harvardu 2010).
Situacija u Srbiji je takva da vi možete pronaći svakojake pesticide od kojih za 70% nemamo nikakve informacije kakve toksikološke posledice imaju po okolinu i zdravlje ljudi. Razlog tome jest činjenica da je u Srbiji dozvoljena registracija pesticida i bez kompletne toksikološke dokumentacije. Od 2009. do 2014. godine u Srbiji je registrovano nekoliko stotina pesticida bez kompletne toksikološke dokumentacije. Sve ovo dovodi ispravnost hrane pod velikim znakom pitanja jer korisnost koja se dobija upotrebom pesticida mnogo je manja od štete koju oni izazivaju. Sve u svemu umesto da koristimo prednosti naše prirode i proizvodimo organsku hranu mi sve više postajemo velika laboratorija otrova na otvorenom.
Ovde ćemo prekinuti dalje izlaganje jer je spisak problema sa pesticidima poprilično dug. Ono što želimo da vam kažemo je:
Antioksidans komentar:
Sve u svemu biće veoma teško pronaći “neprskanu” biljku na tržištu. Iako neki proizvođači proizvode organsku hranu, čak vrlo pošteno i čisto, oni nikada neće moći da spreče cirkulaciju otrova koji indirektno pristižu kroz zemlju podzemnim vodama ili prskanjem, preko vazduha od susednih njiva koje koriste otrove do iznemoglosti. Ono što vi možete uraditi je da ipak nekako napravite izbor koji će smanjiti količinu pesticida u hrani. A da bi ste tako nešto učinili moraćete da imate strogo kontrolisane izvore nabavki ili još bolje, da i vi organizujete jednu “bašticu za svoje potrebe”. Organska prehrana dodaće još neki procenat vašem zdravlju, preventivi i borbi sa bolestima.
Pogledajte video zapise na temu Pandora
SVE JE PRSKANO – IMA LI PESTICIDA? PESTICIDI SU OTROVNA HEMIJSKA SREDSTVA KOJI SVE VIŠE ZAGAĐUJU NAŠU HRANU A IZAZIVAJU I NAJTEŽE TUMORSKE BOLESTI.
