Organska hrana je preduslov zdrave ishrane. A koje uslove mora da ispunjava hrana da bi je nazvali organskom? To je pre svega ona hrana koja je proizvedena i prerađena bez upotrebe sintetičkih đubriva i pesticida, kanalizacionog ili bilo kakvog otpada, zračenja, bez GMO komponenti, industrijskih rastvarača, sintetičkih aditiva. U ovom delu mi ćemo se ograničiti samo na biljni deo organske proizvodnje. Jedan od primarnih motiva kod ovakve proizvodnje jeste zaštita potrošača (misli se na zdravstvenu ispravnost i bezbednost), kao i reciklaža i zaštita životne sredine.

ORGANSKA HRANA JE PREDUSLOV ZDRAVE ISHRANE

Manje više svi smo već upoznarti sa teminom organske hrane – ali u onom tehničkom smislu, da se tu radi o hrani koja je proizvedena u određenom ambijentu, uz strogu kontrolu pesticida, đubriva, proizvodnog procesa i upotrebu bilo kakve hemije. Ali iz ugla Antioksidansa osim tehničkog valjalo bi sagledati i onaj drugi aspekt a to je sama ideja o hrani.

Ideja o organskoj hrani

Osnovna funkcija hrane jeste da našem telu pruži sve potrebne nutrijente neophodne za normalno funkcionisanje, za rast i očuvanje zdravlja. Kada mi ljudi proizvodnimo određene tehničke aparate, automobile ili uređaje koji za svoj rad zahtevaju određenu vrstu energije automatski se podrazumeva da ćemo proizvesti i adekvatan izvor energije za taj uređaj tj. da ne možemo pustiti u promet isti ako prethodno nismo obezbedili gorivo koje će ga pokretati. A u tom smislu postoje jasno definisani standardi šta je to što može biti upotrebljeno kao gorivo. Ako je to benzin, onda se zna koje osobine on treba da ima, da to ne može biti bilo koja tečnost ili improvizacija beznina te da sve ono što odstupa od originalne ideje benzina može upropastiti i disfunkcionisati naš motor, zavisno o kom stepenu odstupanja se radi.

Pre nego što je i sam čovek “stvoren”, njegov Tvorac je morao prethodno da stvori i gorivo koje će ga pokretati. Danas u te svrhe koristimo industrijsku proizvodnju ali ne zaboravimo da industrija nije prethodila čoveku već je ranije on svu hranu pronalazio u prirodi. Čovek je gorivo za svoj rad i rast kao i lekove pronalazio u prirodi a osobine takve hrane bila je identična njenoj prvobitnoj zamisli. Hrana je bila istinita i u potpunosti odgovarala ideji Tvorca koji ju je tako kreirao da u potpunosti zadovoljava naše životne potrebe. Hrana jeste bila istinita jer je priroda “organizovala” kompletnu proizvodnju iste, nije imala u vidu zaradu već njenu funkcionalnost i u tom procesu u potpunosti se pridržavala ideje Tvorca. Kada je čovek počeo da proizvodi hranu, onoga trena kada je novac postao osnovni cilj, ideja o hrani je morala da se menja tako da hrana koja se sada proizvodi prvo mora da opravda svoj ekonomski cilj pa tek onda onaj drugi, prehrabeni i lekoviti a često puta ovaj drugi skoro i da ne postoji. Drugim rečima ideja o hrani (ili gorivu kako već hoćete) promenila se. Ona je sada rezultat jedne sasvim druge ideje i u potpunosti izvršava samo ono za šta je prvenstveno namenjena a ne da služi da blagodat zdravlju i životu. Drugim rečima, hrana u marketu je onoliko dobra koliko puni džepove proizvođaču koji se ne libi da iz nje skine sve ono što smanjuje zaradu, pa makar od te hrane ostala neka nedefinisana materija, sa aromama i bojama hrane, nešto što tek ostavlja utisak hrane. Sa druge strane priroda koja sve radi “organski” neće žaliti da hranu učini što boljom, zdravijom i sugurnijom, sve što treba samo da bude u interesu života i zdravlja jer život i zdravlje nisu primarni interesi industrijske proizvodnje, čak naprotiv.

Tehnički detalji organske proizvodnje

Kvalitet i ispravnost organskih proizvoda potvrđuje se sertifikatom u skladu sa odgovarajućom regulativom. Kod nas, u Srbiji, proizvodnja se proverava i sertifikat se obnavlja na godišnjem nivou uz vanredne inspekcijske kontrole. Ukoliko uslovi organske proizvodnje nisu zadovoljeni, proizvođaču se može ukinuti sertifikat “organskog proizvoda”. Pošto se pri proizvodnji organske hrane teži prirodnom rastu biljaka samim tim može se očekivati da će njen kvalitet i nutritivna vrednost biti dosta bolji od konvencionalno gajene hrane koja teži maksimalnoj i brzoj proizvodnji, bez obraćanja pažnje na vrednost i kvalitet proizvoda. Zato je organska hrana prvenstveno pogodna za decu a naročito za bebe. Istovremeno se, zbog izbegavanja većine đubriva, pesticida i ostalih hemikalija, dobija hrana bez hemijskih kontaminanata.

Svakako da organski gajena hrana nije automatski lišena rizika i nedostataka. Izbegavanje veštačkih đubriva i pesticida ima svoje prednosti jer ne dolazi do kontaminacije zemljište i lanca ishrane. Upotreba stajskog đubriva ili komposta pravljenog od izmeta i ostatka biljaka, sa druge strane ima svojih prednosti, ali i u tom slučaju neadekvatna upotreba ovih đubriva može takođe dovesti do zagađenja životne sredine, putem spiranja istog iz zemljišta u vodotokove i vodene površine a sve to opet može dovesti do raznih oboljenja (neadekvatno tretirano đubrivo izvor je patogenih mikroorganizama). Takođe, iako se pri proizvodnji ne koriste direktno sintetički pesticidi i druge agrohemikalije, one ipak mogu dospeti u namirnice putem vetra, padavina, navodnjavanja itd. Možda bi ispravnije bilo reći da organska hrana ima niži sadržaj kontaminanata u odnosu na konvencionalnu hranu (oko 3× niže). No, bez obzira na to, svako smanjenje ovih materija pozitivno utiče na zdravlje čoveka budući da se u zadnje vreme sve češće pojavljuje veza između pesticida i teških bolesti kojima smo izloženi.

Kod ovakve proizvodnje javlja se problem manjeg prinosa jer se ne koriste hemikalije i aditivi koji bi dodatno stimulisali rast. Protivnici organske hrane, a to su uglavnom veliki agro proizvođači koji forsiraju kvantitet kao i industrija pesticida, uporno se drže stava da niži obim organske proizvodnje ne može podmiriti potrebe tržišta i da će to proizvesti glad u svetu. Međutim, veći deo te biljne proizvodnje odlazi na ishranu stoke a ne ljudi, tako da bi se prelaskom čoveka na biljnu ishranu smanjila stočarska proizvodnja pa samim tim i potreba za prehranom stoke. Drugi adut konvencionalne industrije jeste cena organske hrane koja je inače veća zbog smanjenog prinosa. Ovo jeste tačno, ali ako u računicu ubacite troškove lečenja i sve gubitke prozrokavane bolovanjem ili smrću, videćete da vas ta “jeftina” hrana mnogo skuplje košta.

Kako bi Vam skratili trud oko lociranja proizvođača organske hrane, na stranici organska proizvodnja postavili smo mapu organskih proizvođača u Srbiji. Na toj listi forsiraćemo uglavnom sertifikovane organske proizvođače iz cele Srbije. Verovatno se neki od njih nalaze i u Vašoj blizini a vi jednostavno nemate informaciju o njima. Priložena mapa će Vam u tome pomoći.

Antioksidans komentar

I još jedna priča koja potvrđuje “živu hranu i živu reč”. Očigledno je da ukoliko želite da imate kvalitetnu hranu, najbolji način je da je pronađete u prirodi ili da bar pokušate da istu proizvedete na način koji će podrzumevati što manje mešanja u sam proces. U tom smislu terimin “ogranska proizvodnja” mogla bi se tumačiti i kao “uputstvo kako prozvesti hranu uz minimalno ili skoro nikavo mešanje u reč prirode”. Kažemo “reč” jer ono što priroda stvara je njen govor… (“u početku beše reč i u njoj beše istina…”). Njena reč je istinita jer njeno delo odgovara ideji Tvorca i što se više naša ideja meša u tu priču – istine je sve manje. I opet ćemo se dotaći duhovnog dela. Kada bi npr. Božiju reč rafinisali i obrađivali kao što to radimo sa hranom, vrlo brzo bi nestalo istine iz nje a mi bismo dobili laž – baš ono što sada i dobijamo u slučaju hrane. Hraneći se lažima naše telo boluje i postaje sve slabije, baš kao i naš duh kada prihvatimo reč koja nema istine.

Pogledajte video zapise na temu Pozitiva