Da šećer može pogurati tumorski proces odavno je poznata stvar. Postoji uska veza između šećera, viška kilograma i oboljevanja od raka. Prema ispitivanju britanskog medicinskog časopisa, osobe sa viškom kilograma imaju 20% veću šansu za oboljevanje od raka a kada se tom riziku priključe dodatni faktori poput pušenja, fizičke neaktivnosti i otrova u ishrani, taj procenat se ozbiljno uvećava. Gojaznost vas npr. izlaže istom riziku od raka kao i pušenje. U slučaju odbrane od tumorskih bolesti, pored izbegavanja kazeina (mlečnog proteina) i proteina životinjskog porekla evo još jedne stavke za izbegavanje: šećer…. Ako šećer podstiče rak i teške bolesti i ako postoji realna pretnja teških bolesti, onda ćemo morati biti uzdržaniji prema ovom slatkom zadovoljstvu…
ŠEĆER PODSTIČE RAK I TEŠKE BOLESTI
Ćelijama našeg tela potrebna je energija i tu energiju one dobijaju preko hrane. Osnovno gorivo ćelije jeste šećer. Kako zdravim, ovo gorivo potrebno je i tumorskim ćelija jer bez njega one ne mogu da rastu. Ali za razliku od normalnih, tumorske ćelije konzumiraju mnogo više više šećera. Povezavši šećer sa rastom ćelija neki naučnici su shvatili da, uskraćivanjem šećera, naročito onog rafinisanog, rast tumorskih ćelija se može usporiti ali na žalost ne postoji način kako da jednim ćelijama dostavite a drugima uskratitite ishranu.
Pitanje šećera i raka nedavno je postavio i CNN u jednom svom članku. Nešto o ovoj temi možete pronaći i na linku sciencedaily. Ispitivanja veze kancer-šećer ozbiljno su ukazivala na potrebu promene jelovnika tumorskih pacijenta bar što se šećera tiče. Ćelije raka menjaju svoj mehanizam korišćenja glukoze pri čemu je fermetiraju i proizvode laktat dok normalna ćelija ne fermentira već je respiracijom razlaže na ugljendioksid i vodu. Pomenuta fermentacija naziva se Warburgov efekat (po nemačkom biohemičaru Otto Warburgu).
Fermetacija šećera na mlečnu kiselinu donosi doduše manje energije nego respiracija ali biohemičar Joham M. Thevelein, kao glavni autor studije i profesor sa Univerziteta u Levuenu (Belgija) kaže da ćelije raka rastu mnogo brže nego obične a to poređuje sa kvascem koji raste najbrže kad fermetira. Zato se sada postavlja pitanje da li je Warburgov efekat simptom ili uzrok raka. Thevelein je eksperimentisao sa ćelijama kvasca jer one također rastu fermentacijom a ne respiracijom.
Ovde ključni momenad čini protein RAS, koji je onkogen i koji kodira proteine koji pomažu rast i diferencijaciju ćelija a koji lako može postati onkogen (gen koji proizrokuje rak) kada se desi mutacija. Naučnicu su posmatrali kvasac i uočili povezanost degradacije šećera sa pomenutim RAS proteinom koji stimuliše umnožavanje ćelije kvasca ali i ćelije raka. Drugim rečima, kvasac koji je imao veliki nalet šećera doveo je do preterane aktivacije RAS proteina koji je nakon toga dozvoljavao ćelijama da se razmnožavaju povećanom brzinom. Bez obzira na dobijene rezultate naučnici upozoravaju da se ovde radi o kvascu, da treba biti oprezan sa zaključcima jer ovo otkriće ne mora imati i medicinski karakter te da su potrebna dalja istraživanja ako bi smo ova saznanja koristili u borbi sa rakom.
Dr Jenifer Ligibel, predsednica američkog društva kliničke onkologije, ističe da ćelije raka nisu isto što i ćelije kvasca ali da je to ipak prva studija koja pokazuje bilološki mehanizam koji bi mogao objasniti vezu glukoze i napretka raka. Često puta se nivo šećera u krvi povezuje sa debljinom tj. pretilošću. Kod ljudi sa uvećanom telesnom težinom šećer se obrađuje drugačije nego kod mršavih. Kada nastane dijabetes tipa 2 nivo šećera se povećava a samim tim i prisustvo insulina – hormona koji telo koristi kako bi upravljala nivoom šećera u krvi. Doktorka Ligibel upravo ukazuje na tu činjenicu da se često puta uvećani nivo šećera i insulina povezuje sa nastankom raka i da bi ključ problema mogao biti u načinu na koji telo obrađuje šećer. Tim povodom Thevelein je izjavio da ne veruje da jedenje šećera izaziva rak ali da jedenje šećera izaziva pretilost, a pretilost može uvećati sklonost ka pojavi raka. Ipak navodi i da bi konzumacija većih količina šećera u dugom periodu mogla voditi do neravnoteže RAS proteina u normalnim ćelijama što bi ih nateralo da mutiraju. U svakom slučaju smanjena konzumacija šećera neće škoditi.
Tumorske bolesti vole slatkiše
Ovde je poenta na povećanom prisustvu insulina. Kod konzumacije hrane sa visokim GO pankreas luči puno insulina jer pokušava da ostrani višak šećera iz krvi i telo ga deponuje u obliku masnoće. Što se to češće dešava, prisustvo insulina je također sve češće pa dolazi do insulinske rezistencije tj. telo prestaje da reaguje na insulin što je osnova metaboličkog sindroma. Visok nivo glukoze u krvi dovodi do povećanja IGF-1 (insulinu sličnog faktora rasta) koji podstiče razvoj raka o čemu smo pričali na stranici o mleku. IGF-1 je bitni saveznik raka dojke, podstičući njegov rast pa stoga spada u promotere rasta. Ali, ne radi se ovde samo o raku dojke. Odmah iza njega nalazi se i rak debelog creva i rektuma, pankreasa, jajnika i tela materice (endometrijalnog kancera). Insulin takođe stimuliše i lučenje hormona estrogena koji se može nataložiti u masnom tkivu i koji se povezuje sa povećanim rizikom od raka dojke. Npr. kod postmenopauzalnih žena sa povišenim nivoom insulina rizik od nastanka raka dojke je dvostruko veći. Dokazano je da je gojaznost jedan od faktora rizika za nastanak raka dojke posle menopauze. Samim tim rizik od kancera povećan je kod osoba obolelih od dijabetesa kao npr. rak pankreasa gde je procenat većeg rizika oboljevanja za 82%, kolorektalnog raka za 30% a rak dojke za 20%.
Šta uzrokuje neujednačenost šećera u krvi? Logičan odgovor bi bio: prevelike količine šećera i slatke hrane. Međutim, izbor namirnica ne mora biti tako očigledan. Recimo alkohol, koji je hemijski blizak šećeru, u većoj meri negativno utiče na nivo šećera u krvi. Slično deluju i stimulansi poput čaja, kafe, industrijskih sokova i napitaka, cigarete.. Sve ove supstance uključujući i stres postiču lučenje adrenalina i drugih hormona koje telo stavljaju u pripravnosti za situaciju “beži se ili bori”. Tako se podiže borbena gotovost tela pri čemu se aktivira uskladišteno gorivo tj. rezerve glukoze pri čemu dobijamo svojevrsni “injection” za brzo delovanje. Za razliku od naših predaka koji su te stresne situacije okončavali bežanjem pred divljom životinjom ili fizičkom borbom sa protivnikom, mi, u 21. veku, stres doživljavamo preko psihičke ili emotivne strane a umesto fizičkog napora obično se završava uz daljinski za TV-om i dobrom foteljom što organizam dovodi u problem – šta da učini sa tolikim šećerom? Ogovor je uvećano lučenje hormona kako bi se rešio nalet glukoze. Kombinacije dugotrajnog stresa, većih količina šećera, stimulanasa i sl. opterećuje telo i dovodi ga u nemogućnost da adekvatno reguliše šećer u krvi.
Inače kada spominjemo šećer kao osnovnu hranu tumorskih ćelija postoji šećer koga tumorske ćelije prosto obožavaju a to je visoko fruktozni sirup koga na žalost danas ima u skoro svim proizvodima i često se koristi kao zamena za klasični šećer jer je jeftiniji, lakše se koristi u industriji a telo teže detektuje i oseća sitost prema ovom šećeru pri čemu je njegova upotreba najčešće prekomerna. Sa gledišta pretilosti i ishrane tumorskih ćelija – izuzetno ali sa gledišta našeg zdravlja – veoma loše.
Umnožavanje i mutacija ćelija je normalna stvar ali zadatak imunog sistema je da takve greške uoči i spreči u startu. Iz raznih razloga imuni sistem posustaje i greške se provlače pa vremenom dovode do pojave tumorskih tkiva. Kod suzbijanja ovakvih pojava poenta nije na upotrebi sredstava koja će napadati tumore već na jačanju imunog sistema koji ove greške mora sam ispravljati i sprečavati. Naučna istraživanja su pokazala da smanjeni unos kalorija (kod životinja) može da pomogne organizmu da razvije više belih krvnih ćelija koje lociraju i uništavaju ove ćelije raka. Nemački naučnik Otto Varburg je još 50-tih godina prošlog veka pokazao da tumorske ćelije preživljavaju uglavnom zahvaljujući glukozi dok na masnim kiselinama ne mogu preživeti. Verovatno ste čuli da se u terapiji tumora često puta spominje teorija lečenja gladovanjem. Poenta ove priče je da ako bi neko postio, čak gladovao, telo bi potrošilo sve zalihe ugljenih hidrata kako bi održalo nivo šećera u krvi a onda bi se prebacilo na proteine pa na zalihe masti. Normalne ćelije poseduju mogućnost korišćenja “alternativnih izvora energije” dok tumorske ćelije su ovisne direktno na glukozi. Tako bi zahvaljući niskom nivou šećera u krvi tumorske ćelije bile osuđene na gladovanje dok bi zdrave ćelije preživele na “alternativi”. Ne samo što preživljavaju, normalne ćelije čak ojačavaju u uslovima gladovanja (ako se ne pretera, normalno). Dakle, gladovanje nije uvek loša stvar, jer dok se rak hrani šećerom gladovanje može poslužiti kao lek.
Ono što su je mučilo naučnike na početku ovog teksta tj. kako jednim ćelijama dati a drugima uskratiti hranu možda može biti rešeno (kontrolisanim) gladovanjem?
Antioksidans komentar:
Kako da izađete iz ovog začaranog kruga? Tako što ćete smanjiti ili izbaciti sve oblike koncentrovanog šećera, čaj, kafu, cigarete, alkohol i da počnete konzumaciju adekvatne sirove hrane sa niskim GO, bogate vlaknima koja dodatno pomažu kontrolu šećera. Dakle, prelazite na pasulj, integralne žitarice, grašak, ovas, sočivo i ostale biljne namirnice bogate složenim ugljenim hidratima koje postepeno oslobađaju šećere. Posebnu pažnju obratite na kofein koji poprilično remeti ravnotežu šećera. Forsiranje proteinske hrane pozitivno utiče na kontrolu šećera ali dugoročno gledano ona nije dobra za opšte zdravlje. Konzumacija viška proteina, posebno iz mlečnih i mesnih proizvoda povezana je sa rizikom od raka dojke, prostate i debelog creva.
Ali rak je pre svega hedonista. Voli i meso ali najviše voli slatkiše i šećere. To je njegova osnovna hrana i gorivo. Zato bi bilo dobro da obratite pažnju na svoju ishranu i sprečite nagle oscilacije šećera. Ne zaboravite da stalno pun stomak više nije garancija dobrog zdravlja već da je korisno ponekad osetiti i glad.
Znam da je većina ljudi smatra sebe naučnicima 21. veka ali možda “staromodni” post koji propisuje religija i nije toliko staromodan pa biste za početak možda mogli malo da se oprobate sa postom u veri?
Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Tumorske bolesti i rak
ŠEĆER PODSTIČE RAK I TEŠKE BOLESTI. PORED NAMIRNICA ŽIVOTINJSKOG POREKLA VRLO BITAN FAKTOR U PREVENCIJI I LEČENJU TUMOSKIH BOLESTI BIĆE IZBEGAVANJE ŠEĆERA.
