Kontrola strahom

Kada su Hermana Geringa posle rata na suđenju u Ninbergu upitali kako su nacisti uspeli da nateraju nemce da ih slede i da čine to što su činili, sva ta zlodela, Gering je rekao da je bilo vrlo jednostavno. Prvo je bilo potrebno stvoriti strah a onda uprti prstom u nekoga ko će biti krivac. U tom slučaju strah je korišćen kako bi se nemački narod nahuškao na jevreje i svoje susede i gurnuo u rat. Ovo tehniku kontrole strahom možemo primetiti i danas, u situaciji sa virusom korone gde se prvo formira strah a onda se upire prstom u željenog neprijatlja. Ono što nas ovde primarno interesuje jeste strah sam po sebi kao osnovna poluga u kontroli mase jer stvara poslušne a možemo slobodno reći i – glupe gomile. Kontrola strahom…

Kontrola strahom – strah kao sredstvo kontrole

Kontrola strahom

Upotreba straha nije neka savremena metoda. Ona je korišćena i ranije, u celoj ljudskoj istoriji. Ako bi trebalo napasti neku zemlju, zaratiti protiv nekog naroda, kontrolisati reakcije i sl., obično je prvo prethodila propaganda, tj. “kvalifikacija cilja” u cilju formiranja straha, predstavljajući cilj kao zlo koje, ukoliko se ne spreči, može predstavljati pretnju i opštedruštvenu opasnost. Narod koji sluša takve priče doživljava strah a onda u tom stanju, kao pod hipnozom, vrlo lako biva kontrolisan. Setimo se nekih novijih primera, npr. kada je Amerika ubedila ceo svet da Irak poseduje oružje za masovno uništenje, da ne samo što može ugroziti svoju zemlju već je pretnja za ceo svet. Nakon što je formiran strah prema cilju, nije bilo teško izazvati sukob i opravdati njegovo uništenje. Danas znamo da stvari nisu bile takve ali koga je briga? Ono što se želelo postići – učinjeno je. Slična tehnika korišćena je i na drugim ratištima a jedno od njih jeste i sukob na teritoriji bivše Jugoslavije.

U religiji je pak često puta zloupotrebljavan pojam sudnjeg dana, demona i veštica: “evo biće danas, sutra….” dovodeći narod u stanje straha kako bi se lakše držao u pokornosti i usmeravao u tor. U Srbiji je recimo uvek bilo korisno sejati strah od neprijatelja, spoljnog i unutrašnjeg, četnika, pete kolone, domaćih izdajnika pa čak i prirodnih pojava kakva je bila pomračenje sunca 1999. godine. Ovaj redak kosmički fenomen koji je ceo svet snimao kamerama, pratio teleskopima i pravio senzacije na tu temu Srbi su doživljavali kao pretnju pa su se zakucavali prozori, ćebadi i roletne, ljudi su se krili pod stolovima i po podrumima, nedaj Bože da sunce uđe u kuću jer ćemo odmah “umreti ili oslepeti”. U zadnje vreme maksimalno se eksploatiše strah od neizvesnosti egzistencije u političke svrhe, gde se narod dovodi do ruba ekonomske propasti i nemaštine da bi u strahu egzistencije bio maksimalno pokoran, ucenjen radnim mestom i primanjima ili kaznom koju ne može platiti. Strah od neprijatelja, mučitelja, egzistencije, bolesti, gubitka privilegija ili koji god, zajedničku osnovu vuče od straha od smrti koji je osnovni i pra-stah a koji svoj lik ispoljava u raznim oblicima. Jedan od njih jeste i strah od bolesti i virusa koji također u svom korenu povlači strah od smrti.

U današnje vreme svedoci smo kako se zdrastvene krize koriste kako bi se upravljalo masama, kao što je to slučaj sa korona virusom. Pored onih jasno uočljivih ciljeva, a to su profiti farmacije, ekonomski i politički interes, postoje i oni manje vidljivi a to su reorganizacija društvenog sistema, ukidanja nekih građanskih sloboda i stvaranja “nove normalnosti” na nivou celog sveta. Glavni cilj je priprema terena za nove momente kada nebi smelo biti nikakvog otpora, kako bi mere koje se onda planiraju bile apsolutno sprovedene. Za tako nešto biće potrebno prethodno izmeniti ustave i zakone, ukinuti slobode, neka ponašanja utvrditi kao normalna i podrazumevana. Glavna uloga i svrha ove pandemije jeste priprema terena starijem bratu koji će uslediti posle nje. Za tako nešto biće potrebno uspostaviti apsolutnu kontrolu a svet se i u ovom slučaju kontroliše strahom, konfuzijom i nepoznanicom. Vrlo je teško, skoro nemoguće manipulisati ljudima kada razumeju igru. Uklonite li strah i svet se menja, izbrišite li strah i izbrisali ste i kontrolu jer nepoznanica i strah jesu glavno sredstvo za manipulaciju ljudskim umovima. Ne postoji bolji način kontrolisanja percepcije od uključivanja mehanizma preživljavanja, ništa nije efikasnije od toga. U sveopštem strahu čak neće biti potrebno ni nametati ograničenja na silu. Ono što će se desiti kod onih kojima se mehanizam preživljavanja uključio jeste to da će oni sami tražiti reakciju sistema, zahtevaće agresivnije mere, iako će one očigledno voditi ka gašenju ljudskih sloboda i gubljenju civlizacijskih tekovnina koje su teško stečene a koje, kada se jednom izgube, teško ih je povratiti. A što se tiče onog “uperenog prsta” on će biti usmeren ka onima koji se protive tome, u ovom slučaju tkzv. antivakseri, i kad god situacija krene u lošem pravcu, takvi će biti demonizovani, omaložavani i rado proglašeni za krivce iako realno to nisu. Oni će biti proglašeni ravnozemljašima, nehumanistima, teoretičarima zavere, samoživima, necivilizovanima…. Njihovo raspeće biće neiminovono. Jedni će to činiti iz straha od smrti a oni koji bolje razumeju priču činiće to u strahu za egzistencijom i privilegijama. Kakogod, za vreme pandemije neke stvari će se promeniti a kada virus prođe, promene koje su urađene teško je da će se vratiti u pređašnje stanje.

Pri svemu tome problem realno ne mora čak ni postajti. To može biti i virtuelni problem, obična statistika. Problem korone nekako više egzistira na percepciji nego na realnim činjenicama. A shodno korona marketingu naša percepcija ovog problema sve više postaje nametnuta. I pri tome ta percepcija direktno zavisi od statistike kojom nas zatrpavaju “objektivni” mediji. A opasnost ove pošasti direktno je kontrolisana covid testom od čije objektivnosti zavisi cela priča. Ako se promeni ljudska percepcija obavezno se menja i samo društvo zato što je društvo refleksija zbira ljudskih percepcija i zato “sistem” očajnički pokušava da je kontroliše. Ako se volimo, živimo u svetu ljubavi, ako se mrzimo živimo u svetu mržnje ali ako se plašimo živećemo u svetu punom strana a razloge za strah manifestovaćemo svuda oko nas – kaže David Icke, jedan od glasnijih podbornika “teorije zavere”, a ako ste u strahu onda ste lako podložni kontroli. Svaka tiranija teži da stvari centralizuje uključujući tu i vašu percepciju. A jedan od načina da to uradi je da vas dovede u stanje straha i to najbolje straha od “nepoznatog” jer ono što ne razumete više vas plaši od onoga što razumete. Kada je Covid19 u pitanju, celu ovu priču mogli bismo pre da nazovemo “projektom” umesto “bolešću”.

Postoje dve najčešće korišćene tehnike koje se koriste kako bi došli do masovne kontrole:

problem-reakcija-rešenje = u tajnosti stvorite problem, zatim koristite patetične i poslušne meinstrim medije da javnost o problemu obaveštavaju na način kako vama odgovora, tj. kako bi javnost rebala da veruje a onda posmatrate reakciju straha (koji je inače valuta kontrole) kao kao i bes koji se javlja zbog tog problema. Onda sledi zahtev javnosti da se nešto preduzme po tom pitanju jer “nešto se mora preduzeti. Ne možemo dozvoliti da se stvari odvijaju na taj način.” Tada oni koji su kreirali problem vide reakciju i promenu koja se javlja u društvu i onda nude rešenje za problem koji su, ponavljamo, oni stvorili. A sve te akcije nas vode ka cilju koji su oni zaplanirali.

nema problema-reakcija-rešenje = ovde vam uopšte ne treba postojanje pravog problema već samo percepcija problema. Ovaj princip je korišćen kod gore pomenutog problema u Iraku. I u ovom sluačaju vi nudite rešenje za problem, iako realno problem ne postoji ali u smislu percepcije postoji. I taj doživljaj problema će poslužiti kao opravdanje za reakciju koju će kreatori krize sprovesti tobože u “interesu naroda”. Njihova akcija biće opšteprihvaćena jer, zahvaljujući generisanom strahu, oni koji su uključili mehanizam preživljavanja maltene će ih moliti da to urade. Ako ne ukapirate suštinu problema, sve što se događa za vas biće niz slučajnosti i spontanih događaja.

Kontrola strahom – strah kao sredstvo kontrole

Antioksidans komentar

Svi mi koji živimo na ovim prostorima (Balkan) imali smo prilike da često puta slušamo priče o “neprijateljima” koji nam stalno dišu za vratom, kako ovi u zemlji tako i oni iz inostranstva. I kao da je to bilo malo već smo stalno iznova plašeni nečim novim, kataklizmama, glađu, bolestima, nestašicama, političkim krizama. Ali da nije takva situacija samo kod nas, pokazuju i primeri u svetu. Svaka država ima svoje “plašilo” kojim se narod plaši. Tako za zapad neiscrpnu temu čine komunisti, razni teroristi, globalna otopljavanja i zahlađenja, ugljendioksid i staklena bašta, virusi, asteroidi itd, itd… Ako kojim slučajem inspiracija straha zakaže, tu su mediji i novine koji će puniti naslove ubistvima, zverstvima, kriminalom, čime god stignu samo da nema pauze. Koristeći savremene psihološke metode, medije i propagandu iz svih oružja, oni koji su na vlasti sposobni su da parališu i kontrolišu celu naciju držeći je u psihozi straha.

Platon je s pravom izjavio da je „neznanje koren nesreće“. Sve dok ostajemo neupućeni o problemu, oni koji tvrde da nas štite od straha zapravo manipuliaće našim strahovima u svoju korist i tada ćemo doprinositi nesreći sveta upravo zbog našeg neznanja. Filozof Volter izjavio je da “oni koji vas mogu naterati da verujete u apsurde mogu vas naterati da počinite zverstva.” Da ne biste i vi bili pojedinac koji može biti ubeđen u apsurde, morate postati aktivni tragač za istinom umesto suviše uobičajenog pasivnog primaoca propagande a da biste to postali moraćete da preispitujete tvrdnje autoriteta. Vrlo često oni koji vladaju kao i većina onih koji se “iz petnih žila brinu za narod” ne samo da nemaju u srcu baš najbolje interese za narod već često puta i direktno rade protiv tog naroda.

Pogledajte video zapise na temu AX Doktor – Covid19 Korona