Hrana može poslužiti kao dobro sredstvo za smanjenje populacije. Dok će “važniji” članovi društva izbegavati hranu “običnih smrtnika” ili će jesti tu hranu u organskoj varijanti (sa manje aditiva i otrova) dotle će oni siromašniji svoju ishranu bazirati na jeftinijim mesnim prerađevinama i ugljenim hidratima, brzoj hrani i šećerima tj. upravo na onoj hrani koja će favorizovati hronične bolesti. A nakon što bolesti uslede, potrudiće se da iz vidika bolesnih uklone i omalovaže sve ono zdravo iz prirode i što im može pomoći dok će na toj priči zidati svoj kapital pretvarajući iste u doživotne pacijente. Eugenika ishrane…
EUGENIKA ISHRANE
Pre čitanja ovog teksta poželjno je da se upoznate sa pojmom eugenike.
Hrana danas predstavlja udarno oružje eugenike. Kada jedemo neku hranu mi polazimo od činjenice da će nas ta ista hrana nahraniti i biti na našu korist ali najčešće ne biva tako. Čovek je prirodno programiran za varenje sirove biljne hrane. Vremenom, usled raznih kulturoloških, ekonomskih i drugih uticaja ovo pravilo je izmenjeno. Danas čovek uglavnom koristi termički obrađenu hranu, rafinisanu i najčešće hranu životinjskog porekla. Razlika između sirove i ove druge hrane je u tome što sirova biljna hrana sadrži žive enzime i vitamine koji su kvalitetniji i telo ih lako prepoznaje i koristi. Sa druge strane termički obrađena hrana predstavlja skup mrtve materije koja se teže apsorbuje pa od nje često dobijamo nepotreban balast koji kruži po telu izazivajući razne probleme. Termički obrađena hrana uvećava kiselost organizma što pogoduje gljivicama, tumorskim i drugim hroničnim bolestima. Hrana koja najviše zakiseljuje telo jeste meso i svi njegovi proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, šećeri, žitarice (rafinisane), lekovi… A ono što dosta pogoduje iniciranju tumorskih bolesti jesu toksini iz duvana, kafe, cigareta, prehrambeni aditivi, kozmetička sredstva, hemikalije. Pored termičke obrade problem predstavlja previše rafinisana i procesirana hrana. Ali, takva hrana je jeftinija, lakše se sprema, a zahvaljući aditivima i dosta ukusna. Industrija vrši konstantnu edukaciju svojih potrošača: šta jesti, kada jesti, nemojte slučajno da vam zahvale puvnovredne belančevine iz mleka, esencijalne aminokiseline iz mesa, razbolećete se ako jedete samo biljnu hranu itd.. itd.
Kada pogledate današnji TV program primetićete obilje emisija koje popularizuju kuvanje hrane. Tu su raznorazni kuvari, takmičenja, predstave, kvizovi, uputstva, šou programi, sve na temu kuvanja hrane. Izgleda da se ulaže ogroman trud kako bi se ljudi što više navukli da termički obrađuju hranu. Zašto?
Zato jer takva hrana pogoduje razvoju bolesti. Ne kažemo da su autori takvih emisija direktni krivci i da rade nešto sa lošom namerom. Oni su jednostavno “uhvatili signal” da se takve emisije traže na tržištu i pri tome dobro plaćaju pa toj temi prilaze više iz ekonomskih razloga. Takva je situacija u celom svetu pa i kod nas. A rezultat takvih emisija je sve veća edukacija stanovništva za upotrebu termički obrađene hrane uz prećutikivanje vrednosti sirove. Industrija koja prodaje namirnice životinjskog porekla ne sme dozvoliti širenje svesti o sirovoj biljnoj hrani jer će to uništiti njihov kapital. Ako nema kuvanja onda se može prestati sa konzumacijom životinjskih proizvoda a to se ne sme dozvoliti. Sa druge strane prestanak konzumacije životinjskih i rafinisanih proizvoda značio bi i manju pojavu bolesti kod ljudi a to je pak situacija koju farmaceutska industrija ne sme dozvoliti – dobro zdravlje jeste lepa stvar ali ne donosi zaradu. A kada toksini pokažu svoje simptome na koži, kosi, licu, tu već stupa na scenu kozmetička industrija i uzima svoj deo kolača. Pravilna ishrana koja bi eliminisale ovakve kozmetičke greške dovela bi do manje potražnje za kozmetičkim preparatima a to je situacija koju kozmetička industrija ne sme dozvoliti. Računajući na pohlepu industrijalaca eugeničari obezbeđuju sprovođenje svog plana (eugenika ishrane).
A direktive su jasne: na svakom polju i konstantno treba napadati svaki pokušaj da se kod naroda izazove promena navika i životnog stila. Generalno treba imati blagonakloni stav prema zdravoj ishrani i životu, ali čisto formalno i ništa više od toga. Ne preduzimati nikakve ozbiljne akcije na prosvešćenju naroda koje bi mogle ugroziti plan eugenike. Buđenje u ovom delu nikako ne odgovora interestnim krugovima. Nakon što “od sistema” dobijete potrebnu edukaciju o načinu ishrane i stila života uslediće bolesti širokog spektra: od tumorskih do alchajmera i multiplaskleroze, od osteoporoze do artritisa, dijabetesa koji ide gratis u paketu, infarkta, šlogova i još štošta. A ako kojim slučajem uhvatite neku priču o zdravoj hrani, ne želeći da vas izgubi ta ista industrija zatrpavaće vas dezinformacijama, mesom bez glutena i hlebom bez holesterola?, zdravim žitaričnim proizvodima, raznim tobože zdravim sokovima, proizvodima “bez masti” i “bez šećera” sa dobrim bakterijama i čudesnim preparatima koji će potencirati biljne sastojke u sebi. Ovo uvođenje prirode u ishranu i lečenje treba da posluži kao poluistina, kao mamac da i dalje nastavite istim tempom, doduše bez griže savesti jer ovaj put sve je “prirodno i zdravo”.
Prva zamka: hleb
Hleb koji najčešće jedemo pravi se od belog brašna. Zdravi deo zrna se odbacuje a koristimo samo skrobni deo koji u našem organizmu funkcioniše kao lepak koji će postati uzrok hipertenzije i kardio problema, pojačanoj pojavi sluzi u organizmu, upalnim procesima, autoimunim oboljenjima. Zdravi hleb u prodavnicama praktično i ne postoji ako svakodnevno slušamo reklame o raznoraznim integralnim hlebovima. Samo testo koje je imalo kiselo kvasanje može ličiti na hleb pod uslovom da koristite zdravu pšenicu. Industrija pokušava da vas namami u svet žitarica kao imaginarno rešenje problema. Utrapiće vam lažne zdrave crne, integralne, obogaćene hlebove i “zdrava peciva”.
Na reklamama i bilboardima videćete reklamu na kojoj stoji dete sa umazanim usnama od mleka ili jogurta i kaže: “Svakoga jutra čaša jogurta za dobro zdravlje!”. Što se tiče zdravog mleka i jogurta, industrijsko mleko je često puta dovođeno u vezu sa tumorskim oboljenjima, multiplasklerozom, kožnim bolestima, dijabetesom, osteoporozom i sl.. Ovde pogotovu potenciraju industrijsko mleko koje se termički obrađuje. Kineska studija o malignim bolestima pokazala je da se kancerogeni u telu lakše aktiviraju ako su hranjeni mlečnim proteinom kazeinom a u skorije vreme postoji direktna veza i sa multiplasklerozom.
Što se tiče upotrebe mesa ranije je dobra ishrana obično povezivana sa upotrebom veće količine proteina gde je smatrano da u ljudskoj ishrani treba ubaciti što više životinskih proteina. I danas, u 21 veku, vlada mišljenje da su životinjski proizvodi neophodni za dobro ljudsko zdravlje. Postoji mit o aminokiselinama kako ih možete i morate dobiti isključivo preko mesa. U vezi sa tim postoji ogromna propaganda medija i industrije koji tvrde da su životinjski proteini daleko bolji i superiorniji od biljnih. Na brojnim naučnim studijama, međutim, došlo se je i do drugačijih odgovora a to je da vas velike količine životinjskih proteina dovode i u uvećan rizik od osteoporoze, onkoloških problema, (kancera), bolesti srca i krvnih sudova.
Četvrta zamka: aditivi …
Nisu zaboravljeni ni sladokusci… Ako volite slatkiše a ne volite da se debljate industija će vam ponuditi proizvode sa zaslađivačima, aspartamom, natijum-ciklamatom i sl. prema kojima će beli šećer delovati kao mala beba. Nećete se debljati ali ćete zato dobiti odumiranje nervnih ćelija i raznorazne nervne tumore. Ako se ipak odlučite za običan šećer (ili danas toliko popularni visokofruktozni sirup), znajte da je on miljenik prehrambene industrije i da ga ona trpa u sve i svašta i gde treba i gde ne treba. Njegova prednost je u tome što stvara zavisnost čime vas vezuje za kupovinu tog proizvoda. U pozadini taj isti šećer direktno zakiseljuje vaše telo i predstavlja primarnu hranu kancera.
Ako pređete na suprotnu stranu pa rešite da se malo “osolite” dočekaće vas extra rafinisana sol kojoj su oduzeti svi minerali (nekih 80-tak) osim natrijuma i hlora koji su ostavljeni čisto da popune vaše slobodno vreme hipertenzijom. I ovde ćemo naći sladokusce koji će umesto soli koristiti vegetal proizvode kao “mnogo bolje rešenje”. U skoro svim kulinarskim emisijama ovi začini se dodaju kao tajni dodatak majstora kuvanja. A tajna se krije u pojačivaču ukusa koji stoji rame uz rame sa aspartamom u izazivanju nervnih bolesti. Pojačivač ukusa prestavlja strateški sastojak vegetal proizvoda i obeležen je na deklaraciji kao monosodium glutaminat, MSG, E-621 i sl. Postoji više imena koja se mogu koristiti kako bi se teže upamtio i locirao. On predstavlja problem u celom svetu ali je izvanredno sredstvo za borbu i možemo ga proglasiti “nervnim otrovom za ratovanje u mirnodopskim uslovima”. Uostalom proverite naslove u google-u kada ispišete ključne reči “monosodium glutaminat“.
Peta zamka: hemija …
Ovo su bile najčešće prehrambene zamke a kada je u pitanju hemija i ili ostale stvari koje često koristimo u svakodnevnoj upotrebi a tu mislimo na pesticide, kozmetička sredstava, plastike sa bisfenolom i razne druge sitnice sve su to stvari koje manje više utiču na toksikaciju tela i najčešće izazivanje neplodnosti i steriliteta sa kojom su suočeni mnogi bračni parovi a što dosta pomaže eugeičarima u sprovođenju njihove ideje. Ali s obzirom da sada pišemo o prehrambenim zamkama ovu temu ćemo obrađivati u nekom od narednih tekstova.
Antioksidans komentar:
Sve u svemu hrana može dobro poslužiti kao sredstvo za smanjenje populacije. Dok će “važniji” članovi društva izbegavati hranu “običnih smrtnika” ili će jesti tu hranu u organskoj varijanti (sa manje aditiva i otrova) dotle će oni siromašniji svoju ishranu bazirati na jeftinijim mesnim prerađevinama i ugljenim hidratima, brzoj hrani i šećerima tj. upravo na onoj hrani koja će favorizovati hronične bolesti. A nakon što bolesti uslede, potrudiće se da iz vidika bolesnih uklone i omalovaže sve ono zdravo iz prirode i što im može pomoći dok će na toj priči zidati svoj kapital pretvarajući iste u doživotne pacijente.
