Zagađenost vazduha i zdravlje

Zagađenje vazduha indukovano je prisustvom otrovnih materija u atmosferi a izazvano je najčešće ljudskim aktivnostima. Ovi gasovi i hemikalije izazivaju određene pojave i posledice kod živih bića kao i u ekosistemima. Zagađeni vazduh koji pluta na površini zemlje raznosi se vetrom i kišom na udaljena mesta.  Ovaj vazduh onda ometa egzistenciju biljaka i sprečava fotosintezu pa samim tim  dovodi do lošeg pročišćenja vazduha. Otrovne materije kruže vazduhom i što su čestice fizički manje to su opasnije po zdravlje. Čestice manje od 10 mikrometara PM10 predstavljaju veliku brigu za zdravlje jer se mogu udahnuti i akumulirati u respiratornom sistemu.  Čestice manje od 2.5 mikrometara PM2.5 još su još manje pa samim tim i još opasnije jer dublje prodiru u pluća i treba ih izbegavati i širokom luku. Ovi zagađivači pripadaju grupi najštetnijih a povezani su sa prekomernom preranom smrtnošću. Godišnje od ovakvih zagađivača umre oko  7 miliona ljudi. Ovi zagađivači su krivi za jednu trećina smrti od moždanih udara, raka pluća i srčanih bolesti. Efekat je sličan pušenju duvana ako ne i gori. U kakvoj je relaciji zagađenost vazduha i zdravlje, pogledajmo detaljnije u daljem tekstu.

 

Zagađenost vazduha i zdravlje direktno su povezani. Dok kod ostalih kancerogena donekle i možemo kontrolisati izloženost, kod vazduha je to mnogo teže.

 

Zagađenost vazduha i zdravlje

 

Zagađivače iz vazduha je veoma teško, čak nemoguće izbeći, bez obzira na bogatstvo ili razvijenost vaše životne sredine. Teško ih je izbeći a teško se je i odbraniti od njih. Zagađenje vazduha i zdravlje direktno su povezani. Ovi mikroskopski zagađivači mogu da prođu kroz odbranu vašeg tela prodirući duboko kroz vaš respiratorni sistem oštećujući najčešće srce, pluća i mozak. Stalno izlaganje ovim zagađivačima dovodi do pogoršanja ljudskog zdravlja na mnogo načina. Generalno, vazdušno zagađenje dovodi do kardiovaskularnih problema, do alergije, napada astme, konjuktivisa i bronhijalnih oboljenja a često puta i to najtežih bolesti tipa karcinoma pluća ili kože. Posebno ugrožena kategorija su stariji ljudi i deca. Ova zagađenja dovode do problema u mentalnom razvoju deteta. Trudnice i bolesnici a pogotovo ljudi koji pate od astme i alergija pripadaju najrizičnijem delu populacije.

Vrste zagađivača

Čestice koje zagaćuju vazduh jesu prašina, čađ, dim i kapljice tečnosti. Najveći deo ovih čestica potiče od korišćenja i proizvodnje energije. Smog i čađa su dva najzastupljenija oblika zagađenja.

  • Smog ili tkzv. „prizemni ozon“ nastaje kada emisije fosilnih goriva reaguju sa ultraljubičastom svetlošću. Zato je efekat zagađenja najčešće uvećan kada su temperature povišene. Smog može nadražiti oči i grlo i oštetiti pluća posebno kod ljudi koji vežbaju ili rade vani naročito kod dece.
  • Čađa ili „čestice“ sastoje se od sitnih čestica, hemikalija, dima, prašine i alergena u obliku gasa ili čvrstih materija. Čađa je jedan od oblika ugljenika. To je amorfni ugljenikov prah sa česticama kuglastog promera veličine 10-80nm. Osim ugljenika ove čestice sadrže i malo kiseonika, vodonika i sumpora. Godišnja svetska proizvodnja čađi iznosi više od 6 miliona tona. Čađa je takođe i važan industrijski proizvod. Primenjuje se kao ojačavajuće sredstvo u proizvodnji guma u autoindustrji a takođe i kao pigment u industriji boja, lakova i plastike.
  • Policiklični aromatični ugljovodonici ili PAH su toksične komponente saobraćajnih izduvnih gasova, od dima ili požara, elektrane na ugalj, mašina sa lošim sagorevanjem, sistema za grejanje i sagorevanje otpada.  U većim količinama povezani su sa iritacijom očiju i pluća, krvlju i jetrom, pa čak i sa rakom. Neka istraživanja pokazala su da kod žena koje su bile izložene dejstvu PAH-a za vreme trudnoće, njihova deca imala su sporiji rad mozga i gore simptome ADHD-a.
  • PM10 i PM2.5 čestice su najopasnije među pomenutim jer se radi o izuzetno malim česticama tkzv. lebdeće čestice ili sitna prašina,  čvrsta materija koja se nalazi u vazduhu. Zbog svojih malih dimenizija (1/30 deo dlake), lako mogu prodreti duboko u pluća. Oznake 10 u 2,5 označavaju veličinu u mikrometrima tj. 10 i 2.5 mikrometra i što su čestice manje to su opasnije jer onda lakše prodiru u pluća.

Zagađenost vazduha i zdravlje direktno su povezani. Dok kod ostalih kancerogena donekle i možemo kontrolisati izloženost, kod vazduha je to mnogo teže.

PM2.5 (particulate matter)

Očitavanja PM2.5 vrednosti predstavljaju vrlo bitnu stavku u proveri kvaliteta vazduha. Pošto su to čestice izuzetno malih dimenzija, i kao što rekosmo samim tim i najopasnije među navedenima, reći ćemo nešto o njima. PM2.5 čestice su čestice čija je veličina manja od 2.5 mikrometara što vam dođe negde oko 3% širine ljudske dlake. PM2.5 čestice mogu se videti samo mikroskopom. One su manje od PM10 čestica čija je veličina 10 mikrometara i koje se takođe nazivaju finim česticama, koje u određenim uslovima mogu biti viđene i golim okom. Kao izuzetno lake i male čestice mogu duže vremena lebdeti u vazduhu pri čemu mogu duže vremena kontaminirati neko područje. Mala veličina daje im mogućnost da vrlo lako prodiru duboko u organizam, u pluća i krvotok. Ove čestice pored toga što izazivaju bolesti pluća i kardio sistema, takođe mogu pogoršati postojeća hronična oboljenja (respiratorni problemi, astma, bronhitis…).  U jednom istraživanju  (Journal of the American Medical Association) navedeno je da dugotrajno izlaganje prema PM2.5 česticama može dovesti do taloženja plakova u arterijama, što dovodi do zapaljenja i smanjenja elastičnosti arterija. Sve to stvara preduslove za pojavu srčanog udara ili šloga. Naučnici koji su radili ova istraživanja, procenili su da se svakih 10 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) povećanja finih čestica u vazduhu prouzrokuje povećanje od 8% smrtnosti izazvanih kardiopulmonalnim oboljenjem ili rakom pluća.

Do sličnih zaključaka došao je i American Heart Association:

“Izloženost prema PM <2.5 μm (PM2.5) u periodu od nekoliko sati do nekoliko nedelja, može izazvati kardiovaskularna oboljenja, imala ona fatalan ishod ili ne; dugotrajna izloženost finim česticama (npr. nekoliko godina) povećava smrtnost izazvanu kardiovaskularnim oboljenjima u daleko većoj meri nego izloženost od nekoliko dana i takođe smanjuje životni vek populacije za nekoliko meseci do nekoliko godina.”

S obzirom na opasnost po zdravlje, ove čestice su predmet konstantnih analiza i merenja. Vrednosti PM2.5 se očitavaju non-stop od strane zdravstvenih autoriteta širom sveta. Verovatno ćete naići na kolone označene sa AQI (Air Quality Index), PSI (Pollutants Standards Index) ili nekim drugim standardom.  U državi Srbiji to je SAQI_11 indeks kvaliteta vazduha. Ove vrednosti možete pronaći i u dole priloženim monitorima zagađenja. Po merilima Republike Srbije n granična vrednost PM2.5 čestica je 25 μg/m3, odnosno tolerantna vrednost do 30 μg/m3. Sve preko toga predstavlja problem po zdravlje, naročito ako ta situacija traje duži vremenski period. Dole priložena tabela daje vam informacije o nivoima štetnosti PM2.5 čestica i mere oprezna koje bi trebalo preduzeti. Tabela koristi standard kvaliteta vazduha za čestična zagađenja Agencije za zaštitu životne sredine USA.

24-časovni PM2.5 standard (μg/m3)

PM2.5
AQI
PM2.5 Zdravstveni efekti
Preventivne mere
0 do 12.0
Dobro
0 do 50
Malo ili bez rizika. Nema.
12.1 do 35.4
Umereno
51 do 100
Neobično osetljive osobe mogu iskusiti respiratorne simptome. Neobično osetljivi ljudi bi trebalo da smanje dugotrajan ili težak napor.
35.5 do 55.4
Nezdravo za osetljive grupe
101 do 150
Povećanje verovatnoće za respiratorne simptome kod respiratoro osetljivih individua, pogoršanje srčanih i plućnih oboljenja, kao i prevremena smrtnost kod osoba sa kardiopulmonalnim oboljenjima i kod starih. Ljudi sa respiratornim i srčanim oboljenjima, stare osobe i deca bi trebalo da ograniče produženo izlaganje.
55.5 do 150.4
Nezdravo
151 do 200
Povećanje pogoršanja srčanih ili plućnih bolesti i prevremena smrtnost kod osoba sa kardiopulmonalnim oboljenjima i kod starih; povećani su negativni respiratorni simptomi u opštoj populaciji Ljudi sa respiratornim ili srčanim oboljenjima, stare osobe i deca bi trebalo da izbegavaju duže izlaganje; svi ostali bi trebali da izbegavaju duže izlaganje
150.5 do 250.4
Vrlo nezdravo
201 do 300
Značajno pogoršanje srčanih ili plućnih oboljenja kao i prevremene smrti kod osoba sa kardiopulmonalnim oboljenjima i kod starih; značajno povećanje negativnih respiratornih simptoma u opštoj populaciji Ljudi sa respiratornim ili srčanim oboljenjima, stare osobe i deca trebalo bi da izbegavaju aktivnosti na otvorenom; ostali bi trebali da maksimalno ograniče izlaganje na otvorenom.
250.5 do 500.4
Hazardno
301 do 500
Ozbiljno pogoršanje srčanih i plućnih oboljenja i prevremene smrtnosti kod osoba sa kardiopulmonalnim oboljenjima i kod starih; ozbiljan rizik od negativnih respiratornih simptoma u opštoj populaciji. Maksimalno izbegavati svaku izloženost na otvorenom prostoru; osobe sa respiratornim ili srčanim oboljenjima, starije osobe i deca bi trebalo da budu u zatvorenom prostoru.

Vazdušno zagađenje je pretnja celokupnoj životnoj sredini

Akumulacija gasova u atmosferi stvara probleme tipa kiselih kiša, oštećenja ozonskog omotača, globalno zagrevanje, efekat staklene bašte i sl. Određeni gasovi poput ugljendioksida, metana, azot oksida, hloro fluorougljenika imaju svojstvo staklene bašte sprečavajući da se toplota koja se reflektuje sa zemlje vrati u svemir i tako se omogući normalno hlađenje zemlje. Stvaranjem kiselih kiša otrovne čestice se ponovo vraćaju se na zemlju, zagađujući zemlju, vodu i kompletnu životnu sredinu. Osim temperaturnog efekta zagađenost vazduha dovodi i do klimatskih promena tipa povišenja nivoa mora, ekstremnog vremena, smrti usled vrućine i uvećanja broja zaraznih bolesti,

Prema studiji EPA iz 2014. godine, ugljendioksid je odgovoran za 81% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte dok je metan odgovoran sa 11%. Druga klasa gasova sa efektom staklene bašte jesu hidrofluorougljenici HFC koji su hiljadu puta moćniji od ugljendioksida u svojoj sposobnosti da zadržavaju toplotu. U oktobru 2016. više od 140 zemalja postiglo je sporazum o kontroli materija HFC-a čime će se postići ekvivalent više od 80 milijardi tona CO2 u narednih 35 godina.

Zagađenje vazduha je još jedan jahač koji se priključuje inače lošoj zdravstvnoj situaciji u Srbiji. Pored sveopšte toksikacije u hrani, prisutnoj radijaciji, pesticidima, chemtrailsima i sličnim problemima sada imamo još jedan problem: vazdušno zagađenje.

 

Gde smo mi?

Zagađenost vazduha na Balkanu svakodnevno ruši rekorde (januar 2020). Na balkanu Ubedljivo prednjači Sarajevo koje ima i do 10 puta veće zagađenje u odnosu npr. na Pariz, dok je situacija u Srbiji trenutno najgora u gradovima kao što je Beograd i Niš. Srbija trenutno spada u red najzagađenijih zemalja u svetu što je prenela i Svetska Alijansa za zdravlje i zagađenje. Npr. u Nišu i Bogradu je zagađenje i 10x veće nego u Amsterdamu što se tiče AQI vrednosti. A kada su u pitanju konkretno čestice PM10 i PM2.5 odnos se kreće 15 i 20x više (kod nas). Izgleda da smo po saobraćaju i industriji daleko ispred Holandije.

Zagađenost vazduha i zdravlje direktno su povezani. Dok kod ostalih kancerogena donekle i možemo kontrolisati izloženost, kod vazduha je to mnogo teže.

Verovatno ste videli da dosta građana nosi zaštitne, hiruške maske ali poruka koja nam stiže iz istituta Batut jeste da ove maske nisu efikasna zaštita. „Pod uticajem toplog vazduha koji izdiše, osoba vlaži površinu maske i time se narušava njena fizička struktura, a samim tim i zaštita”, navodi dr spec. higijene iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Branislava Matić Savićević. Ona kaže da građani mogu da blago prekriju disajne puteve i odevnim predmetima, ali da i tada treba voditi računa o sitnim česticama zagađenja. To znači da se preko disajnih puteva mogu držati šal, kapa, kaput, ali da se nakon toga moraju odmah skinuti, jer se zagađujuće čestice zadržavaju na tkanini. Najveće zagađanje prisutno je u kasnim večernjim a naročito u ranim jutarnjim satima pa je preporuka izbegavati šetnju ili fizičku aktivnost na otvorenom u tom vremenu tj. kada su ove otrovne materije prisutne u većoj meri. Ove materije „utiču na procese u organizmu, ne samo na plućima, već se kroz brojne studije pokazalo da one imaju veoma negativan efekat na razvoj moždanih funkcija, pogotovu kod manje dece, zatim na mogućnost neplodnosti i pojavu niza hroničnih bolesti i pogoršanja kod hroničnih pacijenata, simptoma i toka bolesti”, rekla je pulmološkinja Dečje klinike u Tiršovoj Snežana Rsovac za RTS.

Šta učiniti?

Redukcija saobraćaja jeste dobro rešenje ali neće rešiti sve probleme. Problem predstavljaju termoelektrane, fabrike ali i pojedinačna domaćinstva koja troše loša goriva za zagrevanje. Ali dok se ti krupni problemi ne reše mi ipak moramo disati. Šta mi sami možemo učiniti kako bi se zaštitili od ovih otrova? Svakako da će prvi korak biti da učestvujemo u manjem zagađivanju vazduha (drugačiji vidovi grejanja, manja upotreba automobila, više uporebe lokalnog prevoza i bicikla itd..). Kada su vrednosti PM2.5 dosta uvećane, potrebno je da preduzmete sledeće korake kako biste smanjili izloženost istim i zaštitili svoje zdravlje:

  • Ostanite u kući ine izlazite bez preke potrebe. Izbegavajte provetravanje prostorija, ako je moguće.
  • Pokušajte da nabavite prečišćivač vazduha koji je opremljen HEPA filterom. Samo HEPA filter može efikasno da ukloni fine čestice iz vazduha.
  • Klima uređaj može biti koristan ukoliko je dotok svežeg vazduha ograničen, jer pomaže pri cirkulaciji vazduha i smanjenju (ili povećanju) sobne temperature, naročito ako je opremljen filterima za prečišćavanje vazduha.
  • Ako ste zatvorili vrata i prozore, izbegavajte paljenje sveća, gas lampi i sličnih potrošača kiseonika ili uređaje koji emituju dim ili gas, kako biste sprečili nastajanje štetnih čestica i gasova (ugljen monoksid).
  • Ako ste vozač ili dosta vremena provodite na putevima i vozite pri svim mogućim vremenskim uslovima, pokušajte da pronađete filter za kabinu sa HEPA filterom i aktivnim ugljem. Normalan filter automobila ne može efikasno da ukloni ove štetne gasove.
  • Ako se prognozira zagađenje vazduha za duži vremenski period, pokušajte da promenite lokaciju boravka u krajevima gde nema zagađenja vazduha.
  • Koristie hranu i odgovarajuće nutrijente kao neutralizator i ublaživač štetnog dejstva ovih materija.
  • Ukoliko je potrebno da izađete napolje, neka bude kratko, koristite maske za vazduh, ali ne one beskorisne već probajte da pronađete one sa oznakom N95, ili sa većim brojem od 95 što predstavlja procenat zaštite. Hirurška maska vam neće mnogo pomoći.

Zagađenost vazduha i zdravlje direktno su povezani. Dok kod ostalih kancerogena donekle i možemo kontrolisati izloženost, kod vazduha je to mnogo teže.

Hranom protiv zagađenja

Istraživanja su pokazala da određena vrsta hrane koja je bogata vitaminom C i E može pomoći u čišćenju vašeg organizma, a pogotovo čišćenju disajnih puteva, jer hrana bogata antioksidantima ima anti-inflamatorna svojstva. Od namirnica koje se preporučuju izdvajamo sledeće:

Maslinovo ulje: Alfa-tokoferol, vitamin E sadržan u maslinovom ulju, pomaže funkcionisanju pluća. Masne kiseline koje se nalaze u maslinovom ulju su takođe korisne kod smanjenja zapaljenskih procesa. Najbolji način da unesete maslinovo ulje i da dobijete maksimalnu korist od toga jeste da ga koristite u salatama. Ne treba koristiti maslinovo ulje za prženje ili ga izlagati visokim temperaturama, jer bi došlo do uništavanja hemijske strukture ulja.

Seme lana: Semenke lana imaju visoke nivoe fitoestrogena i omega-3 masnih kiselina. Fitoestrogeni imaju antioksidativna svojstva koja deluju blagotvorno u smanjivanju simptoma astme i drugih alergijskih reakcija. Seme lana možete koristiti svakodnevno u svojim smutijima, salatama ili ga dodati kuvanoj hrani.

Avokado: Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu King’s u Londonu je dokazalo da vitamin E može smanjiti efekte zagađenja vazduha na pluća. Studija je zabeležila smanjene nivoe vitamina E kod ljudi koji pate od plućnih bolesti kao što je astma, ostavljajući istraživače u saznanju da konzumiranje hrane bogate vitaminom E (npr. avokado ili spanać) pomaže u zaštiti od čestičnog zagađenja.

Brokoli: Klinička studija koja je trajala 12 nedelja izvedena je na Univerzitetu Džon Hopkins, gde su otkrili da ljudi koji su jeli brokoli imali povećano izlučivanje toksina povezanih sa ozonskim i čestičnim zagađenjem. Ekskrecija koja se odvija je rezultat prisustva sulforafana – anti-kancerogene materije koja se nalazi u brokoliju. Način na koji su istraživači došli do ovog zaključka je taj da su učesnicima studije dali napitak koji sadrži vodu, sok od limete, ananasa i praha od brokolija. Kontrolna grupa je konzumirala napitak sa istim sadržajem, ali bez praha od brokolija. Učesnici koji su pili napitak koji sadrži brokoli su izlučivali (izbacivali iz sebe) veće nivoe karcinogena poznatog kao benzen i plućnog itritansa – akroleina. Pored toga što će konzumiranje brokolija ili ostalih kupusastih povrća smanjiti rizik od degenerativnih bolesti, takođe će uticati i na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja.

Paradajz: Vaša ishrana bi trebalo da sadrži dosta svežih paradajza, jer paradajz sadrži likopen – antioksidans koji ima zaštitni efekat od respiratornih oboljenja.

Vino: Vino je napravljeno od grožđa koje ima visoke nivoe antioksidanata. Studije su pokazale korelaciju između konzumiranja vina, respiratornog i kardiovaskularnog zdravlja. Imajte na umu da možda ne biste smeli da pijete vino ukoliko ste pod terapijom lekovima.

 

Mapa zagađenja vazduha

 

Prema normativima EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje. Na donjim mapama preuzeli smo merenja sa dva sajta (AirVisual i Aqicn) tako da i sami možete proveravati vrednosti zagađenja u sredinama u kojima živite. Preporučujemo vam da na vašem telefonu instalilrate aplikaciju AirVisual i tako obezbedite sebi stalnu informaciju o zagađenosti.

AIRVISUAL


 AQUCN

 

Antioksidans komentar:

Zagađenje vazduha i zdravlje ovih dana postaje aktuelna tema. Na ovim stranicama pišemo uglavnom o tumorskim bolestima i njihovim izazivačima. U prethodnim tekstovima pričali smo o promociji ovih bolesti gde pojava kancerogena predstavlja veliki rizik da bude inicirano tumorsko oboljenje. Taj rizik uvećan je shodno promociji (podršci) koju damo kancerogenu a podrška je određena našim načinom ishrane i životnim navikama. Tako će npr. mlečni protein kazein dati “vetar u leđa” kancerogenu i time ubrzati ili otpočeti tumorski proces. Zato je bitno da u vreme izloženosti kancerogena izbegavamo svaku vrstu podrške tumorskm oboljenjima a vreme vazdušnog zagađenja je upravo jedna od takvih situacija. Zato pored toga što ćete štititi sebe od zagađenja poželjno bi bilo ukinuti svaku podršku kancerogenu, u ovom slučaju izbegavanjem životinjskih proteina. 

 

POGLEDAJTE VIDEO ZAPISE NA TEMU: HOMEOPATIJA PROTIV HRONIČNIH BOLESTI

 

 

ZAGAĐENOST VAZDUHA I ZDRAVLJE DIREKTNO SU POVEZANI. DOK KOD OSTALIH KANCEROGENA DONEKLE I MOŽEMO KONTROLISATI IZLOŽENOST, KOD VAZDUHA JE TO MNOGO TEŽE.

Comments are closed.