Soda bikarbona kao lek za rak

Skoro da nema nikoga ko je bio u dodiru sa tumorskim bolestima a da nije čuo za lekovitost sode bikarbone. Mada se kod našeg naroda soda bikarbona koristi odavna, kao tradicionalni lek za mnoge probleme, ova veza sa tumorskim bolestima dala je sodi bikarboni sasvim novi lik.  S obzirom da je današnje vreme prepuno tumorskih bolesti, mnogi sa velikim poverenjem kreću u aktivnu konzumaciju ovog bikarbonata nadajući se da će ih on spasiti opake bolesti. Ali, da li je to i stvarno tako? Možemo li sodu bikarbonu proglasiti za dugo očekivanog Mesaju? Soda bikarbona kao lek za rak ili soda bikarbona kao slamka davljenika?

Soda bikarbona kao lek za rak - kisela i alkalna sredina stimulišu i inhibiraju rast tumorskih ćelija. Kancer nastaje kao posledica acidoze organizma.

SODA BIKRBONA KAO LEK ZA RAK

 

Soda bikarbona je jedno od najstarijih prirodnih sredstava za čišćenje. Nekadašnja soda bikarbona dobijala se iz mineralnih naslaga  u blizini mineralnih izvora a danas se ona dobija industrijski od krečnjaka, sirove slane vode iz rudnika soli i amonijaka. Soda bikarbona se kod nas uglavnom koristi kod problema sa varenjem. Ukoliko vas muči žgaravica, jaka želudačna kiselina, onda vam ona može poslužiti kao izvanredan melem. A razlog je jednostavan. Natrijum bikarbonat je alkalna so koja se prirodno stvara u organizmu u spoljnom zidu želuca baš kao i hlorovodonična kiselina i to su naši glavni sokovi odgovorni za varenje hrane. Kada se PH sredina u želucu poremeti i kada se pojavi višak kiseline, soda bikarbona postaje pravi spas – jer kiselina se neutrališe bazom. Bolesti bubrega, giht i sl. mogu dovesti do povećanja kiseline u mokraći ili krvi pri čemu se pod kontrolom lekara pacijentu daju tablete i rastvori sode bikarbone.

 

Soda bikarbona kao lek za rak - kisela i alkalna sredina stimulišu i inhibiraju rast tumorskih ćelija. Kancer nastaje kao posledica acidoze organizma.

Dr Tullio Simoncini

Upravo ova osobina sode bikarbone da neutrališe kiselinu postaje kamen temeljac u borbi protiv raka. S obzirom da je osnova svih alternativnih teorija da se tumorske bolesti razvijaju lakše i prvenstveno u kiselim sredinama to dovodi sodu bikarbonu u direktnu vezu sa lečenjem ovakvih bolesti. Ideja soda bikarbona kao lek za rak nastala je u teoriji dr Simoncinija, italijanskog onkologa. Naime, Simoncini polazi od pretpostavke da je rak posledica delovanja gljivice kandide koja egzistira u kiselim sredinama i iz tog razloga lečenje raka zasniva na suzbijanju kisele sredine i kandide. Simoncini tvrdi da kandida brzo prodire i širi se u tkivima pogođenim tumorom. A soda bikarbona je sredstvo koje direktno neutrališe kandidu. Po Simonciiju soda bikarbona može lečiti rak, a ako ne to, onda bar može dosta usporiti njegov razvoj blokiranjem gljivica kandide.

Iako cela ova priča deluje prilično logično za sada ne postoje verifikovani naučni podaci da to zaista i jeste tako. Većina pripadnika alternative sklona je da taj manjak informacija opravdava interesima farmaceutske industrije i činjenicom da soda bikarbona predstavlja jeftin lek za koga ova industrije nije zainteresovana. Još uvek ne postoje čvrsti dokazi da kandida ima veze sa kancerom ali sa druge strane opet nema ni suprotnih dokaza – da nema veze sa njim, tako da ova priča ostaje nekeko nedovršena i u domenu teorije. Bilo kako bilo, teorija dr Tulio Simoncinija nije prihvaćena i ovaj dr gubi svoju licencu 2003. godine uz optužbu za nadrilekarstvo a 2006. bio je osuđen od strane italijanskog suda zbog smrti i prevare pacijenata. Ovaj metod lečenja zabranjen je i u nekim drugim zemljama, poput Holandije npr. gde je njihova zdravstvena inspekcija (Inspectie voor de Gezondheidszorg, IGZ) zabranila ovakvu vrstu lečenja nakon nekih smrtnih slučajeva. Kao i kod dr Simoncinija ovakve mere zabrane deluju vrlo logično jer ne sme se dozvoliti da pacijenti svojim životima plaćaju cenu pogrešno postavljenih teorija. Sa druge strane, ako bi smo primenili ravnopravne aršine i na isti način kažnjavali neuspehe klasične medicine, šta bismo mogli reći za katastrofalne rezultate hemoterapije i zračenja gde je stradalo hiljade i hiljade pacijenata i gde se smrtnost više i ne broji? Očigledno je da isti zakon ne važi podjednako za sve aktere u medicini.

 

Sa druge strane medicina priznaje ulogu sode bikarbone u slučajevima gorušuce, kod smanjenja kiselosti urina (u ranom stadijumu hroničnog gihta) ili u suzbijanju nelagodnosti kod infekcije urinarnog trakta i sl. ali za sada ne priznaje ulogu sode bikarbone u lečenju tumorskih bolesti. Ovde se navode činjece da još uvek nema recenziranih članaka u medicinskim časopisima koji bi potvrdili vezu kandide sa tumorskim bolestima kao i mogućnost da soda može lečiti ovakve bolesti. Sa druge strane soda bikarbona može poslužiti kao vrlo korisno sredstvo za neke probleme, u malim dozama i pod kontrolom lekara, ali u većim količinama može izazvati teške probleme poput oštećenja organa  pa čak i smrt (kod i.v. primene).

Soda bikarbona kao lek za rak - kisela i alkalna sredina stimulišu i inhibiraju rast tumorskih ćelija. Kancer nastaje kao posledica acidoze organizma.

PH je ključ

 

Ključna stvar u celoj ovoj priči jeste PH vrednost. Šta je PH? O ovoj temi bilo je reči u prethodnom tekstu Kisela PH. PH je mera kojom se izražava kiselost ili baznost jednog rastvora. Vrednosti se kreću od 0-14 pri čemu neutralna vrednost tj. 7 pripada vodi. Vrednosti ispod 7 pripadaju kiseloj sredini a iznad 7 alkalnoj. Ovde se u stvari radi o ravnoteži pozitivno (kiselo) i negativno (alkalno) naelektrisanih jona. PH krvi je uglavnom stabilna i kreće se u vrednosti 7.35-7.45, pri čemu je naša krv blago alkalna. Svako odstupanje u većim vrednostima moglo bi značiti trenutnu smrt i zato je PH vrednost krvi kontrolisan preciznim i strogim mehanizmima u telu i nisu dozvoljeni “veliki izleti” u PH vrednostima. Medicina s pravom potencira preciznost ovog mehanizma koji je vrlo rigorozan u kontroli PH vrednosti ali, sa druge strane, alternativa ukazuje na činjenicu da je ovaj mehanizam, kao i svaki drugi, podložan greškama i promenama. Hrana ne može da “pregazi” ovaj sistem kontrole i nekontrolisano menja PH vrednost u telu ali ono što loša hrana može učiniti jeste da, zbog nefiziološkog načina života u dužem vremenskom periodu, poremeti ovaj sistem kontrole a onda tim razlogom organizam postane podložan većim odstupanjima PH vrednosti. Ovo pogotovo ako takvo stanje traje duže i ako je potpomognuto lošim životnim navikama (neuredan san, mala fizička aktivnost, pušenje i sl..). Zdrava PH kontrola neće nikada dozvoliti ovakve oscilacije a ako se to ipak desi, čak i male promene prema kiselim sredinama pogodovale bi pojavi teških bolesti.  Organizam poseduje mogućnost PH stabilizacije i zato će kod prevelike konzumacije namirnica i navika koje ostvaruju “kiseli efekat” posegnuti ka sredstivima za alkalizaciju.

Bubrezi igraju veliku ulogu u održavanju stabilne PH vrednosti tela. Kada “senzori” detektuju uvećanu kiselost bubrezi su ti koji će na sebe preuzeti kordinaciju u alkaliziranju. Od kostiju se trebuje kalcijum i magnezijum a od mišića koji se kataboliziraju – amonijak, koje je izrazito alkalan. Nakon ovog hemijskog rata produkti alkalizacije se izbacuju kroz urin. Kalcijum, magnezijum i kalijum koji se koriste kao puferi u ovom procesu a u slučaju deficitarnog dnevnog unosa pozajmljuju se od organa jer neutralizacija kiselosti postaje prioritet kako bi se organizam izvukao iz stanja acidoze a sa time i svega onoga što ona nosi (osteoporoza, pad imunog sistema, kardio bolesti, problemi sa bešikom, problemi sa bubrezima, hroničan umor, ubrzano starenje i sl..). Dugotrajna eksploatacija ovih elemenata dovešće do slabljenja kostiju, zuba, gubitka mišićne mase, grčeva, anksioznosti i sl.

 

Kiseli rat

 

Postoji mnogo teorija o PH mehanizmima na internetu ali većinu ovih članaka generišu razne interestne grupe. Oni koji bi mogli imati direktne štete zbog širenja PH istine jesu prehrambena i farmaceutska industrija jer dovođenje PH vrednosti u normalu podrazumeva izbegavanje namirnica životinjskog porekla i šečera koji direktno zakiseljuju organizam, ali i lekova. Normalno je da lekove nećemo tek tako bojkotovati već ćemo ishranom sebe dovesti u stanje da nam oni ne budu potrebni. Ovo posebno važi i kod hemoterapija koje do te mere zakiseljuju telo da organizam maltene mora “rasporodati” sve rezerve pufera, kako bi se izborio sa pomenutim otrovima, što će ga svakako fizički dosta iznuriti i uništiti. Selekcija hrane i izbegavanje lekova vodi u pravcu štete ovih interestnih grupa tako da je logično da će se na internetu pojaviti mnogi “znalci” i mnoge teorije o PH vrednostima koje vas trebaju ubediti da ishrana ipak ne utiče na kiselost organizma.

Soda bikarbona kao lek za rak - kisela i alkalna sredina stimulišu i inhibiraju rast tumorskih ćelija. Kancer nastaje kao posledica acidoze organizma.

 

Ovi “internet naučnici” pobijaju teoriju dr Otto Heinrich Warburg-a (1883.-1970.) koji je o toj temi pisao još davne 1923. godine i za svoj rad dobio Nobelovu nagradu 1931. upravo na temi uzroka raka i kiselosti organizma.

Dr Otto ukazao je na činjenicu da je rak uglavnom posledica nefiziološkog načina života koji zakiseljuje telo. Povećanje kiselosti istiskuje kiseonik iz tkiva tako da kisela tkiva imaju manjak kiseonika a istovremeno manjak kiseonika dovodi do povećanja kiselosti tkiva. Po dr Otto-u tumorska tikiva su kisela a zdrava jesu alkalna dok karcionom predstavlja pokušaj ćelije da preživi u kiseloj, anaerobnoj sredini.

Zato možemo predložiti da se ovim “internet naučnicima” dodeli nagrada data dr Otto-u pošto je, po njima, on očigledno pogrešio u svojoj teoriji.

 

Soda bikarbona kao “slamka spasa”

 

Soda bikarbona kao lek za rak ili soda bikarbona kao slamka spasa? Kao što to obično i biva, istina je uvek negde po sredini. Soda bikarbona alkalizuje kisele rastvore – to jeste tačno ali ne treba preterivati. Tehički gledano priča sa sodom deluje vrlo logično ali ovde postoji jedan problem. Ljudi su vremenom istrenirani da razmišljaju po principu “jedna bolest – jedan lek”. Ova je filozofija farmaceutske industrije i ona polazi od činjenice da za svaku bolest treba piti poseban lek. Kada se ovaj princip prenese u alternativu dobije se slična priča: “Postoji problem sa tumorom koji je kiseo – dakle, trebam popiti sodu bikarbonu”. I opet ista priča, postoji bolest – postoji lek. Ali na žalost stvari nisu tako jednostavne. Tačno je da soda bikarbona alkalizuje kiselost ali sagledajmo celu priču: “čovek se hrani životinjskim namirnicama svakodnevno, šećerima svih vrsta, kofein, nikotin, slaba fizička aktivnost, preterana upotreba lekova, alkohola, loš san, stresovi… tj. sve ono što ekstremno zakiseljuje organizam. Ovakav način života dovedi ga do stvaranja tumora ali on dolazi na ideju: “popiću kašičicu sode bikarbone i ona će me alkalizovati?” Zar vi mislite da soda bikarbona, koliko god da je moćna, može poneti na svojim leđima sve vaše “grehove” a da pri tome vi ništa ne promenite? Nemojte se zavaravati tom pričom. Ono što morate učiniti je da sebe oslobodite svih navika koje vas uništavaju a soda bikarbona će vam svakako rešiti gorušicu a što se tiče tumora – možda će malo pomoći i tu priču. Ovde posebno obratite pažnju na ovo “malo”.

 

Antioksidans komentar:

 

Priča sa sodom bikarbonom izaziva dosta žučne i kontraverzne rasprave a razlog rome jeste sukob dve idelogija gde se dva carstva (farmacija i alternativa) sukobljavaju na polju koje se zove Soda Bikarbona. Ovde se ne radi samo o priči o jednom bikarbonatu već o principu koji on podrazumeva. Naime, negiranje uloge sode bikarbone ne znači samo negiranje jednog hemijskog elementa već znači poništavanje smisla cele PH filozofije a ova priča predstavlja “ustav” i temelj alternative. Industrija direktno ili indirektno šalje svoje “bukače” kako bi sakrili mnogo veću priču koja se krije iza “naivne” sode. A pobediti sodu bikarbonu znači obezbediti svoj interes. Antioksidans ostaje u nadi da će soda bikarbona koja je inače dobar fungicid ipak pobediti ove “gljivice” čovečanstva i sačuvati vas problema koje one nose.

 

 

SODA BIKARBONA KAO LEK ZA RAK – KISELA I ALKALNA SREDINA STIMULIŠU I INHIBIRAJU RAST TUMORSKIH ĆELIJA. KANCER NASTAJE KAO POSLEDICA ACIDOZE ORGANIZMA.

Comments are closed