Šećer podstiče rak i teške bolesti

Da šećer podstiče rak i teške bolesti odavno je poznato ne samo klasičnoj medicini već i alternativi. Postoji uska veza između šećera, viška kilograma i oboljevanja od raka. Prema ispitivanju britanskog medicinskog časopisa, osobe sa viškom kilograma imaju 20% veću šansu za oboljevanje od raka a kada se tom riziku priključe dodatni faktori poput pušenja, fizičke neaktivnosti i otrova u ishrani, taj procenat se ozbiljno uvećava. Gojaznost vas npr. izlaže istom riziku od raka kao i pušenje. U slučaju odbrane od tumorskih bolesti, pored izbegavanja kazeina (mlečnog proteina) i proteina životinjskih namirnica uopšte evo još jedne bitne stavke za izbegavanje: šećer….

Šećer podstiče rak i teške bolesti. Pored namirnica životinjskog porekla vrlo bitan faktor u prevenciji i lečenju tumorskih bolesti biće izbegavanje šećera.

ŠEĆER PODSTIČE RAK I TEŠKE BOLESTI

 

Ćelijama našeg tela potrebna je energija i tu energiju one dobijaju preko hrane. Osnovno gorivo ćelije jeste šećer. Kako zdravim ovo gorivo potrebno je i tumorskim ćelija jer bez njega one ne mogu da rastu. Ali za razliku od normalnih, tumorske ćelije konzumiraju mnogo više više šećera. Povezavši šećer sa rastom ćelija neki naučnici su shvatili da, uskraćivanjem šećera, rast tumorskih ćelija se može usporiti ali na žalost ne postoji način kako da jednim ćelijama dostavite a drugima uskratitite ishranu.

Pitanje šećera i raka nedavno je postavio i CNN u jednom svom članku. Nešto o ovoj temi možete pronaći i na linku sciencedaily. Ispitivanja veze kancer-šećer ozbiljno su ukazivala na potrebu promene jelovnika tumorskih pacijenta bar što se šećera tiče. Ćelije raka menjaju svoj mehanizam korišćenja glukoze pri čemu je fermetiraju i proizvode laktat dok normalna ćelija ne fermentira već je respiracijom razlaže na ugljendioksid i vodu. Pomenuta fermentacija naziva se Warburgov efekat (po nemačkom biohemičaru Otto Warburgu).

Fermetacija šećera na mlečnu kiselinu donosi doduše manje energije nego respiracija ali biohemičar Joham M. Thevelein, kao glavni autor studije i profesor sa Univerziteta u Levuenu (Belgija) kaže da ćelije raka rastu mnogo brže nego obične a to poređuje sa kvascem koji raste najbrže kad fermetira. Zato se sada postavlja pitanje da li je Warburgov efekat simptom ili uzrok raka. Thevelein je eksperimentisao sa ćelijama kvasca jer one također rastu fermentacijom a ne respiracijom.

Ovde ključni momenad čini protein RAS, koji je onkogen i koji kodira proteine koji pomažu rast i diferencijaciju ćelija a koji lako može postati onkogen (gen koji proizrokuje rak) kada se desi mutacija. Naučnicu su posmatrali kvasac i uočili povezanost degradacije šećera sa pomenutim RAS proteinom koji stimuliše umnožavanje ćelije kvasca ali i ćelije raka. Drugim rečima, kvasac koji je imao veliki nalet šećera doveo je do preterane aktivacije RAS proteina koji je nakon toga dozvoljavao ćelijama da se razmnožavaju povećanom brzinom. Bez obzira na dobijene rezultate naučnici upozoravaju da se ovde radi o kvascu, da treba biti oprezan sa zaključcima jer ovo otriće ne mora imati i medicinski karakter te da su potrebna dalja istraživanja ako bi smo ova saznanja koristili u borbi sa rakom. Dr Jenifer Ligibel, predsednica američkog društva kliničke onkologije, ističe da ćelije raka nisu isto što i ćelije kvasca ali da je to ipak prva studija koja pokazuje bilološki mehanizam koji bi mogao objasniti vezu glukoze i napretka raka. Često puta se nivo šećera u krvi povezuje sa debljinom tj. pretilošću. Kod ljudi sa uvećanom telesnom težinom šećer se obrađuje drugačije nego kod mršavih. Kada nastane dijabetes tipa 2 nivo šećera se povećava a samim tim i prisustvo insulina – hormona koji telo koristi kako bi upravljala nivoom šećera u krvi. Doktorka Ligibel upravo ukazuje na tu činjenicu da se često puta uvećani nivo šećera i insulina povezuje sa nastankom raka i da bi ključ problema mogao biti u načinu na koji telo obrađuje šećer. Tim povodom Thevelein je izjavio da ne veruje da jedenje šećera izaziva rak ali da jedenje šećera izaziva pretilost, a pretilost može uvećati sklonost ka pojavi raka. Ipak navodi i da bi konzumacija većih količina šećera u dugom periodu mogla voditi do neravnoteže RAS proteina u normalnim ćelijama što bi ih nateralo da mutiraju. U svakom slučaju smanjena konzumacija šećera neće smetati.

 

Sprečite pretilost

 

Glavni uzročnik povećanja telesne težine jeste konzumacija hrane sa visokim glikemijskim opterećenjem (GO). O ovome smo već pisali na stranici glikemijski indeks. Da se podsetimo, glikemijski indeks (GI) je vrednost koja odražava uticaj ugljenih hidrata na nivo šećera u krvi. Hrana sa visokim GI brzo se razlaže prilikom varenja pa telo brže apsorbuje glukozu. Glikemijsko opterećenje (GO) se izračunava na osnovu GI i veličine porcije. Pod glikemijskim opterećenjem podrazumeva se delovanje hrane na nivo šećera u krvi. Ovde se uglavnom radi o hrani sa većim procentom šećera i ugljenih hidrata. Šećer i skrob iz namirnica sa visokim GO (rafinisani ugljeni hidrati tipa beli hleb, slatkiši, peciva..) brzo se razlažu i odmah ulaze u krvotok podižući nivo glukoze u krvi. Vrlo brzo vi osećate nalet energije ali taj efekat je kratkotrajan. Pankreas odmah vrši upumpavanje insulina pa brzo dolazi do naglog pada šećera što se takođe da osetiti. Ubrzo vi dobijate želju da pojedete još neki slatkiš kako bi se osećali “bolje” pa tu dolazi do velikih oscilacija šećera, kao na klackalici, gore – dole. Sa druge strane šećer i skrob iz namirnica sa niskim GO (složeni ugljeni hidrati iz inegralnih žitarica, povrća, pasulja, sočiva kao i prosti ugljeni hidrati iz voća) duže se vare pa se glukoza iz njih sporije apsorbuje u krv. Zato se ova glukoza prvenstveno koristi u organizmu, umesto da se skladišti kao što je bio slučaj u prethodnom primeru. U ovoj varijanti ne dolazi do naglih promena šećera u krvi kao i vašeg raspoloženja i ponašanja.

Šećer podstiče rak i teške bolesti. Pored namirnica životinjskog porekla vrlo bitan faktor u prevenciji i lečenju tumorskih bolesti biće izbegavanje šećera.

Tumorske bolesti vole slatkiše

 

Ovde je poenta na povećanom prisustvu insulina. Kod konzumacije hrane sa visokim GO pankreas luči puno insulina jer pokušava da ostrani višak šećera iz krvi i telo ga deponuje u obliku masnoće. Što se to češće dešava, prisustvo insulina je također sve češće pa dolazi do insulinske rezistencije tj. telo prestaje da reaguje na insulin što je osnova metaboličkog sindroma.  Visok nivo glukoze u krvi dovodi do povećanja IGF-1 (insulinu sličnog faktora rasta) koji podstiče razvoj raka o čemu smo pričali na stranici o mleku. IGF-1 je bitni saveznik raka dojke, podstičući njegov rast pa stoga spada u promotere rasta. Ali, ne radi se ovde samo o raku dojke. Odmah iza njega nalazi se i rak debelog creva i rektuma, pankreasa, jajnika i tela materice (endometrijalnog kancera). Insulin takođe stimuliše i lučenje hormona estrogena koji se može nataložiti u masnom tkivu i koji se povezuje sa povećanim rizikom od raka dojke. Npr. kod postmenopauzalnih žena sa povišenim nivoom insulina rizik od nastanka raka dojke je dvostruko veći. Dokazano je da je gojaznost jedan od faktora rizika za nastanak raka dojke posle menopauze. Samim tim rizik od kancera povećan je kod osoba obolelih od dijabetesa kao npr. rak pankreasa gde je procenat većeg rizika oboljevanja za 82%, kolorektalnog raka za 30% a rak dojke za 20%.

 

Šećer podstiče rak i teške bolesti. Pored namirnica životinjskog porekla vrlo bitan faktor u prevenciji i lečenju tumorskih bolesti biće izbegavanje šećera.

Šta uzrokuje neujednačenost šećera u krvi? Logičan odgovor bi bio: prevelike količine šećera i slatke hrane. Međutim, izbor namirnica ne mora biti tako očigledan. Recimo alkohol, koji je hemijski blizak šećeru, u jačoj meri negativno utiče na nivo šećera u krvi. Slično deluju i stimulansi poput čaja, kafe, industrijskih sokova i napitaka, cigarete.. Sve ove supstance uključujući i stres postiču lučenje adrenalina i drugih hormona koje telo stavljaju u pripravnosti za situaciju “beži se ili bori”. Tako se podiže borbena gotovost tela pri čemu se aktivira uskladišteno gorivo tj. rezerve glukoze pri čemu dobijamo svojevrsni “injection” za brzo delovanje. Za razliku od naših predaka koji su te stresne situacije okončavali bežanjem pred divljom životinjom ili fizičkom borbom sa protivnikom, mi, u 21. veku, stres doživljavamo preko psihičke ili emotivne strane a umesto fizičkog napora obično se završava uz daljinski za TV-om i dobrom foteljom što organizam dovodi u problem – šta da učini sa tolikim šećerom? Ogovor je uvećano lučenje hormona kako bi se rešio nalet glukoze. Kombinacije dugotrajnog stresa, većih količina šećera, stimulanasa i sl. opterećuje telo i dovodi ga u nemogućnost da adekvatno reguliše šećer u krvi.

Inače kada spominjemo šećer kao osnovnu hranu tumorskih ćelija postoji šećer koga tumorske ćelije prosto obožavaju a to je visoko fruktozni sirup koga, na žalost, danas ima u skoro svim proizvodima i često se koristi kao zamena za klasični šećer jer je jeftiniji, lakše se koristi u industriji a telo teže detektuje i oseća sitost prema ovom šećeru pri čemu je njegova upotreba najčešće prekomerna. Sa gledišta pretilosti i ishrane tumorskih ćelija – izuzetno ali sa gledišta našeg zdravlja – veoma loše.

Nešto više o šećeru pisali smo na stranici šećer kao droga.

 

Gladovanje pomaže izlečenju

 

Umnožavanje i mutacija ćelija je normalna stvar ali zadatak imunog sistema je da takve greške uoči i spreči u startu. Iz raznih razloga imuni sistem posustaje i greške se provlače pa vremenom dovode do pojave tumorskih tkiva. Kod suzbijanja ovakvih pojava poenta nije na upotrebi sredstava koja će napadati tumore već na jačanju imunog sistema koji ove greške mora sam ispravljati i sprečavati. Naučna istraživanja su pokazala da smanjeni unos kalorja (kod životinja) može da pomogne organizmu da razvije više belih krvnih ćelija koje lociraju i uništavaju ove ćelije raka. Nemački naučnik Otto Varbur je još 50-tih godina prošlog veka pozakzao da tumorske želije preživljavaju uglavnom zahvaljujući glukozi dok na masnim kiselinama ne mogu preživeti. Verovatno ste čuli da se u terapiji tumora često puta spominje teorija lečenja gladovanjem. Poenta ove priče je da ako bi neko postio, čak gladovao, telo bi potrošilo sve zalihe ugljenih hidrata kako bi održalo nivo šećera u krvi a onda bi se prebacilo na proteine pa na zalihe masti. Normalne ćelije poseduju mogućnost korišćenja “alternativnih izvora energije” dok tumorske ćelije su ovisne direktno na glukozi. Tako bi zahvaljući niskom nivou šećera u krvi tumorske ćelije bile osuđene na gladovanje dok bi zdrave ćelije preživele na “alternativi”. Ne samo što preživljavaju, normalne ćelije čak ojačavaju u uslovima gladovanja (ako se ne pretera, normalno). Dakle, gladovanje nije uvek loša stvar, jer dok se rak hrani šećerom gladovanje može poslužiti kao lek.

Ono što su je mučilo naučnike na početku ovog teksta tj. kako jednim ćelijama dati a drugima uskratiti hranu možda može biti rešeno gladovanjem?

Antioksidans komentar:

 

Kako da izađete iz ovog začaranog kruga? Tako što ćete smanjiti ili izbaciti sve oblike koncentrovanog šećera, čaj, kafu, cigarete, alkohol i da počnete konzumaciju adekvatne sirove hrane sa niskim GO, bogate vlaknima koja dodatno pomažu kontrolu šećera. Dakle, prelazite na pasulj, integralne žitarice, grašak, ovas, sočivo i ostale biljne namirnice bogate složenim ugljenim hidratima koje postepeno oslobađaju šećere. Posebnu pažnju obratite na kofein koji poprilično remeti ravnotežu šećera. Forsiranje proteinske hrane pozitivno utiče na kontrolu šećera ali dugoročno gledano ona nije dobra za opšte zdravlje. Previše proteina, posebno iz mlečnih i mesnih proizvoda negativno utiče na bubrege i kosti a primećena je i veza sa povećanim rizikom od raka dojke, prostate i debelog creva. 

I na kraju da vas podsetimo: rak najviše voli slatkiše i šećere. To je njegova osnovna hrana i gorivo. Bilo bi poželjno da prekinete da koristite frazu kao izgovor: “Pao mi je šećer. Morao sam da pojedem nešto slatko”. Umesto toga mnogo bolje bi bilo da obratite pažnju na svoju ishranu i sprečite nagle oscilacije šećera. Ne zaboravite da šećer podstiče rak i teške bolesti i da stalno pun stomak više nije garancija dobrog zdravlja već povremeno gladovanje.

Znam da je većina ljudi savremeno i naučno usmerno ali možda “staromodni” post koji propisuje religija i nije toliko staromodan pa biste mogli čak da počnete  i da postite onda kada vera predviđa takvo ponašanje?

 

Povezani tekstovi: Kineska studija – uzrok rakaSvi smo inficiraniProteini pomažu rak

Šećer podstiče rak i teške bolesti. Pored namirnica životinjskog porekla vrlo bitan faktor u prevenciji i lečenju tumorskih bolesti biće izbegavanje šećera.

 

ŠEĆER PODSTIČE RAK I TEŠKE BOLESTI. PORED NAMIRNICA ŽIVOTINJSKOG POREKLA VRLO BITAN FAKTOR U PREVENCIJI I LEČENJU TUMOSKIH BOLESTI BIĆE IZBEGAVANJE ŠEĆERA.

Comments are closed.