Šećer podstiče rak i teške bolesti

Da šećer podstiče rak i teške bolesti odavno je poznato ne samo klasičnoj medicini već i alternativi. Postoji uska veza između šećera, viška kilograma i oboljevanja od raka. Prema ispitivanju britanskog medicinskog časopisa, osobe sa viškom kilograma imaju 20% veću šansu za oboljevanje od raka. Kada se tom riziku priključe dodatni faktori tipa pušenja, fizičke neaktivnosti, otrovi u ishrani, taj procenat se ozbiljno uvećava. Gojaznost vas npr. izlaže riziku od raka u istoj meri kao i pušenje…

Šećer podstiče rak i teške bolesti

ŠEĆER PODSTIČE RAK I TEŠKE BOLESTI

 

Kada jedete, ispravno bi bilo da to činite polako i tako ostavite senzorima u želucu mogućnost da na vreme alarmiraju mozak o osećaju sitosti. Kod brze hrane postoji problem viška kalorija gde vi unesete hranu u organizam više nego što vam je potrebno. Količina kalorija je u ovoj vrsti hrane je uvek velika (u odnosu na zapreminu hrane) pa telo ne uspe da ih pravovremeno detektuje i formira osećaj sitosti. Sa povećanjem unosa kalorija povećava se i nivo insulina u telu a upravo taj visoki nivo insulina je povezan sa brojnim oblicima raka. U skorije vreme, jedan od bitnih pokazatelja rizika raka jeste nivo šećera u krvi.

Glavni uzročnik povećanja telesne težine jeste konzumacija hrane sa visokim glikemijskim opterećenjem (GO). O ovome smo već pisali na stranici glikemijski indeks. Da se podsetimo, glikemijski indeks (GI) je vrednost koja odražava uticaj ugljenih hidrata na nivo šećera u krvi. Hrana sa visokim GI brzo se razlaže prilikom varenja pa telo brže apsorbuje glukozu. Glikemijsko opterećenje (GO) se izračunava na osnovu GI i veličine porcije. Pod glikemijskim opterećenjem podrazumeva se delovanje hrane na nivo šećera u krvi. Ovde se uglavnom radi o hrani sa većim procentom šećera i ugljenih hidrata. Šećer i skrob iz namirnica sa visokim GO (rafinisani ugljeni hidrati tipa beli hleb, slatkiši, peciva..) brzo se razlažu i odmah ulaze u krvotok podižući nivo glukoze u krvi. Vrlo brzo vi osećate nalet energije ali taj efekat je kratkotrajan. Pankreas odmah vrši upumpavanje insulina pa brzo dolazi do naglog pada šećera što se takođe da osetiti. Ubrzo vi dobijate želju da pojedete još neki slatkiš kako bi se osećali “bolje”. Tu dolazi do velikih oscilacija šećera kao na klackalici, gore – dole. Sa druge strane šećer i skrob iz namirnica sa niskim GO (složeni ugljeni hidrati iz inegralnih žitarica, povrća, pasulja, sočiva kao i prosti ugljeni hidrati iz voća) duže se vare pa se glukoza iz njih sporije apsorbuje u krvi. Zato se ova glukoza prvenstveno koristi u organizmu umesto da se skladišti, kao što je bio slučaj u prethodnom primeru. U ovoj varijanti ne dolazi do naglih promena šećera u krvi kao i vašeg raspoloženja i ponašanja.

Šećer podstiče rak i teške bolesti

Tumorske bolesti vole slatkiše

 

Ovde je poenta na povećanom prisustvu insulina. Kod konzumacije hrane sa visokim GO pankreas luči puno insulina jer pokušava da ostrani višak šećera iz krvi i telo ga deponuje u obliku masnoće. Što se to češće dešava, prisustvo insulina je također sve češće pa dolazi do insulinske rezistencije tj. telo prestaje da reaguje na insulin što je osnova metaboličkog sindroma.  Visok šećer šteti krvi i arterijama. Takvo stanje poznato je kao glikozilacija i slično je oksidaciji. U tom slučaju hemoglobin u crvenim krvnim zrncima postaje glikoliziran (HbA1c). Nakon što nastupi pad šećera, dolazi do lučenja hormona stresa (kortizola). O kortizolu smo već govorili na stranici o hormonima. U ovom slučaju kortizol dovodi telo u stanje stresa i spremnosti za lov. Dugotrajno variranje šećera dovodi do iscrpljenosti nadbubrežnih žlezda. Visok nivo glukoze u krvi dovodi do povećanja IGF-1 (insulinu sličnog faktora rasta) koji podstiče razvoj raka o čemu smo pričali na stranici o mleku. IGF-1 je bitni saveznik raka dojke, podstičući njegov rast pa stoga spada u promotere rasta. Ali, ne radi se ovde samo o raku dojke. Odmah iza njega nalazi se i rak debelog creva i rektuma, pankreasa, jajnika i tela materice (endometrijalnog kancera). Insulin takođe stimuliše i lučenje hormona estrogena koji se može nataložiti u masnom tkivu i koji se povezuje sa povećanim rizikom od raka dojke. Npr. kod postmenopauzalnih žena sa povišenim nivoom insulina rizik od nastanka raka dojke je dvostruko veći. Dokazano je da je gojaznost jedan od faktora rizika za nastanak raka dojke posle menopauze. Samim tim rizik od kancera povećan je kod osoba obolelih od dijabetesa kao npr. rak pankreasa gde je procenat većeg rizika oboljevanja za 82%, kolorektalnog raka za 30% a rak dojke za 20%.

Glukoza je gorivo koje koriste vaše ćelije.  Osećaj gladi povezan je sa nivoog glukoze u krvi. Kada taj nivo opadne, osećate glad. U slučaju da se pojavi višak glukoze, isti se pretvara u glikogen, rezervno gorivo koje se skladišti u jetri i mišićnim ćelijama ili u masnim ćelijama kao dugoročni izvor energije. O ovome je bilo reči na stranici o dijabetesu. Sa druge strane, manjak glukoze praćen je simptomima poput umora, znojenja, glavobolje i problemom sa varenjem.

Šećer podstiče rak i teške bolesti

Šta uzrokuje neujednačenost šećera u krvi? Logičan odgovor bi bio: prevelike količine šećera i slatke hrane. Međutim, izbor namirnica ne mora biti tako očigledan. Recimo alkohol, koji je hemijski blizak šećeru, u jačoj meri negativno utiče na nivo šećera u krvi. Slično deluju i stimulansi poput čaja, kafe, industrijskih sokova i napitaka, cigarete.. Sve ove supstance uključujući i stres postiču lučenje adrenalina i drugih hormona koje telo stavljaju u pripravnosti za situaciju “beži se ili bori”. Tako se podiže borbena gotovost tela pri čemu se aktivira uskladišteno gorivo tj. rezerve glukoze pri čemu dobijamo svojevrsni “injection” za brzo delovanje. Za razliku od naših predaka koji su te stresne situacije okončavali bežanjem pred divljom životinjom ili fizičkom borbom sa protivnikom, mi, u 21. veku, stres doživljavamo preko psihičke ili emotivne strane a umesto fizičkog napora obično se završava uz daljinski za TV-om i dobrom foteljom što organizam dovodi u problem – šta da učini sa tolikim šećerom? Ogovor je uvećano lučenje hormona kako bi se rešio nalet glukoze. Kombinacije dugotrajnog stresa, većih količina šećera, stimulanasa i sl. opterećuje telo i dovodi ga u nemogućnost da adekvatno reguliše šećer u krvi a sve to može dovesti do dijabetesa.

Antioksidans komentar:

 

Kako da izađete iz ovog začaranog kruga? Tako što ćete smanjiti ili izbaciti sve oblike koncentrovanog šećera, čaj, kafu, cigarete, alkohol i da počnete konzumaciju adekvatne sirove hrane sa niskim GO, bogate vlaknima koja dodatno pomažu kontrolu šećera. Dakle, prelazite na pasulj, integralne žitarice, grašak, ovas, sočivo i ostale biljne namirnice bogate složenim ugljenim hidratima koje postepeno oslobađaju šećere. Posebnu pažnju obratite na kofein koji poprilično remeti ravnotežu šećera. Forsiranje proteinske hrane pozitivno utiče na kontrolu šećera ali dugoročno gledano ona nije dobra za opšte zdravlje. Previše proteina, posebno iz mlečnih i mesnih proizvoda negativno utiče na bubrege i kosti a primećena je i veza sa povećanim rizikom od raka dojke, prostate i debelog creva. 

I na kraju da vas podsetimo: rak najviše voli slatkiše i šećere. To je njegova osnovna hrana i gorivo. Bilo bi poželjno da prekinete da koristite frazu kao izgovor: “Pao mi je šećer. Morao sam da pojedem nešto slatko”. Umesto toga mnogo bolje bi bilo da obratite pažnju na svoju ishranu i sprečite nagle oscilacije šećera. Ne zaboravite da šećer podstiče rak i teške bolesti.

Šećer podstiče rak i teške bolesti

 

ŠEĆER PODSTIČE RAK I TEŠKE BOLESTI. LEČENJE NAJTEŽIH BOLESTI BILJNOM HRANOM. ALTERNATIVA. VEGANSTVO. PREVENTIVA KANCERA – ANTIOKSIDANS.COM – KANCER, TUMOR, DIJABETES, ARTRITIS, AUTOIMUNE BOLESTI. 

Comments are closed