Rak dojke kao hormonski zavisni tumor

U novije vreme sve je češća tvrdnja da rak dojke nastaje kao hormonski zavisni tumor. Ova vrsta raka trenutno izaziva strah kod žena više nego bilo koji drugi. Pre nego što krenemo sa daljom pričom podsetićemo vas i na činjenicu da je, generalno, neznatan broj oboljevanja od raka izazvan genskim nasleđem (negde oko 3%) pa ista priča važi i kod raka dojke. Zato nemojte mnogo brinuti u vezi genetike ako u porodici postoji ovakva vrsta oboljenja, ali, ono što mora biti zabrinjavajuće jeste činjenica da ako je oboleli član porodice jeo istu hranu kao vi i imao slične životne navike. U tom slučaju rizik je mnogo veći i tu već ima razloga za brigu. Mogli bi smo da kažemo da je rizik oboljevanja od raka dojke mnogo više uslovljen ne genskim već prehrambenim porodičnim nasleđem…

Rak dojke

RAK DOJKE KAO HORMONSKI ZAVISNI TUMOR

Rak dojke 

Strah od genskog nasleđa podstaknut je otkrićem gena BRCA-1 I BRCA-2, gena koji su zaduženi za formiranje ove vrste raka. Zato je široka stručna javnost krenula sa prognoziranjem verovatnoće obolevanja na osnovu posedovanja ovih gena. Međutim, to što neko poseduje ove gene ne mora značiti da će oboleti od ove bolesti. Strah je došao do te mere da se žene, radi smanjenja rizika, čak odlučuju na preventivno odsecanje dojke, (kao što je slučaj sa poznatom glumicom Angelina Jolie). Kao jedno od rešenja koje se koristi kod prevencije jeste lek Tamoksifen. Po definiciji, lek ima neki uticaj na preventivu raka mada neka evropska istraživanja nisu uočila neke značajne efekte. Štaviše, postoji mogućnost da ovaj lek povećava rizik od šloga, raka materice, katarakte, tromboze i plućne embolije. On pripada grupi antiestrogen lekova. Pre korišćenja, potrebno je da odvagate dobre i loše posledice ovog leka, šta dobijate a šta gubite.

Veliki novac i vreme troši se na ispitivanje ovih radikalnih metoda, upotrebe lekova a totalno se zanemaruje uticaj ishrane na povećanje estrogena. Međutim, postoje brojni dokazi da ishrana sa manje masti, holesterola i životinskih proteina, smanjuje nivo estrogena u telu. Obično se kod ovakvih problema ženama nude tri opcije: 1) da prate stanje i čekaju,  2) da uzimaju tamoksifen do kraja života 3) da se podvrgnu uklanjaju dojke. Opcija koja se ne nudi jeste 4. opcija a to je primena ishrane bez namirnica životinjskog porekla i sa što manje masnoća i ugljenih hidrata. Stvari mogu biti pogoršane dejstvom hemikalija poput PCB-a ili PAH (policiklični aromatični ugljovodonici) koje posebno u kombinaciji sa namirnicama životinjskog porekla podstiču razvoj raka.

Jak uticaj na razvoj ove bolesti imaju u hormonske terapije (HT), koje žene primenjuju kako bi ublažile neprijatne efekte menopauze, zaštitile zdravlje kostiju i sprečile oboljenja krvnih sudova. Međutim, sve se više uviđa da HT nije toliko korisna koliko se smatralo. Prema najnovijim istraživanjima WHI -a i HERS-a, utvrđeno je da je među ženama koje su koristile HT broj raka dojke uvećan za 26-30%.

Rak dojke

Estrogen kao faktor bolesti

 

Period od prve menstruacije pa do menopaze je reproduktivni period kod žene. U tom periodu aktivan je ženski hormon estrogen koji je i zadužen za ovu mogućnost reprodukcije (sazrevanje materice, dojke, plodnosti…). Zato je i u tom periodu logično da estrogen ima povišen nivo.  Ali, problem kod žena mesojeda je taj da je ovaj hormon u tom periodu često i iznad gornje granice. Dodatni problem koji se javlja je taj što se i reproduktivni period žene produžava za kojih 10-tak godina što predstavlja ne samo dodatno izlaganje estrogenu, već dodatno izlaganje već prekomernom estrogenu. Nakon ulaska u menopauzu nivo estrogena pada na normalu. Ako hipotetički pretpostavimo da je nivo estrogena kod žene mesojeda u vrednosti 100, onda će kod žene biljojeda ta vrednost biti 70. Nakon ulaska u menopauzu, estrogen pada na normalu, npr. na vrednost 30, pa će taj pad biti mnogo veći kod žene mesojeda a samim tim i tegobe koje ovaj period nosi. Žena biljojed može proći sa minimalnim tegobama jer je njena razlika u padu hormona mnogo manja. Šta se dešava nakon toga? Žena mesojed će najverovatnije dobiti hormonsku terapiju i onda počinje tkzv. vrzino kolo.

Najveći stručnjaci u ovoj oblasti slažu se da je estrogen kritičan faktor rizika za oboljevanje od raka dojke. Normalno da za takve tvrdnje postoji i obilje dokaza. Estrogen direktno učestvuje u procesu razvoja raka.  Njegovo pristustvo uvećano je prihvatanjem zapadnjačkog načina ishrane, tj. ishrane bogate proteinima i mastima. Sa druge strane, ishrana bogata biljkama i vlaknima, smanjivale su količinu estrogena. Strah od ove bolesti jeste opravdan. U americi će jednoj od osam žena, za života, biti dijagnosifikovana ova bolest, ali, ne treba preterivati. Preventivni pregledi povodom raka dojke predstavljaju razuman korak, ali,  ne zaboravite da mamografija ili genetički test BRCA gena ne prestavljaju prevenciju raka dojke. Pregled je samo opažanje da li je bolest napredovala do uočljivog stanja.

Rak dojke kao hormonski zavisni tumor, maligne i tumorske bolesti, lečenje alternativom i sirovom hranom, leskovac, estrogen, hormoni, recidivi, rak grudi  

Izveštaji iz kineske studije pokazali su da je upotreba masnoća životinjskog porekla povezana sa povećanjem holesterola u krvi, a oba ova faktora sa povećanjem novoa ženskih hormona  što kao rezultat daje uvećanu stopu oboljevanja od raka dojke. U ruralnom delu Kine, gde je u ishrani mnogo manje zastupljena životinjska masnoća, mnogo je manji stepen oboljevanja od raka dojke. Takođe, starost prve menstruacije je 17 godina što je daleko više nego na primer u Americi gde ona iznosi oko 11 godina.  Mnoga istraživanja pokazala su da prva menstruacija ako se dešava u ranijem uzrastu nego uobičajeno, dovodi do većeg rizika or raka dojke u kasnijem periodu. Uzrast pri prvoj menstruaciji zavisi od stope rasta devojčice. Pokazalo se da brz rast mladih devojčica često vodi do veće telesne visine u zrelosti i veće telesne težine i masti a sve je to opet povezano sa većim rizikom oboljenja. Prva menstruacija pri ranijem uzrastu dovodi do povećanja nivoa hormona u krvi, npr. estrogena. Povećani nivoi estrogena ostaju tokom svih reproduktivnih godina ukoliko se održava isti način ishrane životinjskim namirnicama. Ovakva ishrana ne samo što izaziva raniju menstruaciju nego i odlaže početak menopauze za 3-4 godine čime se reproduktivni period uvećava za 10-tak godina a ovo pak na povećani rizik od raka dojke.

Povećani unos masti povezan je sa većim nivoom estrogena tokom kritičnih godina od 35. do 44. godine kao i višim nivoom prolaktina od 55.-64. godine. Jasno je uočljiva veza između estrogena i životinjskih proteina mleka i mesa. Sve ove činjenice ukazuju na to da naša deca ne bi smela da se hrane većom količinom životinjskih namirnica. Unos životinjskih proteina je u kineskom istraživanjuu ubedljivo bio povezan sa pojavom raka u porodicama. Ovakva vrsta ishrane dovodi do promene određenih hemikalija  u našoj krvi tkzv. biomarkera. Recimo, holesterol u krvi prestavlja biomarker za srčana oboljenja. Kod merenja 6 biomarkera vezanih za unos proteina i tumorskih oboljenja svaki biomarker pokazivao je vezu između proteina i pojave raka u kineskim porodicama. U ove bimarkere spadaju bakar iz plazme, azot uree, estradiol, prolaktin, testosteron i inverzno, globulin koji se vezuje za polne hormone, za koje je na osnovu prethodnih istraživanja poznato da su povezani sa unosom životinjskih proteina.

Rak dojke – recidivi

 

Nakon dijagnostike tumorskog oboljenja grudi žene se obično podvrgavaju nekoj od terapija lečenja. Najčešće to bude hiruška intervencija u kojoj se odstranjuje tumor i eventualno limfni čvorovi u kojima mogu biti prisutne tumorske ćelije. Međutim, uvek postoji izvestan rizik, manji ili veći, da se bolest ponovo pojavi, bilo na mestu odstranjenog tumora (lokalni recidiv) ili u nekom udaljenom organu, najčešće u kostima, jetri i plućima. Ali, ako je tumor već odstranjen, na pacijentcinji je da učini sve što je u njenoj moći kako se isti ne bi povratio u obliku recidiva.

Prvi korak ka zaštiti od recidiva jeste odgovor na pitanje: zašto je uopšte došlo do nastanka raka? Ako možete da odgovorite na to pitanje, polovinu posla ste već završili. Na prethodnim stranama smo spominjanli homocistein kao pokazatelja sposobnosti ili nesposobnosti vašeg organizma da obavlja metilaciju, biohemijski proces od vitalnog značaja. Ukoliko je nivo homocisteina uvećan, bilo bi potrebno da uzimate koktel nutrijenata koji izazivaju njegovo smanjenje a to su vitamini B2, B6, B12, folne kiseline, cinka i magnezijuma tako da nivo cisteina spustite ispod vrednosti 7 (idealna vrednost je kada broj vaših godina podelite sa 10).

Kao što smo već pomenuli u gornjem tekstu, kada je u pitanju problem sa rakom dojke, obično se takvim pacijentima daju lekovi tipa tamoksifen, raloksifen, arimideks i herceptin. Čest problem kod ovakvih lekova jesu njihova neželjena dejstva.

Tamoksifen je potencijalno delotvoran samo kod osoba sa estrogen-zavisnim rakom dojke. Nema neku posebnu efikasnost ako rak zahvati limfne čvorove. Analiza je pokazala da 10% obolelih žena koje su tamoksifen pile 5 godina, žive u proseku još 10 godina posle uklanjanja tumora. U neželjena dejstva ovog leka spada uvećana incidencija endometrijalnog kancera, tačnije nakon 5 godina rizik se učetvorostručuje. Ovo iz razloga što tamoksifen izaziva zadebljanje materice što odvostručuje rizik od pojave endometrijalnog kancera u prve dve godine korišćena ovog leka. Takođe, pored pomenutih, u neželjena dejstva ovog leka spada i trostruko veći rizik od stvaranja potencijalno smrtonosnih krvnih ugrušaka u plućima, povećan rizik od moždanog udara, slepilo i disfunkcija jetre. Sve u svemu, ovaj lek smanjuje rizik od smrtnog ishoda raka za svea 10%.

Rak dojke kao hormonski zavisni tumor, maligne i tumorske bolesti, lečenje alternativom i sirovom hranom, leskovac, estrogen, hormoni, recidivi, rak grudi 

Lek raloksifen je glavna konkurencija tamoksifenu. Analize su pokazale da je ovaj lek nešto malo uspešniji od tamoksifena ali uz iste propratne efekte, tj. neželjena dejstva. Arimideks je sledeći rival tamoksifenu. Stopa preživljavanja pacijenata u ovom slučaju je ista ali je potvrđeno da je vaginalno krvarenje i tromboembolijski poremećaj ređi kod žena na armidesu nego na tamoksifenu ali su češći valunzi i suvoća vagine i gubitak libida.

Herceptin deluje na protein koji kodira receptor za humani epidermalni faktor rasta 2 (HER2), koji može podstaći rast tumora dojke kod žena sa HER2 – pozitivnim rakom dojke. Međutim, on čini svega 25% od ukupnog broja slučajeva raka dojke.  Ovaj lek smanjuje rizik od recidiva za 46%, teorijski. U praksi se je taj procenat pokazao mnogo manji. Vrlo mali broj raka dojke otpada na genetsko nasleđe. U većem delu, uzrok dolazi od spoljašnih faktora tj. ishranu i način života.

Pomenuti lekovi funkcionišu tako što blokiraju signale za rast ćelija raka dojke a u toj priči ključni učesnici jesu hormoni poput estrogena i IGF-1 (insulinu sličan faktor rasta). IGF-1 se stvara u telu ali se može naći i u namirnicama poput mleka. Žene koje piju pola litra mleka (ili mlečnih proizvoda) imaju znatno viši IGF-1 i imaju 3 puta veći rizik da obole od raka dojke u odnosu na žene koje ga ne piju. Zato je izbacivanje mleka i mlečnih proizvoda iz ishrane jedan od bitnijih faktora mere opreza. Povremena konzumacija manjih količina mlečnih proizvoda verovatno neće podstaći razvoj raka, ali redovno konzumiranje – da. Tu mislimo na bilo koje životinjsko mleko, sireve i jogurte. I prvenstveno mislimo na kravlje, ali i na kozje, ovčje, magareće, bilo čije. Ovde se posebno osećaju pogođenim korisnici kozjeg mleka, koji su sa mukom uspeli pronaći zamenu za “opasno” kravlje mleko pa su prešli na kozje koje se po reklamama proizvođača definiše maltene kao lek. Nemojte se odmah pravdati zdravim planinskim krajem u kome koza pase, bez pesticida i hemikalija. Ovde se ne radi o sintetičkim primesama u mleku već o sastojcima koji postoje po defaultu u bilo kojem mleku, bilo ono kravlje ili kozje, ravničarsko ili planinsko. Normalno da industrijsko mleko ima dodatne faktore rizika koji potiču od loše ishrane, čuvanja stoke, prisustva hemikalija i medicine.

 

Rak dojke kao hormonski zavisni tumor, maligne i tumorske bolesti, lečenje alternativom i sirovom hranom, leskovac, estrogen, hormoni, recidivi, rak grudi 

 

Lekovi ili hrana

Umesto lekova, bilo bi poželjnije da konzumirate mahunarke, soju, leblebliju, pasulj, sočivo, koštunjavo voće, semenke, raž i sl. Ove biljke sadrže solidnu količinu fitoestrogena koji blokira estrogenske receptore i tako onemogućavaju da se za njih vežu veoma škodljive supstance koje imitiraju estrogen, poput PCB-a, dioksina i nekih pesticida. Kako bi se ostvario ovaj efekat, potrebno je konzumirati raznoliku biljnu hranu. Od semenki, za borbu protiv raka, najbolji izbor predstavljaju semenke lana i tikve. Di-indolil-metanon (DIM) kod brokolija a imaju ga sve biljke krstašice (kelj, kupus, karfiol, prokelj i sl.) efikasno uklanja višak estrogena. Najdelotvorniji u tome jeste hormon progesteron. Mada, za pravi efekat, opet, trebalo bi pronaći njegove pandame u prirodi.

Vitamini su takođe veoma bitni kao faktor opreza. Istraživači kanadskog instituta za rak, došli su do otkrića da žene koje su unosile relativno visok nivo beta karotena imale su duplo manji rizik ra razvoj raka dojke. Slični rezultati dobijeni su i kod vitamina C.  A odmah iza njega nalazi se vitamin E. Potrebno je kroz biljnu hranu unositi svakodnevno ove vitamine. Sva ova svojstva možete pronaći u belom luku pa je preporučjljivo da ga jedete svakodnevno (1 do 2 čena).

Masnoće mogu uvećati rizik smrtnosti od raka dojke za 50% ukoliko povećate učešće zasićenih masnoća u ukupnom unosu kalorija. Sa druge strane omega 3 masnoće smanjuju taj rizik, ali, to ne znači da trebate svakodnevno jesti ribu. Dobar izvor ovih masnoća, čak i mnogo bolji od ribe, jeste seme lana. Okeanska riba je inače veoma zagađena PCB-om i to po pravilu ona krupnija dok je kod sitnije ribe zagađenost izražena u manjoj meri. Osim masnoća, ishrana sa nižim glikemijskim indeksom ne samo da će korigovati vašu liniju, već će smanjiti rizike od raka dojke. Jedan od razloga je taj što se estrogen ne stvara samo u jajnicima već i u masnim ćelijama. Što manje masnih ćelija imate, to će vaše telo proizvoditi manje estrogena. Normalna debljina, redukovanje konzumacije šećera, redovna fizička aktivnost pomoći će vašu borbu protiv raka, pogotovu kod menopauzalnih žena. Obratite samo pažnju da vaši obroci budu sa manjim glikemijskim opterećenjem uglavnom od povrća, voća, mahunariki, žitarica. I što manje, skoro ništa, rafinisanih proizvoda.

Rak dojke kao hormonski zavisni tumor, maligne i tumorske bolesti, lečenje alternativom i sirovom hranom, leskovac, estrogen, hormoni, recidivi, rak grudi

Dakle, smanjeni unos mlečnih proizvoda, zasićenih masnoća, manji unos hrane sa visokim GO  i povećano konzumiranje vlakana osetno smanjuje rizik od oboljevanja i recidiva raka dojke.

 

 

RAK DOJKE KAO HORMONSKI ZAVISNI TUMOR, MALIGNE I TUMORSKE BOLESTI, LEČENJE ALTERNATIVOM I SIROVOM HRANOM, ESTROGEN, HORMONI, RECIDIVI, RAK GRUDI, PROGESTERON

Comments are closed