Rak dojke kao hormonski zavisni tumor

U vezi priče o estrogenu tema koja se utomatski nameće jeste hormonski zavisni tumori a među njima rak dojke i prostate kao tipični predstavnici pomenutih. Da krenemo prvo sa ženske strane. Rak dojke trenutno izaziva strah kod žena više nego bilo koji drugi. Pre nego što nastavimo sa daljom pričom podsetićemo vas i na činjenicu da je, generalno, neznatan broj oboljevanja od raka izazvan genskim nasleđem (negde oko 3%) pa ista priča važi i kod raka dojke. Zato nemojte mnogo brinuti u vezi genetike ako u porodici postoji ovakva vrsta oboljenja, ali, ono što mora biti zabrinjavajuće jeste činjenica da oboleli član porodice jede istu hranu kao vi i ima slične životne navike. U tom slučaju rizik je mnogo veći i tu već ima razloga za brigu. Mogli bismo da kažemo da je rizik oboljevanja od raka dojke mnogo više uslovljen ne genskim već prehrambenim porodičnim nasleđem…

Rak dojke kao hormonski zavisni tumor direktnoj je vezi sa povećanjem estrogena. Redukcijom estrogena smanjuje se rizik i razvoj ove bolesti.

RAK DOJKE KAO HORMONSKI ZAVISNI TUMOR

U prehodnom tekstu pisali smo o estrogenu i hormonski zavisnim tumorima pa, ukoliko niste čitali taj tekst, biće neophodno da prvo pogledate tu informaciju pre nego što nastavite sa čitanjem raka dojke. U tom tekstu pisali smo o estrogenu kao negativnom faktoru, podstrekaču i katalizatoru tumorskih oboljenja. Jedna od bitnim mogućnosti estrogena jeste produžavanje životnog veka ćelije sprečavanjem apoptoze (programirana smrt ćelije). Ako kod tumorskih oboljenja imamo problem izostanka apoptoze i težnju da se ista aktivira onda će ova osobina estrogena biti vrlo nepoželjna u onkologiji. Iako se veliki broj žena plaši genskog nasleđa u pojavi raka dojke, napomenuli smo da genetski faktor nije toliko odlučujući koliko životne okolnosti i navike. Dakle ne genetski, već faktor načina života.

Rak dojke kao hormonski zavisni tumor direktnoj je vezi sa povećanjem estrogena. Redukcijom estrogena smanjuje se rizik i razvoj ove bolesti. 

Strah od genskog nasleđa podstaknut je otkrićem gena BRCA-1 I BRCA-2, gena koji su zaduženi za formiranje ove vrste raka. Zato je široka stručna javnost krenula sa prognoziranjem verovatnoće obolevanja na osnovu posedovanja ovih gena. Međutim, to što neko poseduje ove gene ne mora značiti da će oboleti od ove bolesti. Strah je došao do te mere da se žene, radi smanjenja rizika, čak odlučuju na preventivno odsecanje dojke, (kao što je slučaj sa poznatom glumicom Angelina Jolie). Kao jedno od rešenja koje se koristi kod prevencije jeste lek Tamoksifen. Po definiciji lek ima neki uticaj na preventivu raka mada neka evropska istraživanja nisu uočila značajnije efekte. Štaviše, postoji mogućnost da ovaj lek povećava rizik od nekih drugih bolesti kao što je šlog, rak materice, katarakta, tromboza i plućna embolija. On pripada grupi antiestrogen lekova i pre korišćenja potrebno je da odvagate dobre i loše posledice ovog leka, šta dobijate a šta gubite.

Veliki novac i vreme troši se na ispitivanje ovih radikalnih metoda, na upotrebi lekova a totalno se zanemaruje uticaj ishrane i životnih navika na povećanje estrogena. Međutim, postoje brojni dokazi da ishrana sa manje masti, holesterola, životinskih proteina i izbegavanje hemijskih ksenoestrogena  smanjuje nivo estrogena u telu. Medicina standarnod kod ovakvih problema ženama nudi tri opcije: 1) da prate stanje i čekaju,  2) da uzimaju tamoksifen do kraja života 3) da se podvrgnu uklanjaju dojke. Ono što se ne nudi jeste pomenuta 4. opcija a to je primena ishrane i drugačiji način života. O ksenoestrogenima smo također pričali u prošlom testu ali da opet napomenemo da ovi imitatori estrogena (hemikalije poput PCB-a ili PAH – policiklični aromatični ugljovodonici) u kombinaciji sa namirnicama životinjskog porekla još više podstiču razvoj raka.

Jak uticaj na razvoj ove bolesti imaju u hormonske terapije (HT), koje žene primenjuju kako bi ublažile neprijatne efekte menopauze, zaštitile zdravlje kostiju i sprečile oboljenja krvnih sudova. Međutim, sve se više uviđa da HT nije toliko korisna koliko se smatralo. Prema najnovijim istraživanjima WHI -a i HERS-a, utvrđeno je da među ženama koje su koristile HT, broj raka dojke je uvećan za 26-30%.

Rak dojke kao hormonski zavisni tumor direktnoj je vezi sa povećanjem estrogena. Redukcijom estrogena smanjuje se rizik i razvoj ove bolesti.

Žena mesojed VS žena biljojed

 

Period od prve menstruacije pa do menopaze je reproduktivni period kod žene. U tom periodu aktivan je ženski hormon estrogen koji je i zadužen za ovu mogućnost reprodukcije (sazrevanje materice, dojke, plodnosti…). Zato je i u tom periodu logično da estrogen ima povišen nivo.  Ali, problem kod žena mesojeda je taj da je ovaj hormon u tom periodu često i iznad gornje granice. Dodatni problem koji se javlja je taj što se i reproduktivni period žene produžava za kojih 10-tak godina, što predstavlja ne samo dodatno izlaganje estrogenu već dodatno izlaganje već prekomernom estrogenu. Nakon ulaska u menopauzu nivo estrogena pada na normalu. Ako hipotetički pretpostavimo da je nivo estrogena kod žene mesojeda u vrednosti 100, onda će kod žene biljojeda ta vrednost biti 70. Nakon ulaska u menopauzu, estrogen pada na normalu, npr. na vrednost 30, pa će taj pad biti mnogo veći kod žene mesojeda a samim tim i tegobe koje ovaj period nosi. Žena biljojed može proći sa minimalnim tegobama jer je njena razlika u padu hormona mnogo manja. Šta se dešava nakon toga? Žena mesojed će najverovatnije dobiti hormonsku terapiju i onda počinje tkzv. vrzino kolo.

Najveći stručnjaci u ovoj oblasti slažu se da je estrogen kritičan faktor rizika za oboljevanje od raka dojke. Normalno da za takve tvrdnje postoji i obilje dokaza. Estrogen direktno učestvuje u procesu razvoja raka.  Njegovo pristustvo drastično je uvećano zapadnjačkog načina ishrane i života (ishrane bogate proteinima i mastima i loše životne navike). Sa druge strane, ishrana bogata biljkama i vlaknima, smanjivale su količinu estrogena. Možda će vam se učiniti da ženska strana nekada preteruje po pitanju ove bolesti, ipak, strah jeste opravdan. U Americi će jednoj od osam žena, za života, biti dijagnosifikovan rak dojke, ali, u svakom slučaju ne treba se mnogo opterećivati. Preveliko opterećenje i samim tim i stres blokiraju receptore progesterona – čija je dužnost da drži estrogen u kontroli. Manje progesterona znači više estrogena. Više estrogena znači veći rizik od tumora. Dakle, vedrije razmišljanje, dobra ishrana i životne navike i preventivni pregledi predstavljaju razumniji korak u izbegavanju ove bolesti.  Ali, ne zaboravite da u solo varijani mamografija ili genetički test BRCA gena ne prestavljaju prevenciju raka dojke. Pregled je samo opažanje da li je bolest napredovala do uočljivog stanja. Prava prevencija krije se u vašim životnim navikama.

Rak dojke kao hormonski zavisni tumor direktnoj je vezi sa povećanjem estrogena. Redukcijom estrogena smanjuje se rizik i razvoj ove bolesti.  

Ovde ćemo se ponovo pozvati i podsetiti na čuvenu “Kinesku studiju” i njeno izučavanje tumorskog problema. Izveštaji iz Kineske studije pokazali su da je upotreba masnoća životinjskog porekla povezana sa povećanjem holesterola u krvi, a oba ova faktora sa povećanjem novoa ženskih hormona – što kao rezultat daje uvećanu stopu oboljevanja od raka dojke. U ruralnom delu Kine gde je u ishrani mnogo manje zastupljena životinjska masnoća, mnogo je manji stepen oboljevanja od raka dojke. Takođe, starost prve menstruacije je 17 godina što je daleko više nego na primer u Americi gde ona iznosi oko 11 godina.  Mnoga istraživanja pokazala su da ako se prva menstruacija dešava u ranijem uzrastu nego uobičajeno to dovodi do većeg rizika od raka dojke u kasnijem periodu. Uzrast pri prvoj menstruaciji zavisiće od stope rasta devojčice. Pokazalo se da brz rast mladih devojčica često vodi do veće telesne visine u zrelosti i veće telesne težine i masti a sve je to opet povezano sa većim rizikom oboljenja. Prva menstruacija pri ranijem uzrastu dovodi do povećanja nivoa hormona u krvi (estrogena). Povećani nivoi estrogena ostaju tokom svih reproduktivnih godina ukoliko se održava isti način ishrane (životinjskim namirnicama). Ova ishrana je utoliko loša jer ne samo što izaziva raniju menstruaciju nego i odlaže početak menopauze za 3-4 godine čime se reproduktivni period uvećava za 10-tak godina a sve ovo pak na povećani rizik od raka dojke.

Povećani unos masti povezan je sa većim nivoom estrogena tokom kritičnih godina od 35. do 44. godine kao i višim nivoom prolaktina od 55.-64. godine. Ovde je već jasno uočljiva veza između estrogena i životinjskih proteina mleka i mesa a sve ove činjenice ukazuju na to da naša deca ne bi smela da se hrane većom količinom životinjskih namirnica što je i glavna poruka Kineske studije koja je ubedljivo dokazala vezu životinjskih proteina sa pojavom raka u testiranim porodicama.

Rak dojke – recidivi

 

Nakon dijagnostike tumorskog oboljenja grudi žene se obično podvrgavaju nekoj od terapija lečenja. Najčešće to bude hiruška intervencija u kojoj se odstranjuje tumor i eventualno limfni čvorovi u kojima mogu biti prisutne tumorske ćelije. Međutim, uvek postoji izvestan rizik da se bolest ponovo javi, bilo na mestu odstranjenog tumora (lokalni recidiv) ili u nekom udaljenom organu, najčešće u kostima, jetri i plućima. Ali, ako je tumor već odstranjen, na pacijentu je da učini sve što može kako se isti ne bi povratio u obliku recidiva. Prvi korak ka zaštiti od recidiva jeste odgovor na pitanje: zašto je uopšte došlo do nastanka raka? Ako možete da odgovorite na to pitanje, polovinu posla ste već završili.

Kao što smo već pomenuli u gornjem tekstu, kada je u pitanju problem sa rakom dojke, obično se takvim pacijentima daju lekovi tipa tamoksifen, raloksifen, arimideks i herceptin. Čest problem kod ovakvih lekova jesu njihova neželjena dejstva. Tako naprimer pomenuti Tamoksifen nema neku posebnu efikasnost ako rak zahvati limfne čvorove. Analiza je pokazala da 10% obolelih žena koje su tamoksifen pile 5 godina, žive u proseku još 10 godina posle uklanjanja tumora. U neželjena dejstva ovog leka spada uvećana incidencija endometrijalnog kancera, tačnije nakon 5 godina rizik se učetvorostručuje. Ovo iz razloga što tamoksifen izaziva zadebljanje materice, što odvostručuje rizik od pojave endometrijalnog kancera u prve dve godine korišćena ovog leka. Pored pomenutih, u neželjena dejstva ovog leka spada i trostruko veći rizik od stvaranja potencijalno smrtonosnih krvnih ugrušaka u plućima kao i povećan rizik od moždanog udara, slepila i disfunkcije jetre. Ovaj lek smanjuje rizik od smrtnog ishoda raka za svega 10% ali zato na drugoj strani ali zato na drugoj strani mnogo više podiže rizik drugih bolesti.

Rak dojke kao hormonski zavisni tumor direktnoj je vezi sa povećanjem estrogena. Redukcijom estrogena smanjuje se rizik i razvoj ove bolesti. 

Lek raloksifen je glavna konkurencija tamoksifenu. Analize su pokazale da je ovaj lek nešto malo uspešniji od tamoksifena ali uz iste propratne efekte i neželjena dejstva. Sledeći rival tamoksifenu je Arimides . Stopa preživljavanja pacijenata u ovom slučaju je ista ali je potvrđeno da je vaginalno krvarenje i tromboembolijski poremećaj ređi kod žena na armidesu nego na tamoksifenu ali su češći valunzi i suvoća vagine kao i gubitak libida. Herceptin pak deluje na protein koji kodira receptor za humani epidermalni faktor rasta 2 (HER2), koji može podstaći rast tumora dojke kod žena sa HER2 – pozitivnim rakom dojke. Međutim, on čini svega 25% od ukupnog broja slučajeva raka dojke.  Ovaj lek smanjuje rizik od recidiva za 46% ali teorijski. U praksi se je taj procenat pokazao mnogo manji.

Pomenuti lekovi funkcionišu tako što blokiraju signale za rast ćelija raka dojke a u toj priči ključni učesnici jesu hormoni poput estrogena i IGF-1 (insulinu sličan faktor rasta). IGF-1 se stvara u telu ali se može naći i u namirnicama poput mleka. Žene koje piju pola litra mleka (ili mlečnih proizvoda) imaju znatno viši IGF-1 i imaju 3 puta veći rizik da obole od raka dojke u odnosu na žene koje ga ne piju. Zato je izbacivanje mleka i mlečnih proizvoda iz ishrane jedan od bitnijih faktora mere opreza. Povremena konzumacija manjih količina mlečnih proizvoda verovatno neće podstaći razvoj raka, ali redovno konzumiranje – da. Tu mislimo na bilo koje životinjsko mleko, sireve i jogurte. I prvenstveno mislimo na kravlje, ali i na kozje, ovčje, magareće ili bilo čije mleko. Ovde se posebno osećaju pogođenim korisnici kozjeg mleka, koji su sa mukom uspeli pronaći zamenu za “opasno” kravlje mleko pa su prešli na kozje koje se po reklamama proizvođača definiše maltene kao lek. Nemojte se odmah pravdati zdravim planinskim krajem u kome koza pase, bez pesticida i hemikalija. Ovde se ne radi o sintetičkim primesama u mleku već o sastojcima koji postoje po defaultu u bilo kojem mleku, bilo ono kravlje ili kozje, ravničarsko ili planinsko. Normalno da industrijsko mleko ima dodatne faktore rizika koji potiču od loše ishrane, čuvanja stoke, prisustva hemikalija i medicine.

 

Rak dojke kao hormonski zavisni tumor direktnoj je vezi sa povećanjem estrogena. Redukcijom estrogena smanjuje se rizik i razvoj ove bolesti. 

 

Lekovi ili hrana

Umesto da svoju prevenciju i lečenje bazirate samo na lekovima, bilo bi poželjnije da preispitate svoje navike i način ishrane. Konzumirajte mahunarke, soju, leblebliju, pasulj, sočivo, koštunjavo voće, semenke, raž i sl. jer ove biljke sadrže solidnu količinu fitoestrogena koji blokira estrogenske receptore i tako onemogućavaju da se za njih vežu veoma škodljive supstance koje imitiraju estrogen, poput PCB-a, dioksina i nekih pesticida. Kako bi ostvarili ovaj efekat potrebno je konzumirati raznoliku biljnu hranu. Od semenki najbolji izbor predstavljaju semenke lana i tikve. Di-indolil-metanon (DIM) kod brokolija (imaju ga sve biljke krstašice, kelj, kupus, karfiol, prokelj i sl.) efikasno uklanja višak estrogena. Najdelotvorniji borac protiv uvećanog estrogena jeste hormon progesteron mada za prave efekte, opet, trebalo bi pronaći njegove pandame u prirodi a ne u farmaciji.

Vitamini su takođe veoma bitni kao faktor opreza. Istraživači kanadskog instituta za rak, došli su do otkrića da žene koje su unosile relativno visok nivo beta karotena imale su duplo manji rizik ra razvoj raka dojke. Slični rezultati dobijeni su i kod vitamina C. A i E. Ove vitamine potrebno je unositi kroz biljnu ishranu svakodnevno. Sve ove sastojke možete pronaći u belom luku pa je preporučjljivo da ga jedete svakodnevno, 1 do 2 čena. Mada, koliko mi poznajemo prirodu stvari većina žena spremnija trpeti rizik ove bolesti pre nego li miris belog luka.

Masnoće mogu uvećati rizik smrtnosti od raka dojke za 50% ukoliko povećate učešće zasićenih masnoća u ukupnom unosu kalorija. Sa druge strane omega 3 masnoće smanjuju taj rizik, ali to ne znači da trebate svakodnevno jesti ribu. Dobar izvor ovih masnoća, čak i mnogo bolji od ribe, jeste seme lana. Okeanska riba je inače veoma zagađena PCB-om i to po pravilu ona krupnija dok je kod sitnije ribe zagađenost izražena u manjoj meri. Osim masnoća, ishrana sa nižim glikemijskim indeksom ne samo da će korigovati vašu liniju, već će smanjiti rizike od raka dojke. Jedan od razloga je taj što se estrogen ne stvara samo u jajnicima već i u masnim ćelijama. Što manje masnih ćelija imate, to će vaše telo proizvoditi manje estrogena. Normalna debljina, redukovanje konzumacije šećera i redovna fizička aktivnost dosta će pomoći u borbi protiv raka, pogotovu kod menopauzalnih žena. Obratite samo pažnju da vaši obroci budu sa manjim glikemijskim opterećenjem i uglavnom od povrća, voća, mahunariki, žitarica. I što manje, skoro ništa, rafinisanih proizvoda.

Rak dojke kao hormonski zavisni tumor direktnoj je vezi sa povećanjem estrogena. Redukcijom estrogena smanjuje se rizik i razvoj ove bolesti.

Dakle, smanjeni unos mlečnih proizvoda, zasićenih masnoća, manji unos hrane sa visokim GO  i povećano konzumiranje vlakana osetno smanjuje rizik od oboljevanja i recidiva raka dojke.

 

 

RAK DOJKE KAO HORMONSKI ZAVISNI TUMOR DIREKTNOJ JE VEZI SA POVEĆANJEM ESTROGENA. REDUKCIJOM ESTROGENA SMANJUJE SE RIZIK I RAZVOJ OVE BOLESTI.

Comments are closed.