Organska hrana je preduslov zdrave ishrane

Organska hrana je preduslov zdrave ishrane. A koje uslove mora da ispunjava hrana da bi je nazvali organskom? To je pre svega ona hrana koja je proizvedena i prerađena bez upotrebe sintetičkih đubriva i pesticida, kanalizacionog i bilo kakvog otpada, zračenja, bez GMO komponenti, industrijskih rastvarača, sintetičkih aditiva. U ovom delu mi ćemo se ograničiti samo na biljni deo organske proizvodnje. Jedan od primarnih motiva kod ovakve proizvodnje jeste zaštita potrošača (misli se na zdravstvenu ispravnost i bezbednost), kao i reciklaža i zaštita životne sredine.

Organska hrana je preduslov zdrave ishrane. Ako se lečite hranom i alternativom, poželjno je da hrana bude organski proizvod bez otrova i pesticida.

ORGANSKA HRANA JE PREDUSLOV ZDRAVE ISHRANE

 

Kvalitet i ispravnost organskih proizvoda potvrđuje se sertifikatom u skladu sa odgovarajućom regulativom. Kod nas, u Srbiji, proizvodnja se proverava i sertifikat se obnavlja na godišnjem nivou uz vanredne inspekcijske kontrole. Ukoliko uslovi organske proizvodnje nisu zadovoljeni, proizvođaču se može ukinuti sertifikat “organskog proizvoda”. Pošto se pri proizvodnji organske hrane teži prirodnom rastu biljaka samim tim može se očekivati da će njen kvalitet i nutritivna vrednost biti dosta bolji od konvencionalno gajene hrane koja teži maksimalnoj i brzoj proizvodnji, bez obraćanja pažnje na vrednost i kvalitet proizvoda. Zato je organska hrana prvenstveno pogodna za decu a naročito za bebe. Istovremeno se, zbog izbegavanja većine đubriva, pesticida i ostalih hemikalija, dobija hrana bez hemijskih kontaminanata.

Svakako da organski gajena hrana nije automatski lišena rizika i nedostataka. Izbegavanje veštačkih đubriva i pesticida ima svoje prednosti jer ne dolazi do kontaminacije zemljište i lanca ishrane. Upotreba stajskog đubriva ili komposta pravljenog od izmeta i ostatka biljaka, sa druge strane ima svojih prednosti, ali i u tom slučaju neadekvatna upotreba ovih đubriva može takođe dovesti do zagađenja životne sredine, putem spiranja istog iz zemljišta u vodotokove i vodene površine a sve to opet može dovesti do raznih oboljenja (neadekvatno tretirano đubrivo izvor je patogenih mikroorganizama). Takođe, iako se pri proizvodnji ne koriste direktno sintetički pesticidi i druge agrohemikalije, one ipak mogu dospeti u namirnice putem vetra, padavina, navodnjavanja itd. Možda bi ispravnije bilo reći da organska hrana ima niži sadržaj kontaminanata u odnosu na konvencionalnu hranu (oko 3× niže). No, bez obzira na to, svako smanjenje ovih materija pozitivno utiče na zdravlje čoveka budući da se u zadnje vreme sve češće pojavljuje veza između pesticida i teških bolesti kojima smo izloženi.

Kod ovakve proizvodnje javlja se problem manjeg prinosa jer se ne koriste hemikalije i aditivi koji bi dodatno stimulisali rast. Protivnici organske hrane, a to su uglavnom veliki agro proizvođači koji forsiraju kvantitet kao i industrija pesticida, uporno se drže stava da niži obim organske proizvodnje ne može podmiriti potrebe tržišta i da će to proizvesti glad u svetu. Međutim, veći deo te biljne proizvodnje odlazi na ishranu stoke a ne ljudi, tako da bi se prelaskom čoveka na biljnu ishranu smanjila stočarska proizvodnja pa samim tim i potreba za prehranom stoke. Drugi adut konvencionalne industrije jeste cena organske hrane koja je inače veća zbog smanjenog prinosa. Ovo jeste tačno, ali ako u računicu ubacite troškove lečenja i sve gubitke prozrokavane bolovanjem ili smrću, videćete da vas ta “jeftina” hrana mnogo skuplje košta.

Kako bi Vam skratili trud oko lociranja proizvođača organske hrane, na stranici organska proizvodnja postavili smo mapu organskih proizvođača u Srbiji. Na toj listi forsiraćemo uglavnom sertifikovane organske proizvođače iz cele Srbije. Verovatno se neki od njih nalaze i u Vašoj blizini a vi jednostavno nemate informaciju o njima. Priložena mapa će Vam u tome pomoći.

 

 

ORGANSKA HRANA JE PREDUSLOV ZDRAVE ISHRANE. AKO SE LEČITE HRANOM I ALTERNATIVOM, POŽELJNO JE DA HRANA BUDE ORGANSKI PROIZVOD BEZ OTROVA I PESTICIDA.

Comments are closed