Klice kao superhrana pravo su bogatstvo nutrijenata

Biljka je, kako bi osigurala sebi opstanak, svom semenu ostavila poprilično energije u vidu skroba, masti, proteina i ostalog materijala i skladištila ga u semenu. Seme dakle prestavlja mali rezervoar energije koji će se upotrebiti u kritičnom trenutku tj. u momentu klijanja klice kada će se sve te složene rezervne materije u semenu razložiti na prostije oblike. Tim procesom u klicama se stvara veliki broj enzima, vitamina i minerala koji se ne mogu naći u konvencionalnoj ishrani. Zato se i kaže da su klice male vitaminske bombe. One sadrže sve vitamine i minerale koje će sadržati  ista biljka kad poraste ali u mnogo većoj količini. Smatra se da je nivo vitamina, gvožđa, kalcijuma, kalijuma u klicama je i po 20 i više puta veći nego u odrasloj biljci. Klice kao superhrana pravo su bogatstvo nutrijenatra…

Klice kao superhrana pravo su bogatstvo nutrijenata. Klice su prepune živih enzima i vitamina i prestavljaju osnov ishrane tumorskih i malignih pacijenata.

Klice kao superhrana i bogatstvo nutrijenata

 

KLICE KAO SUPERHRANA PRAVO SU BOGATSTVO NUTRIJENATA

 

Tvorac je vrlo vešto osmislio plan za očuvanje života u biljkama. Klica neće tek tako otpočeti proces klijanja i izložiti sebe riziku stradanja. Proces klijanja neće početi sve dok biljka ne dobije podsticaj za to i dok određeni sigurnosni mehanizmi ne odobre to. U semenu se nalaze  blokatori enzima tj. inhibitori klijanja koji se isključuju kada se stvore pogodni uslovi za klijanje. Pogodni uslovi u ovom slučaju biće vlaga u zemlji, mrak, temperatura a sve te uslove mi možemo simulirati u procesu kontrolisanog klijanja čime na neki način varamo biljku pa ona krene sa klijanjem. Kada krene sa rastom u isto vreme aktivira se mnoštvo biohemijskih procesa koji pružaju podršku tom novom životu oslobađajući potencijal skladišten u semenu. Masa visokovrednih nutrijenata aktivira se i stavlja biljci na raspolaganje.  Ceo mehanizam i potencijal u semenu konzerviran je opnom koja je neka vrsta konzervansa života. Kada potopimo seme, voda razbija opnu, daje se signal za klijanje i neutrališu se blokatori (inhibitori) enzima. Jedan od njih jeste i fitinska kiselina koja se u najvećoj meri nalazi u opni (zato su i mekinje prepune ove kiseline).

 

Fitinska kiselina

 

Fitinske kiseline (monoinozitol heksafosfat)  ima u mahunarkama kao i u orašastim polodovima a više je prisutna u biljnim kulturama koje su gajene modernim načinom uzgoja i aktivnim korišćenjem veštačih đubriva. Fitinska kiselina predstavlja osnovni oblik skladištenja fosfora u biljnim tkivima pogotovu u semenju žitarica. Čak 80% sadržaja fosfora koji je inače mineral od velike važnosti za zdravlje kostiju u žitaricama se nalazi u zaključanom obliku. Ovde je fosfor čvrsto vezan molekulskim vezama i kao takav nije biodostupan pa nije iskoristljiv za ljude i  životinje sa jednim želucem. Kada bi to bila jedina mana fitiske kiseline to i ne bi bio neki problem. Ali molekul ove kiseline često gradi “fitate” vezujući minerale koji su nam veoma važni (kalcijum, magnezijum, gvožđe, cink…) i tako ih čini nedostupnim i neiskoristivim za naše telo.  Kada se nađe u našem telu ova kiselina se ponaša kao antinutrijent. Ovo jeste razlog zbog čega ishrana sa previše žitarica može dovesti do nedostatka minerala u organizmu i pojave osteoporoze.

Klice kao superhrana pravo su bogatstvo nutrijenata. Klice su prepune živih enzima i vitamina i prestavljaju osnov ishrane tumorskih i malignih pacijenata - fitinska kiselina 

Fitinska kiselina prvenstveno ometa metabolizam kalcijuma, a nakon njega i cinka i gvožđa. Npr. jedna kifla od pšeničnog brašna sadrži oko 2 mg fitinske kiseline i smanjuje apsorciju cinka za 18%. Već 25 mg fitinske kiseline smanjuje ovu apsorciju za 64% dok će 250 mg smanjiti apsorciju za 82%. Orašasti plodovi pak generalno utiču na smanjenje apsorpcije gvožđa. Doduše, efekat fitinske kiseline na ometanje apsorcije gvožđa može se umanjiti povećanim unosom vitamina C i vitamina A. Dugoročno gledano, ishrana bogata ovom kiselinom oslabiće organizam i dovesti ga u stanje “gladovanja za mineralima”. Direktno će se javiti problemi sa kostima, rahitis, osteoporoza, slabije mentalne sposobnosti i sl. Ove efekte potvrdio je naučnik istraživač Edward Mellanby još u prošlom veku. On je takođe potvrdio da pomenuta kiselina troši dosta vitamina D i da se njegovom pojačanom konzumacijom može delimično kompenzirati njen negativni uticaj.

Za očuvanje dobrih kostiju pomoći će uvećano prisustvo iskoristljivog kalcijuma i fosfora a oni će se pak osloboditi iz žitarica ili semenki njihovom pravilnom pripremom. Većina današnjih bolesti creva (sindrom iritabilnog creva, kolitis, celijaklija) ali i lakši problemi (nadutost, gasovi, bolovi u stomaku, zatvor, alergije..) potiču od prevelike konzumacije žitarica, mahunarki i orašastih plodova koji nisu adekvatno tretirani (potapani i isklijani) pa uneta fitinska kiselina i nerazgrađeni proteini snažno opterećuju creva i sistem za varenje. Ova opterećenost vremenom dovodi do velikih problema. Fitinska kiselina ne blokira samo minerale već inhibira i enzime koji su nam potrebni za varenje hrane tipa pepsin (potreban za razgradnju proteina u želucu), amilaze potrebne za razlaganje skrobova u šećere, tripsin koji nam je potreban za razlaganje belančevina u tankom crevu itd.. Fitinske kiseline ima poprilično u integralnim žitaricama i ako njen sadržaj nije smanjen, ona će, npr. u kombinaciji sa  mlečnim proteinom, ragovati formirajući helate koji će ometati resorpciju gvožđa. Sve ovo ne znači da izvore fitinske kiseline morate isključiti iz ishrane iz razloga što se u takvim izvorima nalaze i materije koje su nam potrebne u ishrani. Jednostavnije je izbegavati one izvore koji nisu vredni velikog truda a one koji to jesu možemo osloboditi ove kiseline i to što je moguće više. Nije nužno potpuno ukloniti fitinsku kiselinu iz ishrane već je treba svesti na prihvatljivu meru.

 

Neutralisanje fitinske kiseline

 

Fitinska kiselina može se smanjiti termičkom obradom (kuvanjem, pečenjem, prženjem) ili potapanjem i klijanjem. Budući da nas interesuju živi enzimi i vitamini u ishrani, mi ćemo se više pozabaviti ovom drugom metodom tj. potapanjem i klijanjem. Potapanje se vrši u običnoj vodi i najčešće se radi preko noći, min. 7 sati. Mlaka, blago kiselkasta voda najbolje neutališe fitinsku kiselinu. Kažemo “blago kiselkasta” jer ukoliko dodate malo kiseline (limun ili sirće) učinićete proces efikasnijim. Njena deaktivacija počinje samim procesom klijanja koga podstiče prisustvo vode. Pored fitinske kiseline, gluten i ostali teško svarljivi proteini delimično će se razgraditi na lakše svarljive komponente – što olakšava varenje. Gluten je teško svarljivi protein iz pšenice a ima ga i u ostalim žitaricama. Osim što izaziva celijakliju on okida još 50-tak drugih bolesti od kojih su većina autoimunološke. Nakon što seme odleži u vodi cele noći, ujutru ćete videti malu klicu na zrnu tj. orašastom plodu. Neutralizacijom fitinske kiseline i oslobađanjem od blokatora enzima, mi omogućavamo našem organizmu da iskoristi sve vitamine iz žitarica, orašastih plodova, mahunarki i semenja a posebno vitamine B kompleksa. Ovo možete odraditi i kuvanjem ali kuvanje izbegavamo iz već pomenutih razloga. Potopljeno seme ili orašaste plodove možete upotrebiti za pravljenje jutarnje kaše ili ih možete osušiti na dehidratoru vodeći računa da ne prelazite temperaturu od 45C (kritična temperatura je oko 50C). Iako dobro zvuči, potapanje i klijanje ne uništava u potpunosti ovu kiselinu pa možemo da pričamo o tome u relacijama slabo-solidno ali ne i potpuno. Npr. što se tiče mahunarki, čak i da ih kuvate bilo bi poželjno prvo da ih držite neko vreme potopljene u vodi. Ako bi mahunarke potopili u vodu na sobnoj temperaturi, za 12 sati skinuli bi 10-20% nepoželjne kiseline. Što se tiče klijanja, ono će kod pšenice, ječma i mungo pasulja smanjiti nivo fitinske kiseline za 60% mada ima i onih “otpornijih” vrsta kod kojih je ova kiselina mnogo otpornija na klijanje. Npr. kod ovsa to iznosi svega 24% i to nakon 72 sata ili 45% nakon 96 sati. Slanutak je za 5 dana izgubio 40% ove kiseline a leća oko 50%.  Klijanje je efikasnije  ako je temperatura malo višlja (npr 30C) jer temperatura podstiče stanje slično fermentaciji. Sve u svemu, klijanje bi mogli da nazovemo procesom predfermentacije jer čak ni ono ne skida 100% ove kiseline. Termička obrada je malo uspešnija u ovom delu, ali mana joj je što uništava vredne sastojke u hrani.

Kada se nivo fitata u žitaricama smanji do te mere da ima više fosfora od fitata, možemo da kažemo da je njihov korisni efekat veći od štetnog (idealno 25 mg ili manje na 100 gr. žitarica). Po ovom pitanju, beli hleb je idealna prehrana jer sadrži minimum fitata. Razlog tome je činjenica što su belom brašnu klica i mekinje uklonjene. Tako se može desiti da onaj koji jede beli hleb ima zdravije kosti i zube dok oni koji konzumiraju integralni to nemaju. Ali, ne radujte se suviše vašim izborom belog hleba. Beli hleb je prepun skroba i lišen svih hranljivih materija tako da on na drugoj strani ima mnogo veće štetne efekte od onih koje vam daje fitinska kiselina. Više o tome na stranici o hlebu i žitaricama.

Klice kao superhrana pravo su bogatstvo nutrijenata. Klice su prepune živih enzima i vitamina i prestavljaju osnov ishrane tumorskih i malignih pacijenata - klijanje i potapanje

 

Fitaza

 

Potapanje, fermentacija i klijanje žitarica nije neka nova, svemirska tehnologija. Ovaj proces radili su naši preci mnogo ranije, ali vremenom, sa razvojem industrije prekinulo se sa takvom praksom. Sa druge strane, životinje preživači imaju više želuca što im olakšava varenje hrane pa tako krave npr. koje imaju četiri želuca u prvom vrše fermentaciju gde bakterije razgrađuju sastojke iz hrane i vrše pripremu za varenje. Budući da mi u našem sistemu za varenje nemamo ovu mogućnost pred-varenja biljne hrane onda moramo nekako izsimulirati ovaj proces. Čak je i hleb koji su pekli stari narodi bio napravljen od kiselog testa koje je kvasalo nekoliko dana. Svi ovi problemi su posledica neopremljenosti našeg probavnog sistema koji nije prilagođen za varenje zrna žita jer nemamo ključni enzim za tu svrhu tj. “fitazu”.

Fitaza je enzim koji neutrališe fitinsku kiselinu i oslobađa fosfor iz nje. Ovaj enzim postoji kod biljaka koje sadrže fitinsku kiselinu. Preživači poput krava, ovaca i koza nemaju problema sa ovom kiselinom jer fitazu proizvode mikroorfganizmi u burazima ovih životinja. Životinje sa jednim želucem proizvode daleko manje fitaze. Miševi pak proizvode 30 puta više fitaze od čoveka tako da nemaju problema sa varenjem sirovih žitarica. Ipak, kod ljudi, probiotski laktobacili i druge vrste endogene mikroflore mogu stvarati fitazu. To znači da osobe koje imaju dobru crevnu floru mnogo će se lakše nositi sa fitatima. Puno ljudi nemaju tako zdravu crevnu floru najčešće zbog neuravnotežene ishrane i prekomerne upotrebe antibiotika. Kod biljaka klijanje aktivira fitazu, pri čemu se smanjuje količina fitinske kiseline. Ovo je razglog zbog čega proklijale žitarice predstavljaju bolje rešenje u ishrani. Potapanje žitarice i brašna u zakiseljenom rastvoru, na toploti, takođe aktivira fitazu i skida fitinsku kiselinu. Neke žitarice ne sadrže dovoljno fitaze u sebi pa ne mogu ni potapanjem ukloniti svu fitinsku kiselinu. (kukuruz, proso, zob, smeđa riža). Enzim fitaza strada na povećanim temperaturama tako da na 80C stepeni, ona će stradati za 10-tak minuta. U mokroj sredini ona će stradati na 55-65 stepeni. To znači da će termička obrada, (tipa ekstrudiranje) potpuno uništiti fitazu. Ovo je slučaj sa ekstrudiranim pahuljicama žitarica koje kupujete po trgovinama. Ove pahuljice su prepune fitinske kiseline a sva fitaza je uništena ekstrudiranjem. Kao takve one su pogodne samo za mineralnu deficijenciju i probavne probleme. Fitaza strada na toploti, prebrzom mlevenju žitarica (ovo je razlog zbog čega su vodenični mlinovi bolji od električnih) a uništava je i zamrzavanje i predugo lagerovanje žitarica. Ukoliko se rešite da pravite zdravi hleb, moraćete da koristite tehniku kiselog kvasanja. U tom slučaju, brašno za izradu “startera” moraćete da meljete u kamenom mlinu. Ovde će vam raž poslužiti kao idealno rešenje jer sadrži najviše fitaze. Zašto kiselo kvasanje? Zato što upotreba klasičnog kvasca neće bitno smanjiti sadržaj fitinske kiseline kao što to čini kiselo kvasanje.

 

Količine u ishrani

 

Sve u svemu, unos fitinske kiseline više od 800 mg dnevno nije poželjno. U SAD-u ili UK ova vrednost se kreće od 630-750 mg dnevno. U Finskoj je to 370, u Italiji 220 a u Švedskoj 180 mg dnevno. Ukoliko imate kvalitetnu ishranu, bogatu vitamininima A, C, D, dobrim mastima i lakofermentiranim namirnicama većina osoba neće imati nikakvih problema s ovom kiselinom u količinama 400 – 800mg dnevno. Oni koji pak imaju izraženih problema sa karijesom i gubitkom koštane mase, trebali bi da obrate pažnju na količinu fitata. Nefermentisane sojine proizvode, ekstrudirane integralne žitarice, proizvode od riže, pržene granole, sirovi musli e i druge namirnice s visokim sadržajem fitata trebalo bi strogo izbegavati. Takođe, izbegavajte prekomernu upotrebu orašastih plodova i njihovih maslaca, (posebno kikirikija), jer sadrže dosta ove kiseline. Pre konzumacije, poželjno je prethodno potapanje istih.

 

SADRŽAJ FITINSKE KISELINE U RAZNIM IZVORIMA
Procentualno u odnosu na suvu materiju
NAMIRNICA MINIMUM % MAKSIMUM %
Brašno susamovog semena 5,36 5,36
Brazilski orasi 1,97 6,34
Bademi 1,35 3,22
Tofu 1,46 2,90
Laneno seme 2,15 2,78
Zobeni griz 0,89 2,40
Pasulj, pinto 2,38 2,38
Koncentrat sojinih proteina 1,24 2,17
Soja 1,00 2,22
Kukuruz 0,75 2,22
Kikiriki 1,05 1,76
Pšenično brašno 0,25 1,37
Pšenica 0,39 1,35
Sojin napitak 1,24 1,24
Zob 0,42 1,16
Pšenična klica 0,08 1,14
Integralni pšenični hleb 0,43 1,05
Smeđa riža 0,84 0,99
Polirana riža 0,14 0,60
Slanutak 0,56 0,56
Leća 0,44 0,50

Klice i klijanje

 

Prednosti upotrebe klica u ishrani su mnogobrojne:

  • Bogatstvo enzima: u prethodnim tekstovima pisali smo o bitnoj ulozi enzima kod očuvanja zdravlja kao i kod lečenja hroničnih bolesti. Živi enzimi glavno su oružje našeg imunog sistema i akcenat je na njihovom unošenju kroz sirovu biljnu hranu. U klicama imamo idealnog saveznika po tom pitanju zato jer seme u fazi klijanja sadrži visok nivo enzima. Zato su klice i mnogo lakše za varenje od zrna koje nije proklijalo jer one sadrže mnogo digestivnih enzima koji pomažu varenje.
  • Bez toksina: pesticidi koji se koriste kod poljoprivredne proizvodnje veliki su neprijatelj veganske ishrane. Upotreba klica u ishrani rešava vam ovaj problem jer vi ne koristite pesticide.
  • Kontinuitet ishrane: tokom zime ishrana je slabija jer imamo manju ponudu zelenila. Klice nam ovde priskaču u pomoć.
  • Ekonomski faktor: s obzirom na hranljivu vrednost, ishrana klicama je relativno jeftina. Ukoliko imate nekog proizvođača koji je sigurniji izvor organske proizvodnje onda možete kupiti veliku količinu semena za male pare.
  • Koncetrovana energija: količina enzima u klicama dostiže svoj vrhunac i ima ih mnogo više nego u odrasloj biljci. To znači da ćete sa manjom količinom hrane uneti mnogo više enzima nego kod konvencionalne ishrane. U ovom slučaju, klice postaju kao nuklearno gorivo, (mala količina – velika energija) a to je vrlo bitno kod onkoloških bolesnika koji ubrzano gube energiju i kilažu).

Klice kao superhrana pravo su bogatstvo nutrijenata. Klice su prepune živih enzima i vitamina i prestavljaju osnov ishrane tumorskih i malignih pacijenata - klijanje aktivira potencijal u semenu

Kod klijanja klica postupak je sledeći:

Pre klijanja operite seme. Ako imate u planu da klijate krupnija semena, moraćete prethodno da izvršite njihovo potapanje u vodi kako bi pokrenuli proces klijanja. Sitnija semena lako trunu i podložna su buđi pa prethodno namakanje nije neophodno, dovoljno ih je samo isprati. Ako ih ipak potopite, nećete pogrešiti. Neku standardnu šemu potapanja i klijanja postavili smo na slici gore.  Imajte u vidu da se seme za sadnju tretira hemijom kako bi se zaštitilo lagerovanje i sačuvalo od štetočina pa takva semena nisu dobra za klijanje. Ako seme kupujete u prodavnicama zdrave hrane, po pravilu takvo seme nije tretirano a na kesici imate priloženo uputstvo o klijanju. Ukoliko imate nekog sigurnog dobavljača (proizvođača) kome možete verovati, možete seme za klice uzeti i od njega, što će vam biti mnogo jeftinija varijanta.

Klice kao superhrana pravo su bogatstvo nutrijenata. Klice su prepune živih enzima i vitamina i prestavljaju osnov ishrane tumorskih i malignih pacijenata. 

Seme se pere tako što šačicu semena ubacite u teglu i sipate vodu u nju. Teglu zatvorite gazom i vežite kuhinjskom gumicom. Teglu nagnite pod 45 stepeni i sipite vodu kroz gazu. Na kraju, nagnite još malo teglu kako bi sva voda iscurela kroz gazu. Semena moraju ostati vlažna ali ne smeju biti potopljena u vodi jer će istrunuti. Ovaj postupak ispiranja ponovićete 2-3 puta dnevno svaki dan dok ne završite proces klijanja. Pošto se u prirodi seme u momentu klijanja nalazi u zemlji, moramo simulirati istu situaciju. Tokom prvih 2-3 dana držite teglu na mračnijem mestu a kada klica isklija možete ih prebaciti na prozor ili neko drugo svetlije mesto kako bi se napunile hlorofilom.

Proces klijanja obavlja se na sobnoj temperaturi. Nakon što klice isklijaju do željene veličine prebacite ih u frižider kako bi usporili dalje klijanje i sačuvali hranljive materije od kvarenja i ispirajte ih svakoga dana. Rok čuvanja u frižideru je oko 7 dana. Klice je najbolje konzumirati kao salatu (sirovo).

Ukoliko se borite sa nekom teškom i hroničnom bolešću koja vuče sa sobom brz gubitak telesne mase klice su nezamenljivo oružje u borbi. Sa klicama u ishrani ne samo što ćete dobiti energiju već ćete biti solidno snabdeveni vitaminima i živim enzimima. Ne zaboravite da klice nose veliku snagu u sebi i da u momentu klijanja mogu probiti čak i asfalt. To je snaga koja vama treba!

Antioksidans komentar:

 

Nakon ove priče nekako se stiče utisak da su integralni sirovi plodovi nepoželjan izbor i da rafinisana, kuvana biljka pruža više sigurnosti u ishrani. Recimo zrno koje sadrži svoj omotač (mekinje) ima više fitinske kiseline jer se ona najčešće skladišti baš u toj kori zrna a i činjenica je da se termičkom obradom uništava oko 50% ove kiseline što i nije kompletno rešenje ali je bolje u odnosu na sirovu upotrebu koja ovu kiselinu zadržava u potpunosti. Ali, da li je baš tako?

Uzećemo ovde jedan primer. Na priloženoj tabeli primetili ste da je susam seme na samom vrhu top liste fitinske kisleline. Veganska ishrana podrazumeva upotrebu sirovog susama dok konvecionalna ishrana preporučuje da se isti malo ispeče: lakši je za grickanje a i skinućete mu bar 50% fitinske kiseline? Podsetićemo sada čitaoce na priču o enzimima i živim elementima biljaka. Susam je vrlo dobra namirnica zbog visokog prisustva kalcijuma (ima ga 7x više nego u mleku). Hemičari kažu, kalcijum je kalcijum. Kod vegana je to malo drugačije. Postoje dve vrste kalcijuma: živi i mrtvi. Da bi telo moglo da apsorbuje kalcijum, on mora biti organskog tipa, dakle živ. Živi kalcijum poseduje neku vrstu identifikacionog koda na osnovu koga ga naše telo prepoznaje i upotrebljava. Taj kod dodelila mu je  biljka u procesu fotosinteze. Na osnovu tog koda pomenuti kalcijum biće upotrebljen u kostima, zubima, kao pufer u procesu neutralizacije kisele Ph vrednosti u organizmu itd. Ako bi smo na prethodnoj tabeli gde je susam izložen kao vrh fitinske kiseline dodali još jednu kolonu, a to je vrednost kalicijuma, susam bi se našao isto na prvom mestu. Dakle, priroda je možda postavila više fitinske kiseline u susamu ali ga je na drugoj strani napunila kalcijumom koji će reagovati sa tom kiselinom u ishrani i koji će biti zadužen za njenu neutralizaciju. U tome je poenta integralne ishrane. Postoji ravnoteža nutrijenata i antinutrijenata. Ako vi nekako izrafinišete biljku i skinete neki njen bitan deo, narušićet tu ravnotežu i javiće se problem. Recimo, u ovom slučaju najgora varijanta biće da biljku termički obradite. U tom slučaju, temperatura će organski kalcijum vratiti u anorgansko stanje, tj. onakav kakav je bio u zemlji pre nego što ga je biljka izvukla i oživela. Ako ispečete taj susam dobićete mrtvu hranu, 50% fitinske kiseline i kompletno mrtav kalcijum koga vaše telo neće moći da upotrebi kao pufer i onda će vaše telo morati da se za potreban organski kalcijum pozajmljuje iz rezervi koje se nalaze u vašim zubima i kostima. Tako ćemo finansirati osteoporozu kostiju. I ne samo to. Mrtav kalcijum poslužiće kao savršeni materijal koji će sa holesterolom poslužiti za formiranje plakova (čepova) u venama i tako vam obezbediti hipertenziju i infarkte.

Jedite sirovo voće i povrće, zrnastu i orašastu hranu, kontrolišite žitarice. Ta hrana opskrbiće vas potrebnim nutrijentima koji će stvoriti ravnotežu prema fitinskoj kiselini. Za svaki slučaj pojačajte upotrebu klica i potapajte seme a to će koliko-toliko smanjiti prisustvo nepoželjne kiseline. Problem se nalazi u svemu onome što daje podršku kiseloj Ph a to je: rafinisana hrana, česta upotreba namirnica životinjskog porekla, industrijski mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, šećeri, termička obrada hrane i sl.. Ova hrana nudi kiseli efekat uz minimalno prisustvo pufera tako da će vas sigurno dovesti u hroničnu deficijenciju kalcijuma. Ako u jednoj bočici strpamo otrov i protivotrov, teoretski ćemo dobiti neutralnu vrednost. Ono što rafinisanje, termička obrada i određene namirnice postižu svodi se na neutralisanje protivotrova tako da vam u bočici ostaje čist otrov a sa njim i posledice.

 

 

KLICE KAO SUPERHRANA PRAVO SU BOGATSTVO NUTRIJENATA. KLICE SU PREPUNE ŽIVIH ENZIMA I VITAMINA I PRESTAVLJAJU OSNOV ISHRANE TUMORSKIH I MALIGNIH PACIJENATA.

Comments are closed